Gospođo predsedniče, gospodin Munjić i gospodin Krasić dali su  valjano obrazloženje i istakli i obrazložili određene primedbe, šta treba objavljivati, kako treba objavljivati i da li je to od značaja za Republiku Srbiju.
Gospođo predsedniče, molim vas kao vrsnog stručnjaka iz oblasti medicine da mi dozvolite, objavio bih jednu radosnu vest za građane Pančeva kada je u pitanju zdravstveno stanje i lečenje. Malopre sam obavio razgovor sa direktorom Fonda za zdravstveno osiguranje Autonomne pokrajine Vojvodine, primarijusom gospodinom dr Cimešom Dragomirom i uvažio je sva nastojanja poslanika SRS za šta smo se zalagali, da se stavi van snage jedan pravilnik direktora Fonda republičkog za zdravstvo, a da se poštuje zakon. Koristim priliku da objavim jednu radosnu vest ponovo, uz vaše dopuštenje, da građani Pančeva od sada mogu, i Južnog Banata, Kovina, Kovačice, Bele Crkve, Vršca, Plandišta, Alibunara...

 Možda neću imati priliku.

Ne kršim, samo da objavimo građanima Pančeva, da znaju da mogu da se leče i nema više prepreka zahvaljujući razumevanju dobrih ljudi.       

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada su u pitanju izbeglice Srbija ne radi dovoljno na rešavanju socijalnih problema naših sugrađana, dakle, Srba koji su proterani sa područja Republike Hrvatske. Čak, ima i onih koji se bune zašto su Srbi došli u Vojvodinu, da slučajno ne ugroze starosedeoce i da na taj način Srbi budu ti koji će njima da smetaju. Reći ću vam na primeru.
Kolega Buha je govorio vezano za svojinu i za sticanje osnovnih prava iz oblasti stvarnog prava. Kako je to regulisano kod nas? Po Ustavu, i stranci mogu da steknu pravo svojine na nepokretnostima a izbeglice ne mogu.
Reći ću vam da u Pančevu ne mogu izbeglice da otkupe stanove koji su im dodeljeni na korišćenje. Sa druge strane, njima se isključuje struja, naplaćuje grejanje, a ne daje se nikakva subvencija niti se tim ljudima daje ikakva pomoć.
Ne znam zašto ministar neće da sasluša. Gospodine ministre, možda jeste zauzeti, ali slušajte ovo što ću vam reći, to je istina.
Veliki je broj izbeglica na prosjačkom štapu. Zašto Vlada Republike Srbije dozvoljava da Hrvati i njihovi tajkuni mogu da kupuju i da gazduju imovinom koju su na veoma sumnjiv način, uplaćenim skromnim sredstvima, stekli u Republici Srbiji.
Gospodine ministre, gospodin Todorić i još nekoliko tajkuna iz Hrvatske ima 200 firmi u Srbiji. Ovde su otvorili trgovinske lance. Ovde trguju sa njihovom robom, ali se pare vraćaju u Hrvatsku i Sloveniji.
Zašto naši građani, dakle, izbeglice ne mogu da steknu pravo svojine na nepokretnostima u Srbiji, ako to stranci mogu?
Doduše, moram pomenuti, jer su neki u poslednje vreme počeli da staju u odbranu nekih koji su krivi i za "Bljesak" i za "Oluju". Jugoslovenska narodna armija bila je treća armija u Evropi, najsposobnija na Balkanu. Kako je bilo moguće da generali JNA olako predaju garnizone i najsavremenije i najubojitije naoružanje, kao i tenkove i raketne jedinice? Kako je moguće jedan korpus, 17.000 vojnika, da se preda ustašama? Kako je moguće toliko tenkova da se preda? Kako je bilo moguće da je strategija odbrane Jugoslavije bila takva da se samo orijentisala na spoljnjeg neprijatelja, ali nije vodila računa šta će da rade mešetari kao unutrašnji neprijatelji u bivšoj SFRJ?
Izbeglice moraju da dobiju status građana koji imaju pravo da otkupe nekretnine u Republici Srbiji. Oni imaju imovinu koja je ostala tamo, koju su Hrvati oteli, jer su ih proterali, kako rekoh, pomogoše im neki naši generalni i pogrešna politika, a i neki iz Beograda svesrdno pomogoše da ne odlaze tamo vojnici u JNA, da ne brane svoj narod, da ne brane svoju državu.
A, vi dobro znate da se to moglo učiniti vrlo efikasno, ali je bilo mnogo kočničara, koji su sprečavali da se odbrani država i da se Jugoslavija spasi, da ne dođe do ovoga do čega je došlo. Kada govorimo o Armiji, evo, imate sada neke specijalce koji se šalju na školovanje u Ohajo, a u Ohaju je jedna jedinica civilne zaštite. Postavljam pitanje – u koje svrhe i po kom programu idu naši oficiri, a ima ih nekoliko koji tamo odu, odnosno po kom programu se oni tamo obučavaju i za čije ciljeve i u koju svrhu? Je l', znate? A tamo se obično ide, pet-šest ili osam meseci, na obaveštajne kurseve i špijunažu.
Moram samo da podsetim i da vas zamolim, gospodine ministre, ako možete, neću oduzimati više vremena kolegama, vidite, pošaljite nekoga da u Pančevu razreši problem, pa da izbeglice koje se nalaze u Pančevu mogu mirno da stanuju i žive u stanovima koji su izgrađeni i da mogu da ih otkupe, kao što to čine i ostali državljani drugih država, a bar Srbi uživaju neki prioritet u tom pogledu. Hvala vam. (Aplauz)

Hvala, gospođo predsedavajuća. Mislim da je dobro što je kolega rekao da bi trebalo da se rešava ovo pitanje.
Ne znam zašto Vlada ne rešava to pitanje? Vi ste ga primetili kao pitanje koje ima prioritet – da se to omogući izmenom Zakona o socijalnom stanovanju, ali to je na Vladi. Vidite, Vlada sve ovo zna, odnosno – Vlada sve zna koje probleme izbeglice imaju. Zato Vlada mora da rešava pitanje izbeglica.
Pitanje tih stanova, jer jesu državni stanovi, odnosno kada su mogli svi građani Srbije da u iznosu po sto maraka kupe stanove, razumete, oko milion i 300 njih koji su podnosili zahteve i ostvarili to pravo, pa valjda i Srbi iz Kninske Krajine, iz Republike Hrvatske i BiH imaju pravo da u Srbiji dobiju ono što im prirodno pripada, dakle, da mogu da kupe – ali, ne onako, po onom zakonu iz 1990, 1991. godine, nego traže da plate tržišnu cenu. Eto vidite, oni će biti sto puta u nepovoljnijem položaju.
Sa druge strane, ne znam, gospodine, uvaženi kolega, vi ste rođeni u Kninskoj Krajini, je li tako? (Da)
Ne znam da li ste vi tamo odlazili i da li ipak znate koliko tamo ima problema? Koji su problemi prisutni, u kojoj meri i ko je odgovoran da te probleme rešava? Ja mislim da je nužno da te odgovore rešava Vlada Republike Srbije, odnosno to je ono. Pa i da je u pitanju 1%, 2%, i 5% i 10%, da su se vratili, to je nedovoljno za skoro milion prognanih sa teritorije Hrvatske i BiH. Hvala. (Aplauz)

Ovo je replika.

Ne znam da li je gospodin bio 1990, 1991, 1992, 1993, 1994. i 1995. godine u Kninskoj Krajini i da li je tamo učestvovao u odbrani svog naroda ili nije?! Ako je studirao u Beogradu i bio u to vreme ovamo – teško mogu ja odavde da znam šta se događalo na prostorima bivše Hrvatske, tj. na teritoriji Republike Srpske Krajine.
Ovo pitanje koje je kolega obrazlagao, ovo je jedno ništa, ovo su samo parole, ovo su samo fraze, ovo su lažna obećanja, ovo je samo bacanje prašine u oči izbeglicama! Voleo bih i bio bih zadovoljan i srećan da je kolega, pošto dobro poznaje prilike u Hrvatskoj i posebno probleme Srba, što nije do sada pokrenuo to pitanje da se reše problemi izbeglica i da oni ostvare određena prava na nepokretnostima u skladu sa Zakonom o svojinsko-pravnim odnosima. Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, očigledno je da je nužna revizija srpskog zakonodavstva.
Ovaj predlog odluke ukazuje i potvrđuje da se godinama ništa nije uradilo u pogledu rasvetljavanja ovih sumnjivih slučajeva, a prema građanskim inicijativama i prema prijavama nadležnim državnim organima radi se o velikom broju građana, koji sumnjaju – da su njihova deca ukradena, da se sudbina dece ne zna, da oni godinama pate i na taj način traže pomoć od državnih organa, ali državni organi u ovom slučaju nisu ništa učinili.
Revizija srpskog zakonodavstva je nužna, evo i sami potvrđujete ovim predlogom odluke da je potrebno da se menja i određeni broj odredaba Krivičnog zakonika, što znači da se Krivičnim zakonikom jedino može urediti na pravi način ova materija, kao i Zakonom o zdravstvu.
Sa roditeljima koji su dolazili u Narodnu skupštinu Republike Srbije učestvovao sam u razgovorima 2006. godine. Bilo ih je u velikom broju koji su došli pred Narodnu skupštinu i koji su tražili pomoć od narodnih poslanika svih poslaničkih grupa, pa je Skupština učestvovala, u tom delu, preko svojih nadležnih institucija, a to su odbori. Ali, pravih rezultata nije bilo i u tom slučaju, kao što vidite, ova inicijativa je sasvim prihvatljiva i treba o tome voditi računa da se samo na odgovarajući način pristupi rešavanju ovog problema, koji je za neke naše sugrađane i te kako važan.
Što se tiče ustavnih odredaba, u članu 64. Ustava Republike Srbije normirano je: ''Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.''
U stavu 2. se kaže: ''Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.'' Ova odredba Ustava obavezuje Narodnu skupštinu da donese i uredi odgovarajući propis, a po mom mišljenju jedini propis i zakon koji ovu materiju može da reguliše i da učini odgovornim one neodgovorne i one koji su se bavili kriminalom u ovoj oblasti, jeste Krivični zakonik i Zakon o zdravstvu.
Ovaj predloga odluke, kao što je rekao gospodin Krasić, sa stanovišta i po mišljenju SRS jeste prihvatljiv. Vezano za odnos zdravstva i zdravstvenih ustanova prema građanima, posebno prema deci i prema majkama, skrenuću vašu pažnju, samo utoliko, da sam dobio jedno pismo iz Južnog Banata, tačnije, preciznije u ime Južnog Banata, grupa zdravstvenih radnika iz Pančeva, koji se žale na stanje u zdravstvu u Pančevu, u bolnici, i posebno ukazuju – na ostvarivanje prava porodilja u pančevačkoj bolnici i na ostvarivanje prava iz Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvu.
Naime, jedna majka iz Vršca, Jelena Oliverić, zatekla se 31. decembra u Beogradu kod svojih roditelja da čeka Novu godinu. Kao hitan slučaj otpočeo je porođaj i ona nije mogla da putuje u Vršac da bi se porodila. Ona je hitno prebačena u ''Zdravstveni centar Zvezdara''. Tu se ova majka i porodila, međutim, neposredno posle izlaska iz bolnice, naravno, ''Zdravstveni centar iz Zvezdare'' uputio je račun ''Filijali u Pančevu'' i ''Filijala Pančevo'' je odbila da ovoj majci plati 56 hiljada dinara troškove porođaja u bolnici na Zvezdari.
U pismu, u kome na to ukazuju, zaposleni u zdravstvenim ustanovama u Pančevu kažu – takvih slučajeva je bilo 170 i da su porodilje i građani iz Južnobanatskog okruga su diskriminisani. Žene iz Južnobanatskog okruga nemaju pravo da traže lečenje u Beogradu. Ukazuju na neke nepravilnosti, a te nepravilnosti su veoma velike. Krive i optužuju dr Jelenu Kovačević, predsednicu Lekarske komisije i načelnicu Odeljenja za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja u ''Filijali'', kao i Smiljku Čalić.
Dakle, one su onemogućavale porodiljama da 15 kilometara od Pančeva ili iz Kovina, Bele Crkve, Vršca, Plandišta, Alibunara, Kovačice, Opova, iz Pančeva, ne mogu da ostvare svoja prava u Beogradu.
Moram da kažem da je ovo zaista neprihvatljivo. Na ovo je bilo reakcija. Verujem da će nadležni organi morati da reaguju da se ispoštuju ustavna prava, a pre svega Zakon o zdravstvenom osiguranju. Možete misliti, dame i gospodo, da građani iz Pančeva i iz ovih okolnih mesta i Južnog Banata moraju da putuju u Sremsku Kamenicu na terapiju, a da to pravo ne mogu da ostvare u Beogradu? Ti građani su, takođe, izloženi velikim troškovima, velikoj patnji i zbog toga treba pristupiti uređenja ovih prava koja su usko vezana i za ostvarivanja prava dece u zdravstvenim ustanovama, dece koja se rađaju, naravno i njihovih roditelja, a pre svega porodilja.
Nije prihvatljivo da se ovako odnosimo prema našim građanima, pogotovu, moram da skrenem pažnju, gospođo predsedavajuća, gospođo Čomić, da je Pančevo grad gde je zdravstveno stanje dece i naših građana i te kako ugroženo, odnosno najugroženije u celoj Srbiji. Zamislite, radi vaše informacije, pored onih mera koje je preduzela i Vlada i Ministarstvo za ekologiju, koje preduzima i gospodin Dulić, neko je odlučio da dodatno zagadi Pančevo i gradi, takoreći, usred grada ''asfaltnu bazu''.
U tom delu grada žive pretežno naši sugrađani Mađari i Slovaci i neprimereno je da ti ljudi moraju da dožive da njihova deca i oni ne mogu živeti kao što to žive i građani u drugim gradovima. Ali, i ministar Dulić se zauzeo pa je naložio ''Petrohemiji'' i ''Rafineriji'' da zatvore bazene sa otrovnim materijama koje zagađuju grad ponekad i po 150 puta od dozvoljenog. Međutim, ni ''Rafinerija'' ni ''Petrohemija'' ne preduzimaju nikakve mere u pogledu zaštite i zatvaranja tih bazena, i stavljanja filtera, a imam informaciju da je i ministar Dulić rekao da je Vlada izdvojila dva miliona evra za sanaciju tih filtera da se reši taj problem.
Što se tiče ovoga, napomenuo bih, tu je kolega Novanović kao ugledni advokat i veliki stručnjak, da ova oblast može isključivo dobro da se reguliše i uredi Krivičnim zakonikom i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Na kraju, neću oduzimati suviše vremena, morao bih da iskoristim priliku da skrenem pažnju da vas zamolim i da vam predložim, gospodin Novaković je predsedavao sednici pre neko veče, u sredu, u popodnevnom delu, i ta sednica je, po meni, vođena sasvim korektno od strane potpredsednika Skupštine. Učestvovali su poslanici u diskusiji, prekinut je prenos zbog utakmica. Nije moralno i nije prihvatljivo kada su završene utakmice, a da se taj prenos ne nastavi. Šta se dogodilo? Završene su utakmice, otpočinju kaubojski filmovi američki, a nastavak sednice Skupštine Srbije počinje u 01.00 čas narednog dana. Zašto to dozvoljavate? Nemojte to dozvoljavati, predsedavajući, a ujedno da skrenem pažnju i direktoru ''Televizije'', gospodinu Tijaniću.
Gospodinu Tijaniću, u vašem Informativnom programu učinite nešto da se one vremenske prognoze 30 puta dnevno ne ponavljaju, a da prostor na ''Televiziji Republike Srbije'' ne moraju samo da dobiju one ''koketuše'' koje vode ujutru onu emisiju i cerekaju se, smeju se, podsmevaju se narodu, gledaocima! Pogledajte ujutru kada u šest uključite televiziju – vremenska prognoza, prođe 15 minuta – vremenska prognoza, ceo dan, ali zato, molim vas, nema na ''Televiziji'' kakvo je stanje u poljoprivredi, nema o školstvu, nema o zdravstvu, o problemima u zdravstvu da ne govorim. Tu ima svega i svačega.

Jeste, jeste. U pravu ste, ali morao sam ukazati na ovo vama kao predsedavajućem. Vaše je pravo i vaša je obaveza da vas uvažavaju. Da vas uvažava Tijanić! Tijanića ne plaća neko iz svemira, njega plaća narod i njega plaćaju gledaoci i poreski obveznici. Zbog toga sam, oprostite, ovo želeo da ukažem, jer vidim oni vas ne uvažavaju. Žalim zbog toga i tražim da vi budete uvažavani i da bude uvažavan parlament, a ne kaubojski filmovi.

Evo, ja toliko. Hvala vam i završio sam. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospođo iz Ministarstva, gospodine ministre, šaljem jedan pozdrav u vaše ime iz Narodne skupštine Republike Srbije, a hoću da kažem da građanima Srbije ovaj pozdrav iz Narodne skupštine Republike Srbije šalje ova razdragana, vesela vlast.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o Centralnom registru sa pravno-tehničkog stanovišta imam brojne primedbe. Jako mi je žao što neću moći da ovih 40 članova detaljno analiziram i tumačim zbog toga što je jako malo vremena.
Gospodine ministre, vi ste zakasnili, i prethodna vlada i vaša vlada je zakasnila da donese jedan zakon kojim će se osigurati ustavna prava naših građana, a pre svega onih koji očekuju da im država pruži upravnu, zdravstvenu, socijalnu i ustavnu zaštitu.
Ustavna kategorija jeste, između ostalog, svrstana u osnovna načela ustavna, i jeste zapravo i regulativa u čl. 68, 69. i 70. i naravno u članu 97, što spada u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine ministre, vi ste u Vladi dugo, ovo vam je treći mandat, da li znate koliko je hiljada sudskih postupaka koji se vode pred osnovnim, odnosno bivšim opštinskim sudovima, baš iz oblasti ovog prava, kada je u pitanju ovaj zakon, kada su u pitanju doprinositi, uplate penzionog, socijalnog i invalidskog osiguranja?
Onda se pitamo – zašto su građani nezadovoljni, pa onda prigovaraju da su nezadovoljni zbog neažurnosti pravosuđa, što nije tačno.
Vlada Republike Srbije nije htela da sankcioniše one prevarante, folirante i mafijaše koji su uzimali radnike po ugovoru o delu, zasnivali radni odnos i na stalno vreme, stalni radni odnos, ali da godinama nisu uplaćivali one dažbine koje se odnose na radni staž, socijalno i penzijsko osiguranje.
Sada imate na desetine hiljada izvršnih presuda koje sudovi doneli, a da građani ne mogu da ostvare svoja prava. Zašto? Zato što je Vlada kasnila i vlast aktuelna demokratska, koja je 2000. godine došla u ovu Srbiju, koja je obećala građanima da će rešiti brojne probleme, pre svega socijalne kategorije.
Evo, u 2010. godini smo. Kako možete, gospodine ministre, da pogledate u oči radnicima, stotine hiljada radnika su ostali bez posla i na ulici, a čije su fabrike rasprodate, zauzete, okupirane, opljačkane i radnici koji su decenijama stvarali nacionalno bogatstvo, mangupi su sada došli u Srbiju, tajkuni, koje vidim da u poslednje vreme počinjete i da hapsite.
Javlja se jedan veliki problem – što to radite selektivno? Što ne hapsite onih deset mangupa, mafijaša, kriminalaca i pljačkaša koji upravo drže kapital Srbije, i kapital, i imovinu, i muku i znoj naših radnika? Njih treba da hapsite.
Sa pravno-tehničkog i normativno-materijalnog prava, moram da vam skrenem pažnju, da li ste ovo namerno učinili ili ne, ali imam pravo da sumnjam da ste ovde u kaznene odredbe predvideli kategorije i kvalifikacije kao prekršaj, zašto nije krivično delo? Zašto onaj poslodavac koji eksploatiše radnika, maltretira ga, ucenjuje, ne bi otišao u zatvor zato što nije ispunio obaveze prema radnicima, a njih je na desetine i desetine hiljada u Srbiji? Tu ste pogrešili.
Moram da vam kažem, kao čovek koji se skoro 40 godina bavim pravom, poznate su mi sve grane prava, između ostalog i ova grana prava, ako hoćete sankciju, ako hoćete da primenite normu, gospodo iz Vlade, onda morate da propišete sankcije, ali istovremeno da zakon mora biti primenljiv i da se ne primenjuje selektivno.
Mi smo nedavno imali da je državni revizor otkrio brojne nepravilnosti u nekim ministarstvima u Vladi Republike Srbije u korišćenju budžetskih sredstava. To ste potpisali kao prekršaje, a sve do vašeg dolaska, do 2000. godine, u osnovnom Krivičnom zakoniku SRJ i bivše SFRJ, to je bilo krivično delo. Sada neko može da potroši i stotinu miliona nenamenski u budžetu, dakle pare poreskih obveznika, građana Srbije i da odgovara za prekršaj sa maksimalnom kaznom do 50 hiljada dinara.
Mislim da ovo nije u redu i da je pravo namenjeno svim građanima Srbije, ali prvenstveno da se sankcije primenjuju prema onima koji krše zakon i krše Ustav RS.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, kroz ovu Srbiju prošle su mnoge vojske, mnogi vladari, knezovi, kraljevi, carevi, mnoštvo trgovaca i zanatlija, pesnika i slikara, muzikanata i glumaca, šmekera i šarmera, zlatiborskih kiridžija, dunđera, kicoša i mangupa, međutim, od Rimljana do današnjih dana većih mangupa Srbija nije imala koje ima danas.
Vi, gospodine ministre, nadam se da ste me razumeli. To se na vas ne odnosi, na kolege poslanike, ne odnosi se na potpredsednike ove Skupštine, nego se odnosi na one lopuže, lopove i kriminalce što opljačkaše narod Srbije.
Obradovao sam se kad sam čuo da ste počeli da hapsite glavne organizatore najtežega i složenijeg kriminala u Srbiji. Ali, gospodine ministre, moram da vam skrenem pažnju, prenesite Vladi RS da ne zaobilazi saučesnike. Vi mora da znate, Udba bivša znala je koji kriminalac ima krvnih zrnaca. Ne sumnjam da to zna i danas naša BIA i MUP.
Vidim da ste dali zeleno svetlo organima gonjenja, što raduje građane Srbije, ali morate da se obračunate, jer je kriminal dubokih korena. Nemojte ni vaše redove da poštedite, time ćete dokazati građanima Srbije da ste jedna pravedna, pravična vlast, moralna i da želite da svi građani budu pred Ustavom i zakonom jednaki. Druge nema.
U Srbiji se sve prodaje, gospodine ministre. To ima veze sa ovim zakonom, jer je veliki broj radnika i sirotinje obespravljen zbog toga što nije donet odgovarajući zakon koji reguliše i ovu materiju. Neracionalno i nemoralno se zadužujemo na račun budućih generacija. U Srbiji se pojavila jedna grupa skromnih stručnih znanja i sada samo gledaju kako da se održe na vlasti i da sačuvaju njihovu fotelju. Više gledaju onu fotelju i više vole da dođu u birokratsku kancelariju nego da odu na grob svoje majke.
Sve radi, dame i gospodo, od danas do sutra. Sve se prodaje što se prodati može. Ne postoji svest o ozbiljnosti krize, zaduženja u inostranstvu služe da se zapuše rupe u budžetu. Veći deo tog novca zapravo odlazi u džepove tajkuna.
Tu imate podršku. SRS jeste da se obračunate sa tajkunima, ali ne ovako tiho, neprimetno, nego mora da osvane sutra ili prekosutra, ili narednih dana i nedelja, da je uhapšeno 50 tajkuna koji drže kapital Srbije i koji su opljačkali narod Republike Srbije.
Vi znate, gospodine ministre, da 40% prihoda od izvoza roba i usluga odlazi na pokrivanje spoljnog duga, zbog toga se Srbija nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi. U ovoj godini ulazimo sa dve milijarde i trista miliona evra dospelog duga, a u istoj godini ulazimo i dugovaćemo, moraćemo do kraja godine još 3,5 milijarde da platimo.
Neki političari u Srbiji uljuljkuju narod pričama da smo izašli iz ekonomske krize. Vlast ne interesuje siromaštvo Srbije. U Srbiji je veliko siromaštvo. Vlast ne interesuje nezaposlenost. Umesto toga, zvaničnici samo krpe rupe. Zadužuju se gde god mogu i troše pare od prodaje fabrika i preduzeća koja su radnici Srbije naravno gradili, a nisu tajkuni i nisu neke birokrate.
Vi se sećate, gospodine ministre, da je 2004. godine ova vlast obećala da ćemo u 2004. godini steći i dobiti status kandidata za EU, a da ćemo 2010. godine postati i članovi.
Gospodine ministre, vi ste malopre, u prethodnom izlaganju dok ste se obraćali narodnim poslanicima, istakli neke tri grupe, tri kategorije građana u Republici Srbiji. Ja ću vam sa mog stanovišta, kao narodni poslanik i onoga koliko mogu da vidim, da u Srbiji zaista žive građani u različitim društvenim sistemima.
Prvi sistem je komunizam. U njemu žive oni koji su vlast zauzeli u Srbiji i zaposeli u ministarstvima i agencijama, direkcijama i javnim preduzećima. Oni imaju prema svojim potrebama, a rade prema svojim mogućnostima. To je karakteristika komunizma.
Najvažnije je da ne ostvaruju nijedan dinar nove vrednosti. Oni rade u toplim kancelarijama. Radni prostor im je obezbeđen besplatno. Udoban i opremljen najsavremeniji nameštaj i najsavremenija tehnika. Oni imaju topli obrok, naknade za minuli rad, prevoz primaju na vreme, što može da uradi jedan to radi, kao što znate, u nekim institucijama ove države deset činovnika.
Ova vlast je formirana na feudalnom sistemu. Bez obzira na njihovo stručno znanje i poštenje, oni misle da ih je narod izabrao da vladaju u ime naroda i za narod. Oni se samo u stvari bore i izabrali su za sebe da bolje žive u komunizmu, zahvaljujući tome što su članovi nekih nažalost političkih stranaka koje su bile na vlasti i koje jesu i danas. Koja je to kategorija i drugi stalež? U drugi stalež dolaze oni koji u Srbiji žive u kapitalizmu, ali njih je manji broj. To su uglavnom oni koji su navodno svojim napornim radom uspeli od nule da naprave bogatstvo. To su oni tajkuni, lopuže i bitange koje morate da pohapsite.
Treba reći da im je u tome malo pomogla i komunistička vlast. Verujem da ćete se složiti, jer je htela da u Srbiji bude i bogatih ljudi i da dokaže da su oni za sistem u kome cvetaju ruže, kako to kaže jedan Kinez. U robovlasništvu, ko živi u Srbiji ko spada u kategoriju robova? U robovlasništvu živi najveći deo naših građana i oni se ne zovu robovi već građani sa pravom glasa. Zamislite, kada im se doda ovo – građani sa pravom glasa, to tako lepo zvuči, a onaj jadnik nema leba da jede.
Bilo je lažnih obećanja, gospodine ministre, složićete se i verujem se vi sa time niste složili, da su neki iz Vlade RS obećali građanima da će biti 500 hiljada da zaposle, da će dati hiljadu evra za besplatne akcija, da će napraviti fabriku "punta" u Kragujevcu.
Hoću da vam kažem sada, a to sam već jednom i rekao, a moram da ponovim, ova vlast, vlada liči na "punto". Ona se kroji u EU, ali se ovde sklapa. To je ono kako gledam, kako izgleda "punto" taj kragujevački, a vidite kako se digla prašina i kako kukaju radnici, šta im uradi taj "punto", đavo ga odneo iz Srbije.
Sećate se povoljnih kredita? Da li vidite šta ljudi sada kažu? Građani ne znaju, kukaju kuda će sa ovim kreditima? Kako da ih otplaćuju, pogotovo kada je došlo do povećanja vrednosti evra? Kako će da vrate, ako nemaju platu, ako ostanu bez posla? Kako će da vrati ta sirotinja dugove i kako će ti silni, obećani stanovi da se grade i kako će to poljoprivrednici da dobiju povoljne kredite?
Sećate se, gospodine ministre, da je u agraru bio ogroman kriminal, lopovluk? Vlada nije htela da kontroliše lopove koji su uzurpirali i okupirali poljoprivredne kombinate i zadruge i državno zemljište. Vlada je posle našeg insistiranja u Skupštini Republike Srbije preduzela odgovarajuće mere i vi ste u Vladi naložili da se moraju pokrenuti i krivični postupci, ali su neki ostali dužni i na desetine miliona evra zbog toga što neko nije kontrolisao, a to jeste Ministarstvo finansija.
Dakle, ovi robovi plaćaju porez, plaćaju i prirez, takse i druge dažbine, a posebno velike komunalne usluge. Moram da vam kažem – kada biste sada došli u Pančevo da izvršite budžetsku inspekciju javnih komunalnih preduzeća, kažem vam, vi ne bi iz Pančeva otišli, uveren sam bez 20 njih da ne bi bilo uhapšeno. Znate šta rade Pančevcima ovi koji sada čine vlast? DS, DSS i NS, samo povećanje komunalnih usluga i tamo gde je radilo 100 radnika danas radi 350, kako su oni došli, i šest odbornika iz jedne manje stranke sada ucenjuje DS i kroji vlast, i drži preko 50% vlasti u Pančevu šest odbornika. SRS ima 24, DS ima 25, ali tih šest odbornika ucenjuju vlast i imali smo skandal u Pančevu, ne mogu da se dogovore, blokiran rad parlamenta, zameniku gradonačelnika dignut je i auto u vazduh, izgoreo, to je neko od kriminalaca učinio, a nadam se da će to naša policija da otkrije.
Dakle, robovi ponekad i ponegde rade na crno, sada smo došli ovo gde jeste. Gospodine ministre, i oni negde rade na crno, ali nemaju plaćeno socijalno i penzijsko osiguranje. Oni nisu spremni da rađaju decu, proširuju svoju porodicu i tako vrše proširenu reprodukciju robova.
Zamislite šta se može desiti jednoga dana, oni koji žive u komunizmu i kapitalizmu, a to kod nas u Srbiji jeste prisutno, kada bi oni ostali bez robova, ko bi onda glasao za tu vlast? Robovi treba da rade i da pune budžet Republike Srbije, naravno, baš je tragično što bogati ne mogu da žive bez tih robova jer neko mora da radi i da glasa za vlast, a najtragičnije je što vlast ponekad mora i da raspiše izbore i animira robove da glasaju za njih. To vam je u Srbiji slika i prilika Srbije.
Gospodine ministre, ono što je jako važno, to je da vi morate u Vladi da svaki dan svi ministri moraju da imaju pred sobom kakvo je stanje i kakva je slika i prilika u Republici Srbiji. Evo, recimo nekih podataka za 2009. godinu. Bruto domaći proizvod manji je za 3%, uvoz opreme manji za 40%, a repromaterijala 16%. Bruto investicije su manje za 25%, industrijska proizvodnja smanjena je za 12%, trgovina na veliko i malo za 12%. Obim građevinskih radova smanjen je za 30%, a verujem da je i više.
Vi, eto vidite, sedite u Vladi u kojoj ministri obećavaju kako će da se legalizuje pod povoljnim uslovima gradnja naših sugrađana. Međutim, Vlada nije izradila kriterijume da gradovi moraju sa istim statističkim podacima i brojem građana da izrade kriterijume da bi ta legalizacija bila što povoljnija za građane Republike Srbije.
Ali, neko se setio, daj da donesemo zakon, daj da plašimo građane jer ćemo da im rušimo kuće, a treba da sruše jedno 300 hiljada objekata. Znate ko bi se usudio? Samo lud, luda Vlada, a vi to niste, usudila bi se da ruši građanima 300 hiljada objekata. To nema smisla.
Šta je sada u pitanju? Opet jedna obmana i prevara, jer to je – daj da iskoristimo priliku dok smo na vlasti, daj da naplatimo od legalizacije jedan dobar deo sredstava, ali da to ide u budžet.
Međutim, ako ćemo da smanjujemo budžet, gospodine ministre, 25 ministarstava i 111 agencija i fondova mora da se prepolovi, onda dolazi do poboljšanja i standarda, moraju da se otvaraju fabrike, mora da se rade preduzeća, mora ako se prodaju dva preduzeća da se jedno novo pravi, da se zapošljavaju radnici.
Nama deca ne moraju da očajavaju čekajući da li će biti posla i hleba za njih. Kakva je njihova perspektiva? Vi dobro znate da je haotično stanje i da je kriza u Srbiji izuzetno teška i da mi imamo milion, ovi neki koji govore, statističari, 700 ili 500 hiljada, tvrdim da ima više od milion nezaposlenih. Ne znaju ljudi kud će. Meni je čovek pre neki dan došao i kaže – molim vas, nemam da dam svom detetu 30 dinara koje ide u školu da kupi kiflu. U kakvoj mi to državi Srbiji živimo?
Dalje, dame i gospodo, gospodine ministre, vi ste o ovome dobro informisani, površine zasejane pšenicom od Drugog svetskog rata nikada nisu bile manje, a duplo su manje nego 1990. godine, na koje se mnogi pozivaju i kritikuju onu bivšu vlast. Spoljni dug je veliki, da ne nabrajam. Ali, dame i gospodo, gospodine ministre, prenesite Vladi da je bezbednost građana veoma složena i da je ugrožena.
Podsetiću vas samo šta se događa u Aranđelovcu ovih dana. Nepoznati mangupi i mafijaši, ko su te kolovođe mora služba da utvrdi, koji prebijaju građane tamo, koji terorišu građane, koji vrše pritisak na građane da bi glasali za njih na lokalnim izborima koji će se održati u Aranđelovcu 25. aprila 2010. godine.
Dame i gospodo, obišao sam neka sela u opštini Aranđelovac i tom prilikom sam se uverio, došao sam u kuću domaćina koji ima sedmoro dece, koji žive u nepodnošljivim uslovima. U tom delu Srbije, u Šumadiji, gde imamo bogatu zemlju, gde imamo bogate pašnjake, gde imamo uslove za razvoj poljoprivrede, ali šta ćemo, u toj opštini Vlada Republike Srbije setiće se sada kada se sjate ministri i potrče sa crnim automobilima i obiđu sela, ali istovremeno moram da vam kažem, već se oseća nestašica onih kesa na tržištu, pa su sada naručili dodatne proizvodnje.
I drugo, sada se postavlja pitanje, tamo ovi koji terorišu građane i koji obećavaju ovce i krave, jalove krave i jalove ovce, molim vas, gospodine ministre, preduzmite neke mere da ti lažovi, prevaranti, to njima građani i birači Aranđelovca ne treba da veruju i kad im najlepše i najskuplje darove nose jer to su prevaranti koji žele na prevaru da dođu na vlast, njih ne interesuje sirotinja, njih ne interesuju građani. To ne može tamo da se dozvoli.
Ovoj vlasti je u interesu da građani imaju mir, ali da se građani opštine Aranđelovac u oblasti poljoprivrede, u oblasti zapošljavanja, u oblasti zdravstva, u oblasti socijalne sfere mora pomoći, ali ne samo Aranđelovcu, nego i drugim gradovima.
Šta je sada karakteristično i simptomatično? Setiće se Vlada i ministri, sada će i gospodin Ljajić, nije došao danas, vi ste, gospodine ministre, redovni i dolazite, Rasim Ljajić je trebalo danas da dođe da brani ovaj zakon, zajedno s vama, ali gde su kapitalne investicije?
Zašto se opštini Aranđelovac ne daje pomoć? Ako je date, daćete je sada. To je providno i vidljivo da to ide sa namerom i ciljem da se prevare birači, da im se obeća da se asfaltira ulica pored biračkog mesta. Nemojmo to da radimo. Dajmo svim opštinama. Sada će biti prilika da se uverimo da će u Aranđelovac da ode deset ministara i svi će da obećaju da će da im asfaltiraju sela, da će da im daju jeftiniju naftu, a tamo nafte nema, jer je skupa i građani nemaju sa čime da uzoru njive, nemaju od čega da kupe repromaterijal, da ne govorim o ostalim cenama.
Molim da Ministarstvo za kapitalne investicije povede više računa ravnomerno, a ne samo kada su izbori u jednoj opštini. Pomenuću, bili su izbori u Kovinu. Dođe 30 činovnika iz Vlade sa ministrima. Oni dođoše i asfaltirali su ulice u nedelju, na dan izbora, pored biračkih mesta. Mislim da je to vreme prevaziđeno. Čuo sam iz DS da je rečeno mi građane ne smemo da lažemo. Gospodo demokrate, ovi koji su dole, batinaši otišli, ovi tajkunski profiteri ne mogu da prođu nekažnjeno, ne mogu da se oni tako obračunavaju sa svim strankama u toj opštini. To je nedopustivo. Gde je tu demokratija? Gde su tu demokratski izbori koje država i vlast mora da obezbedi?
Dakle, ne možemo u svakom slučaju da prihvatimo stanje u kojem se Srbija nalazi. Obišao sam selo Raniloviće. U tom selu jedna porodica sedmoro dece ima. Zašto neko ne bi otišao tamo, pa da toj porodici pokloni "smederevac", jer su neki u Odžacima delili i "smederevce", ali ovim građanima bi trebalo, pogotovo ovom domaćinu koji ima sedmoro dece a osmo na putu, pred porođajem mu je supruga, trebalo bi otići, kuću adaptirati, obezbediti vodu i prilaz putu da bi ta deca kao građani Republike Srbije mogli da uživaju ista prava kao i svi ostali.
Dozvolite mi, gospodine predsedavajući, nemojte mi zameriti, vi ste pre svega objektivan i stručan čovek.
Ministre, mi smo više puta razgovarali ovde i redak ste ministar koji dolazi i odgovara na poslanička pitanja, ali odgovara približno realno, za razliku od nekih koji samo paušalno pričaju. Pozivam građane Aranđelovca i molim ih da izađu na izbore u nedelju … (isključen mikrofon)

Gospodine ministre, što se tiče ovih tajkuna, ne treba da ih imenujem. To pitajte službu organa unutrašnjih poslova, tužilaštvo i sud. Veliki je broj tih tajkuna koji drže kapital Srbije u rukama, to morate da vidite imaju li oni ikakvog oslonca i sprege sa politikom? Je l' znate koliko je firmi, gospodine ministre, džabe prodato?
Danas sam dobio odgovor na poslaničko pitanje, gde sam tražio da mi Vlada preko nadležnog resora, tj. Agencije za privatizaciju, pruži podatke o tome koliko je preduzeća u Pančevu prodato, otišlo pod stečaj i po kojoj ceni je koje preduzeće prodato, i da li su ispunjene obaveze iz ugovora od strane kupaca i sadašnjih vlasnika. Znate, kada bi se sada izvršila revizija, garantujem da nema više od 20% čistih privatizacija, a da bi sve ostale ugovore trebalo raskinuti, poništiti privatizaciju.
SRS se zalaže da se donese zakon ne o oduzimanju imovine od ovih poznatih kriminalaca, nego od ovih prikrivenih. Nisu oni ni prikriveni, oni su vidljivi na svakom koraku. Sa avalskog tornja videćete onoga u Subotici ili u Novom Sadu ili u Užicu. Prema tome, oni nisu nevidljivi.
Zato treba doneti zakon da se imovina oduzme od tih lopova što finansiraju čak i neke političke stranke. Tu je problem. Očekuju da ih te političke stranke, u slučaju da dođe do prevremenih izbora, dođu na vlast i da ih one štite, da bi oni mogli da se kriju iza njih.
Što se tiče toga koja je to odbornička grupa u Pančevu, moram da vam kažem da treba prevazići onaj odnos koji smo imali između političkih stranaka. Jer, kakvo bi to bilo čudo da Demokratska stranka i SRS u Pančevu mogu da formiraju vlast? DS ima 25 odbornika, a SRS ima 24. To vam je sada pun kapacitet od 70 odbornika. Ali, vi imate u Pančevu šest odbornika DSS i šest odbornika NS, a vi sad vidite ko DS ugrožava i ucenjuje u Pančevu, a pogledajte kako radi lokalna samouprava. Građani u Pančevu su zaista prepušteni na milost i nemilost petoro-šestoro odbornika koji drže vlast.

Dame i gospodo, gospođo predsedniče, ovaj zakon dolazi sa jednim zakašnjenjem, ali dobro je što je i predložen, jer poboljšava jednim delom položaj izbeglica i stradalog srpskog naroda koji je proteran sa vekovnih ognjišta, kako su govorili moji prethodnici i moje kolege iz SRS.
Moramo se podsetiti da su zločini nad Srbima na prostoru Hrvatske u periodu od 1990. do 1999. godine nezapamćeni. Ono što nije pošlo za rukom Anti Paveliću, za vreme NDH od 1941. do 1945. godine ostvario je Franjo Tuđman u vremenu od 1990. do 1995. godine. U tome mu je pomogla međunarodna zajednica, a pre svega NATO pakt i SAD. Te SAD sejale su brojne ratove u većem broju država i protagonisti stradanja i razbijanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije jesu bili ambasadori Amerike, Nemačke i drugih NATO zemalja.
Najveći protagonista, protivnik i neprijatelj srpskog naroda od devedesetih godina naovamo jesu SAD, a koje su u istoriji, posle Drugog svetskog rata, i dokazale svoj uticaj u većem broju država.
Setimo se bliske prošlosti od Drugog svetskog rata naovamo. Setimo se Korejskoga rata, svrgavanja izabranih vlada Gvatemale, Irana, Čilea, Indonezije, Argentine, ratova u centralnoj Americi, invazije na Liban, okretanja leđa Palestincima i Kurdima, ubistvima Patrisa Lumumbe u Kongu, podrške fašističkom aparthejdu u Južnoj Africi, monstruoznog rata u Indokini, u kome su izgubili živote milioni Vijetnamaca, Kambodžanaca, Laošana i preko 50 hiljada američkih vojnika. Tu je i rat i ekonomska blokada protiv Iraka, više od devet godina itd. Centralna obaveštajna služba SAD upravo vodi i proizvodi sve ratove i ratne sukobe na prostorima zemljine kugle u svim kontinentima.
Ponoviću, namerno, Pavelićevu formulu za uništavanje Srba, ono što je rekao dr Žutić, narodni poslanik SRS, da podsetim javnost, da jednu trećinu Srba treba pobiti, jednu trećinu proterati, jednu trećinu prekrstiti u katoličku veru. Tuđman je modifikovao, ne namerno, tako što je oko tri četvrtine Srba proterao, nešto više od 1% je pobio, a one što su ostali ili se vratili još može ako hoće i da dokusuri, a to znači da dovrši planirani posao.
Srpska imovina, uključujući i celokupnu kulturnu i duhovnu baštinu, opljačkana je, oštećena ili potpuno uništena. U Hrvatskoj se primenjuje niz diskriminacionih zakona prema Srbima, koji otežavaju ili onemogućavaju povratak imovine, ostvarivanje etničkih prava, stečenih, pravo glasa, povratak na ognjišta, da sahrane mrtve, na upotrebu pisma, ispovedanje vere, koji ih svrstavaju u građane drugog reda. To su uspeli donošenjem njihovog ustava.
Hrvatska je država u kojoj je najveći greh biti Srbin. U Hrvatskoj još uvek nije izvršeno etničko čišćenje, ali preti opasnost da će oni to realizovati.
Tri četvrtine Srba iz Hrvatske proterano je. Taj podatak potvrđuje i ovaj – učešće Srba u stanovništvu Hrvatske po popisu iz 2001. godine. Gde su sada Srbi iz Hrvatske? Na popisu izbeglica 2001. godine u Srbiji je živelo 284.334 Srbina što je proterano iz Hrvatske, a bili su nekada na popisu.
Ono što posebno želim, ne bih ponavljao što su kolege danas iznele, a verujem da će potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, posebno, preko svog resora, nadam se i očekujem, preduzeti odgovarajuće mere da se sa organima nadležnim u Hrvatskoj, uz učešće i Ministarstva pravde Republike Srbije, razmotri jedno od velikih pitanja, a to je da se trenutno u Hrvatskoj vode postupci protiv 4.530 lica, Srba, za ratne zločine.
Zamislite, bilo je osumnjičeno i optuženo oko 100 hiljada Srba, ratnih zločinaca. Jedan broj ih je blagodario, režim Hrvatske, od tog velikog broja, pa ih amnestirao.
Uporedite li Nirnberški proces, doći ćete do jednog podatka da je u Nirnbergu za fašizam Hitlerove Nemačke i nacizam bilo optuženo i pred sud izvedeno 25 lica, kojima je suđeno.
Srbi, u ogromnom broju, na hiljade ih je optuženo, oni i ne znaju kako i na koji način da se vrate u Republiku Hrvatsku. Hrvati im poručuju i kažu – vratite se ako niste krivi. Šta to znači? Ko ima pravnu sigurnost od građanina koji je nekada živeo u Hrvatskoj, izbegao od kuršuma i ustaškog noža, sada da se vrati u Republiku Hrvatsku.
Dakle, veliki broj građana danas strepi. To je ogromna brojka, blizu 21 hiljade Srba koji su optuženi za ratne zločine. Ako se tom broju doda, da su ti optuženi imali i imaju po tri člana porodice, onda imate brojku od blizu sto hiljada građana koji ne smeju da se vrate, jer nemaju sigurnosti za njihovu egzistenciju, nemaju sigurnosti za svoje živote, ni za svoju imovinu.
Zato predlažem, gospodine ministre, kao poslanik SRS, da sa Ministarstvom pravde, preko Ministarstva inostranih poslova Republike Hrvatske i MUP, zatražite konačan izveštaj o spisku lica koja se nalaze pod optužnicom i protiv kojih je podignuta međunarodna crvena, a i ova tamna, poternica. Kada dobijemo taj podatak, danas je rečeno od uvaženih kolega u ovom Parlamentu, verujem da ste to pažljivo saslušali, a verujem da imate i vi informacije, da su ti građani ostavili imovinu vrednu oko 30 milijardi evra, Hrvatima ne treba to pokloniti. Nije to njihovo. Ono što su Srbi imali i ono što su sticali tamo, po međunarodnom pravu imaju pravo na svoju imovinu i ona mora biti njima vraćena. Sada je samo stvar veštine, hrabrosti, umeća i odlučnosti Vlade Republike Srbije da ovo pitanje razreši.
Međutim, poslednjih godina malo se govori o tome šta Vlada zahteva. Što se ne donese jedna rezolucija u Hrvatskoj da svi građani koji su proterani u "Olujama", kao i u onim njihovim zverskim akcijama, da mogu da se vrate i da im se vrati imovina.
Na kraju, želim da kažem, i da podvučem, da i država Srbija nije dovoljno pomogla izbeglicama koje su pobegle ispod noža i kuršuma i ustaškog, i muslimanskog, i šiptarskog. Ovde uključujemo i Kosovo i BiH, i Sloveniju i Hrvatsku. Vlada mora da pokaže odlučnost. Vlada ima pravo, ali ima i obavezu.
O brojnim zločinima juče je bilo dosta govora, ali moram da skrenem pažnju, gospodine ministre, u Pančevu nije omogućeno građanima koja su izbeglice, a koji stanuju u stanovima, koji su izgrađeni sredstvima humanitarne organizacije HABITAT, sredstvima Republike i sredstvima lokalne samouprave, da te stanove otkupe, a Ustav Republike Srbije garantuje, između ostalog, vidite kakva je diskriminacija prema Srbima.
Dakle, lokalne samouprave prema Srbima imaju veću diskriminaciju nego prema stranim državljanima. Ako Ustav Republike Srbije propisuje da građani Srbije i strani državljani imaju pravo da stiču pravo na pokretnostima u Republici Srbiji, onda prioritet moraju da imaju izbeglice, a naročito izbeglice koje žive u Srbiji. pogotovo koje žive u Šumadiji i koje žive na području AP Vojvodina. Tamo stoji ogroman prazan prostor. Tamo mogu da se reše brojni problemi. Tamo treba Srbe naseljavati. Tamo treba Srbe pomagati. Tamo etničku sliku Srba treba menjati, da se ne dozvoli da se Srbi proganjaju, da se sa njima svako potkusuriva i da oni ne uživaju ona prava u našoj zemlji koja čak i stranci uživaju.
Kada je reč o tim stradanjima i tim neprijateljskim ....
(Predsednik: Imate još samo minut vremena. Molim vas, privedite kraju.)
Hvala, završiću. Izvinjavam se.
Kada je reč o proganjanju srpskog naroda, samo ću da vas podsetim, u proleće 1942. godine, bežeći ispred ustaške kame, na levu obalu Drine je stiglo 12 hiljada izbeglica. To je bio srpski narod sa područja Sokolca, Knežine, Han Pijeska i Rogatice. Skoro dve trećine ovih izbeglica, uglavnom žena, devojaka, dece i staraca ...
(Predsednik: Vreme.)
Samo još jednu rečenicu, ako dozvolite. Dozvolite mi završavam.
(Predsednik: Kako da ne, samo završite.)
Ostala je svakome ko je čuo duboko urezana u sećanje jeziva i istinita priča, da je šest ćerki Sime Radovića iz sela Zvjerovine, uhvativši se za ruke, skočilo u hladnu, valovitu, ledenu Drinu, da bi izbegle silovanja i klanja od ustaških i muslimanskih zveri. Kada je to videla nesrećna majka, izbezumljena, pustila je roditeljski poslednji krik i bacila se za svojom decom u ladnu, ledenu Drinu. E, to je ono što ne treba da zaboravimo. Hvala vam. (Aplauz)

Dame i gospodo, ovo je najtužniji dan u Srbiji posle izvršene okupacije Republike Srbije i bombardovanja NATO pakta, 19 najmoćnijih zemalja sveta koje su se obrušile na jednu malenu Srbiju.
Gospodo demokrate, vi ćete biti krivi ne samo pred istorijom nego i pred bogom. Pozivate se na Međunarodni sud pravde u Hagu, pozivate se na presudu Međunarodnog suda, a moram da vam predočim da je doneta presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore, koja nema obavezu u izreci presude. Kao pravnik i advokat preko 30 godina sam u pravu, bavim se tom strukom, a među vama ima dobrih i uglednih pravnika koji mogu da vam protumače tu presudu na koju se vi pozivate. Obaveza Srbije nije donošenje jednog ovakvog, vašeg predizbornog pamfleta.
Šta je doneo taj Međunarodni sud pravde u Hagu i šta je izrekao u svojoj presudi? Da Srbija nije odgovorna za genocid u smislu odredaba relevantne međunarodne konvencije. Drugo, Srbija nije bila uključena u projekat da se izvrši genocid, niti je podstrekavala na njegovo izvršenje. Dalje, Srbija nije pomagala u izvršenju genocida.
O čemu govorite, gospodo demokrate? Kažete – danas smo se sastali da utvrdimo činjenice. Je li ovlašćena Skupština Srbije da preuzme ulogu pravosudnog organa ili nekoga suda da utvrđuje činjenice?
Gospodo demokrate, koji hoćete po svaku cenu da ponizite ceo srpski narod, morate da imate u vidu sledeće: mi Srbi, i srpska država, bili bismo prvi narod u svetu koji je pljunuo sebi u lice. Lažni svedoci, lažni dokazi za genocid, kao u Haškom tribunalu u procesu koji se vodi protiv prof. dr Vojislava Šešelja putem lažnih svedoka i falsifikovanih dokumenata. Ali, kao što vam je poznato, imali ste priliku da vidite, vidim da neke demokrate pažljivo prate suđenje Vojislava Šešelja i mogu samo da konstatuju da je ta optužnica bila lažna, iskonstruisana samo iz političkih razloga.
Za srpski narod, dame i gospodo, postoji prezumpcija nevinosti. Kako optužiste srpski narod da je počinio genocid? Ovaj zločin prerasta u genocid, jer se oslanja na ovu presudu na koju se vi pozivate. Ta presuda za Srbiju nema nikakve obaveze. U Srbiji se sprovodi medijska manipulacija od strane nekih sredstava informisanja, koja se takmiče koji će medij objaviti veći broj navodnih žrtava.
Dame i gospodo, popis ubijenih nije izvršen do današnjeg dana. Niko ne postavlja pitanje i ne predlaže donošenje rezolucije o ubistvu oko 10.000 Srba samo u Sarajevu. Srpske žrtve se prikazuju kao da su bili vojnici, a muslimanske žrtve se prikazuju kao žene, deca i civili, što apsolutno nije tačno.
Dame i gospodo i gospodo iz Demokratske stranke, postoji veliki broj prethodnih pitanja koja moraju biti utvrđena i rasvetljena da biste mogli da sudite srpskome narodu. Vas 114 narodnih poslanika, koje je narod kao svoje predstavnike i oličenje poslao u ovaj parlament, ne možete tako da zloupotrebljavate ovaj parlament i da ga koristite za donošenje određenih pamfleta ili kojekakvih predizbornih brošura. Ovo je neprimereno.
Zato, građani Srbije, gledajte u Demokratsku stranku, kuda vas vodi. Deklaracija o Srebrenici je usmerena na uništenje Republike Srpske, to morate da imate u vidu. U Podrinju je sekira sekla srpske glave, a ne drveće i balvane. Navlačenje hipoteke na genocid nad jednim narodom, i to pre svega srpskim, mediji u Srbiji ne smeju da spomenu genocid nad srpskim narodom, kao da im je došlo naređenje iz centralnog komiteta da se o Srebrenici i genocidu nad Srbima ne progovori u Republici Srbiji.
Zašto je zaobiđen slučaj Žepa? U Srbiji nevladine organizacije sprečavaju da se otvori pitanje genocida nad Srbima u celoj Bosni, a posebno oko Srebrenice.
Dame i gospodo, naša deca treba da... ono na šta se vi, gospodo demokrate, pozivate, na istoriju. Jeste istorija učiteljica života, ali ovo je najnegativnija stvar koja treba da bude zabeležena u srpskoj istoriji. Mi ne smemo dozvoliti da pljunemo na vekovnu srpsku istoriju i naš narod mora da zna šta ovo znači i čemu to vodi. Usvajanjem deklaracije o Srebrenici Srbi bi priznali krivicu na najvišem državnom, zvaničnom nivou, bez ijednog dokaza i bez ijedne utvrđene činjenice.
Šta ste napisali u ovoj deklaraciji? Gde su vam dokazi? Nemate nijedan dokaz, samo se pozivate na neku presudu Haškog tribunala, a ta presuda nije obavezala Republiku Srbiju da donosi ni zakone, ni rezolucije, ni bilo kakve deklaracije, niti bilo kome da se izvinjava. U tome je jedna velika podvala srpskom narodu.
Srpska deca su zakivana na bandere. To ste zaboravili. Silovana su deca i silovane su supruge u prisustvu dece i svojih supruga. To zaboravljate. To nemate u vidu i nećete uopšte da shvatite. U Srebrenici je bila raspisana nagrada – ko ubije jednog Srbina dobiće 20 kilograma brašna.
Dame i gospodo, zbog vremena, a i zbog ostalih kolega koji treba da govore, demokrate i ostali koji ste se priključili ovom nečasnom, sramnom poslu u ovom uglednom parlamentu, najvišem domu Republike Srbije, predlagači deklaracije o Srebrenici, kako ćete sutra pogledati u oči Srbima i heroju Ratku Mladiću, pošto će Srebrenica biti isto što i Račak?
To je ono, dame i gospodo, što vi zaobilazite, a ovde pričate o moralu. Ovde pričate o nekim stvarima, kako dostojanstvo treba da priznamo nekom drugom. A šta će biti ako nijedna republika iz bivše Savezne Republike Jugoslavije...? Vi kažete – mi očekujemo da će se i oni izviniti. Izvinio se i u Bosni, u Srebrenici i u Zagrebu predsednik Republike Srbije, a zašto se ne izvine oni u Zagrebu i oni u Sarajevu? To nećete doživeti.
Vi ovim poturate kukavičje jaje Srbima i na ovaj način obmanjujete Srbiju i srpski narod. Neka zna srpski narod da Srpska radikalna stranka staje iza svog naroda i da će braniti interese srpstva i interese Republike Srbije, bez obzira na to šta vi mislili o tome. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, predlog ovoga zakona ima određenih nedostataka. Moram reći da je danas i Aleksandar Martinović primetio da su neki amandmani bezrazložno odbijani s neodgovarajućim obrazloženjem.
Gospodine potpredsedniče, vi ste ugledni pravnik, stručnjak godinama, ministar je takođe stručnjak, doktor nauka. Mislim da su u vezi s nekim zakonima parlament Republike Srbije i junaci reforme pravne države u Srbiji preterali. Za kratko vreme je na stotine zakona doneto, i to za devet godina. Međutim, u zemljama s pravno uređenim sistemom i pravnom državom ovoliki broj zakona se ne donese ni za sto godina.
Gospodine ministre, zalažem se za besplatno školstvo. Jer, vi ste se školovali, ja sam se školovao i gospodin predsedavajući se školovao besplatno. Da li je ovde u pitanju velika nepravda? Gospodine ministre, što ne priđete poslu? Imate prava, a i obaveze, da predložite zakon za besplatno školstvo. Prema tome, ima osnova, ima razloga, jer mnogi koji danas treba da studiraju i uče, a pogotovu radnička deca i deca siromašnih, nemaju mogućnosti da završe više i visoke škole zbog toga što nema ko da plati školarinu.
Školarine su skupe, studije su preskupe, pa vas pozivam i predlažem da ovu tarifu, koja nije tarifa advokatska, nego tarifa ministara i tarifa Vlade, smanjite ili ukinete. Evo, imate mogućnosti, imate moj predlog i sugestiju. SRS će da vas podrži u svakom momentu da taj tarifni cenovnik, u zavisnosti od situacije u kojoj se nalaze građani, uskladi s mogućnošću naših građana.
Gospodine ministre, da vas pitam – da li će biti izjednačen boravak u privatnim i u državnim predškolskim ustanovama? Ovde postoji diskriminacija. I prošli put sam vas na to podsetio, u Srbiji ima 51 privatno dečije obdanište. Ti građani nisu dobili mogućnost da budu i oni u prilici, kao i ovi čija su deca u državnim ustanovama, a nema mesta i mnogi građani nemaju mesta.
Konkretno u Pančevu naselje Kotež 1 i Gornja varoš, mogu vam reći da građani nemaju državno obdanište. Ali, i ti građani plaćaju doprinose i poreze koji idu u opštinski budžet, a iz opštinskog budžeta građanima Koteža i Gornjeg grada nije dato pravo da i oni budu ti kojima će se dodatni troškovi priznati, kao što je to u državnim. Tako u istoj ulici imate ljude koji su obespravljeni, a imate na drugoj strani ljude koji su zaštićeni i imaju dodatne troškove za boravak dece u privatnom obdaništu, gde se puni budžet, ali iz budžeta se odvaja dodatni trošak.
Gospodine ministre, ovo je ozbiljna stvar. Imam predstavke. Samo iz jednog obdaništa 186 građana. Znate šta, 186 građana, a svaki od njih ima po tri ili četiri člana, gubite birače i vi. Kakva je to vlast koju treba da podržavam i da plaćam poreze, a da ovi budu beneficirani, a ja da ne budem beneficiran?
Prema tome, postavio sam vam pitanje i sad vas molim i postavljam pitanje – da li će građani čija su deca smeštena u Kotežu 2 u Pančevu i delu Gornjeg grada biti izjednačeni u pravima i obavezama, s obzirom da podjednako plaćaju doprinose u budžet opštine Pančevo?
Jer, mnogi su… Gospodine ministre, gledajte malo ovamo, nismo se mi posvađali da okrećete glavu. Pitao sam u opštini šta je, kažu - Ministarstvo prosvete nije dalo saglasnost. Da li Ministarstvo prosvete ili Ministarstvo za socijalna pitanja? Molim vas, dajte odgovor jer pitaju građani u Pančevu i upućuju nas na ministra za nauku, odnosno prosvete. Očekujem da ćete to pitanje da rešite. Hvala vam.