Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nemam saznanja, nisam mogao da se upoznam šta je sa članom 4. stav 1. tačka 11)?
Vi uvodite ovde strane državljane da mogu da se bave advokaturom, a da domaći advokati budu sluge njima. To nije primereno i ne bi trebalo gušiti i uništavati srpsku advokaturu koja ima dugu tradiciju.
U zakonima susednih zemalja, a i čak i u Zakonu o advokaturi iz tridesete godine kralja Aleksandra propisano je bilo da mogu da se bave strani advokati u našoj zemlji samo na bazi uzajamnosti i reciprociteta.
Molim vas da ove strance brišete, jer to nije ustavna kategorija. U Ustavu u članu 67. ne piše da se strani advokati mogu baviti advokaturom, mogu na bazi međunarodnog ugovora ukoliko se radi o reciprocitetu.
Naši advokati ni u jednoj državi, ni u okruženju, bivšoj SFRJ, a ni u drugim državama, dakle kontinentalnoga i anglosaksonskoga prava, nemaju ova prava. Zašto dajete strancima ovolika prava i ovlašćenja, da guše advokaturu u Srbiji?

Što se tiče Predloga, a odnosi se na član 6, predložio sam da se dodaje novi stav koji treba da glasi – "redovni profesori fakulteta iz pozitivno-pravnih predmeta imaju pravo upisa u Imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita".
Ovo je bilo i u dosadašnjem zakonu, gospođo ministre, ova odredba. U zemljama okruženja ovako je predloženo rešenje i u zakonu, kao što sam rekao, advokature Srbije važećem, a pre toga u svim zakonima bivše SFRJ, odnosno njihovim zakonima o advokaturi i to u daleko širem obimu.
Predviđeno je da mogu biti upisani u Imenik advokata ne samo redovni profesori pravnih fakulteta pozitivnog prava, nego i svi profesori, pa čak i svi nastavnici, što znači čak i docenti. Pa predlažemo da se zadrži postojeće rešenje, koje se odnosi na redovne profesore pravnih fakulteta. Dakle, treba zadržati postojeće rešenje.
Gospođo ministre, a ovo o čemu je govorio gospodin Čikiriz, videli ste da smo mi jedina država koja čini ovakve besmislene ustupke. Advokat iz Srbije nije mogao da zastupa u Holandiji, pa je morao da nađe advokata, a mi sada otvaramo vrata u Srbiji da mogu da zastupaju strani advokati, ali moglo bi to samo na bazi reciprociteta i uzajamnosti.

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, vi ne prihvatate ovaj amandman kada je u pitanju redovni profesor fakulteta sa pozitivno-pravnih nauka. Podsetiću vas samo da bi bilo besmisleno da profesor doktor Vojislav Šešelj, koji se uspešno brani pred Haškim tribunalom i koji je jedini, za razliku od Čikiriza, uspeo da se izbori da mu ne treba advokat, čak i pred najtežim Međunarodnim krivičnim tribunalom, on bi mogao da bude profesor svima onima koji pretenduju da budu pisci nekih zakona.
Jer, kao što vidite, da li treba prof. dr Vojislav Šešelj da polaže sada pravosudni ispit, kada je u svetu poznat kao izuzetan pravnik svih pravnih nauka do kojih je mogao doći, a najmlađi je doktor pravnih nauka u bivšoj SFRJ?
Da li bi trebalo, kao što je bilo slučajeva, da na Pravnom fakultetu, kada sam polagao, u Beogradu, da je general-pukovnik Lekić polagao predvojničku obuku, zamislite, a čovek general-pukovnik?
Samo neka vam posluži primer prof. dr. Vojislava Šešelja, da profesori pravnih fakulteta sa pozitivnim pravnim naukama ne bi trebalo da polažu pravosudni ispit. Eto, prof. dr Vojislav Šešelj vam je primer da se izborio i da se bori i da poznaje veštinu pravnih nauka i da bi bila besmislica da on polaže još i pravosudni ispit.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 9. i predložio sam da se stav 3. promeni, zbog toga što nije adekvatna zakletva advokata koja je predložena u predlogu rešenja u zakonu, jer smatramo da je potrebno da se izmeni ovaj tekst iz sledećih razloga, i to da glasi: U času kada stupam u redove advokatske profesije, zaklinjem se svojom čašću da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta Advokatske komore i kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature.
Ovo je tekst zakletve Hipokrata i u svim civilizovanim zemljama je ovakav tip i ovakav okvir polaganja zakletve. Vidite kako ste vi predložili ovde, ovo je nešto suvoparno. Mislim da apsolutno ne zadovoljava suštinu cele stvari, o čemu se radi. Zato prihvatite ovaj amandman. On je daleko delotvorniji i prihvatljiviji, jedino ako nećete iz inata što je SRS to predložila.

U članu 10, kao što se vidi, stav 3. predlažem da se precizira, pre svega nije jasno, i potpuno da se uredi i poboljša tekst zakona treba uneti redni broj i dodati reči "dan i mesec" jer je ovo preciznije, potpunije i logičnije, delotvornije.
Jasnije je predloženo rešenje koje SRS predlaže, pa je potrebno urediti i poboljšati tekst zakona jer godina ima 12 meseci, gospođo ministre, pa neće biti jasno u kom se mesecu određene godine advokat upisuje u imenik advokata. Ima li ovde logike da ovo ostane po predlogu?
Morate da razmislite ako se usvoji predlog zakona kako ste predložili, hoće li imati nedostatke. Ponavljam, godina ima 12 meseci, a u vašem predlogu nema meseci.

Član 13. stav 4. Predloga zakona o advokaturi je neustavna kategorija, s obzirom na to da strani državljani nisu Ustavom predviđeni kao nosioci advokatske funkcije u Srbiji, a posebno što Srbija nema zaključene bilateralne ni multilateralne ugovore sa stranim državama u vezi sa ovim pitanjem, odnosno nije predviđen reciprocitet za njegovu primenu, a posebno imajući u vidu da odredbe SSP, kao i odredbe Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, na koje se poziva predlagač na strani 35. Predloga zakona, mogu da obavezuju Republiku Srbiju samo ako su u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, kako to izričito propisuje odredba člana 194. stav 4. Ustava Republike Srbije, pa se odredbe ovog sporazuma i ovog predloga ne mogu mehanički neposredno ugrađivati u tekst predloga zakona, kako to čini predlagač.
Predlažem da se ovaj amandman usvoji jer on ima apsolutnu logiku.

Gospođo ministre, kada bi mi imali zaključen međunarodni ugovor sa državama bilo kontinentalnog ili anglosaksonskog prava ili kada bi imali reciprocitet, ne bi bilo sporno i da smo postali članica EU. Nismo članovi EU, nemamo međunarodne ugovore, kako sada mi da favorizujemo strance, da im otvaramo polako vrata i oni će lepo da ugroze advokaturu Srbije.
Ne bi trebalo dozvoliti, samo ako postoji uzajamnost. U tom slučaju vi biste bili u pravu sa ovim predlogom, ovo apsolutno, kada nema reciprociteta, kada nismo članovi EU, do tada nas ništa ne obavezuje i ne treba omogućavati strancima da zarađuju u Srbiji i da uzimaju pare advokaturi Srbije, a da sutra advokati Srbije budu sluge velikih kompanija i velikih kancelarija iz inostranstva.

Vidite, u odnosu na Predlog zakona u članu 22. stav 1, predlažem – advokata može zameniti samo advokatski pripravnik koji ima najmanje godinu dana advokatskog pripravničkog staža ili neposredno drugi advokat.
U Predlogu zakona se kaže da advokata može zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji, ili drugi advokat neposredno, ili posredstvom svoga advokatskog pripravnika u skladu sa zakonom.
Moram reći da je ovo vrlo rizično. Zašto? Stranka kada dođe u advokatsku kancelariju, ona dolazi kod advokata. Advokatu daje punomoćje. Ona ne poznaje advokatskog pripravnika, ona ne poznaje zamenika advokata i ne poznaje zamenika advokata zamenikovog pripravnika.
Gospodine Ćosiću, s obzirom da je ovo vrlo ozbiljan stav, advokat sam oko 30 godina i znam da onaj iz Užica javi u Beograd ili u Pančevo, i kaže – molim vas, kolega, zamenite me danas, imam pretres, odnosno raspravu u osnovnom sudu tu i tu. Kažem mu – u redu, ja ću vas zameniti.
Ali, zauzet sam, pa pošalji nekog pripravnika. Dolazi pripravnik u sud i javlja se u sudnicu. On nema pojma o kakvom se događaju i slučaju radi. On još uvek ne zna da složi spise. On još uvek ne zna da nosi tašnu i da uđe u sud. On nije pročitao nijednu reč o tužbi, u odgovoru na tužbu. Nije pročitao nijedan podnesak i nema pojma o kojim dokaznim sredstvima će sada sud da raspravlja. Da li će se zbog tog advokata, tog zamenika zamenika, odlagati ročište i državi usporavati efikasnost suda?
Predlažem vam, gospodine Ćosiću, da razmislite o ovom amandmanu. Iz moje dugogodišnje prakse, imao sam takve slučajeve da trpe građani štetu zbog toga, što advokat pošalje svog pripravnika ili pripravnikovog pripravnika, ili zamenika advokata, njegovog pripravnika. Molim vas, ovo ide na štetu građana. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, gospodine Ćosiću, predloženi amandman ima konzistentnu vrednost u zakonu. Reći ću vam šta je praksa. Ako se bude ovako ovaj član usvojio, građani neposredno trpe štetu.
Nezakonita i protivna je odredba Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i ostalim slobodama, jer omogućava obezbeđenje kvalitetnijeg branioca u složenim krivičnim predmetima. Nijedan advokat neće prihvatiti odbranu, pogotovo neće pred višim ili apelacionim ili kasacionim sudom prihvatiti odbranu, a da ministar pravde, kako je to do sada bilo, propiše nagradu advokata u visini od 50% od advokatske tarife.
Ovde se radi o diskriminaciji. S druge strane, ako se radi o službenoj odbrani, onda u tom slučaju treba poštovati advokatsku tarifu, jer nju utvrđuje i komora, koja daje saglasnost, kao i Vlada. Do sada je bila takva praksa, da se nije davala mogućnost prebijanja dugova. Država duguje advokatu, a advokat porez državi. Zašto se ne bi moglo izvršiti prebijanje dugova? U tom pravcu razmišljajte.
Ta tarifa koju ministar bude propisivao kao podzakonski akt, ona mora biti u skladu sa advokatskom tarifom, jer ona ide na štetu advokature i, ujedno, ide na štetu građana, jer im se neće moći pružati kvalitetna odbrana. Nijedan jak advokat, stručan, koji ima 15, 20 ili 30 godina, neće prihvatiti odbranu po službenoj dužnosti pred višim apelacionim ili kasacionim sudom, ako mu se bude tarifa umanjivala i određivala samo za 50%.
Ogromne su dažbine advokata, a s druge strane, milionske vrednosti Vlada duguje i Ministarstvo pravde advokatima za odbrane po službenoj dužnosti. Nađite rešenje. Verujem da ovo možete da otklonite.

Gospodine Ćosiću, nije svejedno da li je isprava samo verodostojna, nego da li je ona izvršna i poseduje li sve one atribute koje treba i kapacitet da bude izvršena.

Podneo sam amandman na član 37. Predloga zakona gde sam predložio da se ovaj član kao suvišan briše. Ovakvom obavezom, kako predlagač zakona predviđa, dovodi se u pitanje funkcionisanje advokature u Republici Srbiji, jer obavezno osiguranje u sadašnjim uslovima i okolnostima ne bi moglo da prihvati ni 5% advokata koji imaju određeni radni staž i bave se advokaturom.
Kako to predviđa EU? Otprilike, 100.000 evra treba onome ko želi da bude osiguran. U EU je tako. Ovo ni država naša ne bi mogla da pokrije, niti da uplati takvo osiguranje. Vršiće se raslojavanje advokature u Srbiji na one koji mogu da sarađuju sa ovim stranim kompanijama i stranim kancelarijama, što je u direktnoj suprotnosti sa odredbama predloženog zakona o ravnopravnosti advokata, njihovoj nezavisnosti i samostalnosti, kako to propisuju odredbe člana 67. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Predloženo rešenje je suvišno i zbog toga što obligaciono pravo ne lišava, kao vršioca javne službe pri pružanju javne zaštite, odgovornosti za naknadu pričinjene štete ukoliko to učini advokat svojom krivicom. Retko može da se kaže i isključujem to da neko namerno treba da nanese neku krivicu, da krivicom nanese drugome štetu i zbog toga je advokaturu kao jednu javnu službu u pravnom sistemu potrebno dići na viši nivo i da dobije svoje pravo mesto u pravnom sistemu.
Uvođenjem ovog obaveznog osiguranja ugrožavaju se pre svega advokati koji neće moći da plate osiguranje jer je kriza, jer neki jedva sastavljaju kraj s krajem. Ponavljam pet posto advokata u Srbiji neće moći da plati osiguranje. Potrebno je da prihvatite ovaj amandman i da se briše, a shodno poreskim zakonima, Zakonu o obligacionim odnosim advokati su odgovorni za naknadu štete.

Kolega Čikiriz je govorio iz sopstvenog iskustva i okolnosti jer je on dugo radio u osiguravajućim društvima. Ovo bi odgovaralo da je Srbija Amerika. Srbija nije Amerika. Da je Srbija Francuska ili Nemačka po bogatstvu, ili Francuska, Holandija, Belgija, Engleska, da imamo takav stepen ekonomskog razvoja, u svakom slučaju bih se sa gospodinom Čikirizom složio.
Međutim, on navija vodu na svoju vodenicu. Nije to namera, on je pre svega dobar advokat i pravnik, poznajem ga godinama, ali moram reći da je interes advokature Srbije zapravo da joj se omogući da pod normalnim uslovima i okolnostima može da obavlja tu časnu dužnost, jer je to poslednji bedem odbrane i zaštite osnovnih ljudskih prava u Republici Srbiji.
Mislim da smo mi preuranili u tome i zbog toga predlažem da se ovaj amandman usvoji kako bi se advokati spasili nameta jer će mnogi da odu sada iz advokature. Šta može da uradi Advokatska komora Srbije?
Ako budete vi evropske standarde primenili Advokatska komora će da kaže – molim vas, moramo da donesemo takav propis za osiguranje gde ćete morati da platite 50 ili 100 hiljada evra, ako to ne možete, mi ne možemo ući u EU.
Mene ta EU ne interesuje, naravno ni srpske radikale, ali se zalažem da se taj deo pravosudnog sistema, advokatura, zaštiti i da se onemogući da se ti ljudi maltene rasteraju iz advokature.

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, predložio sam u članu 64. stav 3. da se on menja - advokati imaju pravo i dužnost da osnivaju advokatske komore i da o tome obaveste Advokatsku komoru Srbije i statut dostave o novoformiranoj komori. Nije ovaj amandman prihvaćen, jer ga nije izgleda ni predlagač pročitao, ni protumačio dobro. O čemu se ovde radi?
Gospođo Malović, obratite pažnju da vi predlažete da ima pravo da se formiraju i osnivaju komore. Nije sporno, to i treba. U Nemačkoj i Francuskoj imate osnivanje advokatskih komora sa 200 advokata, a Beograd ima tri i po hiljada advokata i ima jednu glomaznu konstrukciju Advokatske komore u kojoj su monopol držale samo grupice ljudi. Te grupice ljudi danas čine sve da bi se zakon o advokaturi prilagodio njihovim interesima.
Advokati Beograda i advokati Srbije nisu protiv osnivanja komora, ali, molim vas, obratite pažnju na jedan detalj, advokati imaju pravo da osnuju komoru regionalnu, ali imaju tog trenutka dužnost da dostave statut Advokatskoj komori Srbije da su osnovali tu komoru. Šta je sporno ovde da ne prihvatite ovaj amandman? Ništa. Dakle, imaju pravo da osnuju, ali su dužni da osnivački akt i statut dostave Advokatskoj komori Srbije.
Što se tiče nekih diskusija ovde povodom nekih javnih ovlašćenja, da li treba javna ovlašćenja da ima koja komora, regionalna ili republička, moram reći da je advokatura ustavna kategorija. U članu 67. ona je tako normirana i kao takva mora biti, pre svega, komora u sastavu Republike Srbije kao republička komora.
Ako ćemo disciplinu, ako hoćemo da iskorenimo korupciju i kriminal i ako hoćemo da iskorenimo zloupotrebe kojih ima, nažalost, u advokaturi, onda i Advokatska komora Srbije mora da ima ovlašćenja, da neko dole od ovih osnivača ne bi zloupotrebljavao advokatske komore u lične interese.
Gospodin Krasić vam je rekao, uzmite unazad pet godina, gospođo Malović, postaviću vam poslaničko pitanje i tražiću odgovor, koliko je bilo advokata po službenoj dužnosti određenih od strane svih sudova na svim nivoima i od strane policije, pa ćete videti i ovu anomaliju i ovo što je apsolutno neprihvatljivo, da se jedni te isti ljudi nalaze na spisku kod policije ili da ih predsednici sudova ili sudije određuju po službenoj dužnosti, uglavnom one koji su bili nosioci pravosudnih funkcija i oni koji imaju uporišta i oni koji su skloni korupciji i kriminalu.
Advokatura je časna. U advokaturi ima časnih i poštenih ljudi, ali ima i onih koji su skloni da zloupotrebe advokaturu, da iskoriste advokaturu. Da sam u pravu, to i sami znate. Znate da se jedan broj njih nalazio i pod krivičnim progonom, i u zatvoru, i advokaturu treba počistiti od onih koji krnje ugled advokaturi.
Zbog toga je moj amandman logičan i treba ga prihvatiti. Ako imaju pravo da osnivaju komoru, imaju obavezu da svoj statut samo proslede Advokatskoj komori Srbije.

Gospođo ministre, u članu 67. stav 6. predložio sam da se menja i da glasi: "Mandat predsednika i potpredsednika Advokatske komore Srbije traje dve godine i ne mogu se ponovo birati na izbornoj skupštini koja se održava svake druge godine kada se bira novi predsednik i potpredsednik Advokatske komore Srbije na način propisan Statutom Komore". O čemu se ovde radi?
Radi se o tome da se u ovaj zakon o advokaturi uvode kadrovi kao što se uvode u Vladi Republike Srbije. Imate prvog potpredsednika, drugog, trećeg potpredsednika i ostale koji nemaju blage veze da se nađu u Zakonu o advokaturi. Mislim da funkciju Advokatske komore ne može da obavljaju ovako predloženi potpredsednici kao prvi potpredsednik u Vladi Republike Srbije.
Dalje, kaže – mandat predsednika, prvog potpredsednika i drugog potpredsednika traje dve godine i ne može se ponavljati. Nakon isteka mandata predsednika, zamislite ovo, ovo je besmislica, funkciju predsednika preuzima prvi potpredsednik, a funkciju prvog potpredsednika preuzima drugi potpredsednik. Na izbornoj skupštini, koja se održava svake druge godine, bira se drugi potpredsednik.
Čemu ovakva lakrdija? Mogu da vam kažem nešto, gospođo Malović, nemojte dovoditi javnost u dilemu. Čućete posle usvajanja ovog zakona šta kažu advokati, okrugli stolovi koji su održavani na temu advokature i primedbe koje su advokati stavili, ne slažu se sa ovim predlozima u zakonu.
Ovo advokatura nije sama radila, apsolutno. Jeste da su bila dva člana, ali vi morate da vidite koliko ima anomalija, koliko ima besmislica, bespotrebno.
Niste prihvatili amandman koji se odnosi na polaganje zakletve pripravnika, a prihvatili ste isti sadržaj za advokata kada polaže zakletvu. Čemu to? Neće vam biti u saglasnosti, pa će tu biti problema.
Drugo, Advokatska komora Srbije je konsultovana u vezi amandmana i s vama nije postigla sporazum da prihvatate amandmane. Ne morate vi da prihvatate naše amandmane, ali mi smo dužni da kažemo da ovaj zakon ima brojne propuste, brojne greške i on u praksi neće biti delotvoran i dati željene rezultate.
Vi ograničavate mnoge stvari, ne prihvatate amandmane opozicije. Mi smo predložili oko 40 amandmana, vi se rukovodite samo jeli iz DS i Odbora koje ste danas prihvatili, članova iz koalicije. Tu mora da prihvatite sve, pa makar oni sutra bili naopaki, makar oni u praksi imali suprotno ili ono neželjeno dejstvo ili željeni cilj.
Imajte u vidu, gospođo Malović, osnovne principe u advokaturi izražene na međunarodnom nivou i koja su njihova načela, kao što su sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog suda pravde. Da li ste ovde nešto ugradili? Niste.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, mnoge stvari su narušene u odnosu na ljudska prava ovim zakonom. Evropska konvencija o ljudskim pravima, Povelja EU o osnovnim pravima, Povelja Evropskog parlamenta o osnovnim načelima evropske pravne profesije i o opštem interesu u funkcionisanju pravnog sistema koja je usvojena 2006. godine.
Gospođo Malović, advokatura je jedna od vrlo važnih službi u svakom sistemu, a posebno danas u ovo vreme u Srbiji. Podsetiću vas samo istorijske ličnosti ko su bili advokati, Demosten, Ciceron, Tomas Mor, Gandi, Kastro, Mendela, Franc Kafka itd, bili su pre svega po profesiji advokati.
Samo da vas podsetim, očekivalo se od ovoga zakona o advokaturi da će se mnogo štošta ugraditi što je demokratsko, da će se štititi prava građana. U našoj zemlji advokatura je prolazila kroz izuzetno teške periode, vi to dobro znate – okupacije, ratove, nasilje, promene režima, diktature itd. Preko 700 advokata je hapšeno u komunističkom režimu između 1945. i 1952. godine.
Gospođo Malović, imali ste priliku. Propustili ste je. Niste naše delotvorne amandmane prihvatili. Iza ovakvih rešenja stoji oko 80% advokata. Nemojte da sakupite samo pet ili šest advokata i da ih pozovete u ministarstvo i da kažete da je to radna grupa. Pitajte 7.000 advokata da li su za ovakva rešenja koja vi nudite narodu.
Ovim se krše osnovna ljudska prava kada je u pitanju zaštita građana, kroz ostvarivanje njihovih prava i obezbeđenje advokature kao jedne časne službe. Advokatura mora da se digne na viši nivo. Kako to, gospođo Malović, vi ne uzimate u obzir i ne osvrćete se na činjenicu da zemlje EU i druge zemlje sa razvijenim pravom uzimaju 85% u sudije i tužioce ljude iz advokature. Vi potičete iz advokature.
Vama ne znam ko piše zakone i kako se u Srbiji pišu zakoni? Doći će na red i drugi zakoni, na primer o izvršnom postupku. Bez 25 ili 30 godina sudske prakse ko nije imao ne može da piše taj zakon.
Razmislite koliko ima naših logičnih amandmana. Iza njih stoji 85% advokature u Srbiji. Zbog toga advokatura mora da nađe svoje mesto, mora da bude nezavisna, ali do kog stepena, mora da se pročisti.
Ne smete dozvoliti, podsetio san malopre, a to je i gospodin Krasić rekao, uzmite spisak advokata za poslednjih pet godina po službenoj dužnosti, koje određuje policija, poziva, i sudije koje su određivali, ali bez spiska advokatskih komora, videćete da će vam se ponavljati isti ljudi koji su na veoma čudan način došli, a sve je u pitanju veza ličnih interesa i tu vam je na pomolu i leglo za korupciju i kriminal. Hvala.

Gospođo ministre, amandman Mirka Munjića je logičan. Pitajte advokate Srbije koji imaju godine i godine iskustva. Šta znači ovo verodostojna? Recimo, može niko i da ne kaže, da ona ne bude osporena u izvršnom postupku, ali da li je izvršna? Da li ima klauzulu izvršnosti?
Tu je problem u kome se nalazi odredba člana 72. stav 5. Nije isto, nema težinu, nema kapacitet za izvršenje. Da li je verodostojna, nije sporno da je nju neko izdao, a da li je i izvršna? Ona mora da ima klauzulu izvršnosti.
Bavim se ovim poslom 30 godina. Nemojte ovako, molim vas. Nemojte da ne pravite bitnu razliku između verodostojnosti i izvršnosti. Kada je nešto izvršno, konačno tu više nema šta da razgovaramo.