Gospođo Čomić, gospodo iz tužilaštva i Visokog saveta sudstva, gospodin Zoran Krasić je skrenuo pažnju na neke stvari koje nisu baš prihvatljive u ovom momentu, u ovom stepenu, kada radimo na reformi pravosuđa u Republici Srbiji.
U materijalu koji je dostavljen, pomenuo je gospodin Krasić, stoji – "učestvovao je na seminarima". To nije kriterijum.
Imao sam priliku da budem i u republičkom i u saveznom ministarstvu pravde i vidim da se neke stvari uopšte nisu izmenile. Ja sam osuđivao potrošnju budžetskih sredstava kada su u pitanju seminari i učestvovanje na seminarima. Stotine miliona dinara potrošeno je poslednje decenije na seminare i ta neka usavršavanja.
Ti seminari ne mogu da budu kriterijum. Seminar na Kopaoniku ili na Zlatiboru ili u Vrnjačkoj Banji, na kome učestvuje 1.000, 1.500 ili 2.000 ljudi, više liči na vašar, svadbu ili provod. I javno sam govorio da je to turizam. Neću ovde sada bilo šta da imenujem, ali velike pare su potrošene, a od tog seminara je jako mala vajda. Država, Vlada i budžet trpe takve seminare koji su, u praksi se to pokazalo, apsolutno nekorisni.
Drugi kriterijum koji se pominje u materijalu jeste ambicija. Znate, neko može da ima ambiciju, ali da li je ta ambicija zdrava ambicija? I, da li ona može biti merilo? Neki desetar želi da bude general i uzme sebi pravo da kaže – imam ambicije da budem general. To vam je isto to i kada jedan kandidat ima ambicije.
Što je još konkretnije, isti je način prihvatanja informacija i mišljenja kao u vreme '80-ih i '90-ih godina. Kaže – mišljenje svih sudija Apelacionog suda ili mišljenje sednice svih sudija Privrednog suda je da taj jeste i dostojan i stručan itd. U šta se pretvaraju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca? Pretvaraju se u instituciju koja će taj već unapred pripremljen dekret samo overiti u Savetu sudstva ili Veću tužilaca.
Ali, ovde se iz materijala ne vidi, ne mogu o kandidatima govoriti, možda su to časni, pošteni, vredni itd., ali na isti takav način…
Sećam se, jedan iz ''Jula'' je došao kod mene u Ministarstvo pravde i doneo spisak kandidata ''Jugoslovenske levice'' koje moramo da prihvatimo kao kandidate za sudije i tužioce. Kada je došao kod mene taj gospodin, neću da ga imenujem, on je bio iz ''Jula'', i doneo spisak sa memorandumom ''Jula'', rekao sam mu – možete da idete odakle ste došli; izvolite, vi, sa vašim memorandumom i spiskom ''Levice'', nećete učestvovati u izboru sudija. Tako se i dogodilo.
Zato primećujem da je isti način mišljenja ranije kolegijuma sudija tog suda, sada sednice tog suda, ali Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju veoma delikatnu ulogu da to sve provere i utvrde činjenice o kakvom se kandidatu radi.
Gospodine Ostojiću, imam konkretan slučaj kada je u pitanju bio izbor tužilaca. Radi se o jednom kandidatu iz Opštinskog javnog tužilaštava u Pančevu. Radi se o Miroslavu Lociji, koji je Slovak. Zaključio sam da on nije mogao proći po kriterijumima i merilima (sumnjam, možda nisam u pravu) samo zato što je Slovak. Znam da je čist, nekorumpiran, moralan i stručan. Zapišite, molim vas, radi se o Lociji Miroslavu. Pitajte sve iz tužilaštva, iz bivšeg okružnog i opštinskog suda u Pančevu, o kakvom se čoveku i kakvim moralnim kvalitetima radi. Ja ga znam 30 godina. Častan je i pošten. Ali, ima jedna stvar – taj čovek je podigao optužnicu protiv jednog lokalnog moćnika i nije prošao. Neću da kažem iz koje je stranke, neću to da komentarišem, ne bi bilo primereno.
Plašim se, a mislim da imamo svi dokaze. Gospodo iz tih visokih pravosudnih institucija, svedoci ste da je Savet Evrope, nadležna komisija stavila primedbe na način izbora sudija i tužilaca u Srbiji. Samo ovaj broj ljudi koji se sada bira, a javljaju se na konkurs i vi ih birate sada, potvrđuje i dokazuje da je bila katastrofalna greška da ti ljudi ne budu izabrani već u prvom krugu. To je dokaz koji ne možete ni da mimoiđete ni da zaobiđete. To je dokaz da to u tom poslu nije dobro urađeno.
Skrenuo bih pažnju, bilo je nekih komentara da su korišćeni podaci BIA pri izboru sudija i tužilaca i, ako su korišćene mere iz Zakonika o krivičnom postupku, da je bilo prisluškivanja, praćenja, fotografisanja, snimanja itd., ako ima takvih konkretnih slučajeva, slobodno ih objavite, to će preventivno delovati na sve one druge koji bi danas-sutra pomislili da krenu ka korupciji ili mitu.
Napominjem da ste imali slučaj iz jednog opštinskog suda da su sve sudije izabrane, u istoj regiji, u drugom nijedan. Ponavljam i ovo – u jednom okružnom sudu nijedan sudija nije prošao, ali je zato prošao predsednik suda u viši rang. Molim vas, da li je moguće da je taj čovek, koji je bio na čelu tog suda, ispunio uslove? Je l' on bio domaćin? Je l' on bio organizator? Da li mu sudski poslovnik daje za pravo da prati rad svakog pojedinca? Daje mu za pravo. Ali, vidite, događalo se to što jeste.
Mislim da je ovo pouka da vi, gospodo u tužilaštvu i u Visokom savetu sudstva, ubuduće treba da ipak budete oprezni ko vam se predlaže i ko ga predlaže i zašto ga predlaže. Evo, gospodin Boško Ristić zna, u onim vremenima, predsednik okružnog suda – tata, ćerka – advokat, a zet – tužilac ili predsednik žalbenog, odnosno drugostepenog veća. No, ne bih sada da vas opterećujem time.
Samo bih želeo ovom prilikom da skrenem pažnju javnosti, a i vama da ukažem na to kako to rade u uporednom pravu u drugim državama, primera radi u Francuskoj ili Engleskoj ili drugim zemljama EU, a u kom pravcu se vodi politika Republike Srbije da se usaglasi određeno zakonodavstvo sa zemljama EU.
Sudovi u Engleskoj su organizovani po tri kriterijuma. Prvi se odnosi na materiju o kojoj odlučuju sudovi, drugi kriterijum je domen stvarne nadležnosti sudova, a treća instanca odnos između sudova. Na prvom kriterijumu jedni sudovi rešavaju krivične a drugi građanske predmete, po drugom kriterijumu sudovi mogu biti viši i niži, a po trećem kriterijumu se razlikuju prema institucionalnoj nadležnosti tako da su neki samo prvostepeni, a neki su istovremeno i prvostepeni i drugostepeni sudovi.
Samo bih zamolio da mi koristimo ona uporedna pravila koja se odnose na pravosuđe zemalja anglosaksonskog i evropskog prava, ali sa razvijenijim pravnim sistemom.
Poslednja žalbena instanca u građanskim i krivičnim predmetima Engleske, Škotske i Severne Irske jeste Dom lordova ili, kako ga zovu, Gornji dom. On ima specifičnu ustavnu poziciju jer je to, u suštini, sudsko telo koje se nalazi u sastavu parlamenta. Želim da kažem da je Dom lordova kao sudsko telo samo tehnički deo istoimenog parlamentarnog doma, od koga je funkcionalno odvojen. Kao najviša sudska i poslednja žalbena instanca u zemlji, ustanovljen je (a zamislite, ne menja se) zakonom iz 1876. godine, a trenutno ih ima 12 koji imaju doživotnu titulu naslednog pera.
Širenje ideje izvan Engleske. Kada se govori o zbivanjima u Engleskoj u 17. veku, ne treba zaboraviti da je u to doba u Evropi vladao apsolutizam oličen u vladavini Luja XIV u Francuskoj. U Engleskoj, u parlamentu i sudovima, izražavano je trajno i čvrsto protivljenje apsolutizmu, što je dovelo do ograničavajuće vlasti monarha. Francuska, kao prva kontinentalna zemlja koja je ostvarila nezavisnost pravosuđa u burnim revolucionarnim vremenima, bila je dosta okrenuta engleskim uzorima. Svojom Ustavnom poveljom iz 1814. godine Francuska počinje da zasniva osnove sudske nezavisnosti i trajnost njihove službe.
Pazite, molim vas, kako je regulisana nezavisnost engleskih sudija. Ako postoji nešto iznad svega drugog u šta Englez može da bude siguran, to je da su sudije nezavisne od vlade, tj. od izvršne vlasti, pa zato i uživaju poverenje javnosti. Da li je to bio slučaj u prošlosti i da li je sada kod nas, to ostaje da i vi i javnost i oni koji su zaposleni u tim institucijama cene.
Ta tradicija je započeta zakonom o ustanovljenju, donetim još 1700. godine, koji je prvi dao sudijama potpunu nezavisnost od krune i vlade, omogućavajući im da odlučuju bez straha, što je osnova njihovog profesionalnog integriteta. Od sudije se očekuje da presuđuje u skladu sa važećim pravom, bez ikakvih pritisaka. Nezavisnost engleskih sudova bazira se na tri osnovne podele vlasti, osiguranju trajnosti službe i postavljanju sudija iz redova slobodne i nezavisne advokatske profesije.
Gospodo iz tužilaštva i Visokog saveta sudstva, gospodo iz Kasacionog suda i drugih viših sudova, kao što vidite, u Engleskoj i u drugim zemljama osnovna baza za izbor nosilaca pravosudnih funkcija jeste advokatura. Advokaturu su nekada, za vreme Broza, smatrali neprijateljskom institucijom, pa je zato 750 advokata završilo u zatvorima. Pa je Đilas rekao u to vreme, još 1953. godine – dobra je ''Ozna'', a nije loša ni milicija, jer je vršila kontrolu nad advokatima.
Kako je to regulisano kada je u pitanju Francuska? Ukratko, samo najbolji studenti pravnih fakulteta, po završenim studijama, ako žele da im životna karijera bude sudijski poziv, ali samo najbolji, konkurišu za upis u škole, po položenom upisnom ispitu započinju specifične dvogodišnje studije u najboljim uslovima koje im pruža škola u Bordou (i što se tiče predavača i ostalih pogodnosti, biblioteke, prostora i ostalog) i mnogo vremena provode stičući praktična sudska znanja u svim institucijama.
Ali pazite šta je interesantno kod Francuske – buduće sudije provode dve nedelje u zatvoru, da bi videli kakva je situacija u tim zatvorima, šta sve doživljavaju osuđeni i da bi mogli da imaju i tu činjenicu u vidu, kao doživljenu okolnost, pri odmeravanju kazne.
Koliko još imam vremena, gospođo potpredsedniče?
(Predsedavajuća: Minut i 45 sekundi.)
Vidite da li ima uticaja ili nema uticaja da li izvršna vlast i da li imperator u nekoj državi, kralj ili predsednik republike ili predsednik vlade vrši nadzor i vrši uticaj na sudove. Kada je Džejms Drugi otpustio sudiju Tomasa Džonsa, napominjući mu da to pozdravlja više od 12 drugih sudija, znate li šta mu je rekao Džejms? Odgovorio mu je da on sigurno može naći 12 poslušnih sudija da podrže šta god zaželi kralj, ali da neće moći naći 12 advokata u istu svrhu. A kako je advokatska profesija u Engleskoj oduvek bila pa je i danas ta iz čijih se redova biraju sudije, to se nezavisni duh iznova rađao i širio među sudijama, ma koliko bili smenjivani. Hvala vam.

Dame i gospodo, gospođo predsedniče, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Srpska radikalna stranka ocenjuje da je u izradi osnovnoga Zakona o bezbednosti saobraćaja, u prvom redu, trebalo da učestvuje i da ga pišu, pre svega, stručni ljudi iz MUP isključivo, i to ljudi koji imaju dugogodišnje operativno iskustvo na pisanju ovog zakona.
Verujem da je bilo učešća u pripremama pisanja ovog zakona, ali imam saznanja da je drugo ministarstvo imalo svog autora, koji je, izgleda mi, imao odlučujuću ulogu kada je u pitanju ovaj zakon. S tim se ne bih nikada složio da sam ministar unutrašnjih poslova.
Molio bih, gospođo predsedniče, dajte, pozovite ministra, jer imam za njega nekoliko važnih pitanja, da u toku dijaloga možemo eventualno neke stvari da razjasnimo. Bez njega ne vredi.
Što se tiče člana 156. koji se menja, a radi se o predloženom članu 3, mislim da se olako ovo prepušta, gospodo iz Ministarstva, drugom ministru da odlučuje kad je u pitanju određena regulativa koja po prirodi posla treba da spada u nadležnosti MUP, zato što je MUP operativni organ i čiji poslovi mogu biti vrednovani i delotvorniji sto puta, nego da ga piše onaj ili neki ministar iz zaštite životne sredine ili za infrastrukturu, a nije imao nijednog dana radnog staža, niti je operativno pokrivao nijedan teren u državi Srbiji.
Što se tiče člana 6, ovde je vrlo diskutabilno pitanje. Ako se nađe vozilo koje je nepropisno parkirano, šta će se desiti? Donosi se rešenje, ako nema vlasnika vozila, obaveštava se onaj koji uklanja vozila, a u elektronskoj formi obaveštava se vozač da će vozilo biti uklonjeno na osnovu tog rešenja.
Vidite sad šta je sporno. U praksi je to vrlo, vrlo rizično. Na koje vidno mesto treba da bude rešenje istaknuto? Da li na banderu, da li na topolu, da li na bagrem, da li na izlog ili za brisač ili za tablicu? To može biti i u praksi vrlo sporno. Ovo neće moći da baš u praksi bude detaljno i kako je zamišljeno primenjeno.
Što se tiče člana 7, on dobro reguliše ovu oblast, ali ću vas zamoliti, gospodo iz MUP, da se može odustati od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kad je u pitanju zdravlje ljudi. Molim vas, gospodine starešina za saobraćaj pri MUP, da u tom pravcu učinite korak napred, da izdate uputstvo policijskim stanicama na terenu, da ispred svih zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji gde građani dolaze radi bolesti i zdravlja bude ukinut pauk, onaj koji je često u zloupotrebi od strane lokalne vlasti.
Usaglasite to sa lokalnom vlasti, da lokalna vlast više ne dere građane i da ih ne kažnjava, a pogotovo kad je u pitanju teška bolest i građanin koji je oca, majku ili svoje dete ili svog najbližeg dovezao pred zdravstvenu ustanovu, da iz zdravstvene ustanove se vrati, a vozila nema. Ta lokalna uprava sadašnja nije gradila te trotoare. To su gradili ranije ljudi. Zar bolesnici ne zaslužuju tu pažnju kad dolaze pred bolnicu da svoje vozilo mogu da parkiraju, da svog bolesnika u bolnicu smeste i da ga posete.
Zamolio bih vas, konkretan primer u Pančevu. Već sam za sutrašnju sednicu Skupštine grada Pančeva predložio dopunu dnevnog reda da se ukine naplata parkiranja ispred zdravstvenih institucija. Usaglasite sa lokalnom samoupravom, a vi ste za mene odlučujući i merodavni da naložite policijskim stanicama i da ne slušaju lokalnu samoupravu, kad je u pitanju zdravlje ljudi.
U tom pravcu, ima jedan pozitivan primer koji ne možemo da zaobiđemo. Vlada je donela jednu uredbu nakaradnu, štetnu po građane, povećala je velike cene za odnošenje nepropisno parkiranih vozila, duplirala ih, ali vidite, našao se čovek jedan, gradonačelnik, koji je rekao... evo ovo vreme mi nemojte računati, molim vas... našao se čovek koji je rekao, neću da poštujem uredbu vlade, Đilas je rekao 50% skidamo cene. Molim vas, sve što je delotvorno za građane u svakom slučaju procenio je i on se suprotstavio odluci odnosno uredbi Vlade.
Ministar je izneo statističke podatke, pa mi je žao ovde, jer je izneo neke podatke delimične. Ti podaci koje je on izneo, izneo je delimično, ali je ipak ostalo nedorečeno kad je u pitanju saobraćajna policija. To je samo deo poslova koje obavlja saobraćajna policija.
Nema ni reči o tome da saobraćajna policija obavlja i druge brojne poslove, pre svega otkriva i rasvetljava krivična dela na terenu, hvata izvršioce krivičnih dela, hvata lica po poternicama, učestvuje u brojnim otkrivanjima nedozvoljene trgovine droge i oružja, a to su, gospodo iz Ministarstva, ogromni poslovi koji se na terenu dešavaju, ali se nigde ne evidentiraju i vi to ne prikazujete u svojim izveštajima, odnosno danas je ministar morao i to da prikaže da se vidi da i saobraćajna policija ne statira i ne samo da figurira na ulici.
Stanje na putevima; investitori i izvođači koriste za poslednjih deset godina manevarski prostor da se u investicijama puteva odvija velika pljačka, veliki kriminal i korupcija.
Podsetiću vas, a za to imam hiljade svedoka, a vi kao dokaz možete da uzmete podatke iz Direkcije za izgradnju puteva Republike Srbije, da je od 1999. godine do današnjeg dana Pančevački put od Krnjače, tj. mosta na Dunavu, do Pančeva sedam puta prekopavan i presvlačen i rekonstruisan. Koji su to bili izvođači radova? Ko ih je kontrolisao? Ko je bio nadzorni organ? Koliko to košta jednom, drugi put, treći put, do sedmog puta?
Gospodo, verujem da ste putovali od Beograda prema Novom Sadu, između Inđije i Banstola, 1936. godine je pravljen taj deo puta. Videćete da je danas taj betonski deo puta još uvek u upotrebi, a nama pojedini kriminalci kojima je povereno da rekonstruišu i izvode radove, put po projektu predviđen da bude osam metara skrate na šest metara. Dva metra nema.
Gde su pare od ona dva metra na, recimo, 15-20 kilometara? Koliki je tampon? Od čega je tampon? Koja vrsta i kvalitet materijala je upotrebljen za asfaltiranje i za presvlačenje?
Idite sada prema Pančevu, imaćete prilike da vidite pet slojeva različitih boja. O čemu se radi? Zato bi morala policija da uzme stvar u svoje ruke, da izvrši reviziju. Ko je to dozvolio da se sedam puta prekopava put i presvlači, izgrađuje za poslednjih sedam godina unazad od Pančeva do Beograda.
Došao je gospodin ministar, meni je drago.
Samo da podsetim, gospodine ministre, vi ste u vašem obraćanju u Skupštini delimično izneli poslove koje obavlja saobraćajna policija, prisutne sam obavestio, ali veliki broj poslova policija obavlja, tj. otkriva, rasvetljava krivična dela i brojne prekršaje, nedozvoljenu trgovinu droga i oružja, hvata lica po poternicama itd.
Dakle, veliki broj poslova policija radi, ali da nije istaknuto u vašem izlaganju. Da ne bi bilo štete po saobraćajnu policiju, s obzirom da ima neka iskustva i da imam saznanja neposredno iz operative, molim vas, vrednujte to pripadnicima saobraćajne policije.
Gospodine ministre, u putnoj privredi je veliki kriminal. Tu mnogi žare i pale. Uzmite cenu jednog kilometra puta koji se gradi i koji je građen ranijih godina, videćete da se nešto platilo pet puta umesto jednom.
Kada su u pitanju regionalni putevi, prepušteno je lokalnoj samoupravi, ali bi i policija morala operativno da sarađuje i da preduzima odgovarajuće mere sa pravosudnim organima, i da se podnose krivične i prekršajne prijave tamo gde su određeni ljudi, rukovodioci i oni koji odgovaraju da putna privreda, odnosno putevi moraju biti rekonstruisani i popravljani, udarne rupe.
Za to građani plaćaju prilikom osiguranja i ostalih dažbina koje daju. Zato treba policija da i pored ostalih poslova i ovo ima u vidu i da potencira i da se na taj način konačno obračunate sa onim ljudima koji su neodgovorni.
Gospodine ministre, državo pomozi! Zašto nama policija ide gola i bosa? Zašto budžet Republike Srbije nije usmeren na poboljšanje materijalnog položaja pripadnika organa unutrašnjih poslova, od kojih svaki ministar i član Vlade traži da policija hapsi, juri, sprečava itd? Molim vas, pogledajte kada je poslednja uniforma primljena i oprema u pojedinim policijskim stanicama i policiji. Zašto idu ljudi iskrpljeni? To nije pre 50 godina bilo u policiji, onda je bila narodna milicija.
Gospodine ministre, mislim da vi imate informacije i da znate koliko se lica danas u Republici Srbiji prati, koje lice se prati i obezbeđuje i po kom pravnom osnovu, pod kojim stepenom se koje lice prati, obezbeđuje i po kom pravnom osnovu. Koliko učesnika u obezbeđenju tog lica učestvuje dnevno, nedeljno i mesečno, koja tehnika je upotrebljena za obezbeđenje pojedinih lica. Koliko to poreske obveznike naše građane košta?
Drugo, da li se može obelodaniti ijedan plan i stepen obezbeđenja bilo koga u ovoj državi? Da li je to tajna? Zašto bi bila tajna? Bio sam u republičkoj i u saveznoj Vladi, pa nikome nisam dao da me obezbeđuje. Taman posla da ministra obezbeđuje, koga su građani poslali. Hajde sad da mu damo četu policije. Jednog dana, gospodine ministre, zapamtite, možda bude shvaćeno kao šala, ali jednog dana tražiće vam i orkestar milicije da ga prati, ako budete dozvolili.
Ono što je tražila, gospodine ministre, SRS, molim vas, vi ste ozbiljan čovek i odgovoran, ali SRS nije zadovoljna s tim što vi SRS niste dostavili podatke koje je ona tražila vezano za određena obezbeđenja. Vi to uskraćujete SRS i poslanicima SRS. Prema tome, to ne bi trebalo da bude tajna ni za koga, jer mi imamo na to pravo bilo ko da je u pitanju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, član 107. Poslovnika Narodne skupštine – poslanik je obavezan da govori o tački dnevnog reda.)
Znate šta, ovo je bezbednost. Imam čast što je danas bezbednost i jedino ministarstvo koje je u kompletnom sastavu došlo pred Skupštinu i to treba imati u vidu uvek.

Gospođo predsedniče, sve je to u funkciji bezbednosti, od lokala do vas kao predsednika Skupštine u ovom trenutku. Sve se tiče svakog čoveka pojedinačno.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, kada na dnevnom redu budu izmene i dopune Zakona o policiji, onda ćete imati širu temu za razmatranje bezbednosti. Sada je tema našeg rada izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja. Upozoravam vas jer me stvarno prisiljavate da vam izričem mere na koje sam obavezna ako narodni poslanik krši član 107.)
Mogu li da nastavim?
(Predsedavajuća: U okviru poštovanja člana 107. da govorite o temi dnevnog reda.)
Svakako. Šta je trebalo rekao sam, a imam još da dodam da je u pogledu zakonske regulative kada je u pitanju bezbednost saobraćaja. Nedostatak u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Koji je to nedostatak? Imate krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Ugrožavanje javnog saobraćaja je normirano i predviđeno u članu 289, a kada je u pitanju ova materija samo dva člana je regulišu u Krivičnom zakoniku, a to je jedna ozbiljna materija – bezbednost saobraćaja.
Da bi se postigla adekvatna, gospođo predsedniče, bezbednost saobraćaja, pa nemojte mi zameriti kad kažem da ovi ljudi koji rade na poslovima bezbednosti saobraćaja da danju i noću rade i da treba da imaju plate i uniforme, i da ako im obezbedimo plate i uniforme i opremu neće biti korupcije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospodine ministre, ovo je samo prva stepenica u državi Srbiji kojom treba da se regulišu odnosi na tržištu, jer na tržištu Republike Srbije vlada veliki nered. Taj nered se ogleda u brojnim činjenicama koje ne bih ponavljao, o kojima je govorio i gospodin Zoran Krasić.
Što se tiče ovog zakona, on treba da obezbedi sigurnost tržišta, da spreči zloupotrebe, da osigura domaće tržište, da obezbedi domaće proizvode na svom tržištu kao prioritet, a ne da omogućava uvoz bilo čega i svačega iz inostranstva, a što se proizvodi u državi Srbiji.
Veliki problem će biti, zato morate nastojati da se ovaj zakon primeni, ali moj predlog je da odmah otpočnete pripreme izmena i dopuna ovog zakona. Ovaj zakon ne bi trebalo da ima ovoliko članova, ukupno 81 član. Da bi se detaljno preciziralo i da bi se obezbedila sigurnost i zaštita domaćeg tržišta i domaće proizvodnje, ovaj zakon bi trebalo da iznosi onoliko članova koliko iznosi Zakon o obligacionim odnosima. Dakle, sveobuhvatan zakon.
Drugo, kod izmena i dopuna zakona, gospodine ministre, nužno je bilo jedno poglavlje da ste u ovaj zakon ugradili i zaštitu potrošača. To je jako važno pitanje ili ćete da pripremate donošenje novog zakona o zaštiti potrošača. Potrošači u Srbiji nisu zaštićeni. To možete da se uverite u razgovoru sa građanima koji kupuju svakodnevno određene proizvode u određenim prodavnicama. Prema tome, tu se radi o zloupotrebama i prevarama.
Da bi ovaj zakon zaživeo mora sada Ministarstvo i lokalna samouprava na koju se prenose određena ovlašćenja da preduzme odgovarajuće mere, ali da biste mogli da imate poverenja da će ovaj zakon da zaživi na lokalnom nivou morate preko nadležnih državnih organa da sprečite korupciju. Ako prebacite bez kontrole lokalnoj samoupravi da oni primene ovaj zakon, to je leglo korupcije.
Uzmite samo jedan primer, buvljak u Pančevu. Najveći buvljak na Balkanu, prvi otvoren. Prema analizama, godišnje se izgubi 200 miliona evra nekontrolisano, nenaplaćeno. Pretežno su to šverceri sa strane. Tamo nema reda, nema komunalne, ni tržišne inspekcije. Da je ima ne bi bilo ono katastrofalno stanje i onaj kriminal koji se događa na pančevačkoj buvljoj pijaci. Najmanje je naših radnika i naših građana tu. Sa strane se uvozi sve i svašta i radi ko šta hoće.
Da bi ovaj zakon mogao da bude primenjen, lokalna samouprava, tržišna inspekcija i Ministarstvo moraju da insistiraju i da ostvare kontrolu kako on treba da zaživi i da bude primenjen.
Što se tiče trgovine, gospodine ministre, zašto Srbija uvozi mleko? Zašto građani Srbije, odnosno stočari bacaju mleko? Zašto je država dozvolila uvoz 4.434.000 litara svežeg mleka, čija je cena veća od domaće za osam do deset dinara? Da li znate, prema podacima nadležnih institucija iz klanica i sa pijaca, pokazuje se da oko 80 hiljada muznih krava je završilo u preradi?
Gospodine ministre, Vlada o ovome mora da vodi računa i mora da ima obaveštenja i da preduzme mere kojima treba zaštititi domaće proizvođače. Četrnaest hiljada individualnih proizvođača, malih mlekara i onih koji imaju krave i prodaju mleko je ugroženo uvozom mleka u prahu. Samo prošle godine je uvezeno više mleka u prahu nego za prethodnih 10 godina. To treba sprečiti. U interesu je građana i naših proizvođača to mora da se spreči.
Što se tiče proizvodnje stočarskih, poljoprivrednih, voćarskih, povrtarskih proizvoda, Vlada Republike Srbije mora da posveti veću pažnju. Nemojte dozvoliti i varate se ukoliko mislite da ako dođe meso za preradu iz EU i iz hladnjača koje stoji lagerovano i po 20 godina, da je ono za našu industriju i za preradu i za upotrebu naših građana kvalitetnije nego ono koje se može proizvesti na teritorijama Republike Srbije, po opštinama.
Recimo, opština Čajetina, Zlatibor, 680 kvadratnih kilometara ta opština ima pašnjaka. Nekada je bilo preko 100-150 hiljada ovaca na Zlatiboru, a sada nema ni 100 ovaca.
Tu je gospodin Arsen Đurić koji najbolje može da kaže koje su perspektive za proizvodnju mesa ne Pešteru, Zlataru, Zlatiboru i da ne nabrajam. Velike su to površine i veliki potencijali. Treba iskoristiti.
Zato bi ministar za poljoprivredu morao da obiđe samo u Zlatiborskom regionu Tornik, Murtenicu, Zlatar, Mučanj, Javor, Pešter, selo Jasenovo, Kućani, Ojkovica, Trudovo, Močioci, Negbina, Draglica, Rasnica, Donja i Gornja Bela Reka, Semegnjevo, Kriva Reka, Ravni, Ljubiš, Bela Reka, Burađa, Dumbelovići, Amzići, Kokići, Grbići, Gojgići i da ne nabrajam.
Možete na ovakvih stotine i stotine domaćinstava i stotine i stotine mesnih zajednica imati priliku da se uverite da se tamo može proizvesti dobra hrana za naše potrebe, a ne uvoziti svašta. Time se obezbeđuje domaća proizvodnja.
Prošle godine je uvezeno mesa u vrednosti od 40 miliona, luka u vrednosti 5,5 miliona evra, grožđa u vrednosti 10 miliona. Uvoze se šljive, šargarepa, sve i svašta.
Gospodine ministre, skrenuo bih pažnju i pozvao bih državnu bezbednost tj. Biju, kako Biju tako i javnu bezbednost, dakle MUP i nadležne resore u oblasti trgovine i poljoprivrede, tajne službe, kako pišu novine, bivših republika, imaju i usred Beograda baze, stanove, logistički pripremljene za špijunažu koje im je u nasleđe ostavila jugoslovenska državna bezbednost.
O čemu se ovde radi? Radi se o tome da je angažovana ekonomska špijunaža, hrvatska i slovenačka, na području Republike Srbije, a posebno na području AP Vojvodine. Angažovana je i u ekonomskoj špijunaži i zahvaljujući njoj hrvatski tajkuni pokupovali su mnoge dobre poljoprivredne prehrambene firme i uz njih dobili velike zemljišne posede.
Dakle, potrebno je da vi kao predstavnik Vlade, ujedno naša državna bezbednost tj. BIA da se suprotstavi ekonomskoj špijunaži Hrvatske i Slovenije na području Republike Srbije. Ove lance trgovinske koje oni grade, oni imaju privilegije, ali Srbija ne može da napravi ni šupu u Hrvatskoj i u Sloveniji, ali zato mogu na stotine hiljada da kupuju, da izgrađuju lance, da izvoze.
Zamislite, nekim našim biznismenima poklonjene su šećerane. Ne proizvode oni šećer, nego šećernu repu, izvoze je Hrvati, zatim se prerađuje u Hrvatskoj šećerna repa srpska i uvozi se i prepakuje za potrebe tržišta Republike Srbije.

Dame i gospodo, gospođo predsedniče, imam primedbe u odnosu na predloženi poslovnik, pa ako se uzme u obzir istorija srpskog parlamenta, ovakav poslovnik i ovakvu diktaturu, koja brže napreduje od artiljerije, nije zabeleženo.
Kao prvu primedbu bih imao u vezi predsednika Narodne skupštine kako je definisan.
U članu 27. predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu. Ne, predsednik Narodne skupštine treba da zastupa Narodnu skupštinu. Dalje, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.
Proučavajući uporedno pravo, između ostalog, izanalizirao sam poslovnik nemačkog Bundestaga, koji posedujem iz 1982. godine. U članu 7. ovog poslovnika nemačkog Bundestaga zadaci predsednika formulisani su – predsednik zastupa Bundestag i vodi njegove poslove, on čuva dostojanstvo i prava Bundestaga, unapređuje njegov rad, vodi rasprave, pravedno i nepristrasno i brine se za red.
Mislim da je ova formulacija bila kud i kamo pravilnija, jer predsednik Narodne skupštine ne ide na Olimpijske igre da predstavlja zemlju, on zastupa parlament. To je jedna primedba.
Dalje, kada je u pitanju parlamentarna demokratija i ovaj predlog poslovnika koji iz mog ugla ocenjujem, imajući u vidu u nazad 20-30 godina, postaje jedan veliki paradoks. Početak 21. veka obeležio je jedan veoma uočljiv paradoks – demokratija je navodno trijumfovala u većini zemalja sveta i kao ideal, i kao skup političkih institucija i prakse. Međutim, kao velike demokrate mnogi u mnogim zemljama doveli su do velikog razočarenja zbog rezultata koje je ostvarila u praksi, kao što je to i slučaj u našoj zemlji.
Parlamenti danas imaju ključnu ulogu u rešavanju ovog paradoksa. Oni su centralna institucija demokratije, jer izražavaju volju naroda, prenose narodna očekivanja i traže odgovore za njihove potrebe.
Po mom mišljenju i mišljenju SRS, parlament je taj koji treba da pomogne u rešavanju najaktuelnijih problema s kojima se građani suočavaju u svakodnevnom životu. Kao izabrano telo koje predstavlja sve strukture društva, naš parlament ima jedinstvenu odgovornost da usklađuje sve interese i očekivanja naših građana putem demokratskog dijaloga.
Nažalost, demokratskog dijaloga u parlamentu Republike Srbije između vladajuće koalicije i opozicije nema, jer vladajuća koalicija ponižava, omalovažava, a ne uvažava opoziciju, koju su takođe građani na izborima birali.
Doprinos parlamenta demokratiji kakav je u Srbiji? Kao ideal demokratija bi trebalo kod nas da predstavlja osnovni princip, garantovan okvir građanskih prava. Kada je reč o građanskim pravima moram da istaknem, da bi ljudi mogli da utiču na zakone i politiku koje se na njih odnosi, potrebno je da su im zajamčena osnovna prava da se slobodno izražavaju, da se slobodno udružuju sa drugima, da biraju svoje predstavnike na slobodnim i fer izborima.
Iako je poštovanje prava odgovornost svih građana, parlament kao zakonodavna vlast ima posebnu odgovornost da obezbedi formulisanje načina zaštite ovih prava u praksi, u skladu sa međunarodnim standardima i ljudskim pravima.
Kakav bi trebalo da bude okvir za demokratski parlament? Parlament treba da obezbeđuje adekvatnu predstavljenost svojih birača i svojih biranih predstavnika - narodnih poslanika, da bude transparentan, da bude dostupan, da parlament polaže račune, to znači da narodni poslanici polažu račune svojim biračima i da bude efikasan.
- Zaštita prava poslanika u vršenju njihovih mandata, posebno kada je u pitanju parlament Republike Srbije. Jedan od osnovnih uslova da u parlamentu postoji adekvatna predstavljenost je da narodni poslanici uspešno predstavljaju svoje birače. Ovim poslovnikom to je poslanicima onemogućeno, da poslanici slobodno mogu da iznose svoje mišljenje, bez straha i bojazni.
Istorijski gledano poslanici su često bili izloženi raznim oblicima pritisaka i zastrašivanja od strane vlada, a posebno da su javno istupali protiv zloupotreba vlasti od strane Vlade, poslanici su često bili u situaciji da trpe nepravedni pritisak koji je poticao iz drugih krugova moći.
Zaštita prava poslanika predstavlja neophodan preduslov koji poslanicima omogućava da štite ljudska prava i osnovne slobode naših građana. Opoziciji u parlamentu Republike Srbije je to onemogućeno.
- Kontrola kroz poslanička pitanja i interpelacije. Svrha postavljanja poslaničkih pitanja u Narodnoj skupštini sastoji se pre svega u tome da se poslanicima pruži prilika da traže informacije o pitanjima od javnog značaja.
Drugo, postavljanjem pitanja od javnog značaja vrši se pritisak na Vladu da deluje u interesu naroda i države.
Druge važne karakteristike poslaničkih pitanja odnose se na pružanje prilike poslanicima da prenesu Vladi mišljenje i raspoloženje javnosti o tekućim i važnim pitanjima građana.
Gospođo predsedniče, ne znam da li je predlagač imao priliku i da li vi znate – za slučaj povrede poslaničkih prava koji nije rešen na nivou države, poslanici mogu da se žale Komitetu za ljudska prava poslanika, koji je osnovan pod pokroviteljstvom Interparlamentarne unije 1977. godine. Ovaj komitet, koga čine visoki funkcioneri parlamenata iz celoga sveta, radi na osnovu procedure koja je nalik sudskoj proceduri i koja ima za cilj da se u poverenju postigne obostrano prihvatljiv dogovor sa vladom, odnosno parlamentom o datom pitanju.
Savet Interparlamentarne unije je sada prihvaćen kao glavno međunarodno telo za zaštitu prava poslanika. Obaveštavam sve poslanike, čija budu prava povređena u ovom parlamentu, da imaju pravo da se obrate ovoj instituciji za zaštitu svojih prava.
Što se tiče poslaničkih pitanja, u Poslovniku nemačkog Bundestaga regulisano je kud i kamo preciznije, opširnije. Poslanicima je omogućeno da postavljaju pitanja kada je povreda Poslovnika u trajanju od pet minuta, u ovom poslovniku predviđate dva minuta. Da li je to demokratija, je l' mi idemo u EU? Mi smo pre 20 godina bili po ovom pitanju, ako upoređujemo, u EU, a sada idemo unazad.
Što se tiče poslaničkih pitanja i tu je zaista uveden u Bundestagu određeni red, što je predlagač mogao da koristi. Međutim, to nije korišćeno.
Što se tiče mera koje izriče predsednik, voditelj parlamenta, a po kome postupa Administrativni odbor, u nemačkom poslovniku postoji da na opomenu ili isključenje poslanik ima pravo žalbe, odnosno prigovora koji se stavlja na dnevni red skupštine Bundestaga, a da Skupština po njemu donosi odluku, ali to ne utiče na odlaganje izvršenja.
Dakle, svaki poslanik kome bude izrečena mera ima pravo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i to u članu 36. koji normira: "Jamči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravo na sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili zakonom zasnovanom interesu".
Obzirom na te kazne koje se poslanicima izriču, mislim da to nema utemeljenje, niti je to ustavna kategorija, a nije ni zakonska, jer o tome nema zakona.
Moram da vas podsetim da je prvi put Administrativni odbor doneo jednu odluku po mom prigovoru, koja je bila pozitivna i što je, u svakom slučaju, Administrativni odbor, reagovao pravilno, jer sam uložio prigovor i Administrativni odbor je taj prigovor usvojio i promenio odluku o određenoj sankciji.
Što se tiče ostalih pitanja kada je u pitanju prigovor, osvrnuo bih se na postavljanje poslaničkih pitanja. Bio sam u prilici da 29. oktobra 2009. godine postavim jedno poslaničko pitanje na osnovu koga do današnjeg dana nisam dobio odgovor.
U Pančevu su privatizovana sledeće preduzeća: "Veterinarska stanica" Pančevo, JNP "Pančevac" Pančevo, DP "Pan sirovina" Pančevo, "Utva" Pančevo, NIP, Kibernetski centar Pančevo, "Jabuka" industrija skroba Pančevo, "Utva servis" Pančevo, "Tamiš informatika", Pančevo, "Utva projekt" Pančevo, "Silomont" Pančevo, "Mlekara" a.d. Pančevo, "Konstruktor" Pančevo, "Seme Tamiš", Pančevo, "Tamiš trgovina" Pančevo, "Minel oprema" Pančevo, "Elprom" Pančevo, "Gaj" Pančevo, "Staklo" Pančevo, "Petrohemija", Pančevo, "Azotara", "Auto moto društvo", "Ukras", Trgovinsko preduzeće "Trgoprodukt", Fabrika krzna Pančevo, Pekarska industrija Pančevo, Pamučni kombinat, "Trudbenik" Pančevo, Fabrika sijalica Pančevo.
Tražio sam odgovor – pošto je Pančevo prodato? Gospođo Čomić ni danas nisam dobio odgovor. Ne morate mene rukom da opominjete. Pre svega, ovo je pitanje koje sam postavio, ali do današnjeg dana nisam dobio odgovor. Pošto je prodato Pančevo? To su pitanja od značaja za građane. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, gospodine guverneru, izgleda da ste vi ovaj predlog zakona naručili, kao što to obično rade oni koji idu kod šnajdera da naruče odelo po želji, za prepoznatljivu mušteriju koja će pošteno da plati.
Gospodine guverneru, obrazlagali ste danas i definiciju i naziv Narodne banke Srbije. Prvo, u odredbi člana 1, shodno Ustavu Republike Srbije, tj. članu 95, kaže - Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine. Međutim, u odredbama zakona za koji slede izmene i dopune nema nijedne reči da su odredbe i definicije u skladu sa Ustavom, niti su u skladu sa članom 1. Predloga zakona.
Vi ste u članu 1, odnosno 2. predvideli da je NBS centralna banka Republike Srbije. Gospodine Jelašiću, da li je to zbog toga što je ona u centru Beograda, glavnog grada?
Drugo, uzmite, ne znam ko je pripremao ovaj predlog, ko će da pripremi i ko će da da odgovore na član 4. Da li vam je član 4. u skladu sa članom 2? Nije. U članu 4. predlažete da se u članu 5. izvrše izmene, koje glase: ''NBS ima pečat...'' (Je l' tako? Jeste.) ''... koji sadrži naziv Republike Srbije i naziv i sedište NBS, kao i Veliki grb Republike Srbije''. Ima li ovde, u ovom pečatu, sadržaj da je Narodna banka Srbije centralna banka Republike Srbije? Nema. Imate veliki problem, jer se radi o preko 45 članova koji nisu u skladu sa Ustavom, čl. 92, niti sa odredbama člana 2. Predloga zakona.
Gospodine Jelašiću, postavlja se jedno pitanje, koje bi trebalo da zna finansijska struka. Kaže se da se iskusan finansijer stvara kroz praksu godinama, baš kao i dobar hirurg ili pilot, samo što se greške neukog pilota i hirurga vide brže i one su, ma kako bile strašne, individualne, a greške nekog finansijera, mislim na vas i na ministra finansija, jer ste vi najveći neprijatelji budžeta Republike Srbije i najveći neprijatelji poreskih obveznika.
Šta mogu da urade guverner i ministar za finansije? A budžet Republike Srbije treba posmatrati kao i svaki budžet u drugoj državi - to je mikrohirurgija. Greške neukog finansijera su naoko teško vidljive, ali su sa drastičnim i nesagledivim posledicama, koje, što je najstrašnije, pogađaju nebrojeno mnogo ljudi u Republici Srbiji.
Gospodine guverneru, kakvo je stanje u Republici Srbiji? Bruto domaći proizvod je manji za 3%, uvoz opreme je manji za 40%, a repromaterijala za 16%. Bruto investicije su manje za 25%, industrijska proizvodnja je smanjena za 12%, trgovina na veliko i malo je manja za 12%, obim građevinskih radova smanjen za 30%, saobraćaj smanjen za 8%.
Površine zasejane pšenicom (ono za šta se SRS zalaže, za poljoprivredu i poljoprivrednike) od Drugog svetskog rata nikada nisu bile manje, a duplo su manje nego 1990. godine.
Izvoz robe i usluga smanjen je za 22%. Konkurentnost privrede je na listi Svetskog ekonomskog foruma pala za 8%. Spoljni dug je dostigao 32.750.000.000 dolara. Javni dug premašio deset milijardi evra. Računi preduzeća su blokirani u 69.000 slučajeva. Broj nezaposlenih je oko milion građana Srbije, a bez plate radi više od 200.000 ljudi. To vam je slika, gospodine guverneru.
I, problem je u tome što se javlja jedna veoma važna činjenica. Gospodine guverneru, možete li vi da odgovorite na moje pitanje, a da građanima Srbije danas date konačno obaveštenje? Devizne rezerve Srbije su stvorene od strane građana Republike Srbije, radnika i ostalih. Molim vas, te devizne rezerve, kolike su? Da odgovorite, nemojte da krijete. I gde se nalaze, od kada, po godinama, ko s njima raspolaže i kolike su, naravno? Zašto su one tajna za građane Srbije?
I što niste ipak predložili da se jedna milijarda evra ovih deviznih rezervi pokloni seljacima poljoprivrednicima, voćarima, stočarima, povrtarima, vinogradarima, da mogu da proizvode i za sebe i za državu i za izvoz? Bilo bi dobro da ste im omogućili da kupe, za onu 41 milijardu dinara pre dve godine, za specijalne usluge samo, moglo se kupiti 14.000 traktora, da se poklone individualnim poljoprivrednim proizvođačima, da oru ovu srpsku zemlju, da proizvode i za sebe i za državu i za izvoz. Hvala.

Ukazao sam, kada sam govorio o prethodnom amandmanu, na to da pravno-tehnička regulativa u ovom predlogu zakona nije dobra. Nije dobra utoliko što se u članu 2. stav 1. normira da je NBS centralna banka Republike Srbije, a u ostalim odredbama, između ostalih i u članu 4, koji govori o memorandumu, o štambilju, o pečatu, kaže: ''Narodna banka Srbije ima pečat, koji sadrži naziv Republike Srbije i naziv i sedište NBS, kao i Veliki grb Republike Srbije''.
Kao pravnik i imajući u vidu brojne zakonske propise i zakone koji su prošli kroz parlament za ovih mojih 15 godina, smatram da stručna javnost neće ovo moći da razume ako se u članu 4. ne bude našlo ''centralna banka Republike Srbije'', u skladu s Ustavom.
Jer, vidite, vi u ostalim odredbama pominjete samo NBS, a samo u jednom članu pominjete centralnu banku. Gde god se govori o Narodnoj banci, pogotovo kada je u pitanju član 4, biće velikih nedoumica, biće nedostataka, jer je ovde ovaj član 4. trebalo dopuniti time da je NBS centralna banka Republike Srbije, kako to član 95. stav 1. Ustava Republike propisuje.
Pravno-tehnički, definitivno nije. Možete sada da me ubeđujete, ali me ne možete ubediti, jer ja razumem definicije, razumem zakone koji se donose...

Dame i gospodo, gospodine Jelašiću, postavio sam poslaničko pitanje Vladi koja su primanja bila Upravnog i Izvršnog odbora Privredne banke a.d. Pančevo. Od Ministarstva finansija sam 5. decembra 2008. godine dobio sledeći odgovor – Snežana Munić, predsednik Izvršnog odbora - pet miliona i 400 dinara, Svetlana Kalajac… (Isključen mikrofon.)

Tu je gospodin Jelašić, ovo je nešto što treba da zna. Usput, kada govorim o amandmanu, baš bih zamolio, zbog toga što će ovo interesovati gospodina Jelašića. On će sigurno na ovo obratiti posebnu pažnju. Dozvolite mi da kažem jednu rečenicu.
Članovi Izvršnog i Upravnog odbora Privredne banke a.d. Pančevo… (Isključen mikrofon.)

Kome se ja rugam? Molim vas, samo informišem nadležni organ o jednoj činjenici. Verujem da ste i vi za to. To je baš u vezi s poslovanjem banaka i banke i upravo u vezi s ovim zakonom.
Zašto mi oduzimate pravo da dam informaciju guverneru, a i vama? Garantujem da niste za ovo. Ovo je nešto što je zaista frapantno i to je skandal. Dozvolite mi jednu rečenicu i završiću.

Daću guverneru u pisanom obliku, a i vama i svim novinarima, pošto mi ne dajete pravo da govorim. Šta mogu?

Hvala vam, ne želim da polemišem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, što se tiče amandmana koji je podnela Gordana Paunović Milosavljević, on se tiče odredaba člana 10, gde je predložila da se u stavu 3. treba drugačije uredi ova norma, tj. da stručnjaci koji obavljaju poslove veštačenja u državnim organima treba da budu isključivo lica koja su upisana u registar veštaka.
Što se tiče ovog zakona, samo bih ukazao da je trebalo u ovom zakonu predvideti dvostepenost. Dalje, u članu 7. nedostaje norma i predviđena mogućnost da ne može biti sudski veštak onaj koji je ranije osuđivan davanjem lažnog iskaza, gde je i veštačio. To u zakonu nije predviđeno, kao i u ovom predlogu.
Nema dvostepenosti što se tiče člana 13, jer u članu 13. kada se donese rešenje o imenovanju veštaka, koje donosi ministar, a protiv tog rešenja nema mogućnosti da se izjavi žalba, mada sud nadležni predviđa mogućnost da se protiv rešenja, kojim se odbija zahtev za imenovanje kandidata za veštaka, može pokrenuti upravni spor, ali ne vidim da ovde ima dvostepenosti.
Drugo, ovaj zakon nema kaznene odredbe. Nužno je da i ovaj zakon ima kaznene odredbe, zbog toga što bi veštak sasvim se drugačije ponašao kada bi za lažno ili netačno veštačenje davao nalaze na kojima on dovodi sud u zabludu da se zasnuje jednog dana u nekom predmetu pravosnažna sudska odluka.
Mislim da je dobro, gospođo ministre, što ste posle 23 godine vi odlučili da predložite da se donese ovaj zakon. Međutim, ovaj zakon treba da bude jedna početna faza u reviziji našeg zakonodavstva, a s druge strane, da se u određenom periodu izvrše izmene i dopune ovog zakona.
Kada su u pitanju sudski veštaci, prošli put sam vas obavestio, gospođo ministre, za slučaj koji se desio i postupak koji se vodi pred Višim sudom u Zrenjaninu, u predmetu protiv odgovornih lica, odnosno Miroslava Živanova i drugih kompanije "Agroživ".
Gospođo ministre, postavlja se pitanje – kakav je značaj veštaka u ovom predmetu? To je bila jedna firma koja je imala 3.500 zaposlenih radnika, ali je tu firmu trebalo uništiti da bi došli Slovenci i "Perutnina" iz Slovenije, "Agrokor" iz Hrvatske, da unište proizvodnju mesa u Srbiji i da preuzmu tržište.
Velika je vrednost te kompanije. Tu kompaniju su uništili oni koji su omogućili da na jedan neprihvatljiv način dođu strane kompanije i da na taj način budu uključene u rasturanje "Agroživa", a dobro znate da je tamo i stečajni upravnik, imali ste podatke da je Vlada Republike Srbije donela jedan pravilnik o nagradama i naknadama stečajnih upravnika …

Gospodine Novakoviću, ovde se radi o veštacima koji veštače u ovom predmetu kao oštećeni. Ovo je predmet zakona. Vi ste advokat i znate šta znači ako oštećeni treba da veštači u jednom predmetu, kao što je to slučaj u "Agroživu", pre svega u ovoj kompaniji.
Da stvar bude grđa, gospodine Novakoviću, čovek koji nikada nije imao nikakav poslovni odnos sa ovom firmom, Žilović i "Žilović" d.o.o. iz Beograda uspostavlja poslovnu saradnju, a istovremeno postaje pomoćnik stečajnog upravnika i direktora u ovoj firmi. Ta firma sada ima štetu preko 100 miliona evra, a poverioci su oštećeni, oštećeni radnici, imovina razgrabljena i zbog toga ukazujem, ovo će biti predmet i sudski i policijski, jer se radi o velikoj vrednosti, gde je trebalo uništiti "Agroživ" i na taj način omogućiti drugima da preuzmu tržište.
Gospođa ministar dobro zna o ovom predmetu šta se sve događalo i šta se događa, ali su oštećeni poverioci zahvaljujući veštaku, koji iz Novog Sada jedan zavod veštači, koji je privatna firma, a ujedno kao oštećeni u tom predmetu.
Zbog toga ovo, gospodine Novakoviću, ovo povezujem i tvrdim da je cilj ovog krivičnog postupka bio da se uništi "Agroživ", da se uključe veštaci koji će da veštače onako kako to nekome odgovara, da stečajni upravnik i tim kojim rukovodi restrukturiranjem ne dozvoljava da se imovina registruje, da se čuva ta imovina i da uđe u masu kapitala "Agroživa".
Što se tiče veštaka, vama je dobro poznato, gospodine Novakoviću, zato što ste godinama imali prilike da veštačite saobraćajne nezgode, videli ste šta se događalo. Za veštaka se određuje čovek koji nije ni video predmet, u nepostojećem događaju. Nije ni bilo ni saobraćajne nezgode, a on veštači, daje nalaz. Mislim da su neki odgovarali u tom pravcu. O tome je govorio gospodin Čikiriz, a najbolje o ulozi veštaka vam je predočio gospodin Krasić, kada je govorio kakve sve veštake smo imali i u Hagu, a imamo ih i ovde.
Reorganizacija i revizija veštaka u Srbiji je nužna. Dobro je da ste odlučili posle 23 godine da ovo stavite na dnevni red i da se jedan zakon donese. Ali, sećam se kada sam bio u Ministarstvu pravde, samo je neko ako je poznavao nekoga iz ministarstva ili administracije, on je postao sudski veštak.
Još nešto što je jako bitno, a to je da iz iste institucije podnosi se krivična prijava, recimo iz MUP-a, podnosi se krivična prijava za ubistvo. Iz MUP-a veštači balističar kao veštak. Iz MUP-a lekari i medicinski stručnjaci veštače ubistva i teške telesne povrede.
Znate da SUP jeste taj koji podnosi krivične prijave i ni u kom slučaju, imao sam to u praksi, veštak je ostao tvrdoglav do kraja, kako piše u krivičnoj prijavi, tako piše gotovo u njegovom nalazu. Mislim da ako neka institucija podnosi krivičnu prijavu, iz te institucije ne može da se brani krivična prijava kroz nalaz.
Ako možete, smognite snage, eliminišite vezu i tu spregu advokata pojedinih i pojedinih veštaka. Ukinite monopol veštaka. Ima časnih veštaka, ali ima pojedinaca koji su u takvoj sprezi, uspostavili su monopol između advokature i određenih veštaka.
U ovoj oblasti mislim da je potrebno jednu instituciju formirati i precizne kriterijume, ali u tu instituciju treba da uđu i advokati, jer advokatura je deo pravnog sistema, ali i kod izrade zakona i kod učešća advokata u pojedinim institucijama zaista primećujem da je advokatura zapostavljena.
U Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Americi, advokatura predstavlja bazu izbora sudija i tužilaca. Zbog toga predlažem da bi trebalo posebnim rešenjem, i to da bude u nadležnosti Ministarstva pravde, obavezati sudove, od osnovnog do Vrhovnog kasacionog suda, da o uočenim nedostacima u radu sudskih veštaka obaveštavaju jedno nezavisno telo koje ćete vi moći da formirate, ali da se donese i jedan zakon koji treba da uredi ovu oblast šire.
Jeste ovo za početak, ovaj predlog zakona takav kakav jeste, ali vi imate mogućnosti da se zaista u narednom periodu pripremi jedan dobar zakon, ali bih vam savetovao da koristite uporedno-pravnu analizu i uporedno-pravnu praksu, da eliminišete sve nepravilnosti i nezakonitosti kod veštačenja, kao što je slučaj u Agroživu. Ovo govorim u interesu poverilaca i građana i radnika koji su oštećeni tamo. Hvala vam.

Koliko ima vremena, molim vas?