Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8548">Petar Jojić</a>

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Postavljam pitanje vezano za poljoprivredu, a pošto je ministar pravde pomenula ovu oblast kada su u pitanju korupcija i kriminal, gospođo ministre – kada će se krenuti da se rasvetljava, otkriva i hapse oni koji su počinili ogroman kriminal u pogledu izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta…?
Zadovoljan sam odgovorom ministra. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući. Ostajem pri predlogu amandmana koji sam podneo u ime SRS, ali bih istakao neke činjenice o kojima bi predstavnik Vlade Republike Srbije, gospođa ministar trebalo da bude obaveštena i da zna, a ako nije obaveštena, evo, ja je danas u ime Pančevaca i sportista iz Pančeva obaveštavam. Pančevo ima tri svetska prvaka: Nađu Higl, plivačicu, svetskog prvaka, Slobodana Bitevića, svetskog prvaka u karateu i Peđu Stojadinova, koji je ranijih godina bio prvak sveta u karateu. Grad Pančevo je imao veliki broj klubova prve savezne lige. Imate u Pančevu i sada veliki broj sportskih klubova, kojima Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo ne poklanjaju nikakvu pažnju.
Gospođo ministre, vi dobro znate, ako ste se raspitivali, da se u tom gradu Nađa Higl pripremala za svetsko prvenstvo i, ako ste proverili, da je otvoreni bazen u Pančevu sagrađen 1964. godine i da ga je vojska napravila, a da Pančevo nema zatvoreni bazen. Nađa Higl nema gde da obavlja pripreme, da se sprema za nove pobede. Prema mojim saznanjima, vi niste odobrili ni žutu banku, da se za zatvoreni bazen u Pančevu izdvoje sredstva iz republičkog budžeta. Pitam vas zašto to niste uradili? Da li znate da je Pančevo grad iz koga je Vlada Republike Srbije sve iscrpla? Sad više nema odakle, jedino je ostala „Petrohemija“. Nema sportskih terena, a posebno kada je u pitanju bazen. Potrebno je da se napravi jedan olimpijski bazen u Pančevu.
Zašto ne istražite? Zašto ne proverite? Zašto ne odobrite sredstva iz budžeta za izgradnju zatvorenog bazena u Pančevu? Molim vas, nađite neka sredstva, pomozite gradu Pančevu, jer grad Pančevo ne može iz svog budžeta samostalno finansirati, iako je doneta odluka da se zatvoreni bazen, upravo zbog sportista i velikog potencijala koji postoji u Pančevu, obezbedi i da Nađa Higl, koja je ranijih godina imala velike probleme, putovala po 100 kilometara da se priprema za svetsko prvenstvo... Iznađite jedan deo sredstava da pomognete gradu Pančevu, jer grad Pančevo to zaslužuje. Svetski prvak je doneo zlatnu medalju ovoj državi i ova država, nadam se, ima obavezu prema tom sportisti i prema drugim sportistima i prema gradu gde je iznikla Nađa Higl. To vas molim, potrudite se, raspitajte se, ali se zauzmite i pomozite Pančevcima. Hvala vam.
Hvala, gospodine potpredsedniče. Gospođo ministre, vi ste dali obrazloženje kojim nisam zadovoljan. Vi ste bili i suviše opširni i izašli ste iz okvira mojih pitanja. Nisam govorio o tome gde je ko na rukovodećem mestu, ali je opštepoznata činjenica u Srbiji, ranije pogotovo, da se velikim profiterima u sportu skidala kapa, a malim profiterima se skidala glava.
Gospođo ministre, znam da u Pančevu ima jedan mali bazen koji je izgrađen pre 40 godina. Da li to zadovoljava potrebe jednog grada koji ima 130.000 stanovnika? Ne zadovoljava. Da li Pančevo zaslužuje da se izgradi jedan, zbog svetskog šampiona, olimpijski bazen u Pančevu? Ima potrebe.
S druge strane, molio bih vas da danas kažete da li za taj bazen, za koji je već planirano da se gradi u gradu Pančevu, Ministarstvo, odnosno Vlada ima mogućnosti da iznađe sredstva i da pomogne gradu Pančevu da se taj zatvoreni bazen izgradi?
Evo, ovi svetski šampioni, kojih je trenutno troje u Pančevu, zaslužuju da se dobije više sredstava iz budžeta. Prema mojim saznanjima od gradonačelnika, jer sam tamo odbornik... Ova pitanja ćemo postavljati na sledećoj skupštini u Pančevu – koliko sredstava vaše ministarstvo može da odvoji i da li ima nameru da za grad Pančevo izdvoji jedan razuman iznos novca za saniranje i izgradnju sportskih objekata?
To je moja molba, i znam da vi to možete, garantujem da ima sredstava za toliko. U ime Pančevaca vas još jednom najtoplije molim da izdvojite sredstva da sport u Pančevu bude vraćen na nivo koji je ranije bio i da Pančevo, a ima perspektivu... da se ponosite Pančevcima, rekorderima i šampionima sa zlatnim medaljama u narednim takmičenjima. To je moja želja, to je moj predlog. Ako vi usvojite, usvojite. Ako ne, bar sam imao dobru nameru. Verujem da ćete vi naći mogućnosti u tom pravcu. Hvala.
Dame i gospodo, tema koja se nalazi pred Narodnom skupštinom danas veoma je značajna. Za značaj ove teme zainteresovani su građani Srbije, stručna javnost, jer od nosilaca pravosudnih funkcija i reforme pravosuđa zavisi i status i napredak Republike Srbije.

Javno tužilaštvo ima poseban zadatak u oblasti otkrivanja krivičnih dela, prikupljanja dokaza za osumnjičene i izvršioce krivičnih dela, saradnje sa policijom i drugim državnim organima da bi se što uspešnije suprotstavili organizovanom kriminalu i korupciji.

Ono što bih želeo da izdvojim posebno, to je pitanje da li je javno tužilaštvo politizovano ili nije? Da li je javno tužilaštvo produžena ruka izvršnih organa vlasti? U odnosu na prošla vremena, imali smo mogućnosti da se uverimo da su neki organi selektivno pristupali progonu izvršilaca krivičnih dela.

Kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija i reforma koja je u toku, ona nije dala i ne daje željene rezultate. Sam način izbora nosilaca pravosudnih funkcija je veoma problematičan. Na to ukazuje stručna javnost, a ukazuju i brojne institucije iz inostranstva, sagledano sa aspekta uporednog prava.

Postavlja se pitanje da li su na poslednjem reizboru i izboru javnih tužilaca ispoštovani određeni kriterijumi? U nekim sredinama, od strane nekih nosilaca tužilačkih funkcija, imali ste statističke podatke kojima ne može da se pohvali niko. Nažalost, takvi su izabrani za tužioce i za zamenike tužilaca.

Njihov odnos prema stečajnoj mafiji nije bio na zavidnom nivou. Najveći kriminalitet u Srbiji jeste proces privatizacije. Koja je uloga javnog tužilaštva? Da prati, kontroliše, proverava i procesuira izvršioce krivičnih dela u procesu privatizacije. Stotine milijardi dolara opljačkano je u Srbiji kroz privatizaciju. Koliko je njih u procesu privatizacije procesuirano? Koje su njima kazne izrečene i da li su uopšte bilo kakve kazne izrečene?

Poznata stečajna beogradska mafija, u kojoj su učestvovali i sudije i advokati i neki tužioci, to je bio samo početak. To je morao da bude ozbiljan znak da se u procesu privatizacije mora izvršiti revizija i da se čak i zakonodavstvo koje predviđa privatizaciju i ti propisi moraju menjati.

Kakva vam je uloga, gospođo Dolovac, stečajnih upravnika? Ne znam da li ste imali priliku, naši poslanici u poslaničkom klubu i ja smo to pitanje nekoliko puta postavljali, pitanje stečajnih upravnika i njihovog bogaćenja. Da li, gospođo Dolovac, znate da trećina stečajne mase u Srbiji, na hiljade pravnih subjekata koji su privatizovani, ide u džepove stečajnih upravnika, a da su ministri u Vladi Republike Srbije svojevremeno doneli takav pravilnik da stečajni upravnici mogu da uzimaju koliko im treba?

Proverite Dinkićev pravilnik i proverite činjenicu da li je tačno da stečajni upravnik u stečaju „Agroživa“ u Pančevu treba da uzme 535.000 evra? Proverite. Tužilaštvo je imalo prijave, signale i informacije da se u tom stečaju odvija kriminalitet i da zamenik stečajnog upravnika ima svoju firmu u Beogradu; on sada trguje sa tom firmom i iz te firme oko deset miliona evra je u svoju firmu pretočio.

Raskinuto je od 2005. godine do danas više hiljada ugovora o privatizaciji. Radnici Srbije su opljačkani. Radnici Srbije su žrtve zbog nepostojanja adekvatnih propisa i zbog politike Vlade Republike Srbije da se po svaku cenu otarasi društvene svojine, ali kroz taj vid da se pojedinci obogate.

Da li se dele pare između stečajnih upravnika i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika? To treba proveriti.

Šta ste, gospođo Dolovac, kao tužilac uradili, a imali ste nedavno priliku da čujete u Skupštini, kada je premijer dao odgovore na naša pitanja šta je bilo sa privatizacijom Azotare, kada je nastala šteta krađom nove fabrike, koja je trebalo da bude puštena u proizvodnju, ali su novi kupci fabriku demontirali, ukrcali je u vozove i prodali u inostranstvu? Azotara je privatizovana za 13,5 miliona evra, a vrednost proizvoda u magacinima bila je devet miliona evra. Dakle, dodali su četiri i po miliona evra. Za samo taj jedan pogon i jednu fabriku, „Karbamid 2“, uzeli su 32.000.000 evra. Knjigovodstvena vrednost te fabrike je bila, bez drugih resursa, 45.000.000 evra.

Premijer Cvetković je pred narodnim poslanicima nedavno ovde odgovorio na naše pitanje i rekao da je ukupna šteta samo u procesu privatizacije Azotare, nastala za državu, radnike i grad Pančevo, 90.000.000 evra.

Gospođo Dolovac, šta je bilo sa privatizacijom i kako je privatizovana Luka „Dunav“, Pančevo, kao najprofitabilnija luka na Dunavu, od strategijskog značaja? Možda imate informacije da je jedan od tih kupaca, neki Purić, u zatvoru? Ali, postavlja se pitanje zašto se ne vrši revizija da se ta fabrika vrati radnicima? Jer, ona je za jedan ili dva zarđala, rashodovana kontejnera kupljena od strane Purića i još jednog suvlasnika iz inostranstva koji je u Srbiju došao sa tašnom i mašnom i opljačkao radnike Luke „Dunav“.

Šta je bilo sa privatizacijama „Robnih kuća Beograd“? Šta je bilo sa privatizacijom „Rekreatursa“ u Beogradu? Šta je bilo sa privatizacijom ugostiteljskog preduzeća „Sloboda“ u Pančevu? Šta je bilo sa privatizacijom trgovinskog preduzeća, najvećeg u Banatu, „Trgoprodukt“ Pančevo? Šta je bilo sa Mlekarom Pančevo? Sa Fabrikom sijalica u Pančevu? Šta je bilo sa još 50 firmi koje su prodate? Stečajni upravnici su uzeli dobre pare, navodni pošteni kupci došli do kapitala i sad taj kapital radnika krčme, rasprodaju, radnici na ulicu, a oni pare u džepove.

Hoće li vaše tužilaštvo, na svim nivoima, da pokrene postupke? Ima mesta za krivični progon. Šta je bilo sa onima koji su zaključili ugovore, prodali fabrike, pobegli i uzeli pare? Zašto se oni krivično ne gone? Jer, oni su oštetili radnike, oštetili državu. Postoji još kriminala, a tužilaštvo uopšte ne reaguje.

Moram da vam kažem, budžet Srbije bi bio daleko puniji da je neko vodio računa o tome kako se zaključuju ugovori o izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Milione evra tajkuni koji kupe državno poljoprivredno zemljište ne plaćaju godinama. Kako je to da nam dođu iz Hrvatske i uzmu po tri hiljade hektara u zakup? Todorić je uzeo na stotine hiljada hektara, ali zato niko iz Srbije ne može u Hrvatskoj dobiti nijedan kvadratni metar!

Depolitizacija tužilaštva mora da bude izvršena. Mnogi kažu da je tužilaštvo produžena ruka izvršne vlasti i Vlade. Kad vidite kakav je način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika upravo tako i ispada. Izbor javnih tužilaca i njihovih zamenika trebalo bi da bude u ingerenciji Narodne skupštine, nisam siguran da Državno veće tužilaca može da odabere prave kadrove koji će biti nosioci tih funkcija. Nije dovoljno da je neko išao na Zlatibor na savetovanje ili na Kopaonik i trošio pare iz budžeta Republike Srbije i napisao neke stručne radove o nekim beznačajnim temama pa da bude nosilac jedne veoma značajne funkcije. Javno tužilaštvo ima posebnu ulogu danas, u ovo vreme, u vreme tranzicije, u vreme najvećeg kriminala.

Još nešto što mi smeta. Nije jasno zašto se nosioci tužilačkih funkcija toliko oglašavaju u medijima. Ako nekoga treba politički diskreditovati, tu ćemo žutu štampu da angažujemo, tužilac će da daje izjave. Ne, tužilac prikuplja dokaze, priprema optužnicu, zastupa optužnicu pred nadležnim sudom, sud je taj koji izriče presudu. Gospođo Dolovac, vi ste prvi tužilac u Srbiji, ne dozvolite više da vam tužioci izlaze na televiziju ili u medije i da daju neke izjave. To je stvar suda, a tužilac je taj koji će da učestvuje i da prati proceduru postupka.

Još nešto, kroz te medije vidite koje su drastične kazne koje se sada izriču, koja je kaznena politika u Srbiji, u odnosu na uporedno pravo. Evo, jedan je Srbin u Kanadi uhvaćen da je ukrao 78.000 evra, osuđen na dve godine. Kod nas, ako je ukrao dve bicikle – pet godina.

Uzmite i ovaj podatak – da li je zabeleženo u sudskoj praksi bivše SFRJ, SRJ i u zemljama kontinentalnog i anglosaksonskog prava da je neko dobio 280 godina zatvora, naravno, ne možemo da to ne osudimo, ubistvo onog francuskog navijača Tatona? Gde je to zabeleženo u sudskoj praksi? Šta mi to radimo? Pa, vidite, to je jedan primer koji će ostati kao vrlo negativan u sudskoj praksi.

Drugo, vi vidite, gospođo Dolovac, kakva je politika krivičnog progona. Ovo je dosije Purde, ovo je dosije Vesne Bosanac, u kojima postoje brojni materijalni dokazi da su izvršili zločine nad srpskim stanovništvom. Purdu oslobađate... Vi ste deo, da se razumemo, tužilačke organizacije; mi znamo ko je ovo oslobodio i po kom osnovu. Znate koliko hiljada Srba ima procesuiranih u Hrvatskoj? Čemu ovo vodi? Na šta ovo liči? Puštamo Purdu, koji je ubijao vojnike u Vukovaru i u vukovarskoj bolnici ranjenike. On nije ratni zločinac. Puštamo Vesnu Bosanac, koja je činila sve da se Srbima zagorča život, da se nasilno uzima krv, da pretvori bolnicu u komandni centar ratnih zločinaca, „zengovaca“, da organizuje da se snajperska gnezda na bolnici osnuju i da dejstvuju, da se Srbi ubijaju i bacaju u Dunav, da tužilaštva iz Beograda i drugi nadležni organi lažne dokaze nude protiv Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.

Gospođo Dolovac, mi znamo da optužnica protiv dr Vojislava Šešelja nije pisana u Hagu, niti je nju pisala Karla del Ponte. Ona je pisana u Beogradu. Ako uzmete, kao vrsni pravnik, i pogledate samo logiku i tehniku pisanja optužnice, to nema nikakve veze sa onim optužnicama koje se u uporednom pravu mogu uporediti sa dokazima u odnosu na zemlje Evropske unije ili kontinentalnog prava. Samo zato što je zastupao nacionalne interese, samo zato što je Srbin, samo zato što je držao vatrene govore, navodno, dr Vojislav Šešelj treba da bude kriv. On mora biti oslobođen, jer je krajnje vreme, od svih dokaza koji su izvedeni do sada nijedan dokaz nije relevantan za osuđivanje dr Vojislava Šešelja.

Ali, čudo je da se nijedna pravna institucija, ni tužilaštvo, ni sud, ni advokatura u Srbiji nije suprotstavila i rekla – vi u Hagu ne možete da koristite zabranjena i nedozvoljena sredstva i lažna sredstva u odnosu na optužnicu protiv doktora Vojislava Šešelja. Sada treba držati doktora Vojislava Šešelja zato što nekom smeta, dolaze izbori, izborna je godina i sad veli – može nam zasmetati. Pa, on će da dođe. To je jedini čovek koji može da spreči ovu propast, da Srbija krene svojim putem i da stane na svoje noge, da se poštuje pravo i pravda i da se poštuju prava svih naših sugrađana.

Dakle, gospođo Dolovac, reforma koja je izvršena u pravosuđu, uključujući i tužilaštvo... Vi imate tužioce koji nisu zaslužili ni zadovoljavajuću ocenu. Oni su pomereni iz opštinskih, osnovnih i otišli u apelacione, kao zamenici. Gde to ima? Uzmite njihove rezultate rada, uzmite samo spregu nekih tužilaca i sudija sa advokatima. Kako može tužilac ili sudija da vozi BMW advokata? Reforma je trebala i treba, ali nije dobro sprovedena, kriterijumi nisu bili dobri. Nije se vodilo računa.

Najveće je zlo, a to će se otkriti, ako su u tome učestvovale političke stranke. U jednoj stranci sada kažu da nije izabrano 800 sudija, ali su se svih 800 prijavili u jednu „nazadnu“ stranku. Kažu da su sada oni članovi neke „nazadne“ stranke, a vi znate koja je to stranka. Sada vidite da li smo mi politizovani ili depolitizovani i da li su partije umešane ili nisu, da li jedan predsednik Advokatske komore trči kod političkih stranaka da bi dobio podršku, da bi eventualno bio predsednik određene komore, da bi čak bio član Državnog veća tužilaca.

Dakle, politika je najveće zlo. Neka političari dignu ruke, da nam i tužilaštvo i sudstvo postanu nezavisni. Nažalost, još uvek nisu. Neki koji se ljute zbog reforme trebalo je davno da idu iz pravosuđa. Ali, starešine pravosudnih organa su najveći krivci. Oni su saučestvovali u svim nepravilnostima koje su se događale, jer nisu kontrolisali one koje su bili dužni po Poslovniku i po zakonu.

Zato izbor morate ponovo izvršiti, reviziju, utvrditi pravila, utvrditi moral i poštenje. U pravosuđu imamo većinu poštenih ljudi. Intelektualna sposobnost naših pravnika u Srbiji, uključujući tu i sudstvo i tužilaštvo, na visokom je nivou. Naši pravnici su za one tamo, koji sude Srbima, „televizija u boji“. Oni za njih mogu biti akademici.

Nikako se ne bih složio da nam dođe EU i da nam daje ovde neka pravila kako ćemo da biramo sudije ili tužioce. To ni u kom slučaju ne treba dozvoliti, to treba sprečiti. Neka dignu ruke, neka dignu iz Venecijanske komisije, neka dignu iz Evropske komisije, neka dignu političke stranke ruke od pravosuđa, da bismo imali kvalitetno pravosuđe. Hvala.
Gospođo predsednice, gospođo predsednice Vrhovnog kasacionog suda, predlog ove odluke formalno-pravno gledano ispunjava uslove. Međutim, ono što se po Poslovniku (član 151) traži, to je da li je usklađen sa standardima EU. Mada kao srpski radikal to ne prihvatam, ali sa formalno-pravne tačke gledišta to se po novom Poslovniku sada traži. Sada, da zbog toga ne gubimo vreme, za očekivati je da će kandidati koji su predloženi učiniti nešto delotvorno da bi pravosuđe u Srbiji bilo efikasnije, celishodnije i ekonomičnije.

Imao sam priliku da upoznam sudiju Milimira Lukića. Iz njegovih kvaliteta ovde se vidi da je prošao jedan put kandidata, kroz pravosudne organe. Ali, kada se biraju najbolji u ove organe, najbolje bih birao da budu sudije i tužioci, da rešavaju predmete u praksi. Ovo je jedna administrativna stvar, ovo je personalno pitanje, kratkoročno.

Kada je u pitanju izbor, dobro znate, gospođo Mesarović, da je na terenu lako izlobirati. Ako imate na području jednog višeg suda, recimo, deset sudova, nije teško izlobirati da se dobiju glasovi.

Sećam se izbora, kako su godinama sudije predlagane i kako su birane. Predlagane su kad predsednik suda sazove sednicu kolega sudija tog suda i uz poznate metode i načine ubedi da neko prođe za sudiju, neko za tužioca, a neko da bude i predsednik suda.

Ovih 800 sudija koji nisu izabrani, tu ste napravili jedan formalno-pravni problem. Koje prirode? U Ustavu Republike Srbije dozvoljeno je pravo žalbe na svaku odluku državnog organa. Drugo, trebalo je sa ljudima koji nisu izabrani obaviti razgovore, transparentno i otvoreno. Sećam se da je bilo ovde govora o tome, kada su se neki pobunili, da je bilo govora – dobro, oni što stavljaju primedbe i nas prozivaju, objavićemo to sutra, ako se oni slažu.

Još nešto. Ne mogu da tvrdim, ali u ovim postupcima ne sme se dozvoliti da se prikupljaju podaci od obaveštajnih službi. Pravosuđe na ovom intelektualnom nivou i struktura pravosuđa od osnovnog do Vrhovnog kasacionog suda ima mogućnosti da sagleda i kroz sito i rešeto svakog pojedinca koji je kandidat za sudiju, koji je sudija i koji je predsednik suda.

Gospođo Mesarović, bilo je slučajeva presude po narudžbini – za jedan dan presuda pada i za jedan dan bude pravosnažna. Nema protokola. Za to je kriv predsednik suda, što je po poslovniku dozvolio da mu sudije i administracija vršljaju sa advokatima i da ne sprečavaju korupciju pravosuđa.

Posle zemljotresa, bombardovanja, posle ove teške ekonomske krize, najveće zlo zadesilo građane Srbije – loš rad pravosudnih organa. Veliki je broj primedaba, veliki je broj žalbi. Vidim da se vi zalažete u tom pravcu da se efikasnost podigne na viši nivo.

Depolitizacija sudstva. Da li ste videli ovih 800 koji nisu imali prilike da budu izabrani, da su u javnost izlazili i da idu u neku političku stranku da nađu uhleblje ili da nađu buduće zaposlenje ili buduće izbore za pravosudne funkcije? Znate li šta to znači? To je postupak iz navike. Sećam se, vi niste bili predsednik suda, kada su u Ministarstvo pravde dolazili ljudi sa memorandumom političke stranke i tražili da određeni broj sudija bude izabran, jer predlaže ta i ta politička stranka, čemu sam se energično suprotstavio.

Gospođo Mesarović, kada je u pitanju rad sudija i tužilaštava, sećate se koji skandal su naši državni organi napravili, da je pušteno 1.300 šiptarskih terorista iz zatvora u Požarevcu, da je puštena iz zatvora osuđena Fljora Brovina. Od mene se tražilo da sprovedem postupak pomilovanja i amnestije, što sam odbio, ali je tadašnja vlada odlučila da iz zatvora u Požarevcu bude oslobođeno 1.300 najokorelijih šiptarskih terorista. Zato su šiptarski teroristi iskoristili priliku, a moj auto, koji je bio u Saveznom ministarstvu pravde, po nalogu iz Predsedništva tadašnje SRJ odvezao je Fljoru Brovinu iz požarevačkog zatvora u Prištinu, a bila je osuđena na dugogodišnju kaznu zatvora.

Kada se biraju nosioci pravosudnih funkcija u Nemačkoj je propisano razrešenje, premeštaj; disciplinski postupak mora biti okončan samo pred sudom, ako je u pitanju status sudija.

Nas ništa ne obavezuje, gospođo Mesarović, da sada donosimo zakone i propise po uzoru na EU. To je jedna izmišljotina, obmana i prevara. Mi nemamo tu obavezu zbog toga što nismo članovi Evropske unije. Gospođo Mesarović, dobili ste brojna pitanja na koja treba naša vlada da odgovori, kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, u čiji sastav ulazi i izbor, trajanje funkcije i materijalni položaj. Ni na jedno pitanje ne dajte odgovor. Nikad Evropskoj uniji, takvoj kakva jeste, ne treba da dajemo nikakve odgovore, ne moramo da budemo njihovi izvršioci, a oni nalogodavci.

Istorija srpskog pravosuđa je od moderne Srbije do današnjeg dana prošla dug put i može da parira, po pitanju intelektualnog statusa naših pravnika, svakoj državi EU. Izmišljeno je da je Engleska kao kolevka prava i pravde... Ali, mi smo usklađivali sve standarde, bez obzira na to da li smo želeli da idemo u EU ili ne, sa međunarodnim pravom i trudili se da zakone donosimo na jedan demokratski način. Jedan od tih zakona jeste, sećate se, Zakonik o krivičnom postupku, koji je bio predlog i projekat SRS. Do današnjeg dana su neke male kozmetičke izmene i dopune bile, taj zakon je na snazi. Sada se priprema novi zakon, u predlogu je, koliko znam.

Vidite gde se stvara još jedan ozbiljan problem kada je u pitanju ostvarivanje osnovnih ljudskih prava naših građana. Zakon o izvršnom postupku, kako će sudije da primenjuju ovo što se predlaže? Privatnu agenciju sada angažujemo da preuzima sudsku vlast. Uvodimo da sudski izvršitelj izvršava neke sitne izvršne radnje, a da izvršitelj odlučuje i donosi zaključke i odluke o vrednosti potraživanja, koje će se kretati i oko stotinu milijardi dinara u nekim složenim predmetima, a on neće da odgovara za štetu nanetu građanima, jer država ne odgovara. On kaže – odgovaraće svojom imovinom, a taj imovine nema. Šta ćemo sad?

Dakle, kada su u pitanju zakoni, imate pravo i obavezu, konkretno kažem, napisao sam oko 200 amandmana da se onaj virus iz tog predloga izbaci u svakom članu. To je nemoguće prihvatiti. Ne može niko pisati zakone bez dugogodišnje sudske prakse. Vi možete kvalifikovano, i sudije koje su prešle preko dvadeset i trideset godina iskustva, da budete u grupama i da pišete i da predlažete zakone, ali ovako kako zakoni dolaze pred ovaj parlament uveren sam da ti zakoni nisu konzistentni, jer su u protivurečnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Gospođo Mesarović, evo vam nekoliko primera maratonskih sporova koji se vode u Republici Srbiji. Borivoje Jeremić 1969. godine podneo je tužbu radi ostvarivanja prava na svome placu. Još ta parnica nije okončana, prošlo je 40 godina. On je umro, a umrla su i četiri advokata koja su ga zastupala, a da li je umrlo i koliko sudija ili koliko se sudija promenilo, to je sada stvar da se proveri. Dakle, ta njegova parnica je trajala i u 20. veku, a traje i u 21. veku.

Imate još jedan drastičan slučaj dugogodišnje more, muke i nevolje i troškova koji se izazivaju našim građanima. Zato je pravosuđe bitan činilac u pravnom sistemu i u pravnom poretku, kao jedan od organa vlasti.

Kuzeljević Milorad iz sela Stublo ispod Tornika na Zlatiboru, opština Čajetina, pokrenuo je postupak i podneo tužbu 1991. godine pod brojem P 250/91, da bi se odluke donosile i ukidale, suđenje razvlačilo, sudije dobijale nove predmete, rešavale nove predmete, udarale recke i rekle – evo, rešili smo. Na jednoj parnici ima osam predmeta, osam brojeva su dobili, i to po sledećim brojevima: P 492/91, P 118/91, P 466/91, P 71/05, P 105/07, P 231/08 i P 250/09, koji se trenutno nalaze u Osnovnom sudu u Užicu. Ovom parničnom postupku, gospođo Mesarović, ne zna se kraj i okončanje ovog predmeta. Ko je učestvovao i ko je zadužen, kada će da presudi? Ovaj građanin, koji je ugledan čovek, domaćin, koji je u godinama, postavlja pitanje meni – da li ću doživeti, jer sam u odmaklim godinama, da se ovaj predmet završi i da dobijem sudsku presudu, makar kakva ona bila?

Gospođo Mesarović, imali smo skoro jedan primer iz sela Nikojevića, gde je roditeljima poginuo sin u kamionu, deset dana pre povratka iz armije; 33 godine beogradski sud je vodio postupak radi nematerijalne štete!

Ovo su drastični primeri. Građani u vas gledaju i čekaju da se pravosuđe probudi.

Drugo, zašto, gospođo Mesarović, nije transparentan disciplinski postupak koji se vodi protiv sudija? Vi možete podneti disciplinsku prijavu, ali ako građanin podnese disciplinsku prijavu on ne može da učestvuje u postupku, prema odredbi člana 94. Zakona o sudijama. Zašto nemamo poseban zakon o disciplinskom postupku? Građani od vas čekaju, u vas gledaju.

Srpska radikalna stranka smatra da je krajnje vreme da političke stranke ne predlažu. Ovde nije isključena politizacija. U tom pravcu, podižimo efikasnost pravosuđa na viši nivo, odgovornost i da što manje, gospođo Mesarović, mediji sude, elektronski i štampani. Često se objavljuje protiv koga se vodi krivični postupak, ko će biti saslušan, ko će biti uhapšen. Ne, to je stvar suda i sudije. Hoćemo tu nezavisnost sudije. Tu ne treba ići u te vode, jer je to zaista nedelotvorno i šteti sudu, ali šteti i strankama. Hvala vam.
Dame i gospodo, gospodine predsedniče Vlade, "Azotara Pančevo" je privatizovana za 13 miliona evra. Imala je devet miliona evra gotovih proizvoda, a "Karbamid 2", kao nova fabrika koju su radnici i država napravili, prodat je od mangupa koji su ušli u takvu sumnjivu pljačkašku privatizaciju i opljačkali državu, Pančevo i radnike "Azotare". Prodali su je u inostranstvu za 32,5 miliona evra. Njena knjigovodstvena vrednost je bila 45 miliona evra, a po raznim osnovama država Srbija, grad Pančevo i radnici ''Azotare'' oštećeni su, prema mojim informacijama i saznanjima, za oko 90 miliona evra.
Šta će država da preduzme u tom pravcu da se šteta nadoknadi državi, radnicima i gradu Pančevu i dokle je stigao krivični postupak protiv onih mangupa koji su ovo sve izveli na krajnje neodgovoran i pljačkaški način?
Gospodine predsedniče Vlade, postavljam pitanje – od donošenja zakona za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, koliko je koja opština u Srbiji, posebno za svaku opštinu, izdala poljoprivrednog zemljišta u zakup, u kojoj površini, kom kupcu, kakav je ugovor zaključen? Da li je kupac ispoštovao ugovorne obaveze? Ako nije, da li je od kupca tražena naknada da plati glavnicu sa zateznom kamatom ili nije? Zašto se u ovom postupku ne naplaćuje zatezna zakonska kamata, u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima? A kada građanin ne plati vodu ili iznošenje smeća, njemu se dnevno zaračunava kamata 0,2%, pa izađe za godinu dana 70%.
Dakle, tražim, gospodine predsedniče, da mi se da potpun odgovor vezano za ''Azotaru'', vezano za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta – koliko koja opština ima članova komisije i koliko oni primaju naknadu iz sredstava koja se dobijaju od zakupa?
Jer, komisije uzimaju ogromna sredstva i, kada budete izvršili ovu analizu i kad vam budu eksperti i savetnici i inspektori iz oblasti poljoprivrede izvršili proveru, videćete da se radi o teškom kriminalu, a da to predstavlja 13. rupu na svirali kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. A tu je ogroman kriminal i korupcija. Mnogi milijarde nisu naplatili godinama, neki po 100, 200, 300, čak i milion evra nisu platili državi ni gradovima, dakle nisu platili ono što su uzeli u zakup.
(Predsednik: Vreme.) Samo da završim, imam još jednu rečenicu. (Predsednik: Završite.)
U Dolovu je pre neki dan izvršena licitacija. Bez licitacije 800 hektara. Ali, znate kako je licitacija tekla? Stalno je dizao tablicu samo jedan i na kraju svi su ćutali, ali otišlo je između 11 i 15 hiljada, umesto da bude 40 hiljada zakup... (Isključen mikrofon.)
Gospodine predsedniče, vi ste to učinili nespornim. Ti događaji koji su se odvijali u ''Azotari'' kretali su se upravo tim putem koji sam ja pomenuo, a vi ste to potvrdili.
Što se tiče kriminala, evo tu je gospodin ministar za unutrašnje poslove, pa postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova i ministru pravde. Dobro, ministar pravde je nezavisan u odnosu na sudove, neće se mešati u njihovu nezavisnost, ali postavljam pitanje – da li postoji ili ne postoji krivična prijava protiv nekih lica koja su učestvovala u privatizaciji?
Drugo, nesporno je, gospodine predsedniče, da je ''Azotara'' 1963. godine napravljena kao fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva i ona je od vrlo važnog, strategijskog značaja za Republiku Srbiju, jer građani Srbije, odnosno poljoprivrednici, treba da imaju jeftino, dobro i kvalitetno đubrivo, a ne ono što se ranije uvozilo preko raznih švercerskih kanala.
Vidim da rukovodstvo ''Azotare'' preduzima odgovarajuće mere da se uspostavi normalno stanje, da se spreče zloupotrebe i da se proces proizvodnje unapredi. Zalažem se i predlažem Vladi da ona sa svoje strane pomogne da ''Azotara'' može da radi punim kapacitetom jer je ona od strategijskog značaja za Republiku Srbiju.
Kad sam govorio malopre, vezano za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, ponovo podsećam, u toj oblasti ima dosta kriminala. Ako ga nema, ali vi prvo izvršite reviziju, naložite Ministarstvu za poljoprivredu inspekciju, videćete koliko sredstava dolazi na račun budžeta Republike Srbije od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Videćete kako su uspevali tajkuni iz Hrvatske da uzmu po tri-četiri hiljade hektara u zakup državnog zemljišta.
Videli ste da 500 firmi iz Hrvatske posluje u Srbiji, a iz Srbije u Hrvatskoj mi nemamo, možda jednu ili dve firme, a ovde smo im dozvolili da oni grade lance trgovine, da uzimaju državno poljoprivredno zemljište, da okupiraju Vojvodinu i Srbiju kada je u pitanju poslovanje njihovih firmi.
Ali vidite, nema prave zaštite, nema pravde, nema istine. Da li Vlada Republike Srbije na bazi reciprociteta obezbeđuje našim građanima iz Srbije da mogu i oni da trguju, da i oni stiču neki kapital tamo u Hrvatskoj? U tom pravcu, gospodine predsedniče, treba voditi računa. Inače, mogu da kažem na kraju da je oko 50 firmi u Pančevu privatizovano i da je to otišlo u bescenje. Pančevo je…
Završiću, gospođo predsedniče.
Postavljam pitanje predsedniku Vlade da u okviru odgovora na moje pitanje dobijem i to da li se protiv nekog lica vodi krivični postupak, vezano za privatizaciju ''Azotare''.
Nisam ja želeo, niti sam mislio da predsednik Vlade ili ministar ovog trenutka ili ministar pravde može da komentariše ili da iznosi činjenice o kojima nije upoznat. Samo postavljam pitanje da li teče neki postupak, krivični, parnični, da li teče pred međunarodnom arbitražom u Vašingtonu (predsednik je to obrazložio), zbog toga što je javnost Pančeva i te kako zainteresovana za ova pitanja koja su od vitalnog interesa za Republiku Srbiju.
Šteta se državi ne sme nanositi ni od koga, a ovo je zaista pljačkaškom privatizacijom, koja je postojala, jer u Pančevu je prodato oko 50 firmi i niko ne zna pošto su one prodate. Pančevo je bio nekada bogat grad, jedan od najbogatijih u Vojvodini i Srbiji, imao je veći dohodak od cele Crne Gore, a sada je to sirotinjski grad. Tamo je sirotinja, tamo nema radnika koji imaju rešene socijalne probleme. Nemaju plate, nemaju gde da rade, praktično su na ulicama. Zato molim, gospodine ministre i gospodine predsedniče Vlade, da u ovoj oblasti Vlada preduzme one mere na koje ima pravo i obavezu.
Dame i gospodo, kada su u pitanju zakoni koji se nalaze pred Skupštinom Republike Srbije, podsetio bih da je od 2000. godine do danas doneto na stotine i stotine zakona. Šta je tu uočljivo i šta je kao činjenica vidljivo? To je, da se većina tih zakona više od 50% menja. Neki se čak menjaju i pre primene po zakonu, a neki se menjaju na mesec dana, dva meseca, tri meseca, šest meseci ili godinu dana. To je ono što fali zakonopiscima i predlagačima i fali ovom parlamentu da se ti zakoni moraju sagledati kao da je u pitanju mikrohirurgija.

Vi, ako mislite da ćete uvesti demokratiju u Srbiji, time što ćete doneti brojne zakone i ispuniti zahteve Amerike ili EU, ja mislim da vi pravite veliku grešku. Ona se ogleda u tome, što Srbija nema nikakvu obavezu da usvaja bilo kakve zakone po ičijem diktatu i po ičijem zahtevu iz EU. Zašto? Stručna javnost ukazuje, brojni profesori su ukazali da nemamo obaveze usaglašavanja, donošenja i menjanja ovih zakona po modelu EU ili SAD, iz razloga što Srbija nije članica EU.

Ako Srbija postane član EU, pitanje je da li će to biti za 20 ili 30 godina, ili uopšte Srbija neće doživeti ni dočekati da uđe u EU zbog toga što će se i sama EU raspasti.

Brojni su zakoni koji se donose, pogotovo kada su u pitanju zakoni iz krivično pravne materije, a pogotovu Zakon o krivičnom postupku, jer dobro znate da je Zakonik o krivičnom postupku iz 2000. godine, a usvojen je 2001. godine, da je bio jako dobar zakon. Regulisao je izvršenje krivičnih sankcija na jedan adekvatan i uređen način. Taj Zakonik o krivičnom postupku spada među najdemokratskije zakone u Evropi. Taj zakon je izrađen od strane vrhunskih stručnjaka, tada u Saveznom ministarstvu pravde.

On je ocenjen i na međunarodnom planu kao jedan izuzetno dobar projekat, jedan dobar zakon i da je demokratija u njemu iskazana, jer su tim zakonom zaštićena osnovna ljudska prava i slobode građana.

Nikada se neću složiti sa protagonistima ili sa predlagačima koji misle da ćemo imati veću demokratiju ako preuzimamo određene norme iz Amerike. U Americi je još uvek na snazi smrtna kazna. Mi smo ovim zakonom, Zakonikom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonom ukinuli 2000, odnosno 2001. godine, a vidite, nama se nameće iz Amerike i nekih zemalja, mada je smrtna kazna još u Japanu i Južnoj Koreji, a najnehumanija sredstva prema zatvorenicima i pritvorenicima koji su osuđeni na smrtnu kaznu u SAD. Zamislite, šta se oni od alata i tehnike imaju. Imaju omče za vešanje, imaju gasne komore, imaju smrtonosne injekcije, imaju sredstva za anesteziju sa otrovnim tekućinama…

(Predsedavajuća: Narodni poslaničke, smrtna kazna nikako ne može biti tema dnevnog reda. Molim vas da govorite o amandmanu.)

… završiću i držaću se teme. Govorim da ovi osuđenici u SAD čekaju na električnu stolicu po nekad i do 12 godina.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, za te osuđenike u SAD je nadležan Kongres i Senat SAD. U Republici Srbiji ne postoji smrtna kazna i to ne može biti tema našeg dnevnog reda, osim ako nećete da je uvedete, a i to ne može da bude danas.)

Jeste, ne postoji. Nemamo smrtnu kaznu, ukinuli smo je. Naravno, nemamo smrtnu kaznu jer smo je ukinuli i smatramo da je to bilo nehumano. Postoje druga sredstva resocijalizacije ili druga sredstva kao sankcija.

Kada su u pitanju pritvorenici, odnosno zatvorenici i osuđena lica po osnovu krivičnih dela organizovanog kriminala, sprovođenje i izvođenje svakog lica iz pritvorske jedinice ne može bez sudije da bude izvedeno.

Šta se u praksi događalo? U praksi se događalo da se osuđena lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, bez znanja sudije i tužioca, izvode iz tih ustanova i oni se ispituju, saslušavaju i maltretiraju za neka druga krivična dela. Mada, mi smo u Zakoniku o krivičnom postupku isključili svaku mogućnost da se lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora ne mogu izvoditi bez prisustva i saglasnosti istražnog sudije. Ne mogu se uopšte saslušavati povodom krivičnog dela za koje su osuđeni, već mogu samo za neko drugo krivično delo, ali uz prisustvo advokata.

Još nekoliko rečenica ću reći. Gospođo Malović, morate priznati da su nama zatvori pretrpani. Bilo je 2000. godine oko 6500 pritvorenih lica, odnosno zatvorenih i osuđenih. Danas imamo oko 12000. Koliko kvadratnih metara, da li su to standardi? Podsetiću vas sada na zatvor u Pančevu. Njegov kapacitet je za 60 zatvorenika, a sada ih ima 180.

11/1 MP/IP 11,55-12,05

Dakle, u pitanju su nehumani odnosi prema pritvorenicima. Ne znam dokle ste stigli i da li imate nameru, molio bih vas da mi odgovorite - da li se planira izgradnja zatvora u Pančevu jer se nalazi u sred centra grada i to na lokaciji korzou, a ima za to prostor na kome ima mogućnosti, jer projekat i program i plan, to omogućava da se konačno izmesti jedna takva ustanova iz centra na periferiju?

Ono što je takođe još bitno, da morate uspostaviti veću kontrolu inspekcije iz Ministarstva pravde prema zavodima gde se izvršavaju krivično-pravne sankcije. Mislim da u tom delu ima dosta propusta, negde i zloupotreba i da morate povesti više računa o ljudima koji se nalaze u zatvorima, jer i to su ljudi. Mi moramo pokazati, država mora da pokaže, kroz svoje zakonske projekte i zakone, da vodi dovoljnu brigu o pravima i slobodama naših građana, pre svega osuđenih lica.

Upravo reče Krasić da je o ovome zakonu dosta bilo reči od strane poslanika SRS, sa tim bih završio, ali bih vas zamolio da mi date odgovor na ovo pitanje vezano za taj Okružni zatvor bivši u Pančevu. Hvala.
Gospođo predsedniče, gospođo ministre, u svakoj pravnoj državi ministar pravde je treći čovek u državi, posle predsednika države i šefa države i posle premijera, predsednika Vlade, ministar pravde je treći čovek. Vi, gospođo Malović, imate prava, ali imate i velike obaveze.
Bojim se da je ovo preveliki zalogaj za vas, da ćete moći da sprovedete reformu pravosuđa, koja bi ovom društvu i Srbiji u ovom trenutku i u kriznim i prelaznim periodima odgovarala.
Vi ste u poslednjoj godini od izvršene te reforme i izbora i reizbora sudija imali i poruke stručne javnosti. Dakle, imali ste poruke i kritike stručnih ljudi iz pravosuđa, sa fakulteta i pravnika koji rade na drugim mestima i u drugim institucijama.
Najveća kritika koja se upućuje Vladi Republike Srbije jeste kritika javnosti upućena od strane građana. To je kritika koja se ne može zaobići, to je kritika koja ukazuje i opominje da se u oblasti pravosuđa mora učiniti korak napred. Ova reforma bojim se da je nedovoljna, da je pogrešna i neuspešna. Malo se dalo, izgubilo se vremena, a mnogo se potrošilo.
Gospođo Malović, za ovu moju tvrdnju, podsećam vas vi ste ovih dana, odnosno Vlada u čijem sastavu ste vi kao ministar, dobila je na stotine i stotine pitanja od Saveta Evrope, u kojima se traži da date određene odgovore kada je u pitanju pravosuđe u Republici Srbiji. Tu su brojna pitanja na koja verujem i očekujem da treba dati realno i tačne odgovore kakvo je stanje, ništa ne šminkati, ništa ne prikrivati, već to treba zaista izneti, pa neka EU i Savet ceni.
Nikada se ne bih usudio da izlazim u javnost i da se hvalim da sam zadovoljan kako sam izvršio reformu pravosuđa, kad je ona tek na početku. Ovo je jedno ništa što se do sada radilo. Vi ste videli da su sve institucije i u državi, i iz Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija uputile brojne primedbe koje treba da se otklanjaju u praksi.
Kada je u pitanju ovaj zakon koji se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, Gospođo Malović, vi, evo, imate podatke i statistiku - zatvori u Srbiji su pretrpani. Da li je to posledica demokratskog društva? To je sada stvar ocene građana Srbije i stručne javnosti.
Samo bih vas zamolio, godinama se pričalo da će se praviti novi zatvor u Pančevu. Novi zatvor u Pančevu je neophodan. Naime, sadašnja zgrada je sagrađena 1804. godine, ona ne zadovoljava ni po kakvim kriterijumima. Ti ljudi žive u neuslovnim prostorijama. Tamo je sada po kapacitetu tog zatvora predviđeno po svetskim standardima 80 zatvorenika i pritvorenika da može da boravi u prostorijama tog zatvora u odnosu na broj kvadrata koliko ima ovaj zatvor. Sad ih ima 160, a treba da bude 80.
Znate kad je bila ona akcija "Sablja", izlaze ljudi iz zatvora i kažu – e, sad neka mi neko kaže da je čamovina meko drvo. Pa nisu imali gde da leže, ležali su na daskama na patosu. Zatvori su pretrpani. Kaznena politika je katastrofalna. Sada se takmičimo u Evropi i u svetu kako ćemo mi da rešimo pitanje kriminala, korupcije i krize, da izričemo samo stroge kazne.
Pratim uporedno pravo, obradio sam 11 država Evrope i članica EU. Moram da vam kažem, stanje je u našoj državi poražavajuće po tom pitanju i kada je reizbor sudija imate hrabrosti, to cenim, ali mislim da se pošlo veoma nedovoljno spremno i uleteli smo u jednu zamku da nam svi sa strane kažu da smo mi u Srbiji izvršili praktično "seču knezova".
Kada su u pitanju zatvori, zaposleni imaju niske lične dohotke. Loši su uslovi u zatvorima. Imate u Pančevu lokaciju koja je već godinama bila predviđena da se uradi novi zatvor. Razmislite o tome, jer se zatvor nalazi usred centra grada, gde je šetalište i, tako reći, pančevački korzo. Toliko o tom zatvoru.
Gospođo Malović, kriterijumi za reizbor i izbor sudija nisu bili adekvatni. Tri kriterijuma su osnovni – stručnost i znanje, dostojnost i uspeh na rešavanju predmeta ili uspeh na fakultetu. Gospođo Malović, da li znate da se u Engleskoj postaje sudija u 52. godini? Da li znate da do 52. godine sudije prolaze sve one poslove i sve institucije da bi se naučili da budu sudije, jer su sudije ljudi koji treba da dele pravdu, u koje građani treba da imaju i osećaju pravnu sigurnost.
Nažalost, gospođo Malović, vi ste u Viskom savetu sudstva. Kako je moglo da vam promakne da čovek koji je studirao devet godina sa ocenom sedam da bude izabran za sudiju ili sa ocenom šest? Da li je to politička stranka u pitanju? Da li je to politička podobnost, da li je naše pravosuđe bačeno u političku arenu? Lično mislim da jeste.
Ne može u Engleskoj da bude sudija dok ne završi fakultet "Oksford" ili "Kembridž". Kod nas može da bude i diplomirani pravnik sa šesticom, da je godinu dana ili dve imao iskustva u samostalnoj trgovinskoj radnji, da je nekoga zastupao i da bude sudija.
Gospođo Malović, proverite u vašoj statistici, dok sam bio u Ministarstvu pravde Srbije, imao sam takav slučaj. Čak istog dana biran za sudiju i istog dana biran za predsednika suda, što je bilo katastrofalno. Ti kriterijumi nisu poštovani.
Ako hoćemo da izvršimo reformu pravosuđa, ako hoćemo dobre kadrove, političke stranke da dignu ruke od vašeg ministarstva. Moram da vam kažem, proučavam međunarodno pravo, evo ustav Nemačke, koji propisuje na koji način se biraju sudije i uloga ministra pravde. Imao bih više poverenja, ali u tom slučaju ima veću odgovornost ministar pravde da predlaže da se biraju sudije, ali bih bio pristalica da se sudije biraju u parlamentu. Zašto? Visoki savet sudstva je proglasio svoj poslovnik kao tajnu, svih podataka.
Posedujem jednu odluku o čuvanju tajnosti podataka koju je doneo VSS 28.10.2009. godine u kojoj se kaže – članovi pravnog saveta VSS i lica prisutna na sednicama Saveta dužni su da podatke, saznanja, izmeta mišljenja i zauzete stavove do kojih dođu prilikom razmatranja i izbora kandidata koji su podneli prijave na oglas za izbor sudija i sudova opšte i posebne nadležnosti u RS, službeni glasnik taj i taj, predstavljaju službenu tajnu. Ne može to.
Sa ovim se ne slažem, niti se sa ovakvim načinom slaže SRS. Podaci ne mogu da budu tajna. Čak, evo ako sada zatražim, postavim u smislu Poslovnika i Ustava i zakona Narodne skupštine pitanje VSS, dostavite mi sve zapisnike o odlukama o neizabranim sudijama i tužiocima, hoćete dostaviti, hoće li to za mene kao narodnog poslanika ili predsednika Skupštine sutra biti tajna? Ne može da bude tajna.
Drugo, kako je to moguće sada da se ove žalbe ustavne pretvore u prigovore? Da li čovek ima pravo, koji se obratio tom Ustavnom sudu, da očekuje odluku Ustavnog suda? Vi, gospođo Malović, zaobišli ste član 36. Ustava RS, do ovoga ne bi došlo, ovoga skandala.
Da li su članovi Visokog saveta sudstva poštovali član 36. stav 2, koji kaže – svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu. Zar nije interes čoveka, hiljadu ljudi skoro, koji su ostali bez posla, zar nije njihov interes bio da dobiju pre svega pravo na žalbu? I to da se dogodi sudijama, gde je Visoki savet morao imati na umu i to – da su te sudije stručne i sposobne da se suprotstave i da idu do Strazbura.
I da li, gospođo Malović, znate, a verujem da znate, da broj žalbu ustavnih u Strazburu je ravan sada broju stanovnika RS. Idemo u tom pravcu i u tome smeru.
Dakle, greška je bila – zašto se sudijama nije dalo pravo na žalbu? Sada imate ustavnu žalbu, a imate i žalbu u ustavnom sudu. Dve žalbe imate sada prema Ustavnom sudu. Molim vas, o prigovoru treba ponovo da rešava: ko? Ukinimo sudovima, brate mili, neka sude sudovima i u prvom i u drugom stepenu istog sastava i iste vrste. Neka sudi Krivični sud, osnovnog suda za krivična dela, neka rešava žalbe taj isti sud, a ovo je nemoguće da VSS ponovo preuzima drugostepenu odluku drugostepenog organa.
Mislim da je to greška. O tome se malo vodi računa. Gospođo Malović, kad bih poverovao u taj vaš reizbor i reformu, vi doduše niste bili dugo ministar, vi ste par godina ministar pravde, hrabro se zaista odnosite i pokušavate da neke poslove i organizaciju izvršite, ali ne možete sami. Imate mnogo prepreka, a imate mnogo i neznalica, onih oko vas koji vas okružuju i učestvuju u toj proceduri.
Ima i onih koji to rade iz svog interesa. Kako je moguće da Kuzeljević Milorad iz sela Stublo, opština Čajetina, vodi još uvek postupak od 1991. godine u predmetu P250/91, pa su se ti predmeti kretali od opštinskog suda do okružnog suda i nazad. Možete misliti, taj predmet je dobio deset novih predmeta, a radi se o jednom predmetu. Kako je to moguće?
Jedan porodica iz Nikojevića 33 godine je vodila parnicu. Gledam sada kako je to u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, SAD, Škotskoj, Velsu i u Švajcarskoj. Gde smo mi, kao rešavamo predmete, kao naše sudije rešavaju predmete, ko ih kontroliše, ukidajući predmet, preinačeni predmet i potvrđena odluka.
To mora da se raščisti jednom i više ne može biti merilo, i učinak da mu se meri ako mu je ukidana pet puta presuda, i pet puta menjan broj. Ispada da je on u jednom predmetu za smetanje poseda, on imao pet parnica i pet predmeta rešeno, a to apsolutno nije prihvatljivo.
Brojne su primedbe koje su upućene od brojnih organizacija na reformu pravosuđa, ali se nije vodilo računa ni o političkim prilikama i okolnostima, i borba za supremaciju parlamenta, borba za nezavisnost pravosuđa, pojam i elementi postavljenja, napredovanje, raspoređivanje, trajnost sudske službe, materijalni status, fizička sigurnost, imunitet sudija, disciplinska odgovornost.
Kada smo kod te odgovornosti, da je donet ranije odgovarajući dobar zakon, da li znate kakav bi bio red u pravosuđu? Ne bi nam se sudije šetale po pijacama i prodavnicama za vreme radnog vremena, nego bi radio svoje predmete.
Mi nemamo ni kontrolu sudstva u okviru sudstva. Mi nemamo odbor odgovarajući, niti inspekciju za kontrolu šta rade sudije i sudovi po sudskom poslovniku. To je ono što treba menjati.
Kada je interna nezavisnost, gospođo Malović, da li znate da je jedan sudija skoro doneo jednu odluku i da se umešao predsednik suda i rekao – da li vi znate šta ste rekli na Kolegijumu suda, gde to sme da ide u odluku za izuzeće? To je krivično delo.
Drugo, vi ste se poradovali da je reforma mreža sudova. Mreža sudova je katastrofa na štetu poreskih obveznika.
Zašto je ta mreža sudova loša? Ogromni materijalni troškovi na putovanja.
Drugo, doveli smo ljude koji sude iz manjih sudova gde je bilo pet sudija u jednom manjem mestu koje ima deset hiljada stanovnika i oni sada sude za najteža krivična dela, a tamo su sudili za krađu kokoški, krađu bicikala i šumsku krađu. To je problem što se ne vodi računa.
Gospođo Čomić, kao prethodno pitanje koje vodi sednicu u jednom pravcu, sa čim se ne slažem, bio bih zadovoljan, kao i poslanici Srpske radikalne stranke, na ove opaske i na ove prigovore i na ove opasnosti koje eventualno mogu da proiziđu, da je gospodin ministar Bradić u mogućnosti da nam nešto objasni, jer on nije resorni ministar, što se tiče Ministarstva pravde.
Žao mi je što gospođa Malović nije tu, jer bi ona kao resorni ministar mogla dati određene odgovore i obrazloženja, kako bi sednica mogla da teče u onom pravcu i da se držimo teme. Mislim da ako može ministar, da ovo što je govorio gospodin Dušan Marić, Nataša, što je govorio Momir Marković, Dejan Mirović i ostali poslanici SRS…
Znate kako, koga su zmije ujele, taj se i guštera boji. Ne treba ovo sada shvatiti kao pogrešno, što mi ipak skrećemo pažnju Vlasti, a ukoliko je u mogućnosti, gospodin ministar Bradić, da li može da nam da odgovor, da ne bi temu morali da odugovlačimo ili da skrećemo sa teme?
Ako ste u mogućnosti, znam da je ministar pravde tražio određene informacije, koliko je optužnica podneto u Hrvatskoj protiv Srba? To je jedno pitanje.
Drugo, koliko je podneto zahteva za izručenje?
Treće, protiv koliko Srba koji su proterani iz Republike Srpske Krajine je podneto poternica preko državnih organa Hrvatske, a koliko preko međunarodnog Interpola?
Bilo bi dobro i bio bih zadovoljan kada bi gospodin ministar mogao da odgovori na ova pitanja, onda biste sigurno imali razlog da nam skrećete pažnju da idemo onim tokom, a kako se želi.
Gospodine ministre, ako niste u mogućnosti, šta ja tu mogu, jer propust je što gospođa Malović danas nije prisutna, ali bilo bi dobro kada biste mogli da nam date, a to ministarstvo ima te podatke i upozorilo je Ministarstvo pravde prošle godine.
Vidite, kada je u pitanju izručenje naših građana stranoj državi, to je bilo regulisano ZKP, koji sam radio sa svim stručnim licima i timom 2000. i 2001. godine. To je bilo u glavama 32. i 33. Verujte da su radili stručnjaci u mom timu, od Opštinskog suda, opštinskog tužilaštva, policije, profesora, akademika, pravnih fakulteta i Instituta za uporedno pravo. Izradili smo takve norme koje su bile najdemokratskije u Evropi. Taj ZKP je dobio ocenu u Evropi da spada među najdemokratskije zakone u Evropi kada su u pitanju čak i izručenja.
Sada je iz ZKP izmeštena oblast izručenja i pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, pa je donet Zakon o međunarodnoj krivičnoj pomoći, a sada imamo predlog zakona i ugovora koji se odnosi na izručenja.
Postoji bojazan, gospodine ministre, nemojte ovo smetnuti sa uma i zaobići, u javnosti se stvorio utisak da nema pravne sigurnosti kada izučimo nekoga ovako. Evo zašto.
Mi imamo pozitivno zakonodavstvo. U našem pozitivnom procesnome zakonodavstvu, a ovo spada u oblast procesnog prava, precizno je određeno kako će postupati nadležni državni organi, tj. kako će da postupa istražni sudija, kako će da postupa tužilac, kako će da postupa vanraspravno veće i kako će pretresno veće da postupa. To je razrađena materija koja, u svakom slučaju, u Evropi zaslužuje prvo mesto.
Međutim, šta ćemo da radimo ako sada, vidite obim zahteva Hrvatske i obim zahteva BiH prevazišao je svaki okvir i svaku meru, gledajte, molim vas, neko iz Bosne podnese zahtev. Evo na šta se sve odnosi. Šta oni imaju pravo da traže?
Imaju pravo da traže od naših organa da se građani pozivaju u nadležni organ, da se od građana uzimaju izjave, da se građani saslušavaju u svojstvu okrivljenog, da se ispituju u svojstvu svedoka, da im se pretresa stan, da se pretresaju lica, da se vrši uviđaj, da se vrši prisluškivanje. To piše u zakonu, u ovom ugovoru.
Zatim, da se vrši tajno snimanje, da se fotodokumentacija pribavi, da se vrši uviđaj, da se oduzimaju predmeti i da se oduzima imovina i još najgore, ima nešto što ne može da bude uklopljeno u naše procesno krivično-pravno zakonodavstvo, da se ovi zahtevi u određenim slučajevima mogu prihvatiti, iako ne postoji zamolnica.
Zamislite, naslednici Hakije i Hamdije Pozderca iz Sarajeva mogu sada da jave u Beograd – molim vas da prisluškujete gospođu potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođu Gordanu Čomić ili Petra Jojića.
Na toj temi sam.
Molim vas, da li sam izašao iz okvira dnevnoga reda?