Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, što se tiče diskriminacije, na delu je prava diskriminacija od strane Vlade Republike Srbije, koja je izvršila genocid i najveću diskriminaciju prema individualnim poljoprivrednim proizvođačima.
Za ovo se bori SRS. Tu je diskriminacija kada građanima Republike Srbije individualnim poljoprivrednim proizvođačima nije omogućeno da pod jednakim uslovima učestvuju na licitacijama ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta, najkvalitetnijeg u Srbiji.
Šta je Vlada Srbije učinila, posebno ministar bivši za poljoprivredu, Slobodan Milosavljević? Zaključio je štetne ugovore, onemogućio seljacima da i oni učestvuju u otkupu kombinata. Najbolje govori sledeći primer, pre svega kako je profiterima Vlada omogućila da uđu u posed, ne zaključe ugovore i ne plaćaju zakup poljoprivrednog zemljišta države Srbije i njenog naroda, i to DPP "Dolovo" 242 ha, DPP "Dolovo" u drugom potezu 286 ha, DPP "Dolovo" 234 ha, AD "Zlatar" Mramorak 492 ha. Vidite li gde je diskriminacija? PIK Bečej, da ne nabrajam, u Bačkoj i u ostalim mestima, PIK "Tamiš" Pančevo, sve je to oteto, sve je to opljačkano, rastureno, a lopovi se bogate.
Kako je moguće da Vlada zaključuje takve štetne ugovore i da ne plaćaju zakup za 2007. i 2008. godinu. Blizu pedeset milijardi dinara je država oštećena.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Zadovoljan sam jer konstatujem da vodite sednicu baš u onom pravcu u kome treba po Poslovniku. Bio sam pogrešno protumačen, vi ste to dobro primetili i na kraju konstatovali. Kolega me je pogrešno protumačio jer nisam uspeo da neke stvari detaljnije obrazložim.
Naime, moram da kažem, kada je u pitanju diskriminacija, da u opštini Kovin i u celoj Vojvodini, imam zapisnik opštinske komisije koja je zaključivala štetne ugovore, odnosno ministarstvo je zaključivalo štetne ugovore i tu se radi o nelegalnom korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Kolega Mikoviću, ako ne verujete, izađite, pročitajte šta piše u ovom zapisniku komisije.
Opštinska komisija je konstatovala da sledeći građani koriste nelegalno poljoprivredno zemljište, pored DPP ''Dolova'' i AD „Zlatara“ u Mramorku, i sledeći: u naseljenom mestu Skorenovac, opština Kovin, tu se vrši jedna diskriminacija građana, ne uživaju podjednako ista prava. Koji su to koji su uzurpirali, prema zapisniku opštinske komisije? Gabor Đuiš, Ferenc Ereš, Laslo Sekelj, Slađana Fako, David Boldižar, Sebešćan Andraš...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, vaš amandman je uperen na brisanje termina „govor mržnje“, pa vas molim da povežete.)
... Hoću, ovo je u vezi sa govorom mržnje, u pravu ste gospodine potpredsedniče. Ko je još ovde kada je u pitanju i govor mržnje i diskriminacija - Sebešćan Andraš iz Skorenovca, Stojanov Gašpar iz Skorenovca, Popović Branko iz Skorenovca, Sebešćan Jožef iz Skorenovca, Penol Ivan iz Skorenovca i Trajković Radovan iz Skorenovca.
Sve je njih pozvala opštinska komisija, ali oni izbegavaju da zaključe ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Nelegalno koriste državno poljoprivredno zemljište. Zbog toga molim novog ministra, trenutno aktuelnog za poljoprivredu, gospodina Dragina, da ispita sve slučajeve davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Kovin.
Uveriće se da se radi o velikom kriminalu, da su ljudi samo došli na licitaciju i ušli u posed, a žutu banku godinama ne plaćaju u budžet Republike Srbije. To je i govor mržnje, i mržnja prema građanima i tu je diskriminacija, ovde je sadržano.
Šta će se desiti sada, gospodine potpredsedniče? Sada će doći do određenih sukoba građana.

Gospodine ministre, bilo bi jako korisno i bilo bi od prioriteta da se donose novi zakoni, i to zakoni koji su od interesa za naše građane. Od momenta kada su poslanici SRS pokrenuli, pre svega postavljali pitanja vezana za agrar i mafiju u agraru, dobio sam, mogu vam reći, a u kancelariji mi ostalo još, preko 100 pisama. Ovo su životni problemi što interesuju građane, što znači da se građani interesuju za one dobre zakone, pre svega zakon o poljoprivredi, oduzimanje zemljišta od profitera i lopova.
Pre svega, šta je potrebno? Potrebno je u prvom redu da se donese poseban novi zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, da se raskinu ugovori sa mafijašima i da se zemljište isparceliše i da seljacima da mogu da koriste koliko ko može – 10, 20, 30, 40 ili 50 hektara.
Samo u opštini Kovin imate na hiljade hektara koje su mafijaši zauzeli, ali ne plaćaju državi ni žutu banku. Moram da ponovim, imam gore na stotine pisama, gde se u poslednjih mesec-dva građani javljaju. Ovo je od interesa za naše građane. Obratite pažnju na ovo, nemojte na onaj zakon koji se odnosi na pedere. Nemojte, to je nazadno. Nemojte to, brukate se.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, predloženi amandman ima za cilj da se usaglasi odredba Ustava člana 21. sa Predlogom zakona, jer Ustav predviđa jednakost, a ne ravnopravnost. Zbog toga mislim da je ovaj amandman prihvatljiv, jer on u stvari ispravlja ono što nije upodobljeno sa Ustavom.
S druge strane, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče samog ovog predloga zakona, odredbe ovog zakona su u direktnoj protivrečnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije i to člana 18. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je ustavno izričito predviđeno. Drugi deo Ustava u 64. člana upravo se bavi i garantuje osnovna ljudska prava. Osim toga, u 18 zakona i zakonskih propisa pronašao sam da su zaštićena sva osnovna ljudska, politička i građanska i manjinska prava.
Što se tiče ovog zakona, moram reći da on nije konzistentan, jer se ovim zakonom remeti pravni poredak. Kako? Imate da se vodi postupak pred poverenikom, pred sudom, da se vodi pred sudijom za prekršaje i da se vodi na tri različita nivoa. Zbog toga ovaj zakon u svakom slučaju ne treba prihvatiti. Ono što je rekao gospodin Martinović, desiće se onim predlagačima i onim protagonistima koji ovo zagovaraju da će im se dogoditi da će im sinovi sa snajama doći, ali snaje sa bradom i brkovima, pa će morati da im plate i putovanje, i medeni mesec. To je ono što kod nas nije prihvatljivo.
Gospodine potpredsedniče, dozvolite mi, pozvan sam večeras od strane građana upravo o ovom zakonu da govorim u naseljenom mestu Mramorak, opština Kovin, u kome će tema biti upravo diskriminacija, a diskriminacija se odnosi na opštinu Kovin, gde su individualni poljoprivredni proizvođači diskriminisani i nisu mogli da učestvuju ravnopravno u uzimanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. To su uzeli lopovi, pljačkaši i tajkuni. Oni drže, ali državi ne plaćaju. To je najveći problem. To je diskriminacija.
Nemojte pedere sada da favorizujete, jer oni ne mogu biti ni u kakvom prioritetu od naših građana, poljoprivrednika, radnika i seljaka. Naši seljaci, naši poljoprivrednici su u tri rata u kojima su učestvovali izvlačili Srbiju iz blata. Sada seljaci moraju ovu državu da spasavaju i da obezbede određenu egzistenciju našim građanima.
Nema prioriteta sa ovim zakonom, nema sreće sa ovim zakonom. Ovim Vlada Srbije, poručujem građanima Srbije, daruje pederski zakon i uništava porodicu Srbije.

Gospođo predsedniče, povredili ste član 104. Vi vodite sednicu. Uvažavam vaše nastojanje da se u ovom parlamentu odvija rasprava i da se donose zakoni, ali molim vas, obratite pažnju da se donose dobri zakoni. S druge strane, prethodni govornik je govorio o amandmanima koje je SRS uložila, da je to stotine amandmana i da ti amandmani nisu po volji vladajuće koalicije. To ne može biti prigovor, niti biti mana naša kao poslanika SRS, što se zalažemo za to da se spreči donošenje jednog zakona koji će biti štetan po nacionalne vrednosti, i istorijske, i moralne vrednosti Srbije i njenih naroda.
Ovo nije, gospođo Kolundžija, najbolji zakon. Ovo je najlošiji zakon otkako sam u Skupštini Srbije. Zašto je najlošiji? Zato, gospođo Kolundžija, ima prioriteta nad prioritetima. Valjda postoji sistemski zakon, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, Zakon o parničnom postupku.
Nemam vremena sada, nećete mi verovatno, gospođo predsedniče, dozvoliti, ali kad kažete u vašem predlogu zakona da će se primenjivati odredbe shodno Zakonu o parničnom postupku, a one su u suprotnosti sa Zakonom o parničnom postupku i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, valjda imamo pravo (Predsednik: Vreme.) kao narodni predstavnici da izađemo i ukažemo (Predsednik: Vreme.) na određene...
(Isključen mikrofon.)

 Gospođo predsedavajuća, javljam se po osnovu člana 101. jer sam bio pogrešno protumačen. Naime, govornik koji je pre mene tada govorio, govorio je i potvrđivao činjenice koje ne stoje, a tu su poslanici iz svih stranaka, pa i iz koalicije mogu potvrditi.
Gospođa Nada Kolundžija je saopštila javnosti da sam upravo govorio ono da sam sve potvrdio što je ona govorila. To je besmisleno. Ima stenogram u kome sam rekao da ovaj zakon nije dobar zakon. Drugo, ovim zakonom koji se predlaže ne rešava se ništa. S druge strane, i sam predlagač zakona konstatuje u obrazloženju da postoji deset zakona koji su regulisali odredbe o diskriminaciji.
(Predsednik: Gospodine Jojiću, ne govorite o povredi Poslovnika.)
Jeste, ali evo samo nekoliko napomena koje se odnose na ovo.
(Predsednik: Ne možete govoriti te sadržaje koje govorite. Ako imate primedbu, odnosno ako ste konstatovali povredu Poslovnika, obrazložite to da bih mogla to da shvatim. Izvolite.)
Obrazložiću ako vi dozvolite. Je l' mogu?
Dakle, gospođa Nada Kolundžija je izjavila.
(Predsednik: Gospođa Kolundžija nije mogla da povredi Poslovnik, samo sam ja mogla da ga povredim.)
Molim vas, ona je mene pogrešno protumačila. Moram to da obrazložim, da branim svoj stav.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana koje je podnela SRS, oni se zasnivaju na ustavnim rešenjima i ustavnim načelima, jer su u skladu, pre svega, s Ustavom Republike Srbije i Zakonikom o krivičnom postupku. Prema tome, amandmani SRS-a su takve prirode da predstavljaju, pre svega, ustavnu kategoriju i zbog toga je SRS predložio da se brišu svi članovi predloženog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Kada je u pitanju član 3. stav 2, SRS i ja smatramo da ne treba omogućavati pružanje međunarodne pravne pomoći kada se radi o postupku koji je pokrenut pred organom uprave, jer to bi bilo u suprotnosti sa načelom zakonitosti. Pitanje je da li bi se tada uopšte radilo o krivičnim stvarima.
Dakle, kada je u pitanju član 3, srpski radikali i narodni poslanik koji je podneo amandman na ovaj član ostaju kod sadržaja ovog amandmana, s tim što ističem iz kojih razloga se ne bi smelo dozvoliti da se postupak pokreće suprotno Zakoniku o krivičnom postupku, suprotno Ustavu Republike Srbije, jer upravni organi, u konkretnom slučaju, nisu nadležni da rešavaju po ovim pitanjima, da odlučuju, niti da zarađuju, jer bi u tom slučaju došlo do konfuzije u primeni pravne norme, kako iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, tako i u odnosu na Zakonik o krivičnom postupku.
Prema tome, SRS smatra da ovaj zakon nije trebalo donositi. On ne poboljšava pravnu regulativu, niti uređuje pravni poredak Republike Srbije na bolji način nego što je to bilo regulisano ranije.
Kada je u pitanju ovaj član, predlažem da se usvoji ovaj predlog našeg narodnog poslanika i da se ovaj zakon ne nađe u proceduri, s obzirom na to da ima brojne mane i da nije pogodan za primenu, jer je u suprotnosti s brojnim odredbama, pre svega, Ustava Republike Srbije, Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljaću se po sledećim amandmanima, za sada toliko.

Osnovno što treba reći ovde jeste da se postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, pre svega, reguliše u okviru Zakonika o krivičnom postupku, i to u odredbama glava 32 i 33. Prema tome, ovo je sasvim bilo nepotrebno, jer takvo rešenje jeste moguće, legitimno je, ali se njime ništa ne postiže. Radi se o običnoj, normativnoj kozmetici, koja nije u duhu tradicije srpskog zakonodavstva i srpske pravde. Nije u pitanju ni neko novo zakonsko rešenje, jer je većina materije ovog zakona koji se predlaže, upravo, regulisana u Zakoniku o krivičnom postupku.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče zamolnice, koja se odnosi na zahtev države koja moli da se pružaju određene radnje i da se pruži odgovarajuća pomoć, ona nije regulisana u skladu s Ustavom.
Pre svega, te zamolnice mogu biti zloupotrebljene, neko može da traži da bude izručen bilo koji državljanin, bilo da se radi o navodnom privremenom privođenju, ili odlasku, da bi dao izjavu u inostranstvu. Međutim, ova zamolnica ne sadrži sve potrebne podatke i niko ne garantuje koji je to nadležni državni organ koji će utvrditi ko je uputio zamolnicu kome i ko je taj organ koji treba da po zamolnici konkretno postupi. Zato je SRS i predložio da se briše ovaj član 5. koji je koleginica podnela.

Ovo je veliki problem koji nastaje u Parlamentu Republike Srbije, jer ovo je kratko vreme da narodni poslanici mogu da obrazlože dve rečenice. Zbog toga je bilo nužno da ova skupština i predsednik Skupštine dostave narodnim poslanicima podatke iz uporednog prava – koliko poslanici u zemljama EU imaju pravo da govore o određenim amandmanima. To je nužno uraditi. Tražio sam to, međutim, nisu dostavili, a ima mogućnosti da se, u okviru EU, i mi na neki način poredimo i vidimo da li se ovde krše ili ne krše osnovna ljudska prava,  da li se poštuje ili se ne poštuje Ustav, da li se poštuje Povelja UN-a, da li se poštuju rezolucije i ostale odredbe međunarodnog prava.
Zbog toga bi, gospođo potpredsedniče, bilo nužno da omogućite i da pružite priliku poslanicima da se uvere da li smo ovde jedini koji imamo pravo da govorimo dva minuta, a ostali poslanici EU i u anglosaksonskim zemljama imaju pravo i do pola sata.
Predlažem da se usvoji ovaj amandman na član 6. koji je kolega podneo, jer ne sadrži drugu odredbu koja bi bila u saglasnosti s ovim predlogom, osim da se briše, druge mogućnosti nema.

Amandman koji je podneo gospodin Batić, u svakom slučaju, ukazuje na povredu Ustava, govori o tome da bi trebalo ovu normu menjati, da bi trebalo taj amandman usvojiti, jer on poboljšava tekst zakona.
Zbog toga, u ime SRS-a, predlažem da se svi amandmani koji su uloženi od strane narodnih poslanika, a odnose se na brisanje ili na izmene i poboljšanje eventualnog teksta, prihvate. Ovaj zakon bi trebalo vratiti na doradu, jer on ništa dobro Srbiji neće doneti, a sve odredbe su regulisane u ZKP.

Što se tiče odredbe člana 7, dame i gospodo narodni poslanici, nije precizno u ovoj odredbi definisano da li ministar nadležan za pravosuđe odlučuje ili samo daje mišljenje, jer je davanje mišljenja jedna stvar. Mišljenje ne mora nikoga da obavezuje. Ovaj drugi momenat, kada se kaže da nadležni ministar odlučuje, to je odluka. Kada se kaže – ministar daje mišljenje, to nikoga ne obavezuje. Zbog toga, smatram da je amandman koji je podneo kolega na mestu i predlažem da se ovaj amandman usvoji.

Dame i gospodo, kolege poslanici, ovo je jedini zakon koji je u ovom parlamentu predložen a koji se kosi s Ustavom i uređenim pravnim sistemom Republike Srbije.
Kako neko može da predlaže i da postupa sutra i da, ako nema uzajamnosti, pretpostavi da je ima? Ovo ne razumem. Obaveštavam stručnu javnost, ministar je pravnik, tu su advokati, pravnici, a ovamo su pravnici Krasić, Martinović, pa je tu Ratković, tu su brojni advokati i pravnici koji će da se pitaju da li je moguće da se neko izruči sutra stranoj državi, a nema garancija i nema uzajamnosti, ali se ona pretpostavlja! To u našem pravu ne može da zaživi.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta bi se dogodilo, ne daj Bože, da nam traže izručenje jednog od ministara? Da li bi se ovaj zakon našao ovde? Ne bi se našao, a postavlja se pitanje – da li bi trebalo?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ima nešto što pravna norma mora da sadrži – preciznu i jasnu definiciju, i ne može se definisati nešto što nije predmet definicije.
Možete pogledati u Predlog zakona, tj. u član 13. Iznad člana 13. je naslov – Predmet izručenja. Ovo je nešto novo što sam čuo u svom životu, u svom iskustvu, dugogodišnjoj pravnoj struci, da neko može da kaže u naslovu norme – predmet izručenja. Nije to izručenje džaka žita, nije to izručenje bilo kog drugog predmeta. Čovek nije predmet, molim vas, čovek je subjekt, čovek je lice. Prema tome, dame i gospodo, dozvolite mi da uputim ozbiljnu primedbu predlagaču što je stavio iznad člana 13. naslov – predmet izručenja; radi se o licu, a ne o predmetima.