Neko razmišlja ovako, neko onako, ali ako hoćemo da imamo u pravnom sistemu usklađenost propisa, onda ne možemo, kolega Mikoviću, govoriti jedno o izvršnom postupku, a drugo o ovom zakonu. Jedino ako smatramo da je ovo zakon leks specijalis, onda bi mogli da se složimo. Nije sporno da bi trebalo menjati brojne odredbe u predlogu ovog zakona, ne samo na ovaj član, ovde treba promeniti bar 30-40%.
Kada polazite logikom, ako hoćemo da prihvatimo sutra da je to verodostojna, ali i izvršna isprava, tu se razlikujemo. Prema tome, ovo što ste rekli, u Zakonu o izvršnom postupku može da stoji isključivo da je isprava izvršna. Ako se radi o advokaturi možemo da govorimo i da bude prihvaćeno samo po zakonu leks specijalis.

Kada je u pitanju predlog stava 5. člana 72. pametnije je i delotvornije da u zakonu stoji ne verodostojna, nego izvršna. Doći ćete u situaciju, kolega, da će mnoge stvari biti sporne, da li su one izvršne. Bolje je za advokatsku komoru u odredbi precizna norma, da nije u pitanju verodostojna, nego da je u pitanju izvršna. Šta ćete kada bude neko izdao fakturu, kako će dobiti izvršnost?
Drugo, nije sporno da je ona verodostojna, ali ona mora biti izvršna. Zbog toga je u interesu advokature da se menja verodostojna rečju izvršna. To je delotvorno za funkcionisanje advokature, da ne budete sutra u situaciji i advokatska komora da li je nešto izvršno ili nije. Ako se u zakonu odredi, tu nema više spora, da se advokatske komore spore i nadmudruju da li je izvršnost ili verodostojnost, u zakonu neka stoji izvršnost. To je jedino rešenje za advokatsku komoru.

Ne vidim razlog da se ovaj amandman predlaže. On nema svrhu. Ako je u članu 93. Predloga zakona stavom 1. izričito normirano – advokati i zajedničke advokatske kancelarije upisane u imenik advokata i imenik zajedničkih advokatskih kancelarija do stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju sa radom.
Možda kolega Miković misli na nešto što je bilo eventualno jasnije, ali mislim da je ovaj stav dovoljno jasan.

Gospođo predsedniče, kada je u pitanju javno beležništvo, dužan sam da kažem da je u pitanju zakon kojim se duboko zadire u predmet rada advokature, koju je odredio Ustav Republike Srbije kao nezavisne i samostalne službe za pružanje pravne pomoći, drugim rečima, notari bi ovakvim zakonom dobili deo nadležnosti koju je Ustav suvereno poverio advokaturi, čime se flagrantno povređuju odredbe Ustava o advokaturi, i to pre svega u članu 67.
Prema tome, donosi se istovremeno zakon o advokaturi kao ustavnoj kategoriji i zakon o javnom beležništvu bez potrebnog dubljeg razgraničenja, ovde nema razgraničenih stvari. Rade jedan posao i jedni i drugi, ali jasnog razgraničenja nema, u tome je problem.
Ovaj zakon nije konzistentan. Dovešće do preklapanja nadležnosti, čime bi se advokatura lišila ustavnih ovlašćenja, a građani, odnosno fizička i pravna lica bi se onemogućili da dobiju kvalitetnu i stručnu zaštitu za svoja ugrožena i povređena prava, odnosno za uređivanje svojih pravnih odnosa po drugim zakonima.
Ovakvo postupanje Vlade, tj. resornog ministarstva, očigledno onemogućava da se na ovaj način, kao što se čini na drugim zakonima, zakonom o advokaturi i zakonom o izvršenju i obezbeđenju, ponudi makar delimično uređenje ovog zakona i njegovo usklađivanje sa Ustavom i drugim pravosudnim zakonima. Putem amandmana koje smo predložili ovo se može ispraviti.
Gospođo ministre, još davne 2000. godine radio sam jednu studiju o javnom beležništvu i, molim vas, bilo bi dobro kada biste vi koristili Institut za uporedno pravo, pa kada bi mogli da poslanicima i prevode zakona iz uporednog prava dostavite i omogućite da vam verujemo da ste imali dobru nameru, da želite da uskladimo naše propise sa međunarodnim standardima, a moram reći da je Kraljevina Srbija imala 1930. godine Zakon o beležništvu.
Međutim, ovaj zakon o beležništvu neodređen nije razgraničio ovlašćenja i nadležnosti i javna ovlašćenja koja se prenose na beležnika, a beležnik, gospođo ministre, nije ustavna kategorija. Ustavna kategorija vam je sud, tužilaštvo, ombudsman, poverenik, ali ovoga nema nigde kada ga nema u Ustavu. Advokatura u Ustavu postoji kao ustavna kategorija, ali beležnika nema, nažalost. Kada bi on bio ustavna kategorija, ne bi bilo sporno.
Oblici organizovanja beležništva i pregled tih njegovih karakteristika u anglosaksonskom i kontinentalnom pravu razlikuju se. Mi smo 2000. godine naročito posvetili veliku pažnju preko Instituta za uporedno pravo i dobili smo uglavnom pregled svih važnijih zakona o beležništvu. Niste mnogo koristili odavde. Hvala.

Samo bih vezano za beležnike zamolio ministra da objasni - hoće li se za tih sto primljenih beležnika smanjiti sto sudija i koliko je predviđeno da jedan beležnik ima u kancelariji, hoće li se za tri-četiri službenika po sudu smanjiti u sudovima?
Šta je problem ovde? Ovde se plaćaju beležnici i sve troškove snose građani. Kada je to tako, hoćemo beležnika? Hoćemo. Hoćemo li manji broj sudija? U Engleskoj, 1.629 sudija imate. Ima beležničku službu. Pitam samo, oprostite, molim vas, na kraju smo - hoćemo li imati manji broj sudija kada uvodimo beležničku službu?

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, gospodo iz ministarstva, što se tiče ovog predloga zakona, SRS je o tome, preko svoga predstavnika gospodina Borisa Aleksića, izrekla svoje mišljenje i svoje stavove.
Dakle, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane, i Grupe nacionalnih direktora NATO-a za kodifikaciju. Osvrnuo bih se na neke stvari koje treba da budu u nekoj vezi, a pre svega sa NATO-om i da se ne zaborave neke činjenice.
Da li Srbija treba, gospodo iz Ministarstva odbrane, da ide u NATO? Istorijski gledano, članice NATO-a nikada nisu pomogle Srbiju, ni u jednom ratu. Gde nisu imale svoj interes, počev od cara Dušana, preko Solunskog fronta, do Drugog svetskog rata i, najzad, u poslednjem ratu 90-ih godina naovamo, Srbi su uvek ispadali naivni u prijateljskim odnosima, ratnom savezništvu protiv svakog protivnika, gde su Srbi bili najveće žrtve koje su u tim ratovima i u toj prošlosti podnosili.
Mi smo u odnosima sa članicama NATO-a imali veće gubitke, ogromne gubitke smo imali, a vodeće zemlje NATO-a, sadašnje članice, prema Srbiji i srpskom narodu bile su nekorektne i, prema posledicama prouzrokovanim, zlikovci.
U zadnjim ratovima 90-ih godina, Amerikanci i njihovi penzionisani generali i tvorci plana i izvršitelji „Oluje” protiv Srba u Hrvatskoj, bombardujući sve što je srpsko u BiH, bombardovali su Srbiju i naneli joj ogromne štete i vratili je 50 godina unazad, okupirali srpske teritorije, sada okupirali i KiM, okupirali srpski narod u BiH, hoće da ukinu Republiku Srpsku i da je pripoje Muslimansko-hrvatskoj federaciji. Dakle, planovi NATO-a su, pre svega, u tom pravcu usmereni.
Zašto mislimo da nije dobro potpisati ovaj ugovor? Šta su radili NATO-vci? Predali srpske teritorije Hrvatima i ceo NATO pomaže Hrvatima da se treći stav ustaške Pavelićeve politike sprovede u delo…

Gospođo Čomić, ne govorim o caru Muratu, govorim o NATO-u, a to je na dnevnom redu.

Gospođo Čomić, govorim o NATO-u, a NATO je na dnevnom redu. Da li kod vas poslanik ima pravo da govori o tački dnevnog reda?

Da li mogu govoriti o NATO, tako da ga povežem sa ugovorom?

Zamolio bih vas da imate neku toleranciju kad poslanik govori, da uvažavate da ste i vi poslanik i da sam ja poslanik.

Gospođo Čomić, govorim o ugovoru i o NATO-u, da li treba Srbija da ulazi u NATO i da li taj ugovor ima neku vrednost za Srbiju ili nema. Ako vi smatrate da NATO ne sme da se pomene ovde, onda ne znam da li poslanik u Skupštini ima prava da govori o dnevnom redu. Upravo govorim o NATO-u i o ugovoru.
Zašto mislim da Srbija ne treba da potpiše ovaj ugovor? Vidite šta je radio NATO prema Srbiji i prema Jugoslaviji. Planirali su i ostvarili raspad i izolaciju i osiromašenje Jugoslavije, odnosno cele Srbije. To je radio NATO. Da li je tačno? Nesporno. Izazvali su, podsticali i rasplamsavali nasilje između muslimana i Slovena. NATO je to radio, a mi sada hoćemo da potpisujemo ugovore sa NATO-om.
Gospođo Čomić, ometali su da se u tadašnjoj Jugoslaviji očuva jedinstvo mir i stabilnost. To je bio cilj NATO-a. Zato SRS smatra da treba voditi računa s kim ćemo mi da zaključujemo određene ugovore. Šta je još bilo?
Dakle, NATO je uništio mirotvoračku ulogu UN, iskoristio je vojnu agresiju i okupaciju neposlušnih siromašnih zemalja, NATO njegove članice ubijale su i nanosili povrede nezaštićenom stanovništvu cele Jugoslavije. Cela Jugoslavija je, gospođo potpredsedniče, bila izložena od strane NATO-a.
Šta je NATO činio dalje? Planirali, najavljivali i izvršili napade sa namerom da usmrte predsednika države, druge vodeće ličnosti Vlade i pojedine ciljeve, i vojno i političko rukovodstvo jedne države.
Šta su uradili dalje? Oštetili su privredne, društvene, kulturne, medicinske, diplomatske, religiozne objekte i instalacije na teritoriji cele Jugoslavije. Napadali su objekte neophodne za život stanovništva Jugoslavije, napadali su objekte koji sadrže opasne supstance i otrove.
Gospođo potpredsedniče, tada sam bio u Pančevu, kada su bombardovane „Rafinerija” i „Petrohemija”, kada je 40.000 ljudi bilo pripremljeno da se iseli iz grada zbog toga što je bombardovana hemijska industrija i mogla je da napravi velike posledice, a ostavila ih je kao trajne.
Šta je još radio NATO? Koristili su osiromašeni uranijum, kasetne bombe i ostalo zabranjeno oružje, proširili rat na životnu sredinu, nametnuli sankcije preko UN, što predstavlja zločin genocida nad čovečanstvom, osnivali su ad hok nelegalni tribunal da bi uništili srpsko rukovodstvo, dakle da se sudi srpskom rukovodstvu zbog toga što se država branila.
Gospođo Čomić, ono što je dalje vrlo štetno, ako se ovaj ugovor zaključi, ne treba zaboraviti teške posledice koje su ostale usled dejstva NATO-a na teritoriji tadašnje Jugoslavije, sada teritorije koju obuhvata Republika Srbija sa svojom severnom i južnom autonomnom pokrajinom KiM.
Ono što je još vrlo čudno, naše naoružanje nije usklađeno sa NATO-om. Naš pištolj, naša puška, naše naoružanje ne može biti ni u kakvoj funkciji ukoliko budemo ušli u NATO. Ni pištoljski metak ne može da bude obuhvaćen, niti može da bude usaglašen. Šta ćemo da radimo sa naoružanjem koje imamo – da ga uništimo? Da li znate koliko bi to koštalo ulaskom u NATO? Oko 100 milijardi dolara bi bilo na štetu Republike Srbije. Svaki ugovor koji se potpisuje mora imati za cilj da se zaštite, pre svega, naši interesi.
Šta je rekao Čerčil? Čerčil je rekao: „Mi nemamo stalne prijatelje, niti imamo stalne neprijatelje, mi imamo samo svoje stalne interese.” Ovo proizilazi da mi imamo samo štetu ukoliko budemo ušli u NATO, nikakve koristi. Srbija treba da gradi svoju namensku industriju, da je razvija.
Kao što je poznato, naša namenska industrija nalazi tržište u prijateljskim zemljama.
Prema tome, SRS, imajući u vidu posledice koje je NATO ostavio na prostoru Srbije, kada je uništen 121 industrijski objekat, zbog čega je preko noći ostalo 600.000 radnika bez posla, uništeno više od 480 škola, fakulteta, objekata za studente, đake, decu, znatno oštećeno ili potpuno uništeno, tako da je blizu milion učenika ili studenata prekinulo školovanje dejstvom NATO-a.
Ako zaboravljamo šta je uradio NATO, od 90-ih godina do završetka rata, mislim da je to pogrešno. Moramo voditi računa o našoj teritoriji, moramo voditi računa s kim ćemo da sarađujemo.
Koliko je uništeno, od strane NATO-a, domova zdravlja, bolnica? Uništeno je i znatno oštećeno 7.000 javnih ustanova i stambenih objekata, ambasada Kine, srušeno 60 mostova, devetnaest železničkih saobraćajnica, trideset i četiri drumske saobraćajnice, trinaest aerodroma, kao i onemogućena saradnja na glavnim saobraćajnicama i zatvoren ceo plovni put rekom Dunav.
Da ne bih nabrajao, mislim da je i ministar Šutanovac sa ovim posledicama upoznat i informisan. Štetu koju nam je NATO pričinio, prema procenama, prelazi više od 100 milijardi dolara.
Molim vas, gospodine ministre, nemojmo to zaboravljati. Okrećimo se našim prijateljima, okrećimo se Rusiji, koja nam pruža ruku u svakom slučaju, okrećimo se prijateljskim zemljama Afrike i Azije, Latinske Amerike.
U tom slučaju, Srbija će graditi i mostove, Srbija će praviti i avione i praviti tenkove, ne samo „TE84”, već imamo namensku industriju, imamo stručnjake, gde možemo da napravimo savremeno naoružanje, da se Srbija ne brani sutra praćkama, nego da se brani proizvedenim naoružanjem u njenoj zemlji.

Dame i gospodo, predlog četiri zakona koji se nalaze u Skupštini i u njenoj proceduri predstavljaju sistemske zakone. To su zakoni koji treba da regulišu brojna pitanja u pravnom saobraćaju, u ostvarivanju prava naših građana, posebno kada su u pitanju prava zaštite osnovnih i ljudskih prava, koja garantuje Ustav Republike Srbije i koje garantuju, pre svega, međunarodna pravila, s kojima je Srbija i prethodna Jugoslavija zaključila ratifikovane ugovore.
Malo je vremena govoriti o ova četiri zakona za 20 minuta kao uvodničar. Malo je poslaničkim grupama pet dana da raspravljaju samo u načelu o ova četiri zakona. Velika je greška što je došlo do spajanja ova četiri zakona u jednu tačku.
Osvrnuo bih se prvo na zakon o advokaturi. Prvi zakon o pravnim zastupnicima donet je još davne 1862. godine, da bi se kasnije taj isti zakon menjao i doneo kao pravna pravila od strane Udruženja javnih pravozastupnika 1886. godine. Zakon o advokatima bivše Kraljevine Jugoslavije Srba, Hrvata i Slovenaca predviđa postojanje advokatske komore i u ovom zakonu odredba glave pet predviđa regulativu za rad advokatske komore, a posebno njegove odredbe u članu 38, koje govore i o upisu, disciplinskoj odgovornosti i o nadležnim organima u advokatskoj komori.
Zatim dolazi donošenje zakona novoga još 1929. godine. Zatim, zakon iz 1946. godine koji je donet – "Službeni list 102" iz 1946. godine. Potom dolazi do izmena i dopuna i izrade boljeg teksta zakona 1957. godine. Zatim, donosi se novi Zakon o advokaturi 1970. godine. Novi Zakon o advokaturi donosi se još 1971. godine. Potom se donosi jedan potpuniji i bolji Zakon o advokaturi iz 1998. godine.
Sistem zakona o pravosuđu je u stvari i Zakon o advokaturi koji je jedan od najozbiljnijih zakona kome treba posvetiti posebnu pažnju. Tim pre što taj zakon više od 40 godina ne doživljava dublje, radikalnije promene, jer sve ono što je do sada rađeno predstavlja beznačajne promene u oblasti advokature, kao jedne od grana pravosudnog sistema. Iz tih razloga, ovaj zakon treba da sadrži kao obavezu za Skupštinu Srbije, da on ovog puta bude radikalno menjan prema potrebama pravosuđa u Srbiji i usklađivanja njenih propisa sa propisima EU.
S tim u vezi, treba posebno reći da ovakav predlog zakona nije ispunio i neće ispuniti očekivanja predlagača. U vezi sa usklađivanjem ovog zakona sa propisima EU i propisima zakona kulturnih država u svetu, s razvojem pravnog sistema, otvoreno moram reći da pri izradi ovog zakona o tome nije vođeno računa.
Dovoljno je napomenuti da prilikom izrade ovog predloga zakona nije od komisije koja ga je sačinila neposredno konsultovan ni jedan zakon o advokaturi, a kamoli o pravosuđu uopšte, nijedne zemlje kontinentalnog prava, iako se tvrdi u obrazloženju predloga da je tako urađeno pri njegovoj izradi.
Što se tiče usklađenosti ovog predloga zakona sa potrebama građana i pravnih lica Republike Srbije, tj. o vođenju računa o interesima zaštite njihovih prava i interesa u skladu sa Ustavom, takođe nije ni približno postignut potreban cilj, iako se u tom pogledu u obrazloženju tvrdi da je u pitanju savremen, potpun i adekvatan zakon, potreban današnjoj Srbiji i njenim građanima. Na izneto su najbolje primedbe koje ću izložiti, kako u vezi načela predloga, tako i zakona i posebno u pojedinostima, o čemu će i poslanici SRS imati mogućnosti za kratko vreme da daju svoje primedbe.
Posebno želim da istaknem činjenicu da je ovaj predlog zakona direktno i neposredno potekao iz Vlade Republike Srbije, odnosno iz resornog ministarstva, od članova komisije koji su imenovani ne onako je to propisano već, možemo slobodno reći, po diskrecionom pravu Ministarstva pravde.
U vezi sa iznetim naročito treba istaći činjenicu da su predstavnici i srpske advokature imenovani neposredno od strane da li ministarstva ili užeg kruga ljudi, a nisu na adekvatan način delegirani iz redova advokature Srbije, odnosno njenih komora, kako je to bilo po pravilu do sada.
Iz tih razloga, Skupština Advokatske komore Beograda ocenila je radni nacrt predloga zakona kao neprihvatljiv. Međutim, Advokatska komora Beograda nije isticala primedbe na ovaj predlog zakona, pa se postavlja pitanje zašto su ga postavili kasnije, a ne na vreme kada je bio u nacrtu?
Nije ni čudo zbog toga što je došlo do zakona koji je doživeo fijasko u javnosti, kako u opštoj, tako posebno i u stručnoj javnosti, a naročito od advokata iz cele Srbije. Ovakav predlog zakona može jedino biti popravljen usvajanjem predloženih amandmana, pa vas molim, gospođo ministre, obratite pažnju na amandmane i nemojte se ustručavati da prihvatite amandmane koje je uložila SRS, jer će doći do poboljšanja teksta.
Posebno ističem da je advokatura ustavna kategorija, da je advokatura našla svoje mesto u pravnom sistemu, a pre svega u Ustavu Republike Srbije, u odredbama člana 67. Međutim, kada je u pitanju advokatura, nije naodmet i da država uredi tu oblast, kao što se to uređuje u drugim državama.
Međutim, advokatura je nezavisna služba, a nije advokatura delatnost. Ona je po Ustavu javna služba. Uplitanje države i politike, pa i rešenje koje je predloženo u odnosu na osnivanje osnovnih komora od strane Komore Srbije, odnosno neposredno zakonom, neustavno je i neprihvatljivo. Takvo rešenje ne može da opstane, zbog čega smo bili prinuđeni da uložimo veliki broj amandmana, da bi očistili predlog zakona o tzv. virusa i neustavnih odredaba.
Što se tiče ostalih odredaba Predloga zakona, a naročito onih koje se odnose na osnivanje stranih advokatskih kancelarija, to je veliki problem, i stranih društava za vršenje advokature u Srbiji. Treba otvoreno reći da je to pokušaj vlasti da uništi osnove na kojima počiva advokatura u Srbiji, tj. da onemogući advokata kao suverenog nosioca advokatske delatnosti i pretvori ga u slugu stranih advokatskih društava i kancelarija.
Tome služe naročito odredbe člana 13. stav 4. i čl. 14, 25. i 26. Predloga zakona. Prema tome, očigledan je cilj predlagača da se advokati Srbije stave neposredno u službu advokatskih društava stranih država, zbog čega se i propisuju pravila o radu stranih kancelarija advokatskih, koje danas nelegalno čak posluju na teritoriji Srbije, o čemu znaju ne samo građani i advokati, nego i organi komore i Ministarstvo pravde.
Ništa se nije u tom pravcu uradilo, niti preduzelo da se spreči to divljanje, delovanje stranih advokata u Srbiji, ako ih ima, mimo zakona i mimo bilateralnog ugovora. Tome posebno doprinose i predložene odredbe o osiguranju obaveznog osiguranja od odgovornosti advokata, čiju visinu ne bi mogla da podnese ni država u ovim okolnostima i uslovima, a kamoli pojedini advokati koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i kojima država, po osnovu službenih odbrana, duguje velike milionske iznose.
Dame i gospodo, najzad treba reći i istaći otvorenu nameru aktuelne vlasti da preko ovakvog predloga zakona omogući stranim advokatima da u Srbiji vršljaju na neustavan način, bez ikakve obaveze njihovih država da omoguće našim advokatima, na bazi uzajamnosti ili na bazi reciprociteta, da se bave advokaturom u njihovim državama. Zašto to naša država radi? Ovim se zakonom u toj oblasti ide direktno protiv nezavisne službe advokature u Srbiji.
U sadašnjim uslovima i okolnostima obavljanja advokatske delatnosti, a posebno ispoljene netolerancije Advokatske komore Beograda prema ovlašćenjima Advokatske komore Srbije, koja je bila prinuđena, zbog pokušaja zavođenja monopola od strane Advokatske komore Beograda, da ukine Advokatskoj komori Beograda javna ovlašćenja po pravu nadzora, da bi se sprečio monopol pojedinaca koji bi želeli da godinama upravljaju tom komorom bez personalnih promena i da sami odlučuju u ime 3.500 advokata u Beogradu, što Advokatska komora nije dozvolila koristeći pritom svoja prava i svoje obaveze iz Zakona o advokaturi, baziranih na Ustavu.
To dokazuje naročito i činjenica je da je novo rukovodstvo Advokatske komore Beograd nastavilo sa ranijom praksom rukovodstva iste komore pretvarajući organe te komore kao neposredne vršioce svojih prava i obaveza advokata u slepe izvršioce naloga rukovodstva te komore. Zato je zakonodavac dužan da ovim predlogom zakona, sa predloženim amandmanima i usvajanjem tih amandmana, spreči dalje urušavanje ugleda advokature Srbije i ostvarivanja njene ustavne uloge, pa je jedini način da se ti uslovi obezbede propisivanjem od strane zakonodavca slobodnog formiranja osnovnih advokatskih komora od strane advokata, kako bi to, kao i u svim državama, izgledalo kao i u Evropi, a posebno u bivšim republikama SFRJ.
S obzirom na trenutno stanje u advokaturi Srbije, gde je bilo i fizičkih napada na one koji drugačije misle u redu advokature u Srbiji, u Komori Beograda nedavno se dogodio fizički napad na uglednoga profesora i advokata Pravnog fakulteta sada u Beogradu, što oslikava stanje advokature Beograda, koje probleme zakonodavac treba zakonom da razreši i omogući časnim i poštenim advokatima da obavljaju svoju delatnost nesmetano, u skladu sa Ustavom.
Protiv onih pojedinaca koji narušavaju ugled i ugrožavaju advokaturu Srbije da obavlja svoju funkciju po Ustavu, organi Advokatske komore moraju, jer imaju na to pravo i obavezu u skladu sa svojim ovlašćenjima, po službenoj dužnosti da pokrenu disciplinski postupak, da pokrenu postupak i da se takvi trajno udalje iz advokature.
Dame i gospodo, kada je u pitanju advokatura, proučavao sam odredbe uporednog prava, pa ću vas samo podsetiti da je u zakonu iz 1946. godine, koji je u skladu i sa zakonom Kraljevine bivše Jugoslavije, Srba, Hrvata i Slovenaca, oni koji su vršili javna ovlašćenja, sudije, tužioci, načelnici i funkcioneri, ne mogu da se bave advokaturom u njihovom mestu punih pet godina.
Imam saznanja da se pokušava amandmanima da se ukine tačka 10. predviđenog člana, kako bi se nekim koji su trenutno neizabrani, a primaju plate, omogućilo sad da ušetaju u advokaturu u onim mestima gde su radili kao sudije ili kao tužioci. Mislim da je to nespojivo i to je mesto, i to je tlo gde će se razvijati korupcija, jer onome ko je obavljao pravosudnu funkciju u mestu gde radi evropska regulativa ne dozvoljava čak i pet godina, a ne dve kako se to predlaže u ovom zakonu.
Dakle, advokatura mora da očisti svoje redove. U advokaturi mora da se napravi red i mora da se spreči ono što je donosilo negativne poene i negativno uticalo na pravosuđe, da se u advokaturi mora zakonom regulisati red, rad i mir i na taj način sačuvati advokatura i njen ugled.
Advokatura nije pastorče. Iz advokature u zemljama anglosaksonskog prava i kontinentalnog prava 90% se regrutuju, iz te profesije biraju nosioci pravosudnih funkcija. Međutim, u Srbiji to nije slučaj.
Advokati u Srbiji, kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, tu i tamo neko bude predložen i izabran, ali mora se s tom praksom prekinuti i advokatura, koja po Ustavu čini granu prava, mora biti uvažavana, ali advokati moraju preko svojih komora da podignu ugled advokature na viši nivo.
U advokatskim komorama moraju da spreče grupe koje žele po 20 godina da ostanu na funkcijama i u foteljama, a da advokati ne mogu da razreše takve ljude, jer iz dana u dan oni jačaju svoje pozicije i u poslednje vreme pokušavaju da se učlane u političke stranke, pa će im političke stranke, koje sutra budu došle na vlast, omogućiti ili da budu sudije i tužioci, ili da budu advokati, ili da budu javni beležnici.
Što se tiče zakona o javnom beležništvu, gospođo ministre, kao savezni ministar pravde 2000. godine sam izradio studiju o beležniku, koja je objavljena, a vidim da ste delimično i nju koristili, a to je studija preko Instituta za uporedno pravo. Iz ove studije možete videti kako je u Evropi, u anglosaksonskim zemljama i u kontinentalnom pravu, beležništvo organizovano i od kada ono funkcioniše.
Ova studija je objavljena u Časopisu za filozofiju, društvene nauke i političku kulturu, u izdanju SRS. Imate deset studija koje su uređene na sistemske zakone, pa ću vas moliti da pogledate i uverićete se da su odavde dobrim delom preuzeli, što pohvaljujem, sastavljači ovog predloga dobar deo odredaba. Pozdravljam to i mislim da je to dobro.
Što se tiče zakona o obezbeđenju i izvršenju, mogu reći da je ovo zakon koji je delimično preuzet iz zakona koji smo radili u Saveznoj Vladi 2000. godine, a radi se o zakonu o izvršenju, gde ste jedan deo odredaba iz tog zakona preuzeli u Predlog zakona. Međutim, ono što je neprihvatljivo, to je da ovim zakonom predviđate sudske izvršitelje i izvršitelje. Vi na neustavan način želite i hoćete da prenesete sudsku vlast na fizička lica, na agenciju, na uterivače dugova, a da za to oni nemaju ovlašćenja. Oni nisu ustavna kategorija. Ni beležnik kod nas nije ustavna kategorija.
Za šta će da vam služe sada sudski izvršitelji, a za šta će ovi izvršitelji kao fizička lica, kao preduzetnici? Kada je u pitanju dostavljanje, može vam se desiti da odete u inostranstvo, a da izvršitelj vaš poziv ili spis okači na tablu, vi o tome nemate nikakva saznanja, kad dođete u stanu možete da nađete drugog kupca vašeg stana i na taj način da trpite štetu.
Izvršitelj ima pravo da procenjuje, i to sam, ali nema veštačenja. Izvršitelj će izvršiti procenu kuće koja vredi 200 hiljada evra i svešće je na 50 hiljada evra, jer ako se niko ne pojavi na prvoj licitaciji, on ima pravo da skine na 30%. Šta ćemo onda? Sada ovde dovodite ljude u neravnopravan položaj.
Sigurno treba da se vodi računa da se spreči dužnički lobi, ali moraju se i dužnici zaštititi. Najveća korupcija u Evropi, u Evropskoj komisiji je izneto, jesu upravo javni beležnici, a ovi novi uterivači dugova, oni će da naprave haos u državi. Bez sudije nema ovde hleba, sudija mora da kontroliše. Vi dozvoljavate da izvršitelj donosi zaključak i da donosi odluke. Zašto? Kako on može da preuzima sudsku vlast? (Predsedavajući: Gospodine Jojiću, vreme.) Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo ministri, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – kada će se ispraviti velika nepravda učinjena prema retkim poljoprivrednim proizvođačima žitarice heljde i brašna od heljde na teritoriji Raške oblasti, a pre svega na teritoriji opština: Nova Varoš, Sjenica i Prijepolje? Tu nepravdu prema poljoprivrednicima Raške oblasti počinili su ministri u Vladi Republike Srbije, a pre svega ministri za poljoprivredu i finansije, ekonomiju i ekonomski razvoj.
Dame i gospodo, građani Raške oblasti godinama biju bitku da ostvare svoje ustavno pravo i postanu jednaki pred zakonom i Ustavom. Naime, 2005. godine tadašnji ministar finansija Dinkić doneo je Pravilnik o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV, kojom prilikom je stopa poreza koja je važila za promet svih poljoprivrednih proizvoda smanjena, a pre svega svih vrsta brašna, sa 18% na 8%, ali je u odnosu na brašno od heljde ostala 18%. Ovaj pravilnik, kao što sam rekao, doneo je pomenuti ministar.
Za one u Vladi koji ne znaju šta je heljda kao žitarica, želim da objasnim, i njima i drugima koji gledaju ovaj program, a posebno proizvođačima heljde sa teritorije iz Raške oblasti. Dakle, reč je retkoj žitarici, koja uglavnom uspeva u Raškoj oblasti, na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara. To područje Raške oblasti je klimatski najpogodnije za sejanje i proizvodnju ove retke, a veoma zdrave žitarice, koja sadrži veliki broj specifičnih hranljivih sastojaka, i čak se upotrebljava kao lek. Ova žitarica se upotrebljava isključivo kao zdrava hrana za ishranu naših građana.
Pokazao bih, dame i gospodo ministri, pošto je nadležni ministar gospodin Petrović prisutan (Drži pakovanje brašna u ruci.) – ovo je pakovanje brašna heljde iz Nove Varoši. Najveći proizvođač te heljde jeste Jekoslav Purić iz sela Radijevići, ispod Zlatara. Ovo brašno je jedino oporezovano sa 18%.
O čemu se ovde radi, gospodo iz Vlade? Ovaj vredni obrazovani čovek ostao je na selu sa svojom porodicom, kao vredan i ugledan poljoprivrednik, da se bavi proizvodnjom heljde. Međutim, poreski organi su ga naterali da proda farmu krava i teladi kako bi državi platio namete i poreze oko milion dinara.
Dokle mislite, dame i gospodo iz Ministarstva, da tako postupate i gušite poljoprivrednike?

Ministre, hoćete li ovaj pravilnik, koji je doneo ministar, staviti van pravne snage, jer on krši osnovna ljudska prava i stavlja u neravnopravan položaj ostale poljoprivrednike, a veliki ih je broj. Ne mogu da ih nabrajam, gospođo potpredsedniče, bio bi to veliki spisak. Izvinite me što sam pomenuo samo jednog čoveka. To je čovek koji je, pre svega, kvalifikovani agronom, fakultetski obrazovan, vratio se na selo i želi da se bavi ovim proizvodom...

Gospodine ministre, ovo je veliko ohrabrenje za građane Raške oblasti, da ćete vi kao novi ministar preduzeti odgovarajuće mere da se poboljša položaj poljoprivrednika koji se bave proizvodnjom heljde na području Raške oblasti.
S obzirom da ste vi ministar za poljoprivredu, ima logike, a ima i mesta da to pitanje, ukoliko ne spada u vašu nadležnost, već u nadležnost Ministarstva finansija, sa kolegom ministrom finansija iznađete mogućnosti da se ovaj pravilnik stavi van pravne snage.
Taj isti ministar je doneo i pravilnik po kome jedan stečajni upravnik treba u jednom preduzeću da uzme kao nagradu 580.000 evra. Ti podzakonski akti imaju, pre svega, koruptivne karakteristike. Zbog toga molim da se bar tim podzakonskim aktima posveti veća pažnja. Hvala vam.