Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, Predlog zakona o dopuni Zakona o državnoj upravi predstavlja, kako to predviđa član 75a, jednu praznu normu. Kada sagledate šta se želi postići ovakvom jednom pravnom normom, neće se postići apsolutno ništa.
Ova oblast koja se predviđa u ovom zakonu je regulisana Zakonom o opštem upravnom postupku, s tim što Zakon o opštem upravnom postupku treba da bude dopunjen i izmenjen utoliko što bi u tom zakonu ove odredbe koje se u članu 75. predlažu trebalo da se nađu, ali da se u tom zakonu propiše prekluzivni rok.
To znači - nadležni državni organ dužan je da donese rešenje po zahtevu stranke jer je u konkretnom slučaju pravni odnos između fizičkih, pravnih lica i državnih organa.
Ono što je problematično i zabrinjava jeste da će svako moći da koristi ove podatke bez kontrole. Šta to znači? Sada će neki od državnih činovnika ući u elektronski sistem i tražiti podatke o svakome u ovoj državi, a vidite šta se događa u Americi, da je Amerika pukla, prokleta Amerika, pukla je jer je radila sve i svašta i svako je mogao da ugrozi bezbednost drugih država iz Amerike.
Ono što je trebalo ovde propisati, to je ko traži podatak, kako se evidentira taj zahtev, ko je pružio podatak i da li je taj podatak iskorišćen u svrhu podnetog zahteva. Onaj korisnik koji traži podatke od nadležnih državnih organa, on mora da odgovara za tajnost tih podataka, pogotovo kada su u pitanju podaci poverljivi i podaci o ličnosti i privatnosti.
Sedamdesetih godina unutrašnji poslovi su uveli sistem elektronske obrade podataka, ali to služi pretežno u evidencijama, pre svega kriminalističkim i prekršajnim, radi vođenja određenih postupaka. Međutim, ovim što ćemo mi sada građanima poručiti, vi možete dobiti, ako ste Beograđanin, izvod iz matične knjige ili o državljanstvu u Novoj Varoši ili Čajetini, ili Sjenici ili Surdulici, to uopšte nije neki napredak u reformi našeg zakonodavstva.
Jer kad pogledate jednu stvar, šta je za građane Srbije racionalno? Šta je za građane Srbije efikasno? Šta je za građane Srbije pre svega ekonomično? Dakle, ove principe treba uvažavati.
S druge strane, mi imamo prekobrojnu administraciju, namnožila se birokratija na svakom mestu, a građani kukaju i pište jer na lokalu ne mogu da dobiju dozvolu ni rešenje po svome zahtevu mesecima ili čak godinama.
Još nešto što je vrlo značajno, a problematično, što bi u zakonu moralo da bude normirano i precizno određeno, a da neko za to odgovara. Građanin podnese zahtev za legalizaciju, od pet nadležnih javnih komunalnih preduzeća ili ministarstava traži se saglasnost. Ta saglasnost se ne dobija čak ni za dve-tri godine.
Molim vas, uzmite samo podatke da je Zakon o planiranju i gradnji donet 2003. godine, uverićete se ovo što kažem, stotine hiljade predmeta stoje nerešeni. Zašto je to tako? Traže se saglasnosti, imamo brojnu administraciju neefikasnu i neažurnu. Na lokalu to je dosta problematično. Na lokalu imate namnoženu birokratiju koja iza sebe ne ostavlja nikakve rezultate.
Dakle, onaj ko je odgovoran na lokalu ili u državnom organu da se reši predmet ili zahtev građana, mora da vodi računa u kom roku treba da ga reši.
Kada je u pitanju brojna administracija, evo, ovih dana u javnosti, u medijima, a i od strane pojedinaca iz Vlade, ministara, zagovara se smanjenje broja ministarstava. Međutim, mi smo ukazivali odavno da treba smanjiti broj ministarstava u odnosu na broj stanovnika, ali imate li u vidu koliko ima državnih sekretara, a koliko ima pomoćnika, koliko ima savetnika?
S druge strane, koliko imamo agencija – 111. Koliko imamo direkcija? Da ne brojim. Koliko ima kancelarija? Politika je objavila ovih dana - Vlada svojom uredbom formira nove agencije. Sada imate kancelarije u Srbiji: Kancelarija nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom - ima 10 zaposlenih, Kancelarija za evropske integracije - 80, zamislite! Kuda ćemo u Evropu? U Evropu ne možemo stići dok nas oni u potpunosti ne okupiraju.
Kancelarija za saradnju sa medijima – 25, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja – pet, Kancelarija nacionalnih saveta za decentralizaciju Republike Srbije – 37, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka – 24, zatim još Kancelarija Vlade za ekonomski razvoj u Kragujevcu, u Boru i da ne nabrajam dalje. Mislim da je ova zaista previše, pogotovo ako kažemo – mi hoćemo da izvršimo reformu pre svega administracije i da tu administraciju smanjimo. Od toga otprilike nema ništa.
Gospođo Čomić, postavio sam jedno pitanje, ali nema odgovora. Vezano je za lokalnu samoupravu i sredstva poreskih obveznika. Postavio sam poslaničko pitanje i tražio sam odgovor – po čijem nalogu se 30% sredstava iz lokalne samouprave i javnih preduzeća svih nivoa izdvaja u depozit Razvojne banke Vojvodine? Zašto ta sredstva ne bi bila korišćena na lokalnom nivou, a ne da ta sredstva budu kod Razvojne banke Vojvodine i eventualno da ona budu korišćena u nenamenske svrhe?
Dakle, ako hoćemo efikasno da rade lokalne samouprave, da građani mogu da obave svoje poslove i da budu na vreme zadovoljeni sa svojim zahtevima, mislim da to zavisi pre svega od ministra i zavisi od predsednika opština.
Na primer, kako se štedi, a kako se ne štedi? Opština Velika Plana ima po broju zaposlenih 50 izvršilaca manje, ali je zato opština Plana uskraćena za 40 miliona dinara, a na vlasti su srpski radikali. Zašto je tih 40 miliona uzeto opštini Velika Plana? Da li zbog toga što su na vlasti tamo srpski radikali, a to SRS nikada ne bi uradila da je bilo koja stranka na vlasti na lokalu. Na taj način vrši se vlast selektivno.
Gospođo Čomić, ovih dana ste bili svedoci i informisani, a sinoć je gospodin Mićović na televiziji gostujući izjavio da je 500 tona uvezeno mesa iz Brazila. Kako je to moguće? Šta nam radi lokalna samouprava i inspekcije nadležne, šta rade, i to samo u 2010. godini uvezeno je 500 tona?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se vratimo na temu. Koliko god bilo važno dati svoj komentar o poslovima inspekcije, a koje su republičke, vi i ja to znamo, dakle, teško da mogu da budu predmet dnevnog reda.)
Završiću. Ovo će biti vrlo zanimljivo da čujete, molim vas. Jedan Zlatiborac kaže ovih dana, iz opštine Čajetina – mi danas na Zlatiboru imamo njih na stotine koji se bave proizvodnjom mesa, suhomesnatih proizvoda, a da nijedan od njih nema kožu okačenu pred vratima. Dakle, kriva je bila lokalna samouprava što nisu inspektori lokalne samouprave kontrolisali.

Gospođo Čomić, evo vidite, da li je neko koristio poverljive podatke o tome u opštini Čajetina. Da li je to moglo da ima nekog značaja ili nije, a tiče se ovog zakona? Zbog toga ne bih sada ulazio u polemiku sa predsedavajućom. Završiću svoj govor.
Samo kažem, ako hoćemo reformu, ona mora da se vidi, mora biti vidljiva, a ne moramo mi samo da obećavamo kako ćemo smanjiti birokratiju i činovnike, a uvesti elektronski sistem i elektronsku obradu podataka i da će to biti uspešno za naše građane i da će biti svi srećni, i svi će da pevaju od sutra.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u sklopu ovih diskusija koje su vođene u pravcu ove tačke dnevnog reda koju vi obrazlažete pred narodnim poslanicima samo bih pitao da li ima izgleda da Vlada preduzme neke mere da se poboljša prevoz građana Pančeva putem "Beovoza", dakle od Pančeva do Beograda, kao što se to čini u ostalim delovima oko Beograda.
S obzirom da godišnje milion i 200 putnika iz Pančeva koristi prevoz "Beovoza" i građani, tj. studenti i radnici na mukama su kako to pitanje da reše.
Drugo, ako mi dozvolite, gospodine ministre, vidite iznesite na Vladi ako možete slučaj dečijeg obdaništa, iako nije u sklopu vaše tačke dnevnog reda, na Divčibarama. Pančevo ima svoje obdanište i inspekcija je zatvorila obdanište, a 5.000 korisnika, plućnih bolesnika, pretežno dece koristi to u prirodne svrhe i za lečenje, pa slobodno iznesite na Vladu. Hvala vam.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, ovo što je naglasio kolega Krstin je jedan od važnih činilaca, a to znači da policijski službenik ako isključi vozača koji transportuje opasan teret, a obavesti Upravu, postavlja se pitanje - šta će uprava u tom trenutku da učini i u kom roku da preduzme odgovarajuće mere, da bi se to vozilo uklonilo i na bezbedno mesto ostavilo kako ne bi prouzrokovalo neželjene posledice, pogotovo kod tečnog transporta koji je vrlo opasan.

Želeo sam da iskoristim vaše prisustvo da skrenem pažnju i da vas upoznam da je Pančevo grad sa takvom industrijom koja predstavlja veoma opasne proizvode, a u prošlosti smo imali brojne incidente i nesreće na poslu, upravo zbog toga što se u tim fabrikama, pogotovo Petrohemija i Rafinerija, proizvode veoma opasne materije.

U Petrohemiji, gospodine ministre, imate danas takav opasan otpad koji je lagerovan. Kada je ministar za zaštitu životne sredine, gospodin Dulić, dolazio pre dve godine, uverio se u to da se u krugu Petrohemije nalaze ogromne količine opasnog materijala, otpada štetnog po zdravlje, a istovremeno nije isključena zaista teška nesreća ili incident koji može prouzrokovati i štetne posledice po zdravlje Pančevaca.

Pančevo je karakterističan grad koji se uklapa upravo po svojim proizvodima i otpremanjem proizvoda u skladu sa zakonom. Jedino vazdušnim saobraćajem opasne materije iz Pančeva se ne transportuju, one se transportuju i železnicom, i drumskim saobraćajem i vodenim saobraćajem.

U prošlosti smo imali brojne incidente i žrtve. Zamolio bih vas i predložio bih vam da, s obzirom da se svakodnevno iz južne industrijske zone Petrohemije, koja ima sedam fabrika, gde se proizvodi najprljavija industrija, prljavija nego igde u Evropi, da vaše stručne službe i savetnici, nadzornici i inspektori izvrše obilazak južne industrijske zone, gde ćete se uveriti da je tamo zaista opasan materijal.

Da nema kontrole pri transportu opasnih materija, tj. iz Rafinerije i Petrohemije, nema kontrole ni u železničkom, odnosno drumskom saobraćaju, da se u dovoljnoj kontroli utvrđuje ispravnost pre svega cisterni, kako u železnici, tako i u drumskom transportu.

Još nešto, ako mi dozvolite gospodine ministre, zamolio bih vas u ime Pančevaca koji su zaista oštećeni utoliko što je ukinut Beovoz za Pančevo, umesto 19 polazaka, sada je to smanjeno na svega sedam-osam, a godišnje iz Pančeva radnici, studenti, đaci i ostali građani koristili su, milion i 300 građana je koristilo usluge prevoza Beovoza. Šta možete učiniti da se građanima Pančeva, koji su nezadovoljni, protestuju i očekuju od Vlade da ovo pitanje razreši, omogući da Beovoz, koji ide do Inđije, ide i do Pančeva?

Pančevci bi bili veoma zahvalni i zadovoljni da im se omogući da koriste Beovoz, da on ima više polazaka. Bilo je 20 polazaka dnevno, a sada je to smanjeno. Pogledajte i sagledajte ovu situaciju, izvršite analizu i prikupite informacije.

Drugo, da li gradska vlast Pančeva treba da učestvuje finansijski u pogledu obezbeđenja uslova da se ova trasa produži i da se poveća broj polazaka i odlazaka, kako bi građani Pančeva mogli da uživaju ista prava kao oni iz Inđije i ostalih delova oko Beograda? Hvala.

Gospodine predsedniče, gospođo ministre, što se tiče Predloga zakona i amandmana koji je podnela SRS, u svakom slučaju ovi amandmani imaju za cilj da poboljšaju tekst zakona. Pogotovo kada je u pitanju član 6 – koji su ciljevi i delovanje zadužbina i fondacija. U svakom slučaju treba prihvatiti one amandmane na koje ukazuje poslanička grupa SRS.

Zamoli bih vas da mi samo kažete kakve veze ima dečije odmaralište, da li je dečije odmaralište na Divčibarama vlasništvo opštine Pančevo zadužbina i ako jeste ko njome rukovodi? To je vlasništvo opštine.

Međutim, gospodine predsedniče i gospođo ministre, dogodio se jedan nesvakidašnji događaj i slučaj da je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj donelo rešenje 8. novembra 2010. godine, a stupilo je na snagu 13. novembra, gde je rešenjem Ministarstva za regionalni razvoj zabranjen rad dečije predškolske ustanove i ustanove za nastavu nižih razreda u prirodi, gde godišnje četiri hiljade dece iz opštine Pančeva boravi zbog toga što je Pančevo najzagađeniji grad i naviše ima dece obolele od plućnih bolesti i najviše ima bolesnika u Pančevu od poznate industrijske zone itd.

Milim vas, gospođo ministre, pošto je u pitanju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, vi kao član Vlade preispitajte kako je moguće bilo da danas 150 dece ne ode iz Pančeva na Divčibare radi škole u prirodi? Milim vas, prenesite ministru ili Vladi da preispita ovo rešenje i odluku, jer dve trećine troškova za boravak dece na Divčibarama snosi opština Pančeva i Direkcija. Molim vas u ime četiri hiljade godišnje roditelja iz Pančeva da ukažete ministru i nadležnom inspektoru koji je doneo rešenje, broj 300-332…

(Predsedavajući:Gospodine Jojiću, mogu da razumem…)

Završiću, gospodine predsedniče, samo da kažem koje rešenje je u pitanju, a stvar je u tome da je opšti interes.

(Predsedavajući: Hoću da vam kažem dve stvari. Prava stvar je obaveza da poštujemo Poslovnik i da govorimo o temi koja je na dnevnom redu i koja apsolutno nikakve veze nema sa našom zajedničkom empatijom prema deci koja neće otići na Divčibare.

S druge strane, moram nažalost da vas upoznam da SRS na član 6. nije izjavljivala amandman, a vi ste se javljali upravo po tom osnovu.)

Gospodine predsedniče, moje je pravo i obaveza da se osvrnem na sve članove koji se odnose na Predlog zakona. Ja sam se pre svega osvrnuo na podnete amandmane, a sad se ipak osvrćem i na odredbu člana 6. Moram reći da je ovo opšti interes.

Pitam se da li je obdanište dečije pančevačko postalo nečija zadužbina? Molim gospođu Kalanović da u okviru rada i rasprava na sednicama Vlade u kontaktu sa nadležnim resornim ministrom Dinkićem razmotri, neka preispitaju rešenje, jer kako su ga doneli, imaju pravo tako i da rešenje ponište i da ga stave van pravne snage.

Ovo je molba oko četiri hiljade građana Pančeva. Hvala vam i izvinite gospodine predsedniče, ali sam zamoljen od strane građana da vam se obratim.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, ovaj zakon koji se predlaže pred Narodnom skupštinom, da se donese izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, moram da kažem, tako sam ga shvatio i dobro ocenio, da se ovde ne radi o donošenju izmena i dopuna u interesu građana, ovde se radi o interesu privatne prakse lekara i ovde se otvaraju brojne mogućnosti za korupciju i kriminal.
Šta to znači? Je l' Srbija ima dovoljan broj lekara­? Ima. Šta će ovaj dopunski rad? Sada ćemo da prepakujemo iz zdravstvene ustanove državne u privatnu, pa će tezgaroši koji rade u državnim bolnicama i zdravstvenim ustanovama da popodne šalju pacijente kod privatnika, a privatnik čeka tog upravo njegovog drugara koji je posla sa one klinike ili one zdravstvene ustanove.
Gospodine ministre, ovde je velika korupcija u pitanju. Da sam na vašem mestu, dao bih ostavku jer vi ne možete da izađete na kraj sa bandom, lopovima i kriminalcima, a građani kukaju, pište, pate, ne znaju više šta će.
Podsetiću vas, gospodine ministre, na Južnobanatski okrug. Pitam vas, ali vas molim da mi date odgovor. Postavljao sam jedno poslaničko pitanje, ali sam dobio takav odgovor u kome kažete – preneli smo nadležnosti. U pitanju je AP Vojvodina. Jeste li vi ministar zdravstva Republike Srbije ili ste ministar za Beogradski pašaluk?
Prema tome, bolesnici i građani Južnog Banata, dakle, opština Pančevo, Vršac, Bela Crkva, Kovin, Plandište, Alibunar, Kovačica i Opovo grdnu muku muče, ne znaju više šta će. Njih maltretiraju, zakazuju im po tri-četiri meseca. Za jedan recept treba da čeka čovek invalid ili penzioner ili bolesnik po nekoliko dana. Šta se radi, aman bože, hoćete li nešto da učinite?
Pozivam vas, dajte, pomozite onom Pančevu, koje je najugroženiji grad u celoj Republici Srbiji, čiji su građani po broju stanovnika i u procentima najviše oboleli od raka i od najtežih bolesti.
Drugo, gospodine ministre, u zdravstvu u Vojvodini, odnosno u Južnobanatskom okrugu i u Pančevu i okolini je rasulo. Ne rade, nema dežurstva u zdravstvenim ustanovama. Dijabetičari idu dva puta dnevno da primaju insulin. Idu po 15-20 kilometara dva puta u Pančevo da bi iz Brestovca ili Ivanova moralo da im se pruži usluga. Nema subotom i nedeljom uopšte dežurstva. Ljudi ne mogu da primaju injekcije, ne mogu da prime najosnovnije lekarske usluge. U Ivanovu kod Pančeva, od osam do 12 časova radi lekar iz Beograda, zatvara radnju i dućan, on ode i više nema ko da pruža zdravstvene ustanove, a 20 kilometara je daleko od Pančeva.
Gospodine ministre, dođite u Pančevo. Pozivam vas u ime građana koji su me čak i danas u Pančevu sreli i pitali – kada ćete postaviti to pitanje? Dođite, obiđite zdravstveni centar. Dođite, obiđite interno odeljenje u bolnici u Pančevu.
Uverićete se, a pošaljite inspekciju, ako imate pravo da pređete Dunav, jer ja se sećam kada su nekada autonomaši branili da se vrši istraga kada je ubijen turski ambasador. Niko nije mogao da pređe Dunav da bi vodio istragu zbog toga što nisu dali oni iz AP Vojvodine da se meša Republika Srbija. Umešajte se u vaš posao, obezbedite građanima Srbije zdravstvenu zaštitu, podjednako sprečite korupciju i kriminal, a korupcija i kriminal u zdravstvu cveta.
Gospođo predsedniče, vi ste ugledan lekar. Sa svoje strane učinite šta možete, a gospodina ministra molim, dođite u Pančevo, uverite se, ja ne lažem, svi će vam Pančevci potvrditi ovo što vam danas govorim. Hvala vam.

Molim vas, repliku. Imam prava da odgovorim da nisam uputio ovo na sve lekare. Ima časnih lekara, na njih se to ne odnosi. Drugo, sudska praksa je u poslednjih godina…(isključen mikrofon)                                               

Dame i gospodo, pripremajući se za raspravu o ovom zakonu, osvrnuo sam se na normativnu analizu kako su druge države u Evropi regulisale pravne okvire stranih nevladinih organizacija, fondacija, fondova i zadužbina.
Želeo bih da vam predočim koje sam to zemlje obuhvatio kada sam proučavao. To su: Francuska, Nemačka, Italija, Španija, Švedska, Švajcarska, Velika Britanija, Austrija, Belgija i Grčka. O tome sam jednu studiju o nevladinim organizacijama radio, a ujedno koja se uklapa u kategoriju subjekata zadužbine, kao i fondacije.
Da vidimo kako je to regulisano u Austriji. Austrijsko pravo razlikuje dve vrste fondacija, koje su regulisane putem dva zakona, a to je da austrijsko pravo razlikuje zakon o fondacijama i fondovima i, drugo, zakon o privatnim fondacijama. I privatne fondacije i one koje se osnivaju u skladu sa njihovim zakonom mogu osnivati fizička ili pravna lica, nezavisno od toga da li imaju austrijsko državljanstvo ili ne.
Ono što je karakteristično za austrijske fondacije i za njihovo pravo i okvire, privatna fondacija se osniva putem statuta registrovanog kod notara. Kod njih je notar na višem nivou od agencije koja se predviđa ovim predlogom zakona.
Kod formiranja ove fondacije i određivanja odredaba statuta i šta statut treba da sadrži, mora da sadrži i garanciju da se mora uplatiti najmanje milion austrijskih šilinga da bi neko mogao da ima fondaciju. Za razliku od ovog predloga zakona, Austrija je ovde, u skladu sa njenim građanskih zakonodavstvom, bolje uredila i onemogućila kriminal u ovoj oblasti.
Kaže se da korisnici fondacije, pre svega, moraju pružiti dovoljno dokaza i garancija da će to biti u dobrotvorne svrhe. I kod njih je predviđeno da se fondacije mogu osnivati i putem testamenta. Dakle, ono što je još karakteristično za austrijsko zakonodavstvo, jeste da fondacije stiču svojstvo pravnog lica dobijanjem saglasnosti nadležnog organa, a privatne fondacije upisom u poseban registar koji kontroliše sud i nadzor nad funkcionisanjem fondacije vrši državni organ. Ove fondacije u Austriji su dužne da godišnje, najkasnije do 30. juna, svake godine podnesu izveštaj o finansijskom poslovanju.
Pored toga, u osnivače i članove te fondacije u Austriji mogu da budu uključeni i strana fizička i pravna lica. Sada vidite, kod njih je karakteristika sledeća, samo strana lica ili zajedno sa austrijskim fizičkim ili pravnim licima. Dakle, austrijski propisi i pravni okvir predviđa da je to moguće da bude i zajednička fondacija.
Kako je to regulisano u Belgiji? Belgija, jedna od pravno uređenih država isto predviđa da fondaciju može da osnuje bilo koje fizičko ili pravno lice bez obzira na nacionalnost i državljanstvo, a fondacija se osniva bilo odlukom osnivača u obliku zvanično overenog dokumenta sa dejstvom za vreme njegovog života, bilo njegovim olografskim testamentom.
Statut fondacije mora da ima oblik zvanično overenog dokumenta i da sadrži naziv i sedište fondacije, kao i druge dokumente. Ono što je još karakteristično je da u ovim pravnim državama, za razliku od nas, veliku ulogu u kontroli fondacija i fondova imaju pre svega tužilac i sud. Drugo, sve fondacije u Belgiji su dužne da Vladi podnose budžet i godišnji finansijski izveštaj, nešto što odgovara završnom računu, u roku od dva meseca od njihovog sačinjavanja.
Ono što je još karakteristično, gospodine ministre, ovi podaci, finansijski i budžetski, objavljuju se u službenom glasniku. U slučaju, kako predviđa Belgija, da fondacija nije više u mogućnosti da obavlja aktivnosti radi čijeg obavljanja je formirana, sud na predlog javnog tužioca može da raspusti fondaciju.
Kako je to regulisala Grčka? Osnivanje fondacija uređuje se odredbom građanskog zakonika. Privatne fondacije se uređuju po Ustavu i zakonu iz 2000. godine, odnosno zakon iz 2000. godine je noveliran, ali iz 1939. godine ova oblast je bila uređena građanskim zakonikom.
Svako pravno ili fizičko lice može da osnuje fondaciju u Grčkoj. Za osnivanje fondacije potrebno je, osim predsedničkog dekreta, i osnivački akt. Osnivački akt mora biti u formi predviđenoj kako to predviđa zakon, ali i oni dozvoljavaju da se fondacija može predvideti da ostavilac putem testamenta može odrediti da i posle njegove smrti može biti osnovana fondacija kako on bude zaveštao.
Ministarstvo poverava da li je svrha osnivanja fondacije, a ovde nemamo ko provera da li je svrha u skladu sa zakonom moguća i da li se u skaldu sa zakonom ostvaruje. Ministarstvo ima diskreciono pravo da odlučuje o korisnosti fondacije, ali se na njegovu odluku može podneti žalba državnom savetniku. I kod njih je u Grčkoj predviđeno da fondacija može da se bavi zakonom dozvoljenim komercijalnim delatnostima, ali samo akcesornim aktivnostima. Upravljanje dobrotvornom fondacijom nadgleda Ministarstvo finansija.
Gospodine ministre, zašto vi ovde niste predvideli - gospodine ministre, verujem da imate mogućnost da ovo saslušate, ako vam se ne sluša kažite – zašto ovde u ovaj predlog zakona niste, gospodine ministre, predvideli da Ministarstvo finansija i budžetska inspekcija ostvaruju uvid kako ulaze pare u državu preko stranih nevladinih organizacija, preko drugih fondacija, gde je u pitanju kriminal dubokih korena. Unazad 20 godina da uzmemo sada i da izvršimo jednu analizu uverićete se kako su te pare trošene i kako su u ovu državu ulazile.
Ono što je takođe bitno, uspostavlja se velika i jaka kontrola nad fondacijama i sredstvima koja se ostavljaju u fondovima.
Ono što je karakteristično za Estoniju, u Evropi se smatra da je Estonija najbolje uredila odnose kod fondacija i ona služi kao jedan dobar primer kako se osnivaju, kako deluju i kada mogu biti zabranjene. Vi predviđate brisanje iz registra, a u ovim državama o kojima govorim postoje odredbe koje kažu: zabrana rada fondacije.
Ne bih sada oduzimao vreme mojim kolegama, imao bih ovde jedno tri sata da vam sada predočim, verujem da biste imali prilike da čujete iz ove studije o nevladinim organizacijama gde spadaju i fondacije. Gospodine ministre, to ne znam koliko bi spadalo u vaš resor.
Donošenje zakona o stranim nevladinim organizacijama, Srbija nema uređen zakon o stranim nevladinim organizacijama. Taj zakon je Srbiji i te kako potreban. U ovoj državi vršlja kogod hoće. Ne znam da li vi imate i da li je bio predmet vašeg interesovanja da pitate nekoga koliko imamo stranih nevladinih organizacija koje nelegalno deluju na teritoriji Republike Srbije. Znam da to zna, što kaže koleginica Nataša, to zna BIA, ali bi morala da zna i Vlada.
Vlada treba da predloži jedan zakon o stranim nevladinim organizacijama, da se spreči špijunaža, korupcija, kriminal, sve ono što ide na štetu države.
Već imam jedan pripremljen tekst predloga zakona o stranim nevladinim organizacijama. Verujem, gospodine ministre, da bi trebalo jedan dobar zakon uraditi, koji bi se odnosio da uredi ovu oblast da u našu državu ne može svako da uđe i da vršlja, i da radi šta hoće.
Samo jedan primer, uzmite našu advokaturu i uzmite advokaturu EU, i kako je Zakon o advokaturi RS regulisao, na štetu advokature Srbije dozvoljava se stranim advokatima da mogu da zastupaju i da brane u Srbiji, ali naši advokati iz Srbije ne mogu ni u jednoj zemlji EU da zastupaju u građanskim poslovima, niti da brane u krivičnim poslovima.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, oblast koja se bavi zaštitom životne sredine je oblast koja je obuhvaćena brojnim zakonima koji nemaju veliku vrednost. Predlagač ovog zakona, a i ranijih, bez malo uspeha pokušava da objasni građanima Srbije da treba da se zaštite i da treba životnu sredinu unaprediti.
Gospodine ministre, možete vi da se smejete ili da napustite Skupštinu, vi ste ovde ministar i morate da saslušate sve narodne poslanike i da ih ne omalovažavate i da im ne dajete odgovore koji su uvredljivi. Mora da vodi računa predsednik Vlade koga šalje ovde. Ovo su narodni poslanici koje treba saslušati i uvažiti.
Gospodine ministre, vi ste bili u Pančevu. Pančevo je jedna sredina koja je najzagađenija u Republici Srbiji, složićete se. S druge strane, vi ste imali priliku da pre dve godine dođete u Pančevo, da uđete u krug "Petrohemije", ''Azotare'' i ''Rafinerije''. Gospodine ministre, onoliko koliko ste učinili, to je bio samo početak, ali ste se upoznali sa opasnim otpadom koji je zapravo lagerovan u krugu "Petrohemije" u Pančevu, a vi dobro znate koliko hiljada tona tog opasnog materijala ima u "Petrohemiji".
Gospodine ministre, za početak ste preduzeli odgovarajuće mere, međutim, kako mi danas u Srbiji, a pogotovo kada je u pitanju AP Vojvodina, imamo dvovlašće. To dvovlašće se ogleda u tome kao za vreme kneževine u Srbiji. Sudili su sudovi turski, ali sudili su i kneževi.
Sada imate nadležnosti koje su prenete Vojvodini, a imate i nadležnosti koje imate vi kao ministar u Vladi Republike Srbije.
Šta rade inspekcije? Da li su republičke inspekcije nadležne, lokalne, opštinske, pokrajinske i šta radi republička inspekcija?
Gospodine ministre, obavešteni ste da sam postavljao poslaničko pitanje vezano za dodatno zagađenje Pančeva, jer građani Pančeva žive zapravo kao ptica u kavezu. Najvećim zagađivačima u Srbiji oni su okruženi. Kako žive građani naseljenog mesta Vojlovica? Kako će tek da žive sada nakon vaše saglasnosti i dozvole da se izgradi još jedan veliki zagađivač, mislim na asfaltnu bazu pored manastira u Vojlovici, kao najstarijeg manastira u Vojvodini?
Na Zapadu, gospodine ministre, dobro znate da se ni taraba ne može ofarbati bez lokalne samouprave i njene saglasnosti, ali je mesna zajednica Vojlovica dva puta davala negativno mišljenje i protivila se izgradnji asfaltne baze, ali je neko vodio više računa o interesima jednog privatnika iz Austrije da napravi upravo asfaltnu bazu i da dobije na poklon celokupnu infrastrukturu pored manastira.
Rekli ste da je deponija u Pančevu završena. Da li ste, gospodine, bili na toj deponiji? Ta deponija ne radi. Zašto nije zatvorena stara deponija?
Drugo, koalicioni partner DS-a, a to jeste Nova Srbija, koja je rukovodila higijenom u Pančevu, uspela je da izdejstvuje još jednu odluku za pljačkanje građana Pančeva, odnosno da se još jedna tarifa, a to u Beogradu nemate, samo u Pančevu, dakle, odluka za sakupljanje otpada i druga odluka za odnošenje i skladištenje otpada. To je u Pančevu, zahvaljujući jednoj pogrešnoj odluci građani plaćaju duple cene i duple tarife za odnošenje smeća.
Ta deponija se gradi 10 godina otkako je DOS došao na vlast, a znate li koliko je stotina miliona potrošeno u tu deponiju? Mnogo. Dakle, kada kažem više stotina miliona dinara, ali ona danas ne radi. Ministar Dulić kaže – ta deponija je završena. Pre godinu dana je doneta ta odluka. Ako je završena, zašto ne radi, zašto je stara deponija u centru grada, ko je to dozvolio?
Drugo, gospodine ministre, sećate se da ste obećali dva miliona evra, da će Vlada obezbediti dva miliona evra za zatvaranje bazena tamo gde je lagerovan opasan otpad, a koji je otvoren. Moram reći da ste vi prvi korak uspešno završili, ali nema vaše inspekcije da vrši kontrolu šta rade na terenu i da li inspekcija radi.
Ono što ste vi preduzeli, to je jedan početak, to je bio pozitivan početak, ali ako nastavite i naterate inspekcije, i da naterate lokalnu samoupravu da radi u okviru zakona koji vam daje to pravo, ali i pravo da nadzirete izvršenje ovih zakona koji se donose
Gospodine ministre, mislim da je potrebno da se umesto 25 ministarstava u Srbiji formira 10 ministarstava, umesto 111 agencija i direkcija, ne treba nam nijedna. Vidite koliko se ovde agencija sada i u vašem ministarstvu nalazi, formiranih i osnovanih i u drugim ministarstvima.
Ako bi ukinuli te bespotrebne agencije, direkcije i fondove, ne bismo plaćali državne sekretare, na stotine njih, ne bismo savetnike na stotine njih, ne bismo sekretarice, ne bismo vozače, ne bismo imali toliko automobila koji su u funkciji pojedinih direktora i moćnika. Na taj način više desetina milijardi dinara bilo bi ušteđeno, pa bi te pare išle u socijalne fondove, da se povećaju penzije, da se povećaju socijalna davanja i da se, na kraju, školstvo i zdravstvo u svakom slučaju poboljša.
Vi znate koliko u Pančevu boluje ljudi od malignih oboljenja, najviše u Srbiji. Zašto niste istražili šta je ostalo od bombardovanja u kanalu ''Azotare'' i ''Rafinerije'' i ''Petrohemije''? Tamo su hiljade i hiljade tona kojekakvog opasnog materijala koji treba da se i očiste. Ko će da plati to? To je sve posledica NATO bombardovanja. Kako žive sada, gospodine Duliću, građani Vojlovice, Starčeva, Topole, naseljenog mesta, Strelišta, Sodare i celoga grada? Bedno, jadno, niko ih ne uzima u zaštitu.
Imate ovakvu situaciju – prebacuje se samo odgovornost, tu je odgovoran republički inspektor. Kad pitate republičkog inspektora, on kaže – odgovorna je pokrajina, jer je pokrajina dobila nadležnost. Kad pitate nekoga iz pokrajine, on kaže – to je stvar lokalne samouprave.
Gospodine ministre, da sam ministar nijedan ovaj zakon ne bi predlagao, nego bih izradio jedan sa stručnim ljudima, jedan kodifikovani zakon o zdravstvenoj zaštiti, kao što je Zakon o obligacionim odnosima, kao što je Krivični zakonik. Tu imate sve oblasti koje su obuhvaćene, a obuhvataju jednu oblast. Prema tome, ovaj zakon nije potrebno da ovoliko ima separatnih, inflacija je u pogledu posebno onih propisa, podzakonskih akata i uredbi. Pominjete u ovim zakonima i uredbe.
Prema tome, ono što ste započeli, gospodine Duliću, u Pančevu završite. Pančevci od vas traže obavezu koju ste preuzeli i obećanje koje ste im dali, a verujem da vi to možete da učinite, samo uz malo dobre volje. Još jednom vas molim, pošaljite inspekciju da izvrši proveru zašto ne radi nova deponija i zašto je deponija stara u centru grada.

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, ono što je danas u Srbiji karakteristično jeste da Srbija danas ima takvu situaciju da je njena normativna nestabilnost i inflacija propisa i zakona tolika da nema sudije koji može ove zakone u ovoj državi da primeni.
Samo bih vas podsetio u čemu se sastoji ta nestabilnost. Država treba da donese dobre zakone. Država treba da donese zakone koji mogu biti primenjeni, država koja može da ima efikasno pravosuđe i efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala.
Kada gledate kada je Nemačka donela zakonik o krivičnom postupku, onda morate da se zapitate, gospođo ministre, šta to vas rukovodi da svakog meseca, svakih šest meseci ili svake godine idemo na izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Nemačka je donela fundamentalni zakon 1877. godine, čije se norme i danas primenjuju, Francuska 1958. godine, Belgija 1808. godine, Švajcarska 1934. godine, Italija 1989. godine, Engleska i Vels 1888. godine, Švajcarska 1887. godine, Švedska 1948. godine, i sa ovim zakonikom o krivičnom postupku jedna je od zemalja koje imaju stabilno, čvrsto i savremeno procesno zakonodavstvo.
Ono što je ovoj državi potrebno, a verujem da vi kao ministar možete da postavite pitanje i da pokrenete postupak izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postuppku, ne morate da na ovom projektu koji je u primeni, nego u ovom budućem koji se donosi kao lektira, koji predstavlja jednu lektiru a ne ozbiljan projekat, predložio bih vam da predvidite u novom ZKP maksimalni rok pritvora za pojedina krivična dela.
Zakonodavac ne pristupa ovoj odredbi, niti se bavi ovim poslom. U našem procesnom zakonodavstvu mora biti određen maksimalni rok za određivanje pritvora. Ovde se sada manipuliše utoliko što se daje mogućnost od - do, ali posle podizanja optužnice, kao što vidite, možete nekoga da držite četrdeset godina u pritvoru. To bi moralo da bude ograničeno, da nadležni sudovi, bilo osnovni, viši i druge instance, sude u razumnom roku i da zakon bude primenjen, jer imamo propise.
Ova izmena apsolutno ne donosi ništa. Moram da vam kažem da je ovo jedna privremena dnevnopolitička mera. Ovo je mera kojom političke stranke na vlasti treba sada da pokažu i da demonstriraju kako su spremne da zaštite prava građana. Jesam za to, ali pred zakonom i Ustavom svi građani moraju biti jednaki. Moraju biti jednaki i ovi koji su počinili neka dela 10. oktobra, ali da pravosudni organi imaju ista prava i obaveze da procesuiraju i one od 5. oktobra. Nema razlike tu. To kaže i Ustav, i raniji Ustav koji je bio u to vreme, i sadašnji Ustav.
Ono što je karakteristično, gospodin Martinović vam je dao jednu ozbiljnu primedbu, a ja ću je dopuniti. Nasilničko ponašanje, to je odredba člana 344. Pitam sudiju, makar i vi, gospođo Malović, bili sudija, pošto dolazite iz pravosuđa, bili ste advokat: molim vas, da li će odluka ijednog sudije, izreka presude da glasi – krivično delo sa elementom nasilja? Gde to piše? Ili, nasilničko ponašanje, kako to piše u članu 344? Nijedna odluka... Advokatura i odbrana će se ovome sigurno suprotstaviti. Ovo može da bude predmet raspravljanja pred međunarodnim sudom ili Ustavnim sudom. Ne vidim da će ovo dati neke rezultate.
Ovaj amandman koji ste usvojili, to je jedna besmislica. Nasilje, svako nasilje... Pre svega, možete sada da okarakterišete kao nasilje i ako se dogodi tuča vlasnika i navijača gusana u Mokrinu. Ako se potuku, eto vam sada, ovi građani u Mokrinu mogu odgovarati za nasilničko ponašanje.
Pod ovakvom kvalifikacijom odredbe možete podrazumevati i svaki prekršaj javnog reda i mira. Može neko nekog da uhvati za vrat, može neko nekog da uhvati za bradu, može neko nekog da uhvati za uvo, može da mu udari šamar, može da ga gurne. Sada će neko da kaže – ovo kvalifikujem kao delo sa elementom nasilja.
Nasilje ne treba toliko zloupotrebljavati. U poslednje vreme nemamo čime da se bavimo. Ne bavimo se privredom, ne bavimo se socijalnim problemima. Vidite koliko je vremena proteklo i koliko se uzaludno gubi dragoceno vreme, bez ikakvog rezultata. Ovde nema nikakvog poena, nema rezultata, to apsolutno mogu da vam kažem.
Sećate se, kada je „Sablja“ aktuelizirala hapšenje 12.000 ljudi, šta smo imali? Gospođo Malović, vi ste u to vreme, sećate se, bili u prilici da pratite određene statističke podatke. Ako je uhapšeno i privedeno 12.500 ljudi, koliko je njih osuđeno? Sećate se, možda vi niste imali priliku tada da idete u kontrolu zatvora i obiđete ljude, ljudi u zatvorima ne da nisu mogli da imaju ono osnovno što im pripada po Evropskoj konvenciji, nisu imali krevet, nisu imali gde da sednu, a mnogi su danima i danima stajali, jer nisu imali gde.
Gospođo Malović, nama su zatvori pretrpani. Ako je to jedini cilj i namera, da uhapsimo Srbiju, da pokažemo kako smo demokratska vlast, to nije dobro.
Poznati teoretičari kažu šta je demokratija: demokratija je dobro organizovana manjina nad neorganizovanom i obespravljenom većinom. To je zabeleženo i to se danas u mnogim zemljama komentariše i u delima koji pišu stručnjaci iz ovog prava.
Mogu da vam kažem da ovo što činite sada jeste obeležje zakona o terorizmu; sa dr Vojislavom Šešeljem i SRS sprečio sam njegovo donošenje. Gospođo Malović, ovo je taj projekat, koji je trebalo 2000. godine, kada je trebalo da vođe političkih stranaka DOS-a lete u zatvor, i da se krše međunarodna prava i Ustav Srbije... Doktor Vojislav Šešelj i ja i ministri u Saveznoj vladi... Kao savezni ministar u to vreme, trebalo je da pripremim predlog tog zakona i da ga podnesem Vladi na odobrenje i Skupštini, da ga Skupština izglasa.
Tome sam se suprotstavio, jer sam video da to nije demokratija i da lideri političkih stranaka mogu da deluju kao lideri političkih stranaka, i političke stranke. Smatrao sam da je to moja dužnost. Drugo, to je, pre svega, obezbeđenje uslova za demokratiju, a sprečavanje torture i diktature.
Ovo je taj projekat koji se u nekim zemljama primenjuje. Taj projekat, u to vreme, da smo ga prihvatili i da nismo rekli – izlazimo iz Vlade ako vi budete i dalje ovo forsirali... Sprečili smo donošenje. Znate li šta bi bilo? Bili bi hapšeni, bila bi oduzeta oprema svih političkih stranaka koju su koristile u svojim kampanjama. Bila bi oduzeta sva ona sredstva koja je Soroš slao iz inostranstva, preko Mađarske. U zatvor bi išli mnogi.
Mi se s tim nismo složili, jer bismo time učestvovali u nečemu što je protivustavno i nije demokratski. Zato smo odlučili, kao ministri u Saveznoj vladi, da sprečimo to zlo i da nema revanšizma, bez obzira na to što nismo bili istog mišljenja i što nam se programi nisu slagali. Ovo radi javnosti, radi vašeg znanja, gospodo iz pozicije, koji ste nekada bili u opoziciji. To je projekat koji je trebalo mnoge da otera u zatvor i na dugogodišnju robiju. Kao što vidite, srpski radikali su to sprečili, ponašali su se na jedan demokratski i pravi način, poštovali pravila, pre svega, ponašanja i borili se za prava naših građana.
Gospođo predsedniče, karakteristično je da ova izmena i dopuna ne ispunjava kriterijume pravne norme. Pre svega, svaka pravna norma, bez obzira na to da li je uslovna ili bezuslovna, opšta ili pojedinačna, sastoji se iz dva osnovna elementa: dispozicije i sankcije. I dispozicija i sankcija su pravila ponašanja. Međutim, to su alternativna pravila ponašanja, tj. primenjuje se ili jedno ili drugo. Nikako se ne primenjuje i jedno i drugo, upravo zbog određenih elemenata i lakoće njegove primene.
Šta karakteriše zalaganje SRS još od 2000. i 2001. godine, šta smo u Saveznoj vladi, kada smo bili na vlasti sa SPS-om, radili? Radili smo na jačanju ljudskih prava i sloboda. Donošenjem, prvi put, Zakonika o krivičnom postupku pokušali smo da izvršimo kodifikaciju, a vidim da ste i vi posle, predlaganjem ostalih izmena i dopuna, prihvatili kodifikaciju, i kao rezultat sada imamo Zakonik o krivičnom postupku.
Podsetiću vas koja su obeležja tog zakonika. Jedna od izuzetno značajnih, u svakom pogledu, karakteristika Zakonika o krivičnom postupku koji je usvojen naredne, 2001. godine, kada ste vi došli na vlast (u stvari, to je zakon koji je urađen u grupi, u Saveznom ministarstvu pravde, sa stručnjacima i tužiocima, sudijama, profesorima fakulteta itd.) bila je da je on, ne u malom stepenu, nizom svojih rešenja doprineo jačanju ljudskih sloboda i prava, i to prevashodno kroz povećanje prava osumnjičenog.
Pazite, molim vas, to je bitno, mi jačamo pravo osumnjičenog i okrivljenog, a ujedno jačamo odbranu, advokaturu, jer je advokatura sastavni deo pravosudnog sistema u svakoj državi, pa i u našoj.
U poređenju sa prethodnim Zakonikom o krivičnom postupku iz 1976. godine, slobodno se može reći da je on, posmatrano sa ovog aspekta, otišao ne samo jedan, već i više koraka unapred i da se kao takav po tom pitanju svrstao u red savremenih, ponavljam, savremenih, demokratskih krivično-procesnih zakonodavstava. To je bilo prvi put da se u jednoj državi demokratija meri po važećem procesnom, tj. krivičnom zakonodavstvu, da li je to krivično, pravno, tj. Krivični zakonik o krivičnom postupku ili je Zakon o prekršajima.
Sad bih nešto rekao o jačanju represivnosti. Za razliku od Zakona o krivičnom postupku iz 2001. godine – kao što sam već rekao, moglo bi da se konstatuje da ga karakteriše izuzetno veliki stepen zaštite građanskih prava – najveći broj izmena i dopuna, pazite ovo, našeg krivično-procesnog zakonodavstva, a posebno onih vezanih za Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, karakteriše jačanje represije, odnosno nastojanje zakonodavca da se povećanjem represivnosti poveća efikasnost procesnog prava. Apsolutno smatram da se na taj način neće dobiti mnogo, niti išta što je značajno za naše građane. S druge strane, vi vidite …
(Predsednik: Koristite već treći minut grupe, prosto da vam kažem da ste iskoristili petnaest minuta.)
Koliko još ima vremena?
(Predsednik: Grupa ima četrdeset minuta, a vi ste potrošili petnaest minuta kao predstavnik i tri minuta ste iskoristili od vremena vaše poslaničke grupe.)
U redu, toliko za sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo pred sobom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, ali moram da kažem prethodno svima onima koji učestvuju u javnosti, a to se odnosi i na predstavnike Vlade i na kolege iz vladajuće koalicije, da se građani Srbije ne mogu nazivati huliganima, ne mogu da se nazivaju barabama, ne mogu da se nazivaju klerofašistima, ne mogu da se nazivaju bitangama, ne mogu da se nazivaju kriminalcima, jer oni su kriminalci onda kada im se dokaže da su počinili krivično delo. Sve ove kategorije koje se čuju u javnosti nisu ustavna kategorija i nisu zakonska kategorija.
Prethodne, a i sadašnja izmena Zakonika o krivičnom postupku radi se po porudžbini prepoznatljivog mušterije, isto kao kada se naruči odelo za mušteriju koja može pošteno da plati. Predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku pre svega su inspirisane teškoćama aktuelne vlasti, a posebno Vlade Republike Srbije, u hapšenju demonstranata nezadovoljnih stanjem u Republici Srbiji i naraslim socijalnim problemima.
Gospođo ministre, nađite mi jedan primer u kontinentalnom pravu, nađite mi jedan primer u anglosaksonskom pravu koji tako zadire u osnovna ljudska prava i slobode, kao što se brojnim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku unazad nekoliko godina, a i ovim, pokušava da nametne građanima Republici Srbiji da budu poslušni, jer aktuelna vlast u Republici Srbiji uvodi diktaturu na viši stepen. Kažite mi, u kojoj pravnoj državi se za pojedinačne slučajeve ili nekoliko slučajeva vrše izmene ili dopune zakonika o krivičnom postupku koje zadiru u osnovna ljudska prava i njihove slobode? Takav slučaj nemate. Opšti karakter mora da postoji, kada su u pitanju izmene i dopune zakona, a posebno Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije predlog zakona o vinu i rakiji, nije predlog zakona o lovu i ribolovu, ovo je Predlog zakona koji se nadovezuje na odredbe koje već važe u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku. Ovim se samo uvodi veća represija i ograničavaju prava građana, a otvaraju se brojne mogućnosti za zloupotrebe i hapšenja neistomišljenika aktuelne vlasti.
Ovo je besmisleno, ovo nema svrhu. Pozivate se na složenu situaciju. Ko je ovu situaciju stvorio? Vi. Imate li zakone o prekršajima, Krivični zakonik? Zašto ga ne primenite?
Hoćete sada da pohapsite celu Srbiju koja vam ne odgovara. Hoćete li Srbiju da pretvorite u despotiju? Sultan je nekada u Srbiji imao koncentrisanu vlast: i zakonodavnu, i izvršnu i sudsku. Danas imamo isto, samo objedinjenu u rukama Borisa Tadića, jer je on sve tri grane vlasti koncentrisao i uzeo u svoje ruke. Ima li tu demokratije? Nema demokratije.
Nezadovoljna rezultatima parade srama, jer nije realizovana kako je vlast želela, Vlada se opredelila da po hitnom postupku predloži donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji, u najmanju ruku, treba da posluži kao zakon o zaštiti države koji je kralj Aleksandar doneo 1929. godine. Šestojanuarska diktatura je tada bila.
To ne treba dozvoliti. Stručna javnost to ne dozvoljava. Gospođo ministre, poslušajte advokaturu, sudije i tužioce. Ni oni nisu saglasni sa ovakvim merama, da se ide na represiju. Gospođo ministre, dobro znate da se demokratija u jednoj zemlji ceni i vrednuje samo po odredbama propisanim u Zakoniku o krivičnom postupku i u drugim procesnim zakonima, gde dolazi do zadiranja i ugrožavanja ljudskih prava i sloboda. To morate imati u vidu.
Vi ste danas ministar, predlažete određene projekte, ali morate da slušate i šta građani kažu, morate slušati i stručnu javnost. Morate znati šta znači lišenje slobode, morate znati šta je pritvor. Jer, vi niste bili u pritvoru. U Francuskoj sudija i tužilac ne mogu da budu sudija i tužilac dok ne provedu mesec dana u pritvoru, u zatvorima, da se uvere kakvi su uslovi u zatvoru da bi mogli da odmeravaju određenu vrstu kazne.
Gospođo ministre, imamo u poslednje vreme inflaciju određenih zakona koji predstavljaju besmislenost, nešto što nema nikakve vrednosti, nešto što ne daje nikakve rezultate. Gospođo ministre, vi ste predstavnik Vlade, vas ne mogu direktno da kritikujem za sve, ali imamo nesposobnu Vladu. Vlada, u kojoj u stvari vlada Boris Tadić, ne pita se Cvetković, uvodi određene mere koje ugrožavaju prava i lične slobode naših građana. Srbija je odlučila da postojeće zakonodavstvo uruši i, kao što sam rekao, pretvori norme u norme despotije.
Poslednji događaji koji su se odigrali na ovoj paradi srama su sramota. Kuda gurate srpsku porodicu? Hoćete li da dozvolite da nam u Holandiju ode momak iz Srbije i dovede „snaju“ ocu i majci sa bradom i brkovima? Ustav predviđa, a vi omogućavate brakove ko zna sa kim sve, zaključenje braka između žene i muškarca. Čemu ovo ide? Kuda ovo vodi? Ovo je gore od bilo kog rata koji je Srbija trpela 1912, 1914. i 1945. godine. Ovo što radite Srbiji i srpskom narodu je gore! Neću da se moja deca i unuci stide i da kažu – mi živimo u pederskoj državi. Kuda nas vodite, u pedersku državu? Napolje barabe koje dođu ovde da promovišu...
(Predsednik: Molim vas, gospodine Jojiću, moram da vas zamolim da primerite ton i da govorite o dnevnom redu.)
Gospođo predsedniče, gospođo ministre, da li ćemo imati priliku, kada se okupe građani i štrajkači iz pravosuđa, policije, radnici iz velikih sistema, nezadovoljni, da na tim skupovima šef evropske delegacije pri EU i ambasador SAD podrže sirotinju i socijalno ugrožene građane i sa njima dele sudbinu i kažu – u pravu su građani Republike Srbije, opljačkani su, oduzete su im fabrike, oduzeta su im preduzeća, ostali su bez posla, nemaju kuda?
Bela šengen viza. Gde vam je bela šengen viza sada? Zašto sada građani traže politički azil? Sada traže zbog ovakve situacije u kojoj se nalazimo. Ko je za to kriv? Boris Tadić i Vlada. Da sam ja na njegovom mestu, morao bih da odgovaram, a da sam ministar pravde, možda bih dao i ostavku. Ne bih sve mogao da poslušam.
Gospođo ministre, kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, moram da vam kažem da je Srpska radikalna stranka bila u vlasti 1999. i 2000. godine i da smo mi iz SRS-a sa stručnjacima iz pravosuđa, tužilaštva, sa pravnih fakulteta izradili najsavremeniji Zakonik o krivičnom postupku, sa kojim se vi i prethodnici mučite kako da ga izmenite i dopunite. Ne možete, jer sam tražio od Instituta za uporedno pravo da se iz svih zemalja Evrope i anglosaksonskog prava pretoče određene demokratske tekovine i dostignuti najviši standardi u demokratiji, i za zaštitu osnovnih ljudskih prava.
Hajmo sada za osam dana, u skraćenom postupku, i za kokošku da zatvorimo čoveka i držimo ga u pritvoru 30 dana.
Gospođo ministre, problem je u tome što se mnogi u javnosti oglašavaju i prete, prete sudijama, prete tužiocima, prete građanima. Sada se građani pitaju – imamo li mi pravo da izađemo na ulicu? Imamo li pravo da kažemo da se protivimo merama Vlade? Imamo li prava da kažemo da nećemo u EU? Šta će nam EU? Ovo je Srbija.
Međutim, kao što vidite, mnogi su pod pritiskom sada. U bezizlaznu situaciju su došli i moraju da prihvate sve ono što im kažu ovi iz Evrope. Mi iz Srpske radikalne stranke kažemo – nećemo u Evropu, a kažemo i Borisu Tadiću – nećemo u Evropu. To ne može, jer je sve to na štetu građana Srbije.
Gospođo ministre, tu je i predstavnik policije, policija je danas gurnuta da rešava problem umesto Vlade. Svi su se povukli i policija snosi sada najveći teret, a ide gola i bosa, sa zaista bednim platama. Kada ćete vi u Vladi da kažete da moramo da imamo plaćenu policiju? Moramo da tražimo od njih da budu odgovorni, da izvršavaju svoje poslove i zadatke, da otkrivaju i sprečavaju krivična dela i da štite Ustavom utvrđeni poredak i prava i slobode naših građana. Policija nam je gola. Policajci nose iskrpljene pantalone i bluze. Nose iskrpljene cipele. Ne dobijaju uniformu ni po pet ili šest godina. Šta je to?
Šta je, gospođo Malović, sa pravosuđem? Možete li da nam kažete zašto se, recimo, u pravosuđu ne koristi ceo iznos koji se naplaćuje od sudskih taksi da se poboljša položaj? Vi ste u prilici, i mislim da u tom pravcu treba da poradite što više, da se osnuje budžet pravosuđa i iz tog budžeta da se finansira celokupno pravosuđe.
Dakle, možete me ubeđivati i do ujutru, ali mislim da donošenjem ovih izmena i dopuna nećete uspeti. Ovo je politički zakon, ovo je zakon koji treba da štiti pre svega Vladu, da bi ostala još koji dan na vlasti.
Dame i gospodo, gospođo ministarka, da li su građani Republike Srbije jednaki pred zakonom? Po mojoj oceni, nisu. Oni koji su palili ovu skupštinu 5. oktobra, koji su zapalili i opljačkali policijsku stanicu u Majke Jevrosime i ovi koji su danas izašli na demonstracije, to su demonstranti. Organizatore treba kazniti i samo reći – učinilac krivičnoga dela, a ne, čuli smo od političara iz vladajuće klase: klerofašisti, fašisti, bitange, kriminalci. Nemojte, to nije ustavna kategorija, niti zakonska, ne možemo tako naše građane nazivati. Jedino možemo da kažemo – učinilac krivičnog dela tog i tog, ili učinilac prekršaja tog i tog. Odgovara i neka ide u zatvor.
Ali, vi ne možete sada celokupnu omladinu koja je nezadovoljna, koja nema posla, izašla je na ulicu... Niko se ne pita zašto se te količine droge koriste u Srbiji, gde deca borave. Šta je omladini pružila ova vlast? Da traži ponovo odlazak u inostranstvo i politički azil. Hoćemo li to? Da verujemo, evo, vidite, imamo mi veselu vlast i veselu Vladu koja sprečava sve u Srbiji da se bolje živi. Govorili ste da se bolje živi, međutim, od toga nema ništa.
Dame i gospodo, da vas podsetim samo. Gospođo Dejanović, bio sam u prilici da saznam da je posle 5. oktobra došlo do šišanja dece političkih neistomišljenika u školama, a vi znate o kom slučaju se radi. To je ono što ne treba da se čini, bez obzira ko bio na vlasti.
Evo, jedan vaš prvoborac, Bogoljub Arsenijević, kaže – zapaliću Skupštinu, samo da palim, da gori. Napad na Skupštinu pripreman je između 4. i 5. oktobra. Šleper dugog naoružanja stigao je u „Beograđanku“ i podeljen.
(Predsednik: Samo bih vas zamolila da se držimo dnevnog reda. To je događaj... Analizirate jednu situaciju koja nije primerena tendencijama zakonodavca.)
Jesmo li jednaki pred zakonom? Dozvolite mi da analiziram jednu situaciju. Gospođo predsednice, u Ulici Majke Jevrosime oduzeto je, prema policijskim izveštajima, sedam stotina dugih cevi, a tu su puškomitraljezi, poluautomatske puške, hekleri i bombe. Kada su ušli u Skupštinu... Šta je rekao gospodin Protić? Rekao je – video sam oko sebe grabež, kradu stolice, slike. Kada su ušli u restoran počeli su da kradu viski, rakiju, pivo, ulje, sve što je stiglo pod njihove ruke.
Samo hoću da vam skrenem pažnju da svi moramo biti jednaki pred zakonom: ako nismo govorili 5. oktobra onima da su huligani, oni su bili demonstranti, i ovi danas moraju taj tretman da imaju. Oni su danas, gospođo predsedniče, demonstranti. Ali, oni opravdano demonstriraju.
Što se tiče učinilaca krivičnih dela i prekršaja, zašto, gospođo Malović, nisu sudije vodile postupak i izrekle odgovarajuću kaznu? Kada je u pritvor u pitanju, on je u svetu, u uporednom pravu izuzetak. Ali, vi sada hoćete od tog izuzetka da napravite pravilo i smanjujete; ne određuje se pritvor samo, po važećem Zakoniku o krivičnom postupku, preko deset godina, nego preko pet. Sada, ko u taj koš uleti, taj ide u zatvor.
Nikada vi nećete postići nijedan poen, niti efekat među građanima ovakvim represivnim merama. To apsolutno ne daje željene rezultate. Demokratija se ne gradi pisanjem oštrih i drakonskih kazni i određenih zakona. Kazna mora da bude adekvatna delu, a ne kako ja kao ministar ili poslanik, ili vi, ili predsednik Skupštine, ili predsednik suda, ili predsednik političke stranke želi. Ne.
Velika je odgovornost Borisa Tadića ovde. Hoće li on potpisati ovakve zakone? Nikada ovo ne bih potpisivao. Nikada ne bih dao pomilovanja onima koji čine ona krivična dela koja su zakonom zabranjena. To je dobro poznato.
Prema tome, kada pogledate ove slike, evo vam Makija na slici ovde, koji je učestvovao u paljenju Skupštine... Ovde imate kako se policija tuče i kako se sprovode policajci, kako se oduzima oružje. Pitam vas, da li je neko odgovarao za pljačku i otimačinu onog oružja i gde je sada to oružje, da li neko zna?

Imam samo objektivan pristup svim oblicima nasilja i želeo bih da se zakon primenjuje podjednako za sve, i za one nasilnike, ako su nasilnici, ali oni su se zvali 5. oktobra demonstrantima….
(Predsednik: Izvinite, kome replicirate? To ste vi govorili. Sebi?)
Čedomir Jovanović je na tu temu upravo govorio i osporavao neke činjenice.
(Predsednik: Ne razumem kome replicirate, a javili ste se za repliku.)
Izvinite, molim vas, dozvolite da obrazložim, jer on je mene pogrešno protumačio. Podjednako gledam one koji su palili Skupštinu 5. oktobra 2000. godine i one koji danas rade nešto što predstavlja krivično delo i prekršaj.
S druge strane, isto tako moram da vam kažem, a tu su i kolege pravnici iz Demokratske stranke, da su građani pred zakonom i Ustavom jednaki. Što se tiče ovih protesta, paljenja i ovih nezadovoljstava, vidite da imate i u Francuskoj velike proteste, u Sloveniji, Nemačkoj i u drugim zemljama. I tamo ima paljenja, ali tamo Sarkozi nije rekao Francuzima – vi ste fašisti, kriminalci, džukele, lopovi i bitange. Ne, on primenjuje zakon.
Upravo zato sam ja legalista, u smislu da svi treba da budemo jednaki pred zakonom. Svaki oblik nasilja mora biti sankcionisan, ali adekvatno. Ako je njih troje ili četvoro predvodilo grupu... Molim vas, 5. oktobra „delije“ su ovde palile i žarile sa Makijem, upadale u ovu stanicu u Majke Jevrosime i oduzimale oružje. Morate da shvatite da svi oni koji ne misle kao aktuelna vlast u svakom slučaju nisu neprijatelji ove države i neprijatelji ovog naroda, to su samo nezadovoljni građani.

Gospodine predsedavajući, izvinjavam se, bio sam na Odboru za zaštitu životne sredine i zakasnio sam par minuta kad ste me prozvali. Ako mi dozvolite, govorio bih u vezi amandmana koji sam podneo.
Ostajem kod tog amandmana i predlažem ministru da ga razmotri, i Vlada, ukoliko žele da ga prihvate. Međutim, zamolio bih gospodina ministra i postavio bih jedno pitanje koje je vezano za vazdušni saobraćaj - pitanje i status aerodroma Ponikve.
Iz razloga bezbednosti letelica koje mogu da sleću na taj aerodrom, da li država i nadležni organi Srbije znaju ima li još uvek opasnih eksploziva i projektila koje je NATO bacio na Ponikve i taj aerodrom znatno oštetio i onesposobio? Da li Vlada i vi kao ministar imate u vidu da se taj aerodrom osposobi, a ujedno da se otklone svi eksplozivi kojih tamo ima jako puno? S te strane bih zamolio jedan odgovor.
S druge strane, to iz razloga bezbednosti, uveren sam da su naši piloti izuzetno stručni, kvalifikovani, za razliku od nekih drugih, jer skoro je to bilo, a ne verujem kod nas da će to biti, ona dva u Hrvatskoj i oba padoše. Koji su to razlozi, ko to zna. Imam veliko poverenje u Vojsku Srbije i civilno i vojno vazduhoplovstvo.
Dodao bih još nešto, neću se javljati ako treba za drugi amandman – šta je sa vojnim aerodromima kao što je Kovin, Sombor, Pančevo? Velike su površine poljoprivrednog zemljišta koje niko ne koristim, a to je zaraslo u korov. Velika je šteta za državu što se ne izdaju u zakup.

Dame i gospodo, oblast trgovine u Srbiji odavno nije regulisana na pravi način i nije uspostavljena dovoljna kontrola i red u ovoj oblasti kada je u pitanju proizvodnja, i kada je u pitanju trgovina i kada je u pitanju uvoz i izvoz.
Što se tiče proizvodnje i proizvoda koje Srbija uvozi, sigurno je da je u prošlosti bilo dosta ozbiljnih problema i da je bilo štetnih posledica. Srbija je uvozila, a i danas uvozi poljoprivredne i druge prehrambene proizvode koje ima u svojoj državi i može da proizvodi u dovoljnim količinama za stanovništvo Republike Srbije i ujedno za izvoz.
Ono što je dramatično, teško i neprihvatljivo je da se iz EU uvozi roba koja nije za ljudsku upotrebu, a ne podleže dovoljnoj carinskoj i drugoj tehnološkoj kontroli.
U prošlosti smo imali slučajeva da je Srbija uvozila ogromne količine svih vrsta mesa i mesa za prerađevine. To meso koje je Srbija uvozila, a danas ima slučajeva da uvozi, uglavnom je meso iz hladnjača EU koje pre svega može biti kvalifikovano i ocenjeno da je otpad, a ne kvalitetna hrana koja treba da se na tržištu u Republici Srbiji.
Srbija je zemlja agrara, zemlja u kojoj se pre svega proizvode poljoprivredni proizvodi, zatim proizvodi mesa i Srbija može da izveze ogromnu količinu tih poljoprivrednih proizvoda, pogotovo kada su u pitanju žitarice, voće i povrće, a možete zamisliti da smo mi uvozili u 2008. godini i šargarepu, a Srbija može da proizvede šargarepe za čitavu Evropu. To zakon nije u dovoljnoj meri onemogućio i ovde su morale da budu predložene oštrije sankcije.
Vi iz Ministarstva trgovine možete se slobodno smejati, ali u svakom slučaju ovo vam ne ide u prilog. Ovaj gospodin ošišani, mislim nema frizuru, izvinjavam se, ali se on ceo dan cereka, gospođo predsedniče. Mislim da on ne zauzima ovde mesto Lepe Brene, pa da nam ovde izigrava neku lepotu, nego ipak treba da ima pristojnosti kao svi vi što ste tu za stolom i što predsedavate, i gospoda iz Ministarstva. Molio bih ga da ima strpljenja i da sasluša narodne poslanike jer je ipak došao da polaže račune narodnim poslanicima, a ne na taj način da nas omalovažava.
Ono što je još vrlo bitno, u ovu državu se uvozi sve i svašta, roba lošeg kvaliteta, roba koja nema obezbeđenu deklaraciju sa rokom trajanja i garancije. To se možete uveriti i danas da uđete u bilo koju prodavnicu i videćete da ćete naići na proizvode, pitanje je imaju li deklaraciju, ima li na tehniku i na druge proizvode garancije.
Šta se događa, gospodo iz Ministarstva, kada potrošači nazovu telefonom određeni vaš kol-centar kojima se građani žale u pogledu kvaliteta i garancije za kupljenu robu? Potrošači nisu zaštićeni. Ne vodite dovoljnu evidenciju.
Prvo, niste obezbedili snimanje telefonskih javljanja i poziva, da sačuvate to kao dokaz i da sprovedete postupak i da građaninu koji je rekao – kupio sam frižider ili kupio sam taj i taj proizvod, nema garancije, obećana mi je garancija, javio sam se prodavcu i prodavac kaže – mi nemamo nikakve obaveze prema vama, mada se čovek javio u roku, možda i posle tri meseca, a rok je navodno u nekom papiru koji je izdao prodavac 24 meseca.
Dakle, ljudi moraju znati kome da se obrate. Kada se obrate, morate da vodite računa da sprovedete postupak. Onaj koji je prekršio zakon mora da snosi sankciju. Ne može on da bude pošteđen i da se završi samo na tome, neko je duplirao cenu, neko je odbio da izda račun, neko je odbio da prizna kvar ili nedostatke na pokretnim stvarima koje građani kupuju. To su ozbiljni problemi. Tome ministarstvo preko nadležnih inspekcija veruje da može da se suprotstavi i da uvede reda u ovoj oblasti.
Osim toga, gospodine ministre, morate preduzeti mere da sprečite ovo lažno reklamiranje. Setite se kako su se neki lekari i proizvođači lekova ponašali kada su na sva zvona u Republici Srbiji i u štampanim i elektronskim medijima tvrdili da imaju lekove, da su jedini ti lekovi spas za život građana Srbije. Ti lekovi, kao što je slučaj sa vakcinama, sumnjivog su porekla i to treba sprečiti.
Vi vidite novine svakog dana i Savet potrošača reaguje. Imate i dodatak "Politike" koji je izašao u kome su nezadovoljni, pre svega, potrošači i oni apeluju na obmanjivanje putem reklama pojedinih trgovaca i proizvođača. Videćete šta kaže kompanija "Maksi" i druge, kako se reklamiraju. Na taj način obmanjuju one građane koji nemaju dovoljno obaveštenosti, niti imaju dovoljno mogućnosti da oni provere da ta roba vredi onoliko koliko se ona plaća.
Izučavao sam kriminalistiku i kriminologiju i mogu vam reći da su džeparoši najinteligentniji kriminalci. Kako? Gleda vas u oči, razgovara sa vama, ali njegova ruka je već u vašem džepu i on vas pretresa, uzima i džepari. Vidite, to vam je sada isti slučaj sa raznim trgovinama, sa raznim manipulacijama, a to je ozbiljan kriminal. On je ozbiljan kriminal opštih razmera.
Javnost je i te kako zainteresovana, jer nema građanina u Srbiji koji nije zainteresovan da bude siguran i da ima pravnu sigurnost da kupuje određenu stvar i da ga je proizvođač obavestio o skrivenim namerama određene stvari. To je i te kako jako značajno.
Reći ću vam, mada se u zakonu ovde spominje i šta je potrošač i šta je roba itd, reći ću vam da se u Pančevu jedna trgovinska organizacija, jedno preduzeće pojavilo, privatno inostrano "Štrabag", a koga lokalna vlast ne sprečava da on izgradi asfaltnu bazu manastira u naseljenom mestu Vojlovica i u samom mestu Vojlovica, da prodaje asfalt. Dakle, da prodaje asfalt kupcima koji kupuju, da li su to pravna ili fizička lica, to nije bitno.
Interesantno je da je lokalna vlast prvo odbila zahtev za izdavanje dozvole da se tu gradi još jedna dodatna baza, mada je Ministarstvo učinilo određene napore, moram reći, kada je u pitanju "Azotara", kada je u pitanju "Petrohemija" i kada je u pitanju Rafinerija.
Kada je počelo da se smanjuje zagađenje, sad se pojavio privatnik, gde se više ceni, pre svega, njegov finansijski rezultat i njegove materijalne koristi, nego što se štite građani Pančeva, građani Vojlovice, a tamo su vam građani gde se gradi ta asfaltna baza koja treba da prodaje asfalt. Tu živi 10.000 građana Slovaka, Mađara i Srba. Celo Pančevo dodatno ima jedno opasno zlo. Sad se našla i "Vojvodinaput" u toj kombinaciji, neke procenitelje i istraživače iz Beograda, a ne iz Pančeva, jer su se u lokalnoj upravi u Pančevu proslavili, a što je bilo pozitivno.
Međutim, moram da vam napomenem, u ovaj slučaj se umešao LDP i, molim vas, odbornici LDP stali su iza toga u gradskoj skupštini u kojoj sam i ja odbornik. Oni podržavaju i insistiraju da se na toj lokaciji, dakle, još jedan opasan zagađivač dodatno izgradi na toj lokaciji, taman da se ovo stanovništvo koje živi u toj opštini zaista dodatno potruje, a najveći broj karcinoma u Srbiji po broju stanovnika i u odnose na gradove i opštine jeste zapravo Pančevo.
Zato sam uputio poslaničko pitanje gospodinu Duliću da sa svojim stručnim timom preduzme sve potrebne mere da spreči takvu izgradnju i da spreči takvu trgovinu, jer nije ona u interesu građana Vojlovice niti Pančeva. Ona je, pre svega, najveće zlo i to će Pančevu da donese ogromne probleme. To će biti trgovina, jer ulazi pod udar ovog zakona.
Prema tome, interesantno podeljena komisija koja je radila. Bilo je dva za, dva protiv, ali je prošlo opet i došlo pred drugostepenu komisiju koja je to odobravala. Prema tome, gospodine ministre Milosavljeviću, vi ste danas ovde, pa prenesite nadležnom resornom ministru, neka nešto učini sa svoje strane, on može jer ima prava, a ima i obaveze da nešto učini da se u Pančevu spreči izgradnja još jednog opasnog zagađivača.
Molim vas, sto metara je on daleko od manastira Vojlovica koji je najstariji u Vojvodini. Tito je pravio pored manastira tog pogone rafinerije, pa evo ga sada, pomaže, jer participira u lokalnoj vlasti utoliko što je u mesnoj zajednici isto tako zajedno sa ostalima, dakle, u savetu mesne zajednice dao saglasnost i (Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na tačku dnevnog reda.) odbornici SRS se oštro protive, a izvinjavam se gospođo potpredsednice.
SRS organizuje u nedelju u 11.00 časova miting, tj. tribinu i da pozovemo građane Vojlovice da se suprotstave i da sprečimo, da obezbedimo zdravlje naše dece.

Gospođo predsedavajuća, gospodo iz Visokog saveta sudstva i tužilaštva, dame i gospodo narodni poslanici, reforma pravosuđa u Srbiji bila je planirana odavno, ali je, nažalost, sporo odvijana i nailazila je na brojne prepreke i nije na vreme izvršena.
Zbog čega pravosuđe u Srbiji nije moglo na vreme da se reformiše? Pravosuđe u Srbiji je, praktično, bilo, delimično je i sada, bačeno u političku arenu. Partije na vlasti bore se da prigrabe vlast nad pravosuđem kao jednoj od grana vlasti u Republici Srbiji. Izbor sudija i tekuća lustracija narušila je decenijama utemeljivan i razrađivan pravosudni sistem u državi Srbiji. Otuda će politika koalicije na vlasti u Srbiji, bojim se, da uruši pravosudni sistem do te mere da će teško biti povratiti ugled i moral jedne veoma važne grane prava u sistemu vlasti i pravnog poretka Republike Srbije.
Sećate se dobro da je 1. decembar bio krajnji zakonski rok za izbor sudija i javnih tužilaca sa stalnim mandatom, i to u osnovnim, višim i apelacionim sudovima, Kasacionom sudu, kao i u Prekršajnom sudu. Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine i nakon tri, odnosno četiri godine Visoki savet sudstva je počeo da deluje u nepotpunom sastavu, da bi, prema mojim informacijama, kako reče gospodin Nikolić, bio izabran i dodatni broj, tj. još jedan član Visokog saveta sudstva.
Ovaj savet prvi put bira sudije u stalnom sastavu, a, kao što je poznato, do sada je izbor sudija i tužilaca vršila Narodna skupština Republike Srbije. Nije to bio loš izbor sudija. Dobro mi je poznato da je bilo manje uticaja, manje pritisaka i da su narodni poslanici, kako na Odboru za pravosuđe tako i u toku rasprave na plenarnim sednicama, učestvovali i davali svoja mišljenja na bazi prikupljenih određenih saznanja o kvalitetu i moralu predloženih kandidata za sudije i tužioce.
Što je rekao gospodin Ranđelović malopre, postavljalo se pitanje zašto nije pravilno definisano pitanje da li je reizbor ili je izbor. To je stvaralo određene nejasnoće u javnosti, a i kod samih kandidata.
Ovim izborom će, bojim se, na udaru biti, a u praksi je dovelo u pitanje zbog čega oko 800 nosilaca pravosudnih funkcija nisu bili izabrani. U prvom redu, bilo je tu i sudija i tužilaca koji su postupali po zakonu i Ustavu Republike Srbije kada su donosili odluke koje su se odnosile na zakon, naročito o informisanju. Ove sudije je izbor stavio u poseban položaj, većina njih nije izabrana.
Kada su u pitanju kandidati i izbor sudija, prema nekim mojim saznanjima, mada ovde nema u materijalu koliko je bilo prijavljenih kandidata ženskog, koliko muškog pola i koliko je bilo ukupno prijavljeno kandidata, prema nekim saznanjima iz medija, na upražnjeno 81 mesto prijavilo se 1.353 kandidata. Dakle, 17 na jedno mesto gde se bira sudija. Od toga je 418 bivših, neizabranih sudija od 830 ukupno tada neizabranih, dok je 935 ostalih kandidata bilo sudijskih pomoćnika, advokata, pravnika, zaposlenih van pravosuđa. Dakle, konkurencija je bila ogromna i zato čudi zašto Visoki savet sudstva nije predložio izbor još 20 kandidata. To je trebalo obaviti iz racionalnih razloga, radi efikasnosti suda i popunjenosti upražnjenih mesta.
Najavljuje se novi konkurs za 104 nova sudijska mesta, koliko je procenio, prema mojim saznanjima, Visoki savet sudstva. Moram da izrazim nezadovoljstvo zbog čega se nije na vreme i efikasnije pristupilo reformi pravosuđa, odnosno izboru sudija i tužilaca i zašto se kasni, zašto nije raspisan konkurs i za ovih 104, ako su upražnjena mesta. Nadam se da ćemo danas dobiti odgovor od članova Visokog saveta sudstva koji su danas prisutni u Skupštini da li će se birati još i raspisivati konkurs za 104 radna mesta.
Dame i gospodo, kakva nas ocena čeka i kakva je data ocena od strane evropskih predstavnika o tome kakvo je naše pravosuđe? Kaže se da je sporo, neefikasno i korumpirano. Kaže se da je pravosuđe u Srbiji ostala jedna mračna strana njenog uopšte manjkavog društvenog političkog sistema na gotovo svim nivoima, od opštinskog do Vrhovnog suda Srbije. To su ocene date pre reorganizacije našeg pravosuđa, sudova, uključujući i zbivanja u javnim tužilaštvima.
Uprkos obećanjima tadašnjega ministra pravde Dušana Petrovića i njegovog prethodnika Zorana Stojkovića da će pokrenutim temeljnim reformama pravosuđe postati efikasnije, pošteno i nezavisno, stanje u pravosuđu ostalo je neizmenjeno.
U svim anketama agencija za istraživanje javnoga mnjenja pravosuđe je i dalje na vrhu lestvice osumnjičenih. Ja se generalno ne slažem s tim istraživanjima jer, ako u pravosuđu ima korupcije i korumpiranih, onda su to samo pojedinci. Za to postoje i dokazi. U prethodnom periodu smo imali korupciju koja je bila vezana za stečajnu mafiju u procesu privatizacije i u drugim postupcima u kojima su učestvovali i pojedini nosioci pravosudnih funkcija.
Pozicija pravosuđa je u odnosu na izvršnu vlast i dalje podanička, što se konkretno odražava na imenovanja, razrešenja sudskih poslanika, kao i na arbitrarnost i primenu i tumačenje zakona. U kaznenoj politici Srbije očigledan je nedostatak neophodnog, ali stručnog, a ne političkog nadzora nad sudijama i odsustvo jasne strategije u borbi protiv kriminala.
Zato većina ozbiljnih medija i jurista primećuje da su u sudove i tužilaštvo dovedeni, navodno, nestručni. To su neka mišljenja koja se daju u javnosti putem medija od strane pojedinih. Međutim, Srbija ima jaku intelektualnu snagu, veliki potencijal za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako u sudovima, tako i u tužilaštvima.
Prema tome, kod izbora sudija i tužilaca moramo se boriti da niko ne utiče na njihov izbor osim po Ustavu legitimni organi, koji imaju pravo, a imaju obavezu da izvrše izbor na adekvatan, pravedan i pošten način. Neko može biti veoma pametan, a da je istovremeno nepošten, nerealan i neobjektivan.
Sećate se kakvo je stanje u pravosuđu bilo u proteklih nekoliko godina. Od te dugogodišnje reforme nije se stiglo čak ni do formalne reorganizacije sudova, a kamoli do konkretnih pomaka u pogledu njihove nezavisnosti, dakle u načinu izbora sudija, tužilaca, osnivanja nezavisnog sudskog budžeta. Sudski budžet SRS je predlagao odavno i taj sudski budžet bi trebalo već jednom da bude obezbeđen i utemeljen u zakon, da bi sudije i tužioci mogli da budu što nezavisniji i u pogledu materijalnog položaja sudija i tužilaca.
Što se tiče efikasnosti sudova, sećate se da je novembra 2007. godine bilo privremeno obustavljeno u radu 400 sudova širom Srbije. To je pokazalo da se radi o nedostatku motivacije za rad zbog veoma niskih zarada. A mi hoćemo da naše pravosuđe, na kraju, uporedimo i izjednačimo sa pravosuđem i pravosudnim institucijama u uporednim zemljama Evropske unije i drugih država.
Kada je u pitanju rad sudova, veliki broj predmeta se našao pred Sudom u Strazburu. Samo u 2008. godini bilo je 1.200 predmeta i oni se uglavnom odnose na ostvarivanje ljudskih prava, a pre svega iz EU, Saveta Evrope i Saveta ministara ukazuju da su ljudska prava kršena i da se krše i da se očekuje ogroman broj predmeta iz Srbije, a to je, kaže, sve uzrok da su pravosudni organi u Srbiji slabo radili svoj posao.
Sudska vlast mora da pripada sudovima, kao samostalnim državnim organima. Sudsku vlast sudovi moraju da vrše nezavisno. Nezavisnost suda mora značiti takvu poziciju institucije i pojedinaca koji vrše sudsku vlast koja im obezbeđuje da odlučuju nezavisno od drugih nosilaca vlasti o svim pravnim sporovima u okviru njihove nadležnosti.
To znači da nezavisnost suda postoji samo onda kada ni bilo koji pojedinac, ni vrhovni organ državne vlasti ne može obavezivati sud da presudi jedan spor ili da primeni opštu normu na konkretnu životnu situaciju. Ne samo da nezavisnost sudova proističe iz principa ustavnosti i zakonitosti, nego se ni taj princip ne može obezbediti bez takve nezavisnosti aktivnosti suda, striktno zasnovane na ustavnosti i zakonitosti. Sudovi, dakle, sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih propisa. Toliko, što se tiče toga.
Srbija danas ima veliku intelektualnu snagu, ponavljam – srpskih civilista i stručnih nosilaca pravosudnih funkcija, pred kojim se mora predstaviti i braniti svaki pokušaj rada na izmeni ili dopuni bilo kakvog zakona koji bi išao na štetu prava građana i otežavao rad pravosudnim organima.
Koji je cilj pravosudnih organa? Šta država treba da traži i šta žele građani? Građani žele, pre svega, efikasnost sudova. To je u vezi sa izborom ovih novih sudija. Ali, oni ne mogu izmeniti situaciju, oni samo mogu da pomognu, a ovi koji su postojeći, moraju da zasuču rukave i moraju da rade svoj posao.
Veliki je problem što se nakon prethodnog izbora pojavio slučaj neefikasnosti. Predmeti se iz jednog manjeg suda premeštaju u drugi sud. Zadužuju se nove sudije. Izbor sudija iz manjih sudova u više sudove tekao je negde tako da ste imali slučaj da u jednom okružnom sudu devet sudija, skoro svi, nisu izabrani, ali je zato izabran samo predsednik suda i on je dobio unapređenje. On je otišao u viši sud.
Sad one sudije koje su došle iz manjih sudova, naročito bivših opštinskih, u kojima je radilo pet-šest-sedam-osam sudija, koji su mahom radili na predmetima koji su se pre svega odnosili na sitne krađe, uvrede, klevete, lake telesne povrede, krađe bicikala, nekog džeparoša i šumske krađe, dolaze u više sudove da sude ubistva i druga najteža krivična dela za koja se predviđa kazna zatvora i do 40 godina.
Gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, na vama je (Predsedavajuća: Dvadeset minuta.) da ocenite da li nam je ta reforma zaista bila delotvorna do sada i šta treba činiti dalje. Hvala.