Ponovo ističem da Narodna skupština i vi, gospođo predsedniče, uložite svoj autoritet da se prekine lopovska praksa, da ne mogu ministri da troše narodne pare kako oni misle i ne može ministar finansija da raspolaže parama na ovakav način.
Evo samo jednog drastičnog primera. Kako može da se dozvoli da ministar za nauku i tehnologiju dobije da raspolaže sa 8,5 milijardi dinara poreskih obveznika, a da ne polaže račune nikome? Kažite mi u kojoj državi to ime. Znate li za ovaj iznos koji je poveren da raspolaže gospodin Đelić, da se za ovaj iznos može dokupiti osam hiljada traktora i podeliti seljacima džabe i na poklon im dati da oru ovu srpsku bogatu i plodnu zemlju, da proizvode i za zemlju i za tržište u inostranstvu.
Kako je moguće da pojedini ministri ne polažu račune? Tražim odgovor. Ako nisam u pravu, izviniću se i vama i ministarstvu i Vladi, ali neću se Vladi izviniti nikada zbog toga što se troše pare nenamenski. Niko ne odgovara.
Ima li ijedan dokaz o tome da je ijedan ministar podneo Skupštini izveštaj o tom namenskom korišćenju sredstava koje je dobio? Da vidimo, koje usluge po ugovoru plaća? Da li se plaćaju usluge za turizam na Zlatiboru, Tari, Kopaoniku ili u inostranstvu?
Vi znate, kada pođete u inostranstvo, svaki dinar, polažete račune za jednu dnevnicu od 30 ili 40 evra, ali ministar finansija i ministri koji su se osilili, uzeli su vlast u svoje ruke, oni troše i kapom i šakom, ne polažu račune narodu Republike Srbije. To je štetočinska, rasipnička vlast. Uzmite kontrolu pod svoje i dajte da narodni poslanici kontrolišu one koji koriste.

Dame i gospodo, budžet je mikrohirurgija jedne države, a najopasnija služba u državi je Ministarstvo finansija i njena produžena ruka – poreska uprava, koja može da skrši privredu u veoma kratkom periodu bez velike galame i bez velike dreke.
Srbija ima najglomazniju administraciju na svetu. Pored 25 ministarstava, tu je još 111 organa i fondova, pa nije čudo što se planira da budžet za 2010. godinu iznosi 714 milijardi dinara.
Dame i gospodo, Parlament mora biti jedini, konačan kontrolor budžeta. Narodna skupština Republike Srbije mora da bude ključno mesto kontrole trošenja para poreskih obveznika i ostalih davaoca, koja se slivaju u tu kožnu torbicu, kako je Francuzi nazivaju. Parlament mora da bude odgovoran u pogledu nadzora Vlade i njenog obrazlaganja troškova budžetskih sredstava.
Vlada ne može da troši novac iz budžeta niti nametati poreze mimo Parlamenta. Zadatak Državnog Revizora jeste da narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije snabdeva informacijama, koje su im potrebne da bi Vladu mogli kontrolisati u pogledu trošenja budžetskih sredstava. Evo, imali smo priliku, ali nam je onemogućeno da dođemo do prvog izveštaja budžetskog revizora.
U nekim zemljama izveštaj trošenja novca iz budžeta dostavlja se i po tri puta godišnje. Godine 1878 prva revizorska institucija je osnovana u Kanadi. Objavljivanje izveštaja generalnog revizora u medijima jeste uobičajena praksa u mnogim zemljama EU i u drugim zemljama van Evrope. Podnošenje Izveštaja Parlamentu treba da bude ključ obazrivosti i uspešnosti Državnog revizora. Državni revizor je dužan da narodnim poslanicima da odgovore na sledeća pitanja: 1) Da li izjave Vlade u vezi sa finansijskim pitanjima daju tačan i detaljan prikaz njenih poslova u oblasti finansija? 2) Jesu li svi porezi i drugi nameti koje Vlada prikuplja računovodstveno propisani i da li su kao takvi evidentirani? 3) Da li je novac koji je zakonodavac odobrio Vladi utrošen u svrhu za koju je bio namenjen?
Poseban problem, dame i gospodo, gospodo ministri, jeste što u Parlamentu uopšte nema nijednog završnog računa od 2001. godine, pa nije ni moguće utvrditi da li su i u kolikoj meri budžetske procedure dobre, a naročito se ne može bez revizije završnog računa budžeta i revizije budžetskih procedura oceniti da li su i ove do sada preduzete mere reforme budžetskog sistema sasvim dobre, da li daju rezultate, a već su predložene i nove poslednjim izmenama zakona, koje sada nemaju suštinski ni krupan elemenat, niti daju bogzna kakav pozitivan doprinos. A to je i način utvrđivanja krajnjeg rezultata poslovanja budžeta kao finansijskog dokumenta, a to je metodologija za obračun funkcija deficita budžeta i to, što je najstrašnije, u toku samog izveštaja i trajanja tog perioda.
Dakle, dame i gospodo, budžet i budžetska potrošnja je značajna komponenta agregatne tražnje koja ima uticaj na cene i privrednu ravnotežu. Iz tih razloga se budžetska politika uključuje u opštu privrednu politiku jedne države. U sklopu antiinflacione politike, a naročito u stanju inflacije, tražnje, budžet predstavlja značajan instrument kompromisa traženja, država tada vodi restriktivnu budžetsku politiku, smanjuje se potrošnja države i sprovodi se politika budžetskog viška. U suprotnom, u okviru savladavanja privredne depresije, povećanjem budžetske potrošnje povećava se agregatna tražnja i time stimulišu i oživljavanje raznih grana privrede, ako se radi o inflaciji, troškova, smanjenjem budžetskih prihoda …Zahvaljujem. (Aplauz.)

U ime SRS  sam podneo amandman na član 157. i ostajem kod tog amandmana, a ujedno i kod obrazloženja. Uporedo sa ovim autorskim delima bih želeo da ukažem javnosti, a ujedno i Vladi Republike Srbije i onima koji odlučuju o autorskim honorarima, autorskom pravu i onim autorima koji, pre svega, pišu udžbenike za srednje i osnovno obrazovanje i za one koji pišu udžbenike na fakultetima. O tome Vlada i nadležna resorna ministarstva moraju više povesti računa. Nije čudo što nam udžbenike za osnovno i srednje obrazovanje piše i Kurta i Murta, da oprostite, ali moram reći da svako treće dete ima krivu kičmu od tovara koji nosi u školi. Što se tiče visokog obrazovanja i udžbenika za fakultete, moram reći da se ovde ne vodi dovoljno računa.
Kada je u pitanju pravni fakultet i Beograd i drugi fakulteti Republike Srbije i predmeti koji se pre svega izučavaju, a pripreme zakona koje rade određena ministarstva, pre svega priređuju i angažuju komisije, pitam se zašto najveći stručnjaci iz pravne oblasti, kao što je Slobodan Perović, stručnjak za obligaciono pravo, prof. dr Veroljub Brajović, stručnjak za postupke za ostvarivanje svih građanskih prava kao što su zakoni o parničnom i izvršnom postupku, kao što su dela našeg čuvenog nadaleko prof. dr sada pokojnog Radomira Lukića, dakle, u ovoj oblasti mora se voditi računa ko se uzima u komisiju, zašto ovi profesori sa pravnih fakulteta ne mogu da budu angažovani da pišu određene zakone?
Rekoh, ponavljam, Slobodan Perović iz obligacionog prava, Veroljub Brajović iz građanskoga prava, dakle, moram reći da nam za pripreme zakona i udžbenika i tih autora koji se debelo plaćaju u komisije ne mogu da dođu ovi ljudi, a znate da još imamo takve predloge zakona koji dolaze pred parlament i koji se ovde u parlamentu usvajaju, a da ne dođe ni vreme kada oni treba da budu u primeni a traži se izmena i dopuna tih zakona. Bez obzira na ovaj predlog zakona o autorskim i srodnim pravima, koristio sam se praksom da nam udžbenike pišu i oni diletanti koji ne zaslužuju. Oni se takmiče ko će da napiše 1.000, 2.000, 3.000 ili 5.000 stranica određenih udžbenika za određeni nivo obrazovanja, ali ko to kontroliše i ko odobrava? Tu je problem.
U ovoj oblasti nemamo uređenu praksu iz koje oblasti ko treba da bude angažovan. Kada su u pitanju pravosudni zakoni, zašto se ne angažuju profesori pravnih fakulteta, koji su stručnjaci za određene grane prave, nego nam pišu neki pripravnici, ljudi koji s praksom blage veze nemaju?

Dame i gospodo narodni poslanici, prema odredbi ovoga člana koji se predlaže, u članu 74. jedno od državnih obeležja jeste da se preuzme mreža i organizuju pravosudni organi.
Sledeće, kako predviđa član 77, da se i pravosudni ispit mora polagati na teritoriji AP Vojvodine. Da li će ostale teritorije i okruzi imati tu priliku u Srbiji? Neće.
Jedno od obeležja državnosti jeste pravo osnivanja predstavništva u regijama Evrope i u Briselu, kako to piše u članu 16. predloga statuta. To pravo isključivo imaju, zapravo, dame i gospodo narodni poslanici Demokratske stranke, suverene države, nemaju ga čak ni federalne jedinice, u pravim federacijama ne raspolažu sa takvim pravom, a vi ste dozvolili da se i ova materija uređuje na jedan protivustavan način.
Vi ste dozvolili da se i u Briselu može osnivate jedno sedište vašeg predstavništva iz Vojvodine, gde je sedište vrhovne komande i Atlantskog pakta i centralnih organa EU. To bi u praksi značilo da bi, pored Srbije kao države, Vojvodina imala svoja diplomatska predstavništva, pa čak i pri komandi Atlantskoga pakta u Briselu.
Sledeće obeležje državnosti jeste Vojvođanska akademija, a svugde u svetu poznato je da postoji samo jedna akademija u jednoj državi.
Sledeće obeležje državnosti Vojvodine jeste nadležnost pokrajinske skupštine da donosi odluke koje imaju značaj zakona na teritoriji AP Vojvodine.
Ovde se na prikriven način pokušava da se AP Vojvodini i njenoj skupštini pribavi zakonodavna nadležnost, kako to predviđate u članu 48. alineja 4, u kome se pominju pokrajinske...

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da neko ne zna Ustav, ali zna da pročita određene odredbe iz ovog separatističkog pre svega zakona, koji u svakom slučaju jeste štetan za Srbiju. Ako član 143. Ustava predviđa - osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se zakonom, onda tu više nemamo šta da razgovaramo.
S druge strane, ako se predviđa da se polažu ispiti pravosudni u Novom Sadu, i to je nešto što je apsolutno protivno zakonu.
Poštovani građani Republike Srbije, želim ovom prilikom da vas podsetim na poslednje izbore u AP Vojvodini. Maja 2008. godine upisano je 1.410.000 birača. Izašlo je 900.000, a 505.000 nije izašlo na glasačka mesta i nije glasalo. Srpska radikalna stranka je ostvarila tada 22% glasova, samo jedan manje od Evropske Vojvodine.
Postavlja se pitanje – sa kojom to većinom separatisti i autonomaši misle da ubede Srbiju i srpski narod da su oni pobedili i da je to volja naroda? To nije volja naroda. Ovo je volja nametnute manjine koja vlada nad većinom, a to se vidi iz podataka sa poslednjih izbora u AP Vojvodini.
Pre svega, vi, građani Srbije, niste izašli maja na izbore. Jeste većina, vi ste omogućili ovoj manjini da otcepi Vojvodinu. Zahvaljujući vašim propustima, što niste izašli na izbore, oni rasparčavaju Srbiju, razgrađuju, uspostavljaju nove granice i Srbiju komadaju.
Poštovani građani, vi ste prepustili drugima da odlučuju o vašoj sudbini. Srpska radikalna stranka čini i činiće sve što je u njenoj moći da se zajedno s vama…

Dame i gospodo, poštovani birači, da ste vi izašli na izbore, a vi ste većina, ne bi mogli olako da dobiju Ustav na poklon ovi separatisti koji su se pridružili projektu Amerike i Nemačke. Vama je jasno, zapitajte se u kakvoj državi treba da živite, da li ćete imati svoju državu, da li će vaša deca i vaši unuci morati da uče i šiptarski jezik.
Niste izašli na izbore maja 2008. godine, a znate da su vam oni oteli fabrike, oteli preduzeća, ostavili vas bez posla. Vaša deca nemaju perspektive, nemaju zaposlenje, a školovanje će biti veoma otežano i biće izvršena selekcija. Dakle, da ste izašli, vi se ne bi složili sa ovakvom politikom.

Vratite mi vreme. Molim vas, ako mi dozvolite, da završim.

Koliko mi je još ostalo vremena, molim vas?

Obraćam se građanima u vezi statuta, a statut je protivustavan i antidržavni akt. Dozvolite mi da završim.

Zakon. Zakon upravo koji je protivustavan. Izvinjavam se, vi mene niste, izgleda mi, razumeli.

Jeste, upravo su u pitanju nadležnosti i ovaj zakon koji se donosi, gospođo predsedavajuća, jeste protivustavan i ja moram da napomenem da nema većine koja je donela odluku da se predloži Republici Srbiji donošenje ovakvog jednog antidržavnog akta.
Većina nije izašla na izbore. To i vi sami znate, gospođo Čomić.
Poštovani građani Srbije, sada pred Bogom, pred sobom, pred narodom Srbije, pred svojom decom …
(Isključen mikrofon.)

Protivim se ovakvom predlogu zakona. Ponavljam da je ovo antidržavni akt Republike Srbije, da je ovo projekat Nemačke i Amerike.
Moram da podsetim građane Srbije na predloženi tekst ovog zakona o utvrđivanju nadležnosti.
Poštovani građani, ponovo se obraćam. Niste izašli na izbore kada su vam oteli preduzeća, uzeli vam fabrike i dostojanstvo.
Sada pred Bogom, pred sobom, pred narodom Srbije, pred svojom decom i unucima, toliko želim da vam kažem.
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, postavio sam pitanje Vladi, ali ne dobijam odgovor, iako je prošlo vreme u kojem sam odgovor trebalo da dobijem.
U Pančevu su privatizovana preduzeća: Veterinarska stanica - Pančevo, Pansirovina - Pančevo, Utva vozila - Pančevo, HIP Kibernetski centar - Pančevo, Jabuka industrija skroba - Pančevo, Utva servis - Pančevo, Tamiš informatika - Pančevo, Utva proing - Pančevo, Silomont - Pančevo, Mlekara a.d. - Pančevo, Konstruktor - Pančevo, Seme Tamiš - Pančevo, Tamiš trgovina - Pančevo, Minel oprema - Pančevo, Ei promet - Pančevo, Gaj - Pančevo, Staklo - Pančevo, Hiporemont - Pančevo, Zvezda auto-moto društvo Ukras - Pančevo, Tehnički centar - Pančevo, Trgovinsko preduzeće Trgoprodukt – Pančevo, Fabrika krzna Pančevo, Hip Azotara Pančevo, Pekarska industrija Pančevo, Stari Tamiš Pančevo, Pamučni kombinat, Fabrika sijalica Pančevo.
Da li će biti raskinuti ugovori? Ugovarači uopšte ne poštuju ugovorne obaveze, a radnici protestuju, nemaju plate, niti su akcije isplaćene. Da li su ispoštovani ovi ugovori ili nisu? Da li su radnici na ulicama? Da li su dobili određene naknade prema ugovoru? Kako su skoro sva preduzeća u Pančevu i fabrike prodate, postavljam Vladi Republike Srbije pitanje i tražim odgovor – pošto je prodato Pančevo?
Dalje, želeo bih da postavim pitanje – koji je status Fabrike aviona Pančevo? Da li je izvršena određena prenamena i da li je izvršeno prestrukturiranje?
Postavljam pitanje ministru za poljoprivredu, ili Vlada da odgovori – koji je status Hladnjače Pančevo, jedne od najvećih u državi koja je bila? Ona je gurnuta u stečaj i sada treba da ode u bescenje. Kako će se ista privatizovati? Kako je ona završila na Kneževoj večeri, kada je završila sa radom i gurnuta u stečaj? Pošto će biti ona prodata?
Za ministra poljoprivrede – koliko je kredita iz oblasti poljoprivrede i stočarstva dodeljeno individualnim poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji Vojvodine, a koliko u opštinama Čajetina, Nova Varoš, Ivanjica, Sjenica, Prijepolje, Priboj, Bajina Bašta, Arilje, Ljubovija, Boljevac, Požega, Gornji Milanovac, Tutin, Novi Pazar, Raška i da ne govorimo dalje.
Za ministra za zaštitu životne sredine. Molim vas, gospodine ministre, kada će se (Predsedavajuća: Tri minuta.) u drugom delu.

Gospodine ministre, postaviću vam pitanje sledeće, iz oblasti poljoprivrede i stočarstva – koliko je sredstava Vlada Republike Srbije i vaše Ministarstvo u sastavu te Vlade opredelilo, izdvojilo i isplatilo za razvoj stočarstva na Zlatiboru, Tari, Maljenu, Povlenu, Pešteru i drugim sredinama? Kolika su ta sredstva, otprilike, izdvojena i da li Vlada namerava da se stočarstvo u ovim brdskim krajevima, gde je moguće da se isto razvija, da se ono unapređuje?
Stočari sa Zlatibora, sa Zlatara, Peštera, Tare, Maljena, Povlena i ostalih delova interesuju se i pitaju – kada će Vlada i ministar za poljoprivredu da odreši kesu, da prošeta selima ovih područja i da pomogne individualnim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima koji mogu da proizvedu ogromne količine mesa za državu i za izvoz?
Još jedno pitanje za gospodina ministra za ekologiju. Gospodine ministre, drago mi je što ste prisutni večeras, vi ste obilazili Pančevo u više navrata. Vi ste garantovali građanima Pančeva da će se rešiti problem zagađenja. U tom pravcu ste činili određene poteze i korake.
Međutim, gospodine ministre, Pančevo je gasna komora i dalje. U Pančevu, kao što vam je poznato, otrovna materija Petrohemije i otrovna materija i iz Rafinerije lageruju se u bazene gde ste bili u Petrohemiji, ali se bazeni ne zatvaraju, ne pokrivaju i ne eliminišu mogućnosti za zagađenje grada Pančeva. U Pančevu je obolelo 3.500 građana od karcinoma. Sve je to uglavnom proizvod južne industrijske zone, kao što vama poznato.
Za ministra zdravlja – ko je dao pravo i uskratio njemu pravo da uskrati pravo građanima južnoga Banata, a pre svega Pančeva, da ne mogu da se leče u zdravstvenim ustanovama i klinikama u Beogradu, nego moraju kao teški bolesnici da putuju u Novi Sad, Sremsku Kamenicu ili čak u Vrbas da bi menjali kukove?
Zamislite, teški bolesnici radi terapije, koji boluju od karcionoma, moraju da putuju 100 kilometara u jednom pravcu, 100 kilometara u drugom pravcu, a nemaju prava, a Ustav im to garantuje, da se leče u Beogradu.
Postavljam pitanje ministru zdravlja – da li je protivzakonita njegova odluka, a jeste, zašto je Vlada dozvolila ministru zdravlja da on o tome odlučuje, ako je Ustav zagarantovao i da se nivo dostignutih prava ne sme smanjivati? U konkretnom slučaju, nivo dostignutih prava se smanjuje.
Što se tiče preduzeća „Trgoprodukt Pančevo“, radnici protestuju danima. Hiljadu i po radnika je ostalo bez posla, Vlada Republike Srbije i Agencija ne raskidaju ugovor sa kupcem u procesu privatizacije, koji ne isplaćuje određene novčane iznose zaposlenim radnicima Trgoprodukta. Ostali su bez hleba, na ulici.
Agencija za privatizaciju mora hitno raskinuti te ugovore i na taj način obezbediti građanima Pančeva, tj. onima koji su bili zaposleni u Trgoproduktu da dobiju odgovarajuće naknade ili da se raskine ugovor i rešava na drugi način po zakonu status ovog preduzeća.
Zbog toga bih molio ministra da odgovori na ova pitanja, posebno za ekologiju. Moram gospodina ministra da podsetim, prisutan je, da bi trebalo da poseti Pančevo uskoro i da se uveri na licu mesta da nije niko ništa preduzeo od onog momenta kada ste dolazili, a obećali ste da je Vlada izdvojila dva miliona evra da se saniraju bazeni, da se zatvore i da više Pančevo ne mora da živi ko u gasnoj komori.

Gospodine ministre, živim u tom Pančevu i nemam razloga da vas lažem. S druge strane, ovo što vi iznosite da se vrše merenja, merenjem ste ne rešava problem. Rešavaju se problemi na taj način da se izvrši rekonstrukcija i unapređenje filtera i tehnologije u Petrohemiji i Rafineriji. Nije ovo došlo od momenta kada su Rusi preuzeli NIS. Pre svega, godinama se lageruju u one bazene silne otrovne materije koje pre svega zagorčavaju Pančevo.
Uzmite samo u obzir, ako hoćete da vam dođu građani iz naselja Vojlovica, Topola, Sodara, Donji grad i centar grada, pa biste se uverili, a uverili ste se prošle godine kada ste bili. Merenje nije otklanjanje posledice.
Posledice se otklanjaju jer je Petrohemija u prošloj godini izvezla proizvoda 280 miliona evra.
Zar ne može Vlada, kad je ovo javno preduzeće njeno, da izdvoji 10 miliona evra da se izvrši rekonstrukcija i saniraju posledice? Oni bazeni treba što pre da se zatvore, što ste vi rekli, jer u svakom slučaju građani od toga umiru. Vi ne živite tamo.
Mogu da vas obavestim, radi znanja i javnosti, pretežno rukovodstvo koje je bilo u Petrohemiji i Rafineriji, živelo je i stanovalo u Beogradu, a ne u Pančevu. Da je stanovalo u Pančevu, da vidite kako bi se drugačije rukovodstvo ranijih godina odnosilo. Prema tome, Pančevo zaslužuje posebne zaštitne mere, i donacije i unapređenje životne sredine.
Još jedno pitanje za vas, molim vas, potrudite se da mi date odgovor. Pribavite informacije koliko je koštala izgradnja nove deponije u Pančevu? Nova deponija u Pančevu gradi se 15 godina. U nju je više uloženo para nego na Hidroelektranu Đerdap. Jedna Hidroelektrana Đerdap mogla je da se napravi koliko deponija u Pančevu košta.
Ako ne verujete, molim vas, i tražim odgovor, projekat te deponije, kada je počela izgradnja? Kada je po godinama, koliko su država, javna preduzeća, opština i građani izdvajali da se iz centra grada deponija dislocira tamo gde je trenutno?
Drugo, traži odgovor – da li ste vi dali saglasnost da se stočno groblje za Srbiju otvori u Pančevu? Da li postoje pisani tragovi o tome da je u to stočno groblje iz cele Srbije dovožena uginula stoka i da li je tačno da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalo dozvolu i saglasnost da se vrši spaljivanje animalnog otpada na novoj deponiji u Pančevu?
Što se tiče ministra poljoprivrede, žao mi je, izmače mi, postavio bih pitanje – šta je sa PIK-om Južni Banat? Zašto nisu, prema pisanju radnika PIK-a Banat iz Bele Crkve, obuhvaćeni ugovorom o kupoprodaji? Zamislite, poljoprivredno zemljište – 530 hektara, zatim 198 hektara koji se nalaze pod špalirom vinograda, 18 hektara pod višnjom, zalivni sistem – 147 hektara, zasadi kajsije – sedam hektara, zasadi šljive - 12 hektara, zasadi jabuke – 375 hektara, građevinsko zemljište, kako radnici navode – 25 hektara. Dakle, ukupno – 1.657 hektara je prodato u sastavu ovog preduzeća.
Šta se dogodilo prema tvrdnjama radnika? To preduzeće je procenjeno na iznos od pet miliona evra, a kada je izvršeno naknadno veštačenje, utvrđeno je od veštaka da taj kombinat, sa svim ovim resursima, voćnjacima i vinogradima, vredi 36 miliona evra. Postavljam pitanje Vladi – da li se će izvršiti revizija, raskinuti ugovor i uspostaviti pređašnje stanje i da se nadoknadi radnicima izgubljena dobit?