Dame i gospodo, izdvojio sam mišljenje na Odboru za ustavna pitanja povodom obe tačke dnevnog reda.
Koristiću vreme i ako dozvolite po obe tačke dnevnog reda.
Dame i gospodo, da su živi Josip Broz Tito i Edvard Kardelj tužili bi pisce statuta AP Vojvodine i ovog predloga zakona za otimanje autorskog prava i autorskog dela iz Ustava iz 1974. godine.
Šta reče Njegoš: „Ne bojim se ja pasijeg skota stranoga, neka ga je ko na gori lista, već se bojim zla domaćega“.
Što se tiče zakona i statuta, neodgovorno i nesposobno rukovodstvo Republike Srbije daruje Ustav Čanku i Pajtiću, čime se Srbija gura u duboku političku, duhovnu, socijalno-ekonomsku i kulturnu krizu.
Vlada Srbije je 5. novembra 2009. godine usvojila Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, pa tako AP Vojvodina ponovo dobija federalni status, koji je imala po Ustavu iz 1974. godine, što u perspektivi vodi potpunom otcepljenju od Srbije. Vlada Republike Srbije povlači mnoge pogrešne poteze, pa i potez da Srbija uđe u NATO pakt. Vlada Srbije je podanička, snishodljiva zapadu i od toga Srbija nema nikakve koriste. Muka nam je od toga, nemamo svoje dostojanstvo, Vlada Srbije se previše dodvorava zapadu, koji Srbiji kroji sudbinu.
Srbija se mora što pre osloboditi od ovog nesposobnog rukovodstva da bismo konačno mogli da sačuvamo svoj suverenitet, svoj ugled i dostojanstvo srpskog naroda i građana Srbije.
Kada su u pitanju AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija, aktuelna vlast u Srbiji ne misli dobro svome narodu, a ni svoj državi. Ova vlast ne misli o budućnosti Srbije i budućnosti njenog naroda, nego misli na dnevno-političke šićardžijske interese koji nas vode u sve dublju političku krizu.
Ne može se podređivati državni interes partijskim interesima, što se, nažalost, kod nas čini godinama.
Ustav se mora poštovati, po Ustavu RS uspostavljeno je ustavno jedinstvo, međutim, kad se god udaljite od Ustava, sve postaje rizično i opasno, čemu vodi i donošenje ovoga zakona i statuta AP Vojvodine. SRS smatra da je to antidržavni akt koji iz vlasti, koji gledaju da zadovolje svoje birokratske i šićardijske interese.
Regionalizacija, kako je uvodi vlast Srbije, pri ovom duhovnom stanju u kojem se Srbija nalazi, nanosi štetu celoj državi Republike Srbije.
Problem je kako se vodi državna politika prema AP Vojvodini i AP Kosovo i Metohiji, kao i prema Raškoj oblasti. Vlada Republike Srbije nije ta koja može da odgovori veoma delikatnom zadatku.
Čemu vode statut i ovaj zakon? Otvara dve mogućnosti. Prvo, stvaranje države Vojvodine u državi Srbiji. Drugo, secesija Subotičkog okruga i secesija cele AP Vojvodine. Srbi u AP Vojvodini ne žele da žive pod tuđinskom vlašću – Austrougarskom, nego Srbi u AP Vojvodini, kao i mnogi drugi građani, žele da žive u svojoj državi Srbiji. Istorijski i kulturni razlozi na koje se separatisti pozivaju ne mogu biti opravdanje za obrazovanje države Vojvodine.
Jedno od obeležja državnosti AP Vojvodine, prema ovim aktima Vojvodine, koja joj se daruje, jeste pravo da AP Vojvodina zaključuje međunarodne ugovore, kao kako to piše u članu 16.
Međutim, član 183. Ustava Republike Srbije to pravo AP Vojvodini ne daje, a jedno od najcrnjih i najtežih ovlašćenja koja prenosite jeste sledeće obeležje državnosti, jeste pravo osnivanja predstavništava u regijama i Evropi, pa čak i sa Atlantskim paktom, gde je vrhovna komanda u Briselu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, što se tiče člana 7, u ime SRS sam predložio da se izvrše određene korekcije i da se u stavu 1. posle reči „biogas“ stavi tačka, a preostali deo teksta briše. To sam predložio iz praktičnih razloga.
Želeo bih da napomenem ovom prilikom, gospodine ministre, vi znate da je Pančevo najzagađeniji grad u celoj bivšoj SFRJ, bivšoj SRJ i sada u Republici Srbiji. Južna industrijska zona, gde su, pre svega, „Petrohemija“ i Rafinerija, koje imaju velike cevovode, na desetine kilometara, iz kojih se ispušta konstantno unazad 20-30 godina otrovni materijal, gasovi koji truju Pančevo...
Usled toga, u Pančevu u ovom trenutku ima 3.500 građana koji su oboleli od raka. Uz njihovu tragediju i Vlada Republike Srbije i ministar za zdravstvo su se potrudili da im zagorčaju život, utoliko što se ne dozvoljava da se građani Pančeva leče u Beogradu, već moraju da putuju u Sremsku Kamenicu na terapiju. Čak za neke medicinske usluge moraju da idu iz Pančeva u Vrbas!
Vidite, posledice koje trpe građani Pančeva su ogromne; 3.500-4.000 dece boluje od bolesti respiratornih organa.
Gospodine ministre, niste u tome učestvovali, niste vi krivi, ali su krivi svi prethodni ministri koji su vodili vaš resor; krivi su svi oni koji su bili ministri, i sadašnji ministar životne sredine.
Molim vas da pošaljete inspekciju, ako imate pravo na to, ako vas ne budu proterali iz Vojvodine, da izvrši inspekcijski nadzor u „Petrohemiji“, gde su u bazenima smeštene ogromne količine tečnog otrovnog materijala, koji se ispušta, a bazeni se ne zatvaraju. Ministar Dulić je prošle godine obećao da će dva miliona evra biti namenjeno „Petrohemiji“ da sanira te bazene u kojima se deponuju najotrovnije i najopasnije materije.
Šta Vlada Republike Srbije i Ministarstvo čine? Obećalo je da će kupiti neke aparate i postaviti ih na dva mesta, kako bi se merilo zagađenje. Međutim, od toga Pančevo nema nikakve vajde. Potrebno je da vaša inspekcija, pošto ovim zakonom u članu 30... Mene zabrinjava, već vidim, ukoliko ovaj zakon bude usvojen, vi ste predvideli da ćete autonomnoj pokrajini poveriti vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti energetike. Mogu slobodno da kažem da ovo vodi, pre nego što su statut i zakon o AP Vojvodini usvojeni, oduzimanju određenih ingerencija Vladi Republike Srbije.
Pogledajte u članu 31. stav 2: „Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora na teritoriji autonomne pokrajine.“ Kao što vidite, to nije ni bitno u ovom trenutku, ali biće reči o nečemu drugome, u odnosu na statut i u odnosu na zakon.
Pozivam ministra Dulića da ispuni ono što je obećao Pančevcima, a to je da će preduzeti sve potrebne mere da se zaštita životne sredine u Pančevu obezbedi i da se omogući građanima Pančeva da žive normalno, iako je poznato da je ta industrijska južna zona u ovom trenutku u teškoj situaciji, pogotovo „Petrohemija“. Azotara se već izvlači iz one teške ekonomske situacije u kojoj je bila, zahvaljujući tome što je raskinut ugovor sa onim profiterima koji su pančevačku Azotaru kupili za 13.000.000 dolara, a prodali je za 32.000.000 dolara; njena knjigovodstvena vrednost bila je 45.000.000 evra, a imali su i robu u magacinima vrednu devet i po miliona evra.
Mi smo u Skupštini već nekoliko godina o tome razgovarali. Dobro je što je taj ugovor raskinut i dobro je što je sada radnicima Pančeva, to jeste radnicima Azotare omogućeno da nešto zarade, ako mogu, mada još uvek plate ne primaju, već neku crkavicu, daje im se na ruke, u minimalnom iznosu.
Pančevo je bilo grad koji je imao veći dohodak od cele Crne Gore, a sada je to prosjački grad, 40.000 radnika na teritoriji grada Pančeva je bez posla. Životna sredina je zagađena. Ovo govorim jer oni koji kupuju ove energente moraju biti kontrolisani. Očekujem da će ministarstvo nadležno za energetiku i Ministarstvo životne sredine preduzeti mere da se građanima Pančeva pomogne da i oni otvore ponekad prozore i vrata, da se ne zatvaraju kao da su u nekoj komori, kako je ovih dana bilo. Ne daj bože da ste ovih dana došli u Pančevo; neki su se spremali čak da se iseljavaju iz grada.
Zbog toga smatram da je u sklopu ovog zakona nužna inspekcijska kontrola. Potrebno je građanima Pančeva, jer su zaslužili... Pančevo su čerupali i Novi Sad i Beograd i zato je to jedna kasaba, a pogledajte kakav je Novi Sad – Novi Sad je velegrad, a šta će biti tek kada bude usvojen ovaj statut! U Pančevu je još uvek turska kaldrma.
Ali, mogu da vam kažem, Pančevo nikada nije imalo posebno rukovodstvo, političko. Uvek se dodvoravalo Novom Sadu, Beogradu. Tražili su foteljaši fotelje u Novom Sadu i Beogradu i zato su građani Pančeva jako teško prošli; njima se crno pisalo zbog toga što su imali loše rukovodstvo. Ali, u tome im je svesrdno pomagala i Vlada Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, ostajem kod amandmana koji sam podneo na član 11. stav 2, s tim što smatram da se ovim zakonom ništa neće poboljšati, niti se može uštedeti.
Tamo gde se može uštedeti na lokalnom nivou, to je, prvo, smanjenje broja vozila u lokalnoj samoupravi. Prema mojim procenama, oko 5.000 ih ima, a treba ih svesti na samo po tri vozila po opštini. Umesto vozila, koja koriste velike količine benzina i ogromne troškove, pogotovo kada su u pitanju vozila i njihove cene, predložio bih da lokalna samouprava svojim činovnicima kupi nove bicikle, jer tu bi se mnogo uštedelo, zatim da se ukinu turistička putovanja lokalnih moćnika, jer lokalni moćnici putuju po belom svetu, za čim lokalna samouprava nema nikakve potrebe.
Imam primer da je jedan direktor komunalnog preduzeća putovao u Italiju na sajam cveća da vidi kako rastu zumbuli, a Srbija ima svoje zumbule.
Zatim, demontiranje 90% svih rashladnih uređaja iz prostorija lokalne samouprave i montiranje istih u bolnice i zdravstvene centre gde se leče naši bolesnici. Ukinuti im mogućnost zaključenja ugovora na određeno vreme, ukinuti angažovanje, pre svega, savetnika, ukinuti reprezentaciju za 90%, kao privremenu meru, za dve godine oročenu.
Dame i gospodo, gospođo predsedniče, dozvolite mi da iskoristim priliku da u ime Srpske radikalne stranke i u svoje ime čestitam svim pravoslavnim vernicima koji sutra, u subotu, 21. novembra 2009. godine, slave svoju krsnu slavu Svetog arhangela Mihaila, u želji da je proslave sa svojim najbližim, u zdravlju i veselju.
Što se tiče, gospođo predsedniče, lokalne samouprave i zapošljavanja, obavestio bih vas da sam tražio sazivanje vanredne sednice Skupštine grada Pančeva, tj. predložio sam da predsednik Skupštine grada Pančeva zakaže sednicu i stavi kao 1. tačku dnevnog reda – ukidanje Odluke o iznošenju smeća. Radi se o tome da jedino Pančevo u Srbiji ima dve odluke za čišćenje i iznošenja smeća, koje je za 50% skuplje u Srbiji, ako ne negde i 100%.
U tom pravcu sam predložio predsedniku Skupštine grada Pančeva da zakaže sednicu. On je to odbio. Međutim, odbornici SRS-a, pošto imamo trećinu odbornika, zakazali su vanrednu sednicu, da rešavamo lokalne probleme, kada su u pitanju problemi od opšteg interesa naših građana, za 25. novembar, u 12 časova, u Velikoj sali Skupštine grada Pančeva. Na toj sednici ćemo raspravljati i o interventnim merama za pomoć socijalno ugroženom stanovništvu, a, kao dopunu dnevnoga reda, predložićemo raspravu o statutu Vojvodine.
Obaveštavam građane Pančeva da će ta skupštini biti održana 25. novembra 2009. godine. Obaveštavam i predsednika Skupštine grada Pančeva iz DSS-a, da i on dođe na tu sednicu, i pozivam ovim putem, na drugi način ne znam kako, i gradonačelnika Pančeva da dođe na ovu sednicu Skupštine grada Pančeva, na kojoj bismo rešavali probleme na lokalnom nivou.
Zbog toga, smatram da bi bilo potrebno da se povede računa o uštedi. Ima mesta, na razne načine. Još jedna ušteda, kako bi se mogla poboljšati materijalna situacija i materijalni položaj naših sugrađana.

Dame i gospodo, cilj ovog zakona, kako ja razumem, jeste da se izvrši neka racionalizacija i uštede budžetska sredstva.
Što se tiče Pančeva, da bi se obezbedila sredstva u budžetu, pre svega, i došlo do uštede, trebalo je raskinuti sledeće ugovore o privatizaciji i na taj način obezbediti da građani Pančeva imaju neku korist od onog što su ranijih desetina godina radili, stvarali, a što su drugi opljačkali. Pre svega, Veterinarska stanica u Pančevu je privatizovana, zatim VP "Pansirovina", "Utva vozila'', NIP Kibernetski centar – Pančevo, "Jabuka", Industrija skroba Pančevo, "Utva servis" Pančevo, "Tamiš informatika" Pančevo, "Utva projekt" Pančevo, "Silomont" Pančevo, Mlekara a.d. Pančevo, "Konstruktor" Pančevo, "Seme Tamiš" Pančevo, "Tamiš trgovina" Pančevo, "Minel oprema" Pančevo, "Elektropromet" Pančevo, "Gaj", "Staklo" Pančevo, "Petroremont" Pančevo, "Zvezda" auto-moto društvo, zatim Fabrika krzna "Krznara", HIP "Azotara", Pekarska industrija, ''Stari Tamiš'', Pamučni kombinat "Trudbenik", Fabrika sijalica i PIK Tamiš, sa 10 svojih ranijih kompanija.
Dame i gospodo, ako ćete uštedu, od 25 ministarstava, izvolite, smanjite ih na 10, kao što to priliči uporednom pravu i uporednim državama, plus 111 republičkih organa i fondova. Imate 17 uprava, 20 agencija, 11 fondova, pet direkcija, devet zavoda, službi i inspektorata i da ne nabrajam, još osam hiljada korisnika budžetskih sredstava.
Ono što je govorio gospodin Đurić Arsen, kada je u pitanju Čajetina, tamo nema dovoljnog broja policije, nema ni zdravstvenih radnika, nema ustanova, institucija, a dnevno se na Zlatiboru, u opštini Čajetina, okupi i 50.000 ljudi. Dakle, dame i gospodo, onda morate pojačati, ovo je specifična opština. Radi se i o drugim opštinama, zato ovo, generalno, nije moralo i nije trebalo da bude ovakav predlog zakona, kada su u pitanju pojedine opštine i pojedini gradovi. Dakle, tu vam je moguća ušteda.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima na stotine primedaba na Predlog zakona o stečaju, koje bih, da mi vreme omogućava, mogao da obrazlažem do sutra.
Generalna primedba je ta da je Predlog ovog zakona radila grupa romanopisaca.
U svakom slučaju, nisu ga pisali stručni pravnici. Ovaj predlog zakona ima najmanje 50% suvišnih odredaba, a veliki broj odredaba je u direktnoj suprotnosti sa drugim važećim zakonima, i to kako sa procesnim, tako i materijalno-pravnim odredbama našeg pozitivnog zakonodavstva.
Slobodno mogu reći, dame i gospodo, da je ovaj predlog zakona daleko nekvalitetniji i nedelotvorniji od važećeg Zakona o stečaju. Određene norme koje predviđa važeći zakon u svakom slučaju imaju bolju primenu u praksi nego što je ovaj predlog zakona. Navešću neke primedbe: u članu 7. stav 1. propisuje se načelo imperativnosti i prekluzivnosti. U ovom stavu se predlaže da se stečajni postupak sprovodi po odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Kakva glupost i kakva nedorečenost, kakav nonsens i kakva besmislica! Sprovodi se po ovom zakonu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Kom pravniku će ova odredba i ova norma biti jasna u primeni?
„Na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.“ Gospodine predsedavajući, kao stručnjak i kao dugogodišnji ugledni advokat, mogu da vas podsetim samo na to i da ponovim da su ovo pisali diletanti, a ni u kom slučaju pravnici.
„Propisani rokovi su“, kaže, „prekluzivni, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.“ Jesu li prekluzivni ili nisu prekluzivni?
U ovom članu vide se brojne nejasnoće, nepreciznosti. Norma nije jasna i logična, što dovodi do zabune kod onih koji će primenjivati ovaj zakon.
Što se tiče člana 10. predloženog zakona (načelo javnosti i informisanosti), „stečajni postupak je“, po odredbi ovog člana, „javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka“, pazite molim vas, kakva opasnost i kakve zloupotrebe i kakav se kriminal priprema, „osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu“, o čemu odluku donosi stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika.
Zamislite kakvo je to ovlašćenje! Koji organ i koja institucija u našoj državi može sama da proglašava šta je službena tajna, šta je državna tajna, a šta je poslovna tajna? Zašto kriti od javnosti sprovođenje stečajnog postupka? Ovo, ponavljam, vodi brojnim zloupotrebama, kriminalu i korupciji.
Što se tiče člana 11, u članu 11. Predloga zakona propisuju se stečajni razlozi. U stavu 2. tačka 4) treba brisati reči „ako je plan reorganizacije izdejstvovan“. Zamislite, molim vas, u našoj pravnoj i sudskoj praksi ovo nije zabeleženo; ni u redovnom parničnom, krivičnom, izvršnom postupku, upravnom postupku ovo apsolutno nije zabeleženo, niti ga poznaje naša sudska praksa.
Ovde takođe nije jasno protiv čega treba pokrenuti odgovarajući postupak. I ova norma je besmislena i smatramo da u sudskoj praksi ovo neće ni zaživeti.
Što se tiče članova 12. i 13, treba ih brisati jer su zaista suvišni, besmisleni, nemaju nikakvu funkciju u primeni.
Šta je u članu 13. primetno? Vidite, sve se vrti oko troškova stečajnog upravnika. On je ovde zaštićen ko beli medved, on ne može da ostane bez naknade troškova; njemu ni država ni stečajni sudija ne mogu da ostanu ni žutu banku dužni.
U članu 14. predlagač navodi u kojim slučajevima se zakon neće primenjivati. Između ostalog, stečaj se neće moći sprovesti ni nad javnim agencijama, bankama i osiguravajućim društvima. Šta je ovo? Kakva diskriminacija! Prema svima u ovoj državi može da se vodi stečajni postupak, ali prema agenciji, prema osiguravajućem društvu i banci ne može da se vodi. Oni mogu da kradu, mogu da pljačkaju, mogu da rade šta hoće, stečaja kod njih nema i poverioci ostaju kratkih rukava.
Što se tiče člana 17, organi stečajnog postupka su: stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Zamislite, u članu 18. regulisane su nadležnosti stečajnog sudije kao pojedinca, jer on sam odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, imenuje i razrešava stečajnog upravnika, odobrava troškove stečajnog postupka, određuje iznos naknade i nagrade troškova stečajnog upravnika i druge nadležnosti.
Dame i gospodo, građani Srbije, ovim predlogom zakona, ukoliko se usvoji, na protivustavan način u Republici Srbiji ukida se sudska porota, jer stečajni sudija ima ovlašćenja da odlučuje o milijardama, desetinama ili stotinama milijardi, da u stečajnom postupku sam donosi odluke, a u parničnom postupku veće, i pred okružnim sudom i pred Vrhovnom sudom, odlučuje i rešava i odluke se donose u sastavu veća.
Kada se rešava pred opštinskim sudom u parnicama koje se vode i do 50.000, 100.000, 200.000 ili 500.000 dinara – gospodine predsedavajući, vama je to dobro poznato, kao dugogodišnjem advokatu i stručnjaku – u tom slučaju odluku donosi veće, a ne pojedinac. Ovde je sve prepušteno volji pojedinca. Šta se dešava? Stečajni sudija i stečajni upravnik sada će biti u prilici da postanu najveća stečajna mafija. Vi se sećate da je stečajna mafija u Beogradu činila brojna krivična dela i brojne zloupotrebe.
Sada se na ovaj način od javnosti krije postupak stečaja, proglašava se tajnost podataka; sami odlučuju i kada se njih dvojica dogovore, nema tu boga, tu ima samo da pršti, a građani da kukaju i leleču, a poverioci neće moći doći do svojih prava koja im Ustav i zakon garantuju.
Što se tiče člana 19, propisuje se pravni položaj i status stečajnog upravnika, kome se sada daje status službenog lica, pa se čak predlagači pozivaju i na Krivični zakonik.
Molim vas, status službenog lica regulisan je brojnim zakonima, ako niste znali, a ne samo Krivičnim zakonikom. Nemojte vezivati ovde i njemu davati … Čudi me što mu niste dali imunitet da se protiv lopova sutra, ne daj bože, ako ga uhvate u krađi, ne pokrene krivični postupak.
Pazite, u članu 20 – imenovanje stečajnog upravnika – stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija, a izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste stečajnih upravnika. Ovde se alternativno predviđa mogućnost.
Čekajte, molim vas, kako se on sada određuje? Sad je na volji stečajnog sudije šta će da radi: ili će da ga po ovoj prvoj odredbi imenuje on, sa ove liste slučajnog uzorka, ili će on da pređe i da primeni neku svoju praksu i da određuje koga on hoće sa liste.
Znate li kakvih diletanata ima? Ima 350 stečajnih upravnika, ima izvrsnih i stručnih ljudi, ali imate i diletanata koji su se našli na toj listi, nestručnjaka. U dosadašnjoj praksi imate takve slučajeve da upravo nestručnjaci i lopovi dolaze u prvi plan, do izražaja, da budu angažovani kao stečajni upravnici. Čast izuzecima i poštenim stečajnim upravnicima.
Jedna od takvih zloupotreba koje su vršene jeste i slučaj „Agroživa“ – gospodin Stevan Moldovan je u stečajnom postupku „Agroživa“ dobio, određeni su mu troškovi u visini od 528.000 evra.
Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospodo iz Ministarstva, gospodo poslanici, gospodo iz Vlade, ovo ne može Vlada da zaradi, cela Vlada za mesec dana i svi organi! Zamislite sad, kada podelite 528.000 evra sa 20.000 (visina penzije), dobijate podatak da je iz ove sume od 528.000 evra moglo da se isplati 23.000 penzija, ili 23.000 invalidnina ili pomoć za 23.000 građana koji su ostali bez posla i bez hleba.
Dame i gospodo, trenutno se u Beogradu vodi stečajni postupak pred Privrednim sudom u 511 slučajeva, uzimajući u obzir i likvidaciju. Gde je korupcija najveća? Tamo gde postoji najviše para: korupcija u Trgovinskom sudu vezano za stečaj „Sartida“, o čemu je ovih dana bilo reči; zatim, Veterinarski zavod u Zemunu, „Agroseme“ Sremska Mitrovica, „PKB transport“ Kragujevac, afera vezana za izvoz šećera u zemlje EU, „Jugoremedija“ Zrenjanin, afera vezana za Nacionalnu štedionicu, afera u vezi sa prodajom „Mobtela“, korupcija u Carini, slučaj „Ce marketa“, „Putnika“, „Dunav osiguranja“, „Ineks transporta“, Robnih kuća „Beograd“.
Zamislite, kod Robnih kuća „Beograd“, moram ponovo da istaknem tu činjenicu, sumnja se da je stečajni upravnik dobio u stečajnom postupku od stečajnog veća, da mu je dodeljena nagrada... To treba da se proveri, tražio sam taj podatak, ali mi nije dat precizno i izbegnut je odgovor na poslaničko pitanje. Trebalo je da se isplati, i da li mu je isplaćeno, a utvrđeno je, pošto je sanacija već izvršena, i privatizacija, 460.000.000 stečajnom upravniku! U kojoj državi mi živimo? Kakva demokratija? Ovo je anarhija.
Privatizacija šećerana: „Šajkaška“ Žabalj, „Crvenka“, „Jedinstvo“ iz Kovačice, „Donji Srem“ Pećinci, „Jugozapadna Bačka“ Bač itd. Zamislite samo, molim vas, ukratko da navedem neke slučajeve, pošto je prodato, kome je prodato Pančevo i šta je u Pančevu prodato. U Pančevu je prodato skoro sve: Veterinarska stanica Pančevo, „Pančevac“, DP „Pansirovina“, „Utva - vozila“, „HIP - Kibernetski centar“ Pančevo, „Jabuka“ - industrija skroba, „Utva - servis“ Pančevo, „Tamiš“, „Informatika“ Pančevo, „Utva - Proing“ Pančevo, „Silomont“ Pančevo, Mlekara Pančevo, „Konstruktor“ Pančevo, „Seme Tamiš“ Pančevo, „Tamiš trgovina“, „Minel oprema“ jedan i dva, „Elpromont“ Pančevo, „Gaj“ Pančevo, „Staklo“ Pančevo, „HIP Petrohemija“, „Remont“ Pančevo, „Zvezda“ auto-moto društvo, „Ikarus“, DFP „Profi sistem“ Pančevo, „Tehnički centar“ Pančevo, Trgovinsko preduzeće „Trgoprodukt“ Pančevo, „Krznara“ - fabrika krzna Pančevo, Pekarska industrija Pančevo, „Stari Tamiš“ Pančevo, Pamučni kombinat, „Trgoprodukt“, Fabrika sijalica, ne mogu da nabrojim sve što je prodato.
Postavio sam pitanje i molio bih odgovor od Vlade, da mi kaže - pošto je prodato Pančevo? Nema više šta da se prodaje. Trideset pet hiljada radnika je na ulici, bez hleba. Sirotinja puka. Nekada je Pančevo imalo veći godišnji bruto proizvod i dohodak od cele Crne Gore. Sada je Pančevo na prosjačkom štapu, ali su zato profiteri...
Olako su građani Srbije dozvolili lopovima da ih isteraju iz preduzeća, da ih isteraju na ulicu, da ih obesprave i da ih sada, kroz razne stečajeve i razne sudske postupke, očerupaju do gole kože. Do gole kože su ih očerupali.
Navešću primer Bele Crkve: PIK „Južni Banat“ - Bela Crkva prodat je za 750.000 evra. Radnici koji su mi dostavili papire traže reviziju privatizacije PIK „Južni Banat“ iz Bele Crkve; traže da se revizijom utvrdi novo veštačenje, a to novo veštačenje će da pruži dokaz o tome, kako radnici tvrde, 36.000.000 evra... Zamislite kada se jedna firma proda za 750.000 dinara, a vredi, prema veštačenjima i proračunu radnika koji su zaposleni u Beloj Crkvi... Sirotinja puka koja je ostala kaže - naša imovina koju nam je otela Agencija za privatizaciju sa kupcima jeste 36.584.000 dinara.
Ono što je najgore, mogu vam reći šta se dogodilo u ovom postupku privatizacije, šta nije ušlo u stečajnu masu, šta je prikriveno, a šta su pojedinci, kako kažu radnici, za sebe obezbedili i oteli: zasadi vinograda kojih ima 198 hektara, zasadi breskvi 147 hektara, višnje 18 hektara, kajsije 7 hektara, šljive 12 hektara, jabuka 375 hektara; poljoprivredno zemljište oko 1.578 hektara; građevinsko zemljište, navodnjavanje i sve to, radnici tvrde i pokretna imovina, vozila i mehanizacija, nije ušlo u popis prodaje. Ako jeste, radnici traže da se izvrši novi popis, nova procena i da se od mafijaša otme i oduzme ono što su oni na nezakonit način stekli od naših građana.
Pomenuću „Rekreaturs“ Beograd koji je imao u svom sastavu velike objekte: „Srebrno jezero“ u Velikom Gradištu, hotel „Slatina“ u Vrnjačkoj Banji, odmaralište „Golija“ Ivanjica, hotel „Panorama“ na Zlataru, hotel „Olga Dedijer“ na Kopaoniku, „Biserna obala“ u Čanju, hotel „Šumadija“ u Rafailovićima, kao i drugu imovinu velike vrednosti koja je ostala u Hrvatskoj. Tu se sada ne zna šta se događa u ovom preduzeću. Postavio sam pitanje i tražim odgovor – šta je sa imovinom „Rekreatursa“?
Što se tiče Stevana Moldovana... Reći ću vam, za jedan stečaj u Beloj Crkvi jedan stečajni upravnik je dobio 65.000 evra, samo na stečaju jednog malog preduzeća. Što se tiče Stevana Moldovana, on vrši stečaj u jednom preduzeću koje se zove DOO „Bačka“ Čonoplja, a radi se o drugoj firmi koja je u tom postupku - DOO „Parmons“ iz Novog Sada. U ovom postupku poverioci su podneli krivične prijave i, prema njihovim podacima koje sam dobio, protiv Stevana Moldovana vodi se krivični postupak, stavljen je zahtev za sprovođenje postupka pod brojem KT 569/09 i istražni postupak pod brojem KI 147-4/09.
Radi se o brojnim zloupotrebama koje treba preispitati i dokazati, ali takav stečajni upravnik ne može biti stečajni upravnik. Da zlo bude još grđe, u Zrenjaninu, kako se određuju stečajni upravnici, to samo bog zna i niko drugi.
S druge strane, kada je u pitanju stečaj u „Agroživu“, stečajni veštak jeste poverilac.
Zamislite, pred krivičnim većem Okružnog suda u Zrenjaninu vodi se krivični postupak, a veštačenje je povereno poveriocu! Gde to ima? Vi ste, gospodine Novakoviću, advokat i stručnjak, da li je to moguće? Da li ja lažem?
Hvala vam najlepše. Izvinjavam se, kolege će nastaviti, a ja ću u pojedinostima, ako mi se pruži prilika.

Dame i gospodo, gospodine ministre, nije mi jasno da se vi niste setili, ili onaj ko je pripremao izradu ovoga predloga zakona o izmenama i dopunama, da se jedan zakonski akt mora sačiniti tako da je on u praksi primenljiv i, s druge strane, da se obezbede uslovi za njegovo izvršenje i da se predvide sankcije za one koji se ne budu pridržavali ovog zakona. Nije jasno zašto ni u osnovnom tekstu, ni u ovim izmenama i dopunama nema kaznenih sankcija za one koji budu kršili ovaj zakon.
Dame i gospodo predlog ovog zakona je američki hibrid. Zašto kažem da je američki hibrid? On je preuzet iz Amerike; naše Ministarstvo pravde uglavnom pokušava da ovu državu pretvori u jednu od gubernija SAD.
Mi iz SRS smatramo da ovakvi zakoni ne mogu da nađu primenu, pre svega zato što se pokazalo u praksi da je rešen mali broj sporova, a s druge strane, da su to individualni i kolektivni sporovi. Ovi sporovi nisu delotvorni, jer tradicija i navika u državi Srbiji nije, gledano kroz istoriju, da su neka mirovna veća ili mirovni instituti, kao što je ova Agencija za mirno rešavanje sporova... A da se osvrnem i na Agenciju za privatizaciju, gde je najveća korupcija u državi, jer ova agencija ima velika ovlašćenja u procesu privatizacije, odnosno direktora Agencije za privatizaciju imenuje i postavlja Vlada. Donosi odluke koje imaju izuzetno teške posledice za Srbiju, što se kroz istoriju i kroz primenu njegovu i pokazalo.
Gospodine ministre, za ovo bi neko rekao – zanatska rukotvorina za prepoznatljivu mušteriju. Svojevremeno je jedan profesor Pravnog fakulteta u Beogradu rekao da je pravljenje Ustava i zakona posao poput krojenja odela – najpre ključni ljudi u Vladi i vlasti, ili samo jedan moćnik među njima, pojedinac, koji od dokonosti ne zna šta će da radi, prema tome kakav mu Ustav treba angažuje jednog čoveka koji poseduje odgovarajuće pravno-tehničke sposobnosti da po porudžbini pripremi nacrt Ustava ili zakona.
Pred nama je ovaj tekst zakona. Gospodine ministre, on ne daje željene rezultate. Naša tradicija je takva i naši građani znaju da rešavaju sporove pred nadležnim sudom. Ono što je najtragičnije jeste što se u ovim agencijama imenuju i postavljaju ljudi koji nemaju ni pravosudni ispit, ni iskustvo u pravosuđu, najmanje deset godina za ovakve funkcije.
Zamislite kada neko preuzme da vodi postupak mirenja, a da je vrednost tog postupka mirenja sto miliona dinara, i sada vam odlučuje ili miritelj ili arbitar; taj arbitar nikada nije bio ni sudija za prekršaje, a kamoli da je dostigao nivo sudije opštinskog suda, okružnog suda, Vrhovnog suda itd. Ovaj miritelj ili arbitar je izjednačen sa članovima Gornjeg doma lordova, koji rešavaju najsloženije i najteže predmete u pravnoj praksi Velike Britanije.
Naši zakonodavci, inače, može se reći, i dobre zanatlije svoga posla, pod znakom navoda, nisu imali šta da rizikuju. Otuda i njihovo delo nema po čemu da se prepozna, jer, kako je to svojevremeno Ruso govorio i upozorio, ništa snažno, ništa veliko ne može poteći iz pera koje se prodaje. Kada nekome date velike pare da vam pripremi neki tekst, pogotovo ako su pare iz donacija, a niko ne kontroliše i ne zna ko je koliko uzeo para za brojne predloge zakona i nacrte, a da ti predlozi i nacrti nisu videli svetlost dana, niti su stigli pred Narodnu skupštinu...
Dame i gospodo, gospodine ministre, ovaj zakon nije u potpunosti rešio brojne probleme; ovo je jedna brošura, i onaj koji je osnovni i ovaj koji je sa izmenama i dopunama. Vi ste pokušali da u članu 2. popunite one greške, tj. da popunite pravnu prazninu ili da upotrebite analogiju. Međutim, ni ovim se ovaj zakon ne popravlja. Drugo, naši građani od toga nemaju nikakve koristi.
Gospodine ministre, ako niste znali, na današnji dan u Srbiji ima milion nerešenih sporova. Ko je kriv za to? Kriva je Vlada. Zašto je kriva Vlada? Vlada mora da podigne na viši nivo i stepen odgovornosti one koji rešavaju, pre svega, sudske sporove. U tradiciji srpskog naroda je da pravdu traži pred sudom i da ima odgovarajuće instrumente kako i na koji način da ostvaruje svoja prava, kako Ustav Republike Srbije i predviđa.
Želeo bih samo nekoliko stvari da napomenem. U istoriji svakoga naroda susreću se i ukrštaju istorija i pravo, kao najznačajnije oblasti.
Pri tome, određene institucije koje se uspostavljaju u odgovarajućem društvu, u pravu, kao i u istoriji, odslikavaju trajanje, kontinuitet i stvarnost tog društva, a njihovo obrazovanje samo po sebi predstavlja osnov društva i osnov države.
Pravo predstavlja i odslikava kulturu jednog naroda, a spremnost zakonodavca da obezbedi što širu sliku, a potom i efikasnu zaštitu ljudskih sloboda i ljudskih prava, izraz je zrelosti i sposobnosti tog naroda i njegove države i vlade.
Ustavna istorija Srbije kao države je veoma bogata i duga. Njeni koreni sežu duboko u srednji vek. U svojoj istoriji ova, na prvi pogleda mala, država prolazila je kroz zanimljive periode u kojima su se ukrštali njeni usponi i padovi, procvati i društvena posrtanja, sve do gubitka i same državnosti u pojedinim periodima, kao što vam je to poznato. Tako posle zenita na kojem se našla srpska srednjevekovna država, obrazovanja velikog carstva u kome je donet i čuveni Sretenjski ustav, spomenik Dušanovog zakonika...
Taj Sretenjski ustav... Gospodine ministre, vi ste u Vladi na čijem se čelu nalazi predsednik Vlade gospodin Cvetković, koji je pre pet-šest dana darovao autonomašima ustav, kao što je na njihov statut... koji se po meni izjednačava sa Ustavom, kada pogledate koja su ovlašćenja AP Vojvodine, sa 150 novih ovlašćenja koja preuzima od države, očerupa Republiku Srbiju sa ovlašćenjima. Tako je i Miloš Obrenović pod pritiskom 1835. godine darovao srpskom narodu Sretenjski ustav. Srećom, on nije dugo trajao, jer su i zapadne sile podržale da se taj Ustav mora staviti van snage, i on nije dobro prošao.
Srpska država je nastala, u srpskom narodu su došla tragična vremena koja su dovodila u pitanje i sam njen fizički opstanak. Donošenjem statuta Vojvodine dovodi se u pitanje teritorijalni integritet Republike Srbije i njen suverenitet.
Ja imam iskustvo sa autonomašima. Vi se dobro sećate „jogurt“ revolucije, vi znate da onaj ko je došao u Vojvodinu nije mogao da bude biran na određenu funkciju ukoliko nije bio pre svega Vojvođanin, kako su oni to govorili, i da on nije meštanin iz određenog mesta, iz određenog grada. Tako nisu mogle da budu postavljene ni sudije, ni načelnici DB-a, čak ni operativci službe organa unutrašnjih poslova. Sve je to prolazilo kroz filter čuvenih autonomaša u AP Vojvodini.
Setite se, gospodine ministre, kada je ubijen turski ambasador sedamdesetih godina (ja sam tada radio u Službi unutrašnjih poslova), da li znate da operativac i načelnik Državne bezbednosti i operativci Republičkog sekretarijata nisu mogli da pređu Tamiš ili Dunav da vode istragu da bi se otkrio ubica turskog ambasadora? Ovo govorim zbog toga što je to sve usko povezano sa pravima i diskriminacijom koja sledi.
Razvitak prava i pravosuđa predstavlja najpouzdanije ogledalo društvenih i političkih prilika svake države. To vam je poznato. U tom kontekstu naglašavam posebno da pravosuđe mora da ima svoje nezamenljivo mesto i veliku ulogu.
Sada postavljam pitanje i tražim odgovor – da li je Vlada Republike Srbije obezbedila nezavisno pravosuđe i nezavisno sudstvo? Strepim i bojim se da će aktuelna koaliciona vlast da izvrši ovih dana, u toku ovog i narednog meseca, lustraciju dobrih sudija i dobrih tužilaca kao nosilaca pravosudne funkcije, samo ukoliko su nekom otkazali poslušnost, ili putem telefona, ili putem bilo kog dopisa ili da su se neposredno obratili, kakvu presudu po porudžbini treba da donese koji sudija i kakvu funkciju i optužnicu treba da ima javni tužilac kada stavlja zahtev za podizanje istrage ili podiže optužnicu.
Šta je uradila dosovska vlast? Da vas podsetim, obećavali ste brda i doline. Narod je poverovao, 5. oktobra preuzeli ste vlast. Ova vlast je obezbedila da u Srbiji žive građani u različitim društvenim sistemima. Sada ću da vam objasnim, ali me pažljivo saslušajte: u komunizmu žive svi oni koji su vlast zauzeli u Srbiji i zaposleni u ministarstvima. To gledam, partije na vlasti, oni žive u komunizmu, jer su zaposleni u ministarstvima, agencijama, direkcijama, javnim preduzećima. Oni imaju prema svojim potrebama, a rade prema svojim mogućnostima.
Najvažnije je da ne stvaraju ni dinara nove vrednosti. Rade u toplim kancelarijama. Radni prostor im je udoban i opremljen najsavremenijim nameštajem i tehnikom. Oni imaju topli obrok, naknade za minuli rad, prevoz, primaju na vreme. Što može da uradi jedan, radi njih pet. Zagarantovano im je da za vreme radnog vremena skoknu i na Kalenić pijac ili neki drugi.
Ova vlast je formirana na feudalnom sistemu, bez obzira na njihovu stručnost, znanje i poštenje. Oni misle da ih je narod izabrao da vladaju u ime naroda i za narod. Oni su samo izabrali za sebe da bolje žive u komunizmu, zahvaljujući tome što su članovi nekih političkih partija.
Koja je druga kategorija, želim da vam kažem. U Srbiji u kapitalizmu živi mali broj građana, to je ova druga klasa. To su uglavnom oni koji su navodno svojim napornim radom uspeli od nule da naprave bogatstvo: Mišković, Peconi, Kole i drugi.
Navešću vam primer čuvenog Moldovana; da li se pretrgao stečajni upravnik RK Beograd i da li je tačno da je primio 460.400.000 za vođenje stečaja RK Beograd? Kad podelite, evo, ja sam sa kolegama Perićem i Munjićem podelio, za tih 460.000.000 dinara moglo je da se isplati 25.000 penzija po 20.000 dinara.
Evo zašto se obraćam vama i zašto tvrdim da se određene stvari u našem društvu moraju korenito menjati, na radikalan način, kao što smatramo mi iz Srpske radikalne stranke.
Treba reći da im je u tome malo pomogla i komunistička vlast. Kao što znate, bogatašima je i komunistička vlast, ova iz prvog ešalona, pomogla, jer je htela da u Srbiji bude i bogatih i da dokaže da su oni za sistem u kome „cveta hiljadu cvetova“, kako je to rekao jedan Kinez. Teško je bilo preko noći napraviti bogate ljude, ali ih je ova vlast napravila bez muke i otela od naroda njihovu imovinu.
Ko su robovlasnici, odnosno ko je taj stalež koji živi većinom u robovlasništvu? U robovlasništvu živi najveći deo naših građana. Oni se ne zovu robovi, već građani sa pravom glasa, ali im vlast ne daje ni hleba ni igara, već samo brojna lažna obećanja.
Da li je to tačno, gospodine ministre? Jeste, 5. oktobra vlast je obećala da će 6,5 milijardi dolara da stigne brodovima u Beograd. Od toga nema ništa. Narod ostao go i bos.
Da li su obećane besplatne akcije, hiljadu evra? Jesu. Da li je neko video da je u Srbiji bilo koji građanin dobio hiljadu evra, ili radnik, kada su u pitanju radnička prava? Nije, bila je to jedna obična obmana.
Povoljni krediti od brojnih donatora i obećanja Dinkića i ostalih – boli glava u Srbiji. Belu šengen vizu mogu da vežu mačku o rep, jer bi trebalo prvo građanima Srbije da omoguće da zarade novac sa kojim bi mogli da putuju u inostranstvo. Bez toga nema.
Sada se najavljuje da će 50 naših građana o trošku države da putuje. Sada izvršite anketu u Srbiji ko će da stavi u džep i ima li da stavi u džep hiljadu evra i da putuje po belom svetu. Mnogi, većina u Srbiji nema hleba da jede. Zapošljavanje mladih, ali od toga ništa nema.
Sve su to bila lažna obećanja. Da li je tako, gospodine ministre? Da li sam slagao nešto što je aktuelna vlast obećala? Mislim da nisam. Ovo su obećanja koja je vlast u prethodnoj izbornoj kampanji i za vreme ove vladavine dala, ali nijedno obećanje nije ispunila.
Ovi robovi, kojih je većina u Srbiji, plaćaju porez, vidite, plaćaju prirez, takse i druge dažbine, a posebno velike komunalne usluge, javnim preduzećima i državnim organima. Ovi robovi nemaju zaposlenje, gospodine ministre, to je tačno. Da li obilazite sirotinju po Srbiji? Vidim da imate saznanja o tome. Oni nemaju plate, nemaju plaćen minuli rad, nemaju prevoz, nemaju topli obrok. Ovi robovi ponekad, ponegde rade na crno, zamislite, to vam je dobro poznato, ali nemaju plaćeno socijalno i penzijsko osiguranje. Da li je ovo tačno, gospodine ministre? Mislim da je tačno.
Oni nisu spremni da rađaju decu i proširuju svoju porodicu i tako vrše proširenu reprodukciju robova. Zamislite šta se može desiti jednog dana – oni koji žive u komunizmu i kapitalizmu ostaju bez robova. To ću vam sada objasniti. Ko bi onda glasao za vlast da nije sirotinje raje? Robovi treba da rade, da pune džepove; baš tragično što bogati ne mogu da žive bez tih robova, jer neko mora da radi i glasa za vlast, ali najtragičnije je što vlast ponekad mora da raspiše izbore i animira robove da za tu vlast glasaju.
Dame i gospodo, gospodine ministre, na osnovu svoje dugogodišnje pravne prakse mogu da vam kažem da ovaj zakon koji je predložen nije delotvoran, ne daje rezultate, niti će davati rezultate. Ono što je bitno, to je da se pravosuđe podigne na viši nivo, da se zaštiti svaki nosilac pravosudne funkcije i da se ne primeni lustracija, koja se i te kako očekuje.
Mi imamo stručne ljude, nama ne trebaju američki i engleski savetnici da sede po našim ministarstvima i da pišu brošure i neke njihove zakone. Srbija ima svoju tradiciju, Srbija ima bogato pravno iskustvo. Mnogi profesori iz Srbije su završavali na Sorboni sa desetkama, kao što je završio i poznati Radomir Lukić koji je sa šajkačom i opancima ušao na Sorbonu i završio sa desetkama na tom fakultetu na Sorboni. U svakom slučaju, gospodine ministre, mi moramo više voditi računa o radnicima, penzionerima, poljoprivrednicima. Poljoprivrednici su osakaćeni. Invalidnine kolike su, penzije? Šta ćemo sa onima koji nemaju ni invalidninu, ni penziju, a ostaše na ulici? Pre svega, radi se o ljudima koji imaju i po 30, 35, 37, 38 godina radnog iskustva.
Vi ste dozvolili, gospodo, da pojedinci iz firmi mogu da proganjaju radnike, čestite i poštene, kad god hoće. Takvo smo zakonodavstvo doneli. Vi ste krivi zbog ovolikog otpuštanja radnika.
Gde je proizvod koji se može proizvesti u Srbiji? Šta Vlada proizvodi? Proizvodi pre svega sirotinju, jer je sirotinje svakim danom sve više i više. Nema više nade u ovoj državi. Ova vlada nema nameru da obezbedi bolji život građanima, što je obećavala.
Prema tome, gospodine ministre, mi iz Srpske radikalne stranke se ne možemo složiti sa agencijama, sa tim kako one rade i kako su obogaljile privredu Srbije.
Evo samo nekoliko napomena. Gde je u Srbiji korupcija sada najveća? U agencijama. Korupcija je najveća tamo gde su najveća diskreciona ovlašćenja i gde ima najviše novca.
Radnici su obespravljeni. Džabe njima da idu sada pred mirovno veće. Molim vas, ovo što ste vi izneli kao rezultate i ovo što sam ja prikupio o mirnom rešavanju sporova, koliko je rešeno sporova, kolektivnih i pojedinačnih, ovo je zaista neprimereno. Koliko ih tamo radi i kolika su im primanja?
Korupcija u Trgovinskom sudu u Beogradu – zaboravljena. Šta je sa onima koji su počinili tolika krivična dela? Veterinarski zavod Zemun, „Agroseme“ Sremska Mitrovica, „PKB Transport“ Kragujevac, afera o izvozu šećera, „Jugoremedija“ Zrenjanin, afera vezana za Nacionalnu štedionicu, afera o prodaji „Mobtela“, korupcija u Carini, slučaj „Ce marketa“, slučaj „Putnika“, „Dunav osiguranja“, „Ineks intereksport“, „Robne kuće Beograd“...
Molim vas, ja zbog toga i podsećam da je zahvaljujući Zakonu o stečaju i zahvaljujući Agenciji za privatizaciju jedan stečajni upravnik u Beogradu uzeo 460.000.000 dinara! Tražim odgovor, proverite gospodine ministre, to će vam trebati. Podsetiću vas i šta rade u stečajevima, a to će biti u zakonu o stečaju ...
(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, obaveštavam vas da je vreme predviđeno za diskusiju SRS isteklo još pre 20 sekundi.)
Završiću. Hvala najlepše, ali imaćemo vremena i o zakonu o stečaju da govorimo.

Gospodine ministre, ja sam govorio o ključnim problemima našega društva, a pre svega radnika. Ova vaša vesela vlast i Vlada nije usrećila radnike koji su ostali bez posla i vi ih nećete usrećiti formiranjem još sto agencija. U ovoj državi ima 111 organa i ministarstava. Ko će to da izdržava? Rusija ima 15 ministarstava, a Srbija ima 25, i još 111 paralelno, ravnih ministarstvima.
Problem radničkih prava se neće razrešiti time što ćete vi sada ponuditi jedan tekst izmena i dopuna Zakona, time da će radnici ostvariti svoja prava brže.
Verovatno vam je poznato, gospodine ministre, da je došlo do smanjenja broja individualnih sporova za mirno rešavanje. Zašto? Zato što je Vlada rasprodala sva preduzeća, i više nemaju oko čega, oko minimalnih zarada, da se vode postupci. Sada jedino ostaje da se vode sporovi u slučajevima kada je u pitanju kolektivni ugovor.
Podsetiću vas da je Pančevo prodato, a imalo je 50 preduzeća. Sada Pančevo ima samo dve fabrike koje nešto rade. Ono je prodato. Pre svega, prodata je Fabrika mineralnih đubriva lopovima koji su uspeli da je kupe džabe, da je dobiju na poklon.
Azotara je prodata 2006. godine za trinaest miliona dolara da bi, gospodine ministre, aktuelna vlast dozvolila lopovima da, i pored toga što je u fabrici bilo đubriva u vrednosti od devet miliona dolara, bili su puni magacini... Lopovi iz inostranstva su sa lopovima iz naše države, uz saglasnost države, Vlade i Agencije za privatizaciju, to uradili.
Uvažavam neke stvari, gospodine Ljajiću, da se vi zalažete, obilazite, vodite računa gde šta ima, izlažete onako kako izlažete, ali ne možete da rešite probleme.
Mirko Cvetković je potpisao ugovor za privatizaciju Azotare, da bi lopovi novu fabriku, koju su izgradili radnici Azotare Pančevo i država, prodali; njena knjigovodstvena vrednost bila je 45.000.000 evra, prodali su je za 32.000.000 evra, uzeli pare u džep i pobegli. Hoće li država sada da tuži one i da nadoknadi štetu od tih lopova… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, gospodine ministre, što se tiče dnevnog reda i putnih isprava koje se odnose na naše državljane, tj. Predloga ovog zakona koji sadrži dva člana, poslanici SRS-a su rekli šta su imali.
S druge strane, očekujem da će i gospodin Krasić, u završnom delu, o tome detaljnije govoriti.
Gospodine ministre, pošto ste vi ministar unutrašnjih poslova, iskoristio bih priliku da vas nešto pitam. Mada je u ovoj skupštini nekoliko puta potegnuto pitanje izdavanja pasoša od strane „autonomaša“, koji su ga izdali u ovoj državi, da li policija, MUP, preduzima bilo kakve mere protiv onih koji su izradili ovaj separatistički pasoš i hoće li se pokrenuti odgovarajući krivični postupak?
Gospodine ministre, da je ovo neko ikada učinio, od 1835. godine, od početka modernog razvoja Republike Srbije, bio bi hapšen i bio bi osuđen.
Postavljam pitanje – hoćete li protiv ovih separatista, štetočina, razbijača države Srbije da pokrenete krivični postupak, da javni tužilac protiv njih podigne optužnicu i da se izreknu odgovarajuće kazne po važećem krivičnom zakoniku?
Ovo nijedna država na svetu ne bi dozvolila, da se izrađuje pasoš i da ovo bude prethodnica pravljenja države u državi, a vi, gospodine ministre, dobro znate šta su „autonomaši“ u proteklom periodu učinili, a znate i sami ko je sve učestvovao u „jogurt“ revoluciji.
Ovo se događa u momentu kada treba da bude usvojen statut Vojvodine. Taj statut Vojvodine vidim kao ''darovani ustav'' koji je Miloš Obrenović 1835. godine darovao Srbiji, a koji je veoma kratko trajao i bio je ukinut uz podršku zapadnih sila.
Gospodine ministre, krajnje je vreme da preduzmete mere protiv onih koji ovakve akte preduzimaju. Ovo nije mala stvar. Ako niste imali prilike da ovaj pasoš imate u svojim rukama, vrlo rado ću vam ga posle predati, da biste mogli da preduzmete odgovarajuće mere.
Neću da ponavljam ono što je gospodin Perić govorio o šengenu i o putnim ispravama naših građana, o kojima se toliko govori već duže vreme. Od toga nema vajde, Srbija od toga nema vajde, nijedan građanin Srbije. To što se građanima Srbija obećava, to je jedno ništa. Prvo treba stvoriti preduslove da bi neko putovao.
Vidite, ja živim u Vojvodini, a vi živite u Beogradu, i ako budete morali da putujete nekim poslom u Vojvodinu, po ovome ćete, kako stvari stoje, morati da imate i putnu ispravu i pasoš, s tim što je razlika velika.
Ako jedan ministar iz Vlade Republike Srbije krene u Novi Sad, imaće manje troškove u odnosu na one građane koji će da imaju do hiljadu evra troškove ako žele da putuju u inostranstvo. Sve zavisi od destinacije, u koju državu, u koji grad će da putuju i da borave.
Ovo nije džabe. Niko tamo neće biti dočekan kolačima i čokoladom. Naš građanin, ako želi da putuje, mora da ima u džepu hiljadu evra. Tamo ga ne čeka zaposlenje, tamo ga čeka samo trošak. Sve ono što bi naši građani mogli da vide, videli su do sada, a imaće priliku u nekim drugim uslovima da vide šta se to događa u EU i u zemljama zapadnim, u koje se toliko nekome žuri, ali na štetu građana Srbije.
Dame i gospodo, gospodine ministre, što se tiče nekih privatizacija, želim samo da postavim dva pitanja. Da li imate neka saznanja kako je pala pod stečaj Hladnjača ''Pančevo''? Kako je privatizovano preduzeće "Trgoprodukt", koje je imalo 1.300 radnika, a sada ima samo 25?
Da li znate, gospodine ministre, da je ukradena nova fabrika u vrednosti od 45 miliona evra iz Azotare, ''Karbamid 2'', da su je profiteri i mangupi ukrali na taj način što su je demontirali, ukrcali u vozilo i prodali je u inostranstvu?
Zamolio bih vas samo da preko vaših nadležnih sa područja i sekretarijata proverite kako je privatizovana Pančevačka hladnjača i kako je ona pala pod stečaj, kako je "Trgoprodukt" pao u bedu i sirotinju i šta radi sada 1.500 radnika koji su ostali bez hleba?
Još jedno pitanje, ako dozvolite, gospodine predsedavajući, izvinjavam se, ako mi dozvolite da vas nešto zamolim – kada će TV Pančevo, odnosno Beograd, da ovim radnicima RTS-a obezbedi, pošto je tu i gospodin sekretar Skupštine, adekvatan prostor za njihovo boravljenje i rad u toku održavanja sednica?
Oni imaju ovde jedan kontejner koji liči na štenaru, koji prokišnjava, pokrivaju ga najlonima. Moram da vam kažem da bolje uslove imaju kućni ljubimci nego ovi ljudi koji rade, a to pitanje smo pre par meseci i potegli.
Neka gospodin direktor Televizije smanji plate onim voditeljima i voditeljkama koji primaju po pet-šest hiljada evra mesečno, a ovi zaposleni u administraciji i tehnici imaju između 20 i 30 hiljada. Evo, da podsetimo direktora Tijanića da povede računa i o ovim ljudima, jer i oni zaslužuju pažnju. Hvala najlepše.

Dame i gospodo, u Predlogu zakona o tajnosti podataka postoji veliki broj problematičnih odredaba koje će u praksi biti velika prepreka za zaštitu tajnosti podataka od interesa za državu, a posebno što će te odredbe u praksi biti veoma štetne za državu Srbiju.
Na neke od tih odredaba ja imam određene primedbe o kojima želim da govorim. Prvo bih počeo od člana 8.
Što se tiče člana 2. tačke 8), koja reguliše bezbednosnu proveru i njenu suštinu, kao i postupak koji pre izdavanja odobrenja za pristup tajnim podacima sprovodi nadležni organ u cilju prikupljanja podataka o mogućim bezbednosnim rizicima i smetnjama u pogledu pouzdanosti za pristup tajnim podacima, kako će se postupiti kada se ovlašćeni obrati nadležnom organu, u cilju prikupljanja podataka od bezbednosnog značaja? Da li je nadležni organ u svakom slučaju jedini organ koji će dati ili neće dati podatke procenjujući određeni stepen rizika?
Na primer, ako se traži tajni podatak od BIA ili vojne bezbednosti, pa ti organi odbiju da daju podatak, da li je to konačna odluka, protiv koje se ne može uložiti žalba ili čak pokrenuti upravni spor?
Ova odredba ne garantuje ostvarivanje određenih prava naših građana koja su normirana i propisana u članu 36. Ustava Republike Srbije.
Veoma je važno istaći, kada su u pitanju sudski organi, a s obzirom na dosadašnju praksu, da osim što je BIA oslobađala svoje ljude od čuvanja državne tajne pred pravosudnim organima pred kojima su vođeni određeni postupci, onima koji su bili okrivljeni i koji su se pozivali na dokumente Udbe i vojnih organa ti podaci su bili uskraćeni, a pogotovo u krivičnim postupcima za krivična dela protiv naroda i države i protiv nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Bilo je i takvih slučajeva da se sudu nisu dostavljali ti podaci od strane BIA i vojnih organa, čime se građani stavljaju u neravnopravan položaj i ugrožava njihovo pravo.
Što se tiče člana 9, Srbija više godina, kako se to kaže, ima aktivnu saradnju sa Haškim tribunalom, a u najvećoj meri ta saradnja se odnosi na dostavljanje tajnih podataka Haškom tribunalu, sa kojih se skida oznaka državne tajne i službene tajne. Vlada Srbije je dostavila Haškom tribunalu na stotine hiljada stranica, a pre svega tajne podatke koje vodi BIA i vojna bezbednost, kao i Ministarstvo inostranih poslova iz odeljenja koje se bavi obaveštajnom delatnošću.
Opravdano postavljam pitanje da li su time nastupile štetne posledice, izdavanjem takve dokumentacije koja nosi oznaku državna tajna, strogo poverljivo ili vojna tajna? Sigurno da ima štetnih posledica po nacionalnu bezbednost i zaštitu državnih interesa Republike Srbije. Za ovo je odgovorna aktuelna vlast, koja je tajne podatke od interesa za državu olako i bez dovoljne državne odgovornosti i kontrole predavala Haškom tužilaštvu i sudu. Sada Haški tribunal i sud ne znaju šta će sa tim dokumentima i koja će im kompozicija trebati da ta dokumenta eventualno vrate, ako budu imali volju. Sumnjam da će naša država sa ovakvim zakonom da zaštiti svoje nacionalne interese. I, kako će se otkloniti nastale štetne posledice?
Što se tiče člana 2. tačka 12), tu se propisuje da je bezbednosni rizik stvarna mogućnost narušavanja bezbednosti tajnih podataka.
Ova odredba koja govori o bezbednosnom riziku je nejasna i ne sadrži sve elemente koji bi dali obeležje tome riziku. Ova odredba je paušalna jer nema valjanog obrazloženja koje bi regulisalo njegovu primenu u praksi. Nije napravljena oštra granica i razgraničenje sa ostalim odredbama zakona, što će u praksi omogućiti brojne zloupotrebe.
Dame i gospodo, na ovo vam posebno ukazujem, mnogi će se pozivati na ono opštepoznato diskreciono pravo koje postoji, pa će reći – uskraćujem taj podatak, pozivam se na diskreciono pravo i ne moram da ga dostavim.
Međutim, državni organi su dužni, po određenim zakonima, ne samo po ovom zakonu, da pruže određene podatke, pre svega sudu i građanima, a i drugim institucijama ove države.
Što se tiče člana 6, čuvanje i korišćenje tajnih podataka, ovde mora biti precizno i jasno propisano vremensko važenje čuvanja tajnih podataka i njihovo korišćenje posle prestanka funkcije ili radnog odnosa.
Treba imati u vidu da nema pravne pretpostavke da se ova odredba ima primenjivati retroaktivno. Ali, ovde mora da se ima u vidu i činjenica da se ljudi koji su otišli ili će otići sa funkcije, kao i svuda u svetu, javnosti obraćaju i kroz memoare, pišu određene činjenice o događajima, gledano kroz istoriju.
Ovim zakonom će biti onemogućeno tim ljudima da objave određene podatke koji imaju istorijski značaj, a zakonodavac želi i nastoji da i ti podaci budu tajna.
Na primer, do sada je tajna bila, i jeste, ko je ubio ministra odbrane Savezne Republike Jugoslavije Pavla Bulatovića. Tajna je ko je ubio Ranka Panića na Trgu Republike, na mitingu 2008. godine. Pa, ako bi se za nekoliko godina to ubistvo i dalje vodilo kao nerasvetljeno, a neko od funkcionera koji su se nalazili ili se nalaze na rukovodećim mestima u MUP-u, BIA, ili neko iz Vlade, ode sa te funkcije, da li će u slučaju da obelodani ko je ubio Ranka Panića, ko je ubio Pavla Bulatovića odgovarati po ovome zakonu?
Što se tiče člana 8 – podatak koji se može odrediti kao tajni – ovo je zaista neprihvatljivo, apsolutno neprihvatljivo. Što se tiče naslova ovoga člana, njegova definicija je neprecizno određena i jasno nedefinisana.
Naime, po mom mišljenju, svaki podatak koji treba biti određen kao tajni nedopustivo je tako definisati kako je ovaj član definisao. Ovde je reč o definiciji koja govori o tome koji se podatak može, pazite, molim vas, odrediti kao tajna.
Ovde treba da stoji da svaki podatak koji sadrži elemente i biće tajne mora biti tajna, a ne – može. I to ostavljate na volju pojedincima, da oni odlučuju o tome da li može ili ne može. Tajni podatak će, recimo, za nekoga biti da otvori neku aferu ili da je zataška. Po predloženoj definiciji, reč „može“ mora biti zamenjena rečju „mora“.
Član 12 – posebni slučajevi određivanja i označavanja tajnih podataka. Što se tiče odredaba ovoga člana, stvaraju se brojne mogućnosti zloupotrebe određenih lica, posebne vrste i posebnih funkcija. Na primer, da povežemo dva podatka, po ovom članu, koji nisu tajna i da ih povežemo u celinu i kažemo – e, sad predstavljaju tajnu. Šta je ovo? Na šta ovo liči?
Na primer, supruga nekog ministra može da ima, kako bi se u našem narodu reklo, intimnu vezu sa, na primer, trećim sekretarom neke strane ambasade.
Dakle, tu se radi o podatku koji je tajna samo za suprugu i ministra, kao i trećeg sekretara te ambasade, ali neko to u BIA može proglasiti i državnom tajnom. Tako ja shvatam odredbe člana 12. ovoga predloga zakona.
O takvim vrstama zloupotrebe ovoga člana mogu da govorim do sutra, kad bi bilo vremena.
Tako može biti državna tajna ko je preuzeo pare sa Kipra i gde su pare završile, ko je pare potrošio, da li su pare podeljene, u kom iznosu i gde se nalaze. Da li će Vlada, ko obelodani taj podatak, ovo proglasiti državnom tajnom?
Označavanje stranih tajnih podataka je posebna problematika. Ovde je nejasno na koji dokument se to odnosi, da li na onaj dobijen operativnim radom (ja sam stari operativac u ovom poslu, mogu da vam kažem) naših službi ili nekom međunarodnom razmenom između naših organa i organa stranih država?
Međutim, za državu Srbiju neće biti tajna strane države do koje smo došli na bilo koji način, ako se priprema bombardovanje Srbije, što smo nedavno i doživeli. Objavljivanje tog podatka, koji za stranu državu kao agresora predstavlja tajnu, ima izuzetan značaj za državu Srbiju i njene građane, da se blagovremeno zaštite od agresora, a ujedno i da se delovanjem i uticajem na agresora putem međunarodnih institucija spreči agresija i onemogući tajno pregovaranje sa eventualnim agresorima, kao što su to radili Tuđman, Mesić, Kučan, Izetbegović i neke nevladine organizacije.
Zato smatram da tajni podatak koji je za stranu državu predstavljen kao tajna, a odnosi se na tajne podatke i namere stranih obaveštajnih službi i agresiju na Republiku Srbiju, ne može biti tajna. I ovde će doći do brojnih zloupotreba.
Što se tiče člana 26 - Opoziv tajnosti u javnom interesu, SRS smatra da ne bi trebalo da bude dvostrukih standarda u praksi. Ovo naročito ističem zbog toga što su se do sada na olak način skidale oznake državne tajne za potrebe Haškog tribunala. Nemamo precizne podatke ko je, kada i koje vrste podataka predao, a možda i prodao stranim obaveštajnim službama. Posebno je to mogućnost prilikom promene visokih funkcionera u državnim institucijama, koje su inače dužne da državnu i vojnu tajnu čuvaju kao oko u glavi, a ne da tone i tone tajnih dokumenta iz prošlosti i sadašnjosti nude, ko će pre kome da proda i da preda.
Posebno moram da istaknem da predsednik SRS nije mogao da dođe do mnogih podataka koji su dostavljeni haškom sudu i tužilaštvu Haškog tribunala, čime je prof. dr Vojislavu Šešelju onemogućeno pravo da koristi i one dokaze koje koristi tužilaštvo Haškog tribunala.
U većini slučajeva radi se o lažnim i falsifikovanim dokumentima, čime je Šešelju oduzeto osnovno pravo na odbranu i pravo da mu se istovremeno dostave dokumenti koji se dostavljaju Haškom tribunalu.
Takođe ističem i napominjem da su protiv dr Vojislava Šešelja Haškom tribunalu iz Srbije dostavljeni brojni lažni i falsifikovani dokumenti, na osnovu kojih sud neće moći da zasnuje bilo kakvu odluku, osuđujuću, u odnosu na Vojislava Šešelja, jer međunarodno pravo, a i naše i uporedno u celini, ne prihvata lažne dokaze i falsifikate. U predmetu protiv dr Vojislava Šešelja ima brojnih dokumenata koji su falsifikati i koji su uglavnom lažni.
Što se tiče odredbe člana 38 – Pravo na odobrenje bez bezbednosne provere – ovo je skandal! Da li vi znate da sudija za prekršaje, koji izriče kaznu za prekršaj onome ko je pljunuo na ulici, ima pravo pristupa državnoj tajni? Gospođo ministre, vi niste imali iskustvo, da ste radili u strukturama službe bezbednosti, ni civilne ni vojne, ni javne ni državne, ali moram da vam kažem, kada pročitate sada ovaj spisak, posebno moram da istaknem, a vi dajte ocenu da li je onaj ko je ovo pripremao imao tri čuke u glavi, hoće li da zaštiti državu na ovakav način? Ovo su diletanti vama poturili. Vi ste obrazovana žena, vi ste pravnik, ali ne znam da li ste stigli, od brojnih obaveza, da vidite kome sve mogu da budu dostavljeni tajni podaci.
Ti podaci mogu da se dostave, ali bez prethodne operativne bezbednosne provere. Slažem se da to može da bude dostavljeno predsedniku Republike, predsedniku Vlade, predsedniku Skupštine, predsedniku Kasacionog suda, predsedniku Vrhovnog suda, specijalnom tužiocu, Zaštitniku građana, ali mi nije jasno kako vi predlažete da se dostavljaju brojnim sudijama Ustavnog suda, to može jedino predsedniku Ustavnog suda. Gde ste stavili načelnika Generalštaba? Načelnika Generalštaba ste stavili na kraju.
Znate da imate hiljade sudija, opštinskih, viših, okružnih sudova, kojima trenutno raspolažemo. Imate brojne tužioce, imate brojne zamenike. Imate bezbroj tih lica koja mogu bez bezbednosne provere da dođu do podataka. Ovo je apsolutno nedopustivo. Član 38. je katastrofa. Ovde samo što još niste dozvolili da vam poture i da kažu da i kafe-kuvarica ili sobarica imaju pravo da bez provere dostavljaju te podatke.
Ovo su podaci od posebnog interesa za državu. Ovo nije zakon o vinu i rakiji, ovo nije zakon o lovu i ribolovu. Očekujem od službe državne bezbednosti, sada BIA, i vojne bezbednosne institucije i nadležnih organa unutrašnjih poslova, koji obavljaju poslove javne bezbednosti, da se suprotstave primeni ovakvih odredaba, da čuvaju državu na bolji način i da ne dozvole da mangupi dođu i da džudža, Kurta i Murta može ovaj zakon da koristi kako njemu odgovara.
Nije jasno ko je predlagač ovog zakona, osim što to ovde formalno piše. Ko je pisao ovaj predlog? Gospođo ministre, ovde je morala da dođe ekipa koja je radila na pripremi ovog zakona, ovog predloga, pa da ljudi iz BIA sednu tu, da sednu ljudi iz MUP-a, iz vojne bezbednosne ustanove i da nam daju odgovore. Nisam siguran da su vrsni stručnjaci, koje imamo i u BIA, i u MUP-u, i u vojnobezbednosnoj ustanovi... Najbolje službe bezbednosti u Evropi imala je bivša država. Mi imamo višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti.
Ne mogu sada zbog vremena da govorim, jer sam oduzeo vreme mojim kolegama, ali moram da vam kažem da ovaj zakon predstavlja katastrofu, pogotovo za one ljude koji razmišljaju o tome kako treba da se štiti država i njena teritorija i nacionalni interesi države. Ovoga ni u Bangladešu nema. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono na šta bih ja ukazao, a bilo je već reči o tome, kad se daje naslov jednom zakonu, u svakom slučaju, nije primereno da bude upotrebljeno šesnaest reči. Ovaj zakon je trebalo da bude ipak jasniji utoliko što bi mu naslov glasio sasvim logički, i bio bi pravno formulisan da bi mogao biti i razumljiv i prihvatljiv.
Poslanici SRS su ukazali da ovaj predlog zakona ima brojne nedostatke. Prvo, SRS je protiv toga da se vojnici iz Republike Srbije šalju i da budu podrška i zaštita američkim snagama i snagama NATO pakta.
Što se tiče SRS, mi se zalažemo da jačamo odbrambenu moć Republike Srbije, da njene formacijske snage budu jače, da se pripremimo za odbranu od naših neprijatelja, a ima ih mnogo. Pođimo od onog neprijatelja, pre svega, NATO pakta koji je krenuo u humanitarnu akciju „milosrdni anđeo“, sada mi sa tim „milosrdnim anđelom“ treba da udružujemo naše vojne snage i vojne potencijale. Mislim da to nije potrebno. Nema potrebe u ovom istorijskom trenutku da Srbija šalje svoje vojnike da pomažu ni NATO paktu, ni Amerikancima.
Kao narodni poslanik SRS zalažem se da Vojska ima i bolji status, materijalni status, da Vojska bude pre svega obezbeđena …(Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 21. stav 1, predložio sam da se posle reči „tajna saradnja“, umesto tačke, stavi zarez i da se dodaju reči „pod uslovom da se time ne ugrožavaju prava i slobode, odnosno ne nanosi šteta trećim licima“.
Vlada kaže – to ne prihvata, jer je to usaglašeno sa članom 41. Međutim, član 41. se poziva se na član 12. U članu 12, kao što znate, propisane su mere, nadzor i postupci koji mogu da nanesu brojne štetne posledice građanima Republike Srbije, ukoliko se ovaj predlog zakona usvoji.
U članu 12. Predloga zakona predviđene su mere, devet mera i postupaka – tajno pribavljanja i otkup dokumenata i predmeta. Ovo su vrlo opasne stvari. Predviđaju da se te mere mogu primenjivati u postupku prikupljanja određenih podataka i operativne delatnosti vojnoobaveštajne, kontraobaveštajne, da ne nabrajam. Ovo nije u saglasnosti, molim vas, sa Ustavom. Nije u saglasnosti ni u dovoljnoj meri sa Zakonom o krivičnom postupku. Ovde su moguće brojne zloupotrebe.
Kod časnih ljudi neće biti, sigurno, koji budu primenjivali ovaj zakon, vodeći računa da Zakonik o krivičnom postupku, kao sistemski zakonik, mora se poštovati, a posebno što je u to uključeno više organa, pre svega, vojni organi, zatim, odobrenja da daje Kasacioni sud, a u praksi smo imali brojne zloupotrebe, da su neke sudije davale ovlašćenja za prisluškivanje, praćenje, elektronsko i tonsko snimanje, zaista je došlo do brojnih zloupotreba.
Pretpostavljam, da će vojni organi poštovati Ustav, poštovati Zakonik o krivičnom postupku kao sistemski zakonik i da će se suprotstaviti i odupreti zloupotrebama poput onih od 1966. godine, što je radila Udba, pa nadalje, da bi naši građani uživali puna prava. (Aplauz.)

Dame i gospodo, SRS je uložila više amandmana i narodni poslanici SRS dali su odgovarajuća adekvatna obrazloženja zbog čega se ne slažu da se uvodi civilna služba na ovakav način, da se reguliše kako se to predviđa ovim predlogom zakona. Postavlja se pitanje, da su živi Živojin Mišić, Stepa Stepanović, vojvoda Radomir Putnik i vojvoda Petar Bojović – šta bi oni rekli sada u ovoj situaciji. Treba pitati nekog ko je vojni obveznik da li želi da služi civilni deo ili vojni.
Samo da vas podsetim, u balkanskim ratovima kralj Petar je obilazio front i naišao na jednog borca koji je u koloni putovao, a držao se konju za rep. Kralj je zastao i pitao, šta je ovom vojniku. Vojnik je odgovorio – ja sam izgubio vid od eksplozije. Kralj je na to rekao – pa, vojniče, šta bi ti sada želeo? Vaše veličanstvo, ja bih sada želeo da vidim da ubijam naše neprijatelje! Mi ne bismo mogli da se branimo od tri carevine. Srpska Vojska je kroz istoriju pokazala i dokazivala da se uspešno branila od daleko većih neprijatelja. Dakle, tri carevine srpska Vojska je bacila na kolena!
Mi se protivimo ovakvim predlozima zakona, da neko bira hoće li da služi Vojsku ili neće. Onaj ko se poziva na savest i prigovor savesti, ako ne može da nosi pušku i puškomitraljez, može da nosi sanduk sa municijom. Zbog toga je SRS protiv ovakvih zakona i ovakvog načina regulisanja vojne obaveze vojnih obveznika. Odbrana države mora biti zasnivana, pre svega, i na fizičkim neposrednim sposobnostima pripadnika Vojske Srbije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, što se tiče člana 99. stav (2) nije dorečen i ima određenih nedostataka zbog toga što se u praksi u Srbiji u novije vreme pojavljuju brojni problemi i da je veliki broj građana prevaren od strane investitora kada su u pitanju stanovi novi u izgradnji.
Vidite koliko štete tu nastaju i koliki sudski postupci.
Naime, ako neko izvodi građevinske radove i pravi stanove za prodaju, u slučaju da ne poštuje odredbe ugovora, građani postaju žrtve, ostaju prevareni i pitanje je da li će ikada moći da nadoknade štetu koju su prouzrokovali pre svega profiteri i oni koji su se organizovali u industriji proizvodnje stanova u najnovije vreme.
Smatramo da je to apsolutno trebalo da se uredi na drugi način. Mislimo da je potreban i ugovor sa onim investitorom o izgradnji, da bude takođe unet u odredbu člana 99, kako bi bio zaista u potpunosti ispoštovan zakon, a sa druge strane, da bi se zaštitili građani.
Gospođo predsedniče, da li mogu da vam postavim jedno pitanje? Zamoljen sam od strane radnika sa televizije koji ovde u jednoj konzervi, ovde pored Skupštine, limenoj, sede, pojedoše ih komarci, od vrućine ne mogu da žive i mole da se vidi i iznađe rešenje da ti ljudi ne sede u onoj prikolici metalnoj, nego da im se obezbedi prostor u Skupštini.
Zaista je to neprimereno da oni budu izolovani u onom parku i onako da budu mučeni po ceo dan, a ima prostora u Skupštini. Iznađite neke mogućnosti, zaštitite ljude i skrenite pažnju i direktoru televizije, a s vama se može zaista o tome razgovarati i urediti to stanje na najbolji mogući način.

Dame i gospodo narodni poslanici, baveći se 35 godina pravom, od toga više od 25 godina u advokaturi, a to o čemu ću govoriti potvrdiće, i nadam se da je takvog mišljenja i trebalo bi da bude, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Novaković, da je zemljišna knjiga od Rimskog prava pa naovamo u kontinentalnom pravu priznata kao fikcija apsolutne tačnosti i da bez zemljišne knjige mi u praksi godinama nismo imali uređeno ni usklađeno imovinsko i stvarno pravo na nepokretnostima.
Mislim da je potrebno da se ima u vidu i ova odredba kada je u pitanju član 101.
Naime, sada se postavlja pitanje zašto predlagač u članu 88. stav (2) predviđa pravosnažnost, a u članu 101. ne predviđa.
Moram vam reći iz prakse, bezbroj je slučajeva sudskih sporova bespotrebnih, jer neko može u katastru da izvrši upis prava svojine nekog lica, a da nema pravosnažnu odluku. Ko može da odgovara po ovome? Ne može niko.
Ako nije klauzula pravosnažnosti predviđena da referent u katastru može izvršiti određeni upis samo na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa. I ako on upiše, pojavi se žalba, drugostepena odluka kaže ta se odluka ukida. Onda dovodimo građane u situaciju da se izlažu bespotrebnim sudskim troškovima i postupcima. Opterećujemo sud, opterećujemo državu i njene državne organe, uvodimo nered u katastru i na taj način bez pravosnažne odluke nema upisa.
Ponavljam, niko ne može odgovarati ako mu nije rečeno na osnovu pravosnažne odluke. Dakle, ta klauzula pravosnažnosti mora da bude izražena, a pozivam se i na član 88, jer se predlagač koristi u članu 88. i klauzulom pravosnažnosti.

Dame i gospodo, gospođo predsedniče i gospodine ministre, SRS smatra da je potrebna jedna dodatna odredba u članu 103. stav (1), da se taj rok predvidi od pet godina kako bi se omogućilo građanima da i na ovaj način upis prava svojine prema podacima zemljišne knjige, knjige tapija i intabulacione knjige da mogućnost da građani mogu da u tom roku izvrše određena usklađivanja, ispravke i kakao bi se na taj način uredila katastarska knjiga, odnosno knjiga o nepokretnostima.
Građanima treba omogućiti duži rok. SRS je za to da je ovo amandmansko rešenje sasvim prihvatljivo.