Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, javljam se po članu 225. i 226, s tim što podsećam da sam još pre 15 dana tražio jedno obaveštenje koje se odnosilo na sledeće: koje su kompanije prodate?
Da li je tačno da je prodat Frikom, Somboled, Inteks Mladenovac, Fabrika hartije Beograd, Jelen Do, Bigz, Dijamant, Dunavka Veliko Gradište, Erdevik, Stražilovo, Sremski Karlovci, Podunavlje, Bačka Palanka, Milenijum osiguranje, Rotografika Subotica? Da li je tačno, dame i gospodo, da su te firme kupile u stvari kompanije iz Hrvatske? Da li je tačno da nema ni pet kompanija niti preduzeća srpskih u Hrvatskoj? Vezano za budžet, koji prihodi idu od ovih kompanija koje su prodate, koji su prihodi naplaćeni, po kojoj ceni i da li su ispoštovane obaveze u odnosu na preuzete obaveze prema radnicima?
Veliki broj radnika je ostao bez posla. Velike vrednosti su ovde otišle imovine srpske u ruke drugih profitera. Procenjuje se da ima oko 500 firmi iz Hrvatske u Srbiji, a da srpska preduzeća i Srbi u Hrvatskoj te firme nemaju. Dakle, ova država je dozvolila da kompanije i pojedinci iz Hrvatske dođu do velikog kapitala i imovine na štetu Republike Srbije i njenog budžeta.
Primećujem da i ministarka ili igra igrice ili preračunava da usvaja amandmane, to ne znam, ali neko me je podsetio, kaže da prate televiziju i ministarka igra igrice, ne sluša poslanike. Nemam razloga da se ljutim da li će ona da igra igrice ili da sluša. Meni je bitno da poslanici u ovom parlamentu treba da znaju. Drugo, da o ovoj nepravdi i ovoj pljački narodne imovine treba da znaju građani Srbije.
Zato SRS traži i gospođo predsedavajuća molim da podsetite Vladu, postavio sam pitanje, odnosno tražio objašnjenje i obaveštenje u vezi sa ovim ogromnim kapitalom koji je otišao u tuđe ruke van Srbije. Hvala vam.

Dame i gospodo, kada je Nikola Pašić sa svojom vladom pripremao budžet, ministri su s njim zajedno seli da bi rasporedili ta sredstva. Ministar zdravlja traži određeni iznos, ministar pravde traži određeni iznos, ministar prosvete traži određeni iznos. Kada ih je sve saslušao, Nikola Pašić je rekao - dobro, razumem, i vi ste u pravu iz prosvete, vi iz zdravstva, vi iz drugog resora, vi iz pravde.
Dok ministar pravde kaže - gospodine predsedniče, nama treba dosta drva za zatvore, dolazi zima, neće moći zatvorenici da se greju. Pašić stavi prst na čelo i kaže - slušajte, gospodo ministri, u školu ići neću, a u zatvor mogu da odem svaki dan, zato će prioritet imati zatvorske ustanove, da se nabave drva za zimu. Ministar finansija u Vladi Republike Srbije je isključiv. Ministar ne sluša primedbe ni pametne predloge narodnih poslanika.
Ministar i Vlada umislili da samo oni znaju kome koliko treba dodeliti iz one kožne torbice koja se puni parama poreskih obveznika. Otkud hrabrost ministru da sedi pred poslanicima i da poslanike dovodi u zabludu i da ubeđuje poslanike da su potrebna sredstva za instituciju koja ne postoji? Apelacioni sudovi, upravni sudovi ne postoje. Donet je zakon o njihovom osnivanju 2002. godine. Od tada do danas nisu osnovani ovi sudovi.
Dalje, nisu izabrani ni sudije, niti su obezbeđena određena tehnička sredstva koja su potrebna. Traže se sredstva, ono što je neko od kolega pomenuo, treba sredstva da se odvoje za putovanja. Koja putovanja? Nemamo ljude koji trebaju da putuju.
Ne znamo da li će ići đa kocka, đa asfalt, đa turska kaldrma, valjda neće. Ne možemo da verujemo niti nas neko može ubediti, a verujem da i vi gospodo iz pozicije nećete valjda poverovati nekome da će zgrade da putuju. Neće.
Usluge. Koje usluge? Koje usluge mi sada treba da obezbedimo iz budžeta za nepostojeće sudove? Nema sudova, nema para. Te pare se usmeravaju na račun opštinskih sudova. Jer, kao što je rečeno u prethodnim diskusijama, opštinski sudovi, pogotovo administracija ima izuzetno niske plate i lične dohotke, kreću se od 14, 15, 16, 17.000 dinara.
Nije mi jasno da ministar tvrdi i DS da su Vlada i Ministarstvo usvojili određeni broj amandmana. Aman zaboga braćo i sestre, pa kud tolike pare iz usluga specijalnih za svaki resor? Zašto se ne odrekne neko specijalnih usluga u tim iznosima? Znate zašto? Te specijalne usluge neće moći tako da prolaze u budžetu, i to neprimetno i nekontrolisano, samo onda kad bude proradila revizorska institucija. Kad dođe revizorska institucija, možete onda da određujete sredstva kako god hoćete jer će ta institucija da kontroliše gde idu sredstva.
Ovako se može raspolagati iz te kožne torbice sve dokle nemamo budžetske inspekcije, sve dok nemamo revizorsku instituciju i sve dok neko ne odgovara zašto se od 2001. godine ne podnose završni računi parlamentu. Završni račun je izuzetno važan kontrolni instrument o korišćenju budžeta i budžetskih sredstava od strane korisnika.
Podsećam ponovo, imamo u Srbiji 12 budžetskih inspektora, a imamo sedam i po hiljada poreznika koji naplaćuju porez od naših građana. Specijalne usluge, ponoviću i podsetiti i vas gospodo poslanici, i javnost, u 2007. godini za specijalne usluge iz budžeta je odvojeno 42 milijarde dinara.
A da vas podsetim da je za 42 milijarde dinara moglo da se kupi dvanaest i po hiljada traktora srednje kategorije, da se pokloni individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji će da oru i obrađuju ovu bogatu srpsku zemlju, i da proizvode i za sebe, i za državu i za izvoz. Malo pameti kad bi bilo u svakom slučaju i ovaj budžet bi mogao da bude elastičniji.
Od stotinu korisnika na raznim nivoima, ministar finansija ne reče nijednu reč kod kog budžetskog korisnika će da skrati ili da snizi specijalne usluge. Nijedan, svi ostaše tamo gde je rekla Vlada, odnosno gde je rekao predlagač. Prema tome, dame i gospodo, nije baš ovo tako poslanicima, i vama i nama iz SRS, nepoznato. Svaki domaćin vodi računa o tome koja sredstva u kom iznosu će da usmeri, u kom trenutku i za koje potrebe, i šta je prioritet, šta nije prioritet.
Narodni poslanik SRS-a gospodin Jadranko Vuković, koji je večeras ovde iz opravdanih razloga odsutan i nije mogao da stigne na ovo zasedanje, predložio je amandman na član 5, razdeo 6, funkcija 133, u ekonomskoj klasifikaciji 411, u kolonama 6. i 8, da iznos od 63.597.490 treba zameniti sa 50.597.490 dinara. U obrazloženju - preveliki troškovi i minimalni rezultati u vezi sa zaštitom ljudskih prava naših građana, kao i potreba da se smanji budžetski rashod, nalažu da se izmene ovi iznosi u vezi sa Zaštitnikom građana.
Dakle, po mišljenju narodnog poslanika Jadranka Vukovića ova sredstva i ovu razliku treba usmeriti na Državnu revizorsku instituciju. Tu se radi o negde oko 13 miliona dinara. Dame i gospodo, pošto je u pitanju rebalans budžeta, očigledno je da je ovaj budžet nepromišljeno pravljen.
Nije se vodilo računa o svakom dinaru i o svakoj žutoj banci gde treba da ide. Samo kod nekontrolisanog korišćenja budžeta može ovako budžet da se pravi. Hirurgija je budžet, ponavljam, a njen najveći neprijatelj jeste Ministarstvo finansija i poreska uprava kao desna produžena ruka.
Ponavljam, bez kontrole, Ministarstvo finansija može sa poreskom upravom da za kratko vreme skrši privredu jedne države.
Cenim što je gospođa ministar finansija pred narodnim poslanicima. Tu je Vladinim činovnicima i mesto, da dođu pred narodne poslanike i da polažu račune, ali je problem u tome, vladajuća koalicijo, što vi ne vodite dovoljno računa, ne poklanjate dovoljnu pažnju svakoj cifri, svakoj žutoj banci gde treba da ide. Vi odgovarate za ove silne milijarde i milione, a vi dobro znate da su to novci, što bi naš narod rekao, od poreskih obveznika.
Da sam ministar finansija, od svih ovih specijalnih usluga ostavio bih 10%, 90% bi usmerio ta sredstva finansijska sirotinji, socijalno ugroženima, a ne nekome kome treba specijalna usluga da mu još ponudimo i specijalne pratilje kad on krene ili na Zlatibor, ili na Kopaonik, ili u inostranstvo, još i to da mu se plati. Oni koji su siromašni, mora Vlada o njima da vodi računa. Jedna pametna, realna, odgovorna vlada nije smela pred poslanike da izađe sa ovakvim rebalansom budžeta jer je on rasipnički.
Ništa nećete da prihvatite što poslanici opozicije misle. Mislite da ste pametniji od poslanika opozicije. Pravo da vam kažem, odričem se da obraćam pažnju kao da niste rekli to što ste rekli. Valjda i mi razmišljamo, valjda i mi znamo gde živimo, živimo u sredinama u kojima živite i vi, ali vidite da postoji nezadovoljstvo građana. Onaj ko ima invalidninu pet ili šest, ili sedam-osam hiljada dinara, valjda je Vlada trebalo da razmišlja o tom sloju, a njih je jako puno.
Drugo, odakle se puni budžet? Videli ste malopre kad sam napomenuo koje državne firme, firme ovog naroda i blago koje je prodato hrvatskim kompanijama i hrvatskim tajkunima, to je znoj i žuljevi onih koji su decenijama radili i stvarali, a sada su došli neki samo da prodaju u bescenje. Tu je problem.
Odakle se puni budžet? Ne puni se samo budžet da idemo da odredimo cene određenih proizvoda ili da malu privredu i ovo što radi opteretimo raznim dažbinama i porezima, već se budžet puni iz proizvodnje.
Dame i gospodo, gospođo ministre, budžet se puni iz proizvodnje, to je baza odakle treba puniti budžet. Ovo što ima u rebalansu trebalo je malo pametnije, mudrije, odgovornije prema našim sugrađanima, socijalno ugroženima, da se njima pomogne. Invalidi, penzioneri i siromašni građani mogli su da dobiju jednokratnu pomoć, mogli su da dobiju bar pomoć da im se omogući da u toku zime mogu da kupe ogrev.
Međutim, kod ovakvog stanja stvari, kad Vlada ili ministar sa svojim savetnicima sedne i u dogovoru možda sa predsednikom Vlade za dan napišu rebalans budžeta, a znajući da će svaki ministar da vuče na svoju stranu i da će da zahteva nešto i što mu ne treba, što liči na rasipništvo.
Drugo, gospođa ministar se malo podsmeva, a pitao bih je - gospođo ministre, možete li nam dati objašnjenje koliko je bilo zaposlenih kod države 2000. godine, a koliko ih ima danas? Koliko je bilo automobila kupljenih i koje marke 2000. godine, a koliko danas? Koliko ima automobila vaše Ministarstvo sada i danas, koliko ima zaposlenih, koliko ima pomoćnika, državnih sekretara, sekretarica i vozača, a koliko je bilo 2000. godine? Velika je razlika.
Kod nas se vodi takva politika da samo ako možemo kod države da se zaposlimo, a u privredu to nije važno. Šta je to? Samo ono što je stranački profitabilno, u tom pravcu Vlada razmišlja, a mi smatramo da su građani zaslužili bolju Vladu i odgovorniju, i da ovaj rebalans budžeta mora da bude pošteniji i da nagrađuje sirotinju, da im pomogne i da im pruži pomoć kada im je najpotrebnija.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče parlamenta, podneo sam amandman u ime SRS na član 5, razdeo 7, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 411, u kolonama 6 i 8, s tim što sam želeo i predložio da se iznos od 15.646.900 zameni sa 28.649.900 dinara.
Moje obrazloženje bi izgledalo ovako. Državna revizorska institucija, o kojoj sam malopre govorio, veoma je važna institucija koja treba konačno da profunkcioniše. Dodatna sredstva za funkcionisanje Revizorske institucije omogućava smanjenje troškova koji su predviđeni za zaštitnika građana.
Dame i gospodo, zašto pridajem značaj kontroli korišćenja budžeta? Korisnici budžeta moraju da budu kontrolisani. Ponavljam, od 2001. godine do današnjeg dana nemamo završni račun da je Vlada podnela parlamentu.
Zašto mislim da je od izuzetnog značaja da Revizorska institucija konačno počne rad? Zbog korupcije i kriminala. Kada bude proradila ova institucija kako treba, garantovano da pokrivanja ovakvih kakva jesu neće biti.
Slobodan sam da kažem da imamo mini Vladu, malo pokriva, a ništa ne otkriva. Mućke korisnika ne otkriva. To vam je mini Vlada sadašnjeg predsednika Cvetkovića.
Kada je u pitanju ova institucija, zbog korupcije i kriminala među krivičnim delima se posebno izdvajaju krivična dela korupcije koja predstavljaju samo različite oblike i vidove ispoljavanja zloupotrebe službenog položaja.
Dame i gospodo, tu je revizor, tu je kontrola. Kada otkrije blagovremeno, spreči prisvajanje, na odgovornost onoga ko je počinio krivično delo, revizori imaju pravo da podnesu krivičnu prijavu i da se uključi i onaj instrument i ona institucija o kojoj smo nedavno raspravljali, tj. kada su bili zakoni vezani za korupciju i kriminal.
Radi se o različitim oblicima i vidovima aktivnog davanja mita, pasivnog primanja mita. Podmićivanja koja poznaje veliki broj savremenih krivičnih zakonodavstava, ali i više međunarodnih akata, u prvom delu akti UN, za koje mi u svakom slučaju smatramo da treba da budu primenjeni i u našoj državi zato što ih je naša država ratifikovala.
Dakle, iz Saveta Evrope i EU hoćemo standarde da poštujemo, naravno, na bazi reciprociteta. Ako gospoda iz EU poštuju naša pravila ponašanja, naše običaje, našeg građanina, našeg seljaka, onda ćemo i mi da poštujemo, na bazi reciprociteta, i te građane i usvajati neke standarde koji, u svakom slučaju, mogu biti delotvorni i u našoj državi.
Zbog izuzetne opasnosti od koruptivnih ponašanja pojedinaca i grupa, posebno u tranzicionim i multietničkim društvima, i međunarodna zajednica, univerzalna međunarodna organizacija oličena u UN, kao i regionalne organizacije, kroz niz međunarodnih pravnih akata postavili su solidnu pravnu osnovu i instrument, taj instrument jeste u revizorskoj instituciji, dame i gospodo narodni poslanici, i to za organizovanu zajedničku akciju u otkrivanju krivičnih dela, u progonu i procesuiranju određenih izvršilaca krivičnih dela.
Međutim, još uvek ne postoji jedinstveni i opšteprihvaćeni pojam kontrole i definicije korupcije, iako se radi o pojavi davnašnjeg porekla. U pravnoj, sociološkoj, filozofskoj, bezbednosnoj, politikološkoj i drugoj literaturi se mogu naći različita mišljenja i određeni pojmovi. Pri tome pojedini autori daju jasne i precizne definicije, za razliku od onih koji opisnim putem pokušavaju da što širi krug različitih oblika pojavnog manifestovanja i korupcije podvedu pod obeležje i karakteristike ovog pojma. Opet, vezujem lično, ako mi dozvolite, budžet, korišćenje budžeta i kontrolu kako koriste budžetska sredstva određeni korisnici.
Dame i gospodo, i međunarodna zajednica se rano suočila sa opasnošću od korupcije. Naime, korupcija predstavlja jedan od osnovnih oblika ispoljavanja organizovanog kriminaliteta, i to kriminaliteta izuzetno visokog stepena, težine i opasnosti, sa teškim posledicama po pojedinca i državu u celini.
Ovde se, naime, radi o organizovanim, često prikrivenim, dugotrajnim aktivnostima pojedinaca i grupa, organizacija u zemlji i inostranstvu, sa ciljem da putem novca ili druge imovinske koristi podriju temelje zakonitosti, odnosno vladavinu prava i na taj način ugroze čak i ljudska prava drugih lica.
Vezujem opet ovo, oslanjam se isključivo na kontrolu i na uvid. Bilo bi dobro da Ministarstvo finansija konačno, posle sedam godina, izađe pred građane Srbije i uradi završni račun za 2007. godinu i po završetku tekuće 2008. godine.
To je ono, dame i gospodo, zbog čega smatram da ovaj amandman ima mesta, ali je sigurno da je problem što ga upućuje opozicija. I poslanici opozicije kada u svakom slučaju primete da je učinjena neka greška ili omaška, predočavaju i opominju Vladu, Vlada se pravi Toša, Vlada ćuti, ona misli da je najpametnija i ono što ona predloži to samo tako mora da bude. Drugačije nema. Druge nema.
Bilo je govora o tome da se usvajaju neki amandmani, pa što ne usvojite amandman gospođe Judite Popović. Kako ste to malopre, odnosno u toku dana ste preduzeli neke korake da se jedan amandman usvoji, i to amandman na kome je insistirao narodni poslanik iz NS, gospodin Markićević, pa ste onda rekli dajte, izvršite. Kada ste videli da je narodni poslanik bio u pravu, kada je ukazao građanima i vi ste znali, niste vi to baš tako prihvatili, vi da ste mogli vi bi prećutali, ali znate kako vas čekaju građani u javnosti, osudili bi vas da niste prihvatili ovaj amandman, a bićete osuđeni u javnosti sigurno i zbog neprihvatanja amandmana koji se odnosi na preusmeravanje sredstava za upravne sudove i za Kasacioni sud.
Prema tome, dame i gospodo, vi ne možete selektivno da se ponašate. Vi morate biti realni.
Vi ste se suočili sa narodnim poslanicima iz opozicije koji objektivno, realno ukazuju da ste napravili brojne greške. Oštetili ste neke korisnike budžetskih sredstava. Neke ste prenagradili. To je problem. Tu ste vi u krizi.
Vi ste u krizi sa ovim rebalansom budžeta. A šta će da vas čeka kada dođete sa budžetom? Nemojte da vam rade diletanti budžet. Vi mora da nađete stručnjake. Vi znate onu Milu što je radila u Ministarstvu finansija. Mila je jedan izvrstan stručnjak za finansije. Zapamtite to, kolega. Mila je dobar stručnjak. Nemojte da grešite dušu, molim vas.
Što se tiče Krkobabića, u to neću da ulazim. On je rekao o sebi sve što je trebalo i penzioneri koji su očekivali više ne očekuju ništa. Znate šta kažu penzioneri? Kažu, ne verujemo Krkobabiću ni darove kada nam nosi.
Prema tome, eto koliko možemo sada da razgovaramo o jednoj stvari koja je od vitalnog značaja za naše građane.
Lako je onima koji primaju plate, a šta ćemo sa onima koji su nezaposleni, šta ćemo sa invalidima. Imam u Pančevu hiljade invalida, to zna gospodin Miković, i penzionera koji imaju niska primanja.
Ali, kao što znate, vi imate i ovakvu anomaliju u našem društvu, direktor obične Privredne banke u Pančevu prošle godine je imao 550.000 platu, a predsednik Vlade ima 120.000. Ej, ljudi gde živimo? To je anomalija u jednom društvu. Ne može tako. Ima li to smisla? Nema.
Ukazali su narodni poslanici SRS i drugih opozicionih stranaka da ovde ima ozbiljnih i brojnih primedbi. Ministar mora da shvati, kada dođe u Narodnu skupštinu ministar je činovnik Vlade i on ima da polaže račune pred poslanicima, druge nema. On nema drugo ovlašćenje.
Budžet usvaja Skupština, Vlada ga predlaže. Kod nas je obrnuto. Čuli ste mišljenje, budžet usvaja i donosi, to je gospodin Šormaz rekao, donosi Vlada. A ispada tako. Nije daleko od toga što je rekao, Vlada ga donosi. Šta ste menjali u budžetu u toku ovog zasedanja? Ništa, ako usvojite neki mali amandman sa nekim beznačajnim mrvicama, to vam je jedno ništa.
To je jedna nula i to je šuplja priča što vi pričate ovde narodnim poslanicima i srpskoj javnosti, kako Vlada brine. Ne može Vlada da spava od briga, kako brine za socijalno ugrožene, a ljudi vam govore da imamo milion i sedamsto penzionera, milion i po nezaposlenih, a budžet se puni iz proizvodnje, a proizvodnju niko ne pravi, niti pomaže da proizvodnja proradi.
Proizvodnja treba da je prioritet i onda se budžet puni. Biće i penzija, pa će biti i za nezaposlene, i ostale kategorije naše države. Zbog toga sam slobodan da kažem, vi koji napravite budžet u Vladi to ostaje i vi mislite da ste najpametniji, a kažem vam da narod kaže: imamo lošu Vladu, nemamo dobru Vladu. Hvala vam.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre neki dan, poslanici SRS-a postavili su pitanja vezana za haos na tržištu cena.
Tražio sam objašnjenje – šta Ministarstvo za trgovinu preduzima, koje mere, da se cene na tržištu srede i da se stanje promeni, jer je došlo do enormnog povećanja cena i pojedini profiteri, u ovom vremenu i u ovim okolnostima u kojima se nalazi Srbija, dobro zarađuju, trgovci, koje niko ne kontroliše?
Juče je gospodin ministar Milosavljević, na konferenciji za štampu, kada je govorio o uspehu Vlade za sto dana, rekao da je u službi građana. "Akcija – tržišna inspekcija u službi građana i privrede počinje od ovog trenutka", najavio je ministar Milosavljević.
Šta je Ministarstvo i ministar Milosavljević radio do sada, što baš od ovog trenutka, kad to godinama nije niko kontrolisao? Šta rade trgovci, kolike su marže i ko ovde profitira na štetu potrošača, na štetu građana?
Zbog toga tražim objašnjenje i obaveštenje od ministra Milosavljevića – šta je to konkretno što će tržišna inspekcija da preduzme vezano za cene, a videli ste da kubik drva košta 50 evra, a da 2800 dinara košta kubik kukuruza? Kako to da četiri kilograma kukuruza treba prodati da bi se kupilo jedno jaje? O tome smo i prošli put govorili.
Dame i gospodo, na tržištu cena vlada protivpravnost, nezakonitost i lopovluk. Poznato je da imamo na hiljade tržišnih inspektora i na hiljade poreskih činovnika koji naplaćuju poreze od strane građana, a šta nam radi tržišna inspekcija? Zašto dozvoljava da divljaju cene, a da ih niko ne kontroliše?
Molim objašnjenje i obaveštenje – šta su ministar Milosavljević i Ministarstvo radili do sada, zbog čega se nisu preduzele mere i koje su mere od dolaska ove vlade? Gospodin Milosavljević je bio i u onoj vladi.
Prema tome, koje mere Vlada želi i namerava da preduzme da bi se stanje na tržištu cena brašna, šećera, mleka, kukuruza, pšenice i ostalih proizvoda dovelo na meru koja odgovara Srbiji?

Zašto su cene u okruženju, u zemljama EU, niže u odnosu na određene poljoprivredne proizvode i prehrambene artikle nego u Srbiji  gde je to skuplje, a Srbija je agrarna i poljoprivredna zemlja?
Znači, ovde mangupi uzimaju pare iz džepova naših građana, nezakonito.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, tražim jedno obaveštenje od ministra, gospođe Dragutinović, i od ministra za poljoprivredu. Tražim obaveštenje od vas, da bih mogao odgovoriti građanima koji me svakodnevno pitaju, a vezano je za prodaju i izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Koliko je, kome i kada Ministarstvo za poljoprivredu prodalo zemljišta, a koliko dalo u dugogodišnji zakup, i to poljoprivredno zemljište koje je vlasništvo države, Republike Srbije? Ko su bili zakupci, a ko kupci, odvojeno, poimenično, naziv firme i ime njenog vlasnika?
Koji zakupac je izmirio obaveze po ugovoru u ugovorenom roku? Koji zakupac nije izmirio obaveze u ugovorenom roku? Koji je to ukupan iznos, s tim da se za svakog zakupca iskaže posebna obaveza i njen ukupan iznos? Da li zakupci koji su zapali u docnju plaćaju zateznu zakonsku kamatu na dugovani iznos i koliko iznosi zatezna zakonska kamata?
Da li su Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede zahtevali da se izvrši naplata zatezne zakonske kamate na iznose koji nisu, po ugovoru, na vreme isplaćeni i koliki je taj iznos? Da li je Ministarstvo za poljoprivredu tražilo i raskinulo ugovore sa zakupcima koji ne plaćaju zakupninu, ili nije, i koji je iznos bio u pitanju? Koliko je novca od zakupnine poljoprivrednog zemljišta uplaćeno na poseban račun budžeta Republike Srbije, broj 8474152284314, s pozivom na broj i model 97, šifra opštine, sa kontrolnim brojem u skladu sa pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rasporedom sredstava sa tih računa?
Tražim da nam se ovi podaci, putem obaveštenja u pisanoj formi, dostave za 2007. i 2008. godinu, odvojeno za svakog zakupca. Ovo obaveštenje tražim iz razloga što mnogi zakupci traže državno zemljište a ne plaćaju zakup i ne pridržavaju se ugovora, a budžet Republike Srbije je u tom slučaju zakinut i oštećen sa desetinama milijardi dinara, koje bi i te kako mogle da pomogne da se povećaju penzije i invalidnine naših zaslužnih građana.
Dame i gospodo, pošto se radi o korupciji i kriminalu, pošto se radi o velikoj i neverovatnoj šteti, molim da sinhronizovano, uporedo, Ministarstvo finansija i Ministarstvo za poljoprivredu daju odgovore na ova pitanja, jer ako ih bude Budžetska inspekcija uhvatila i izvršila kontrolu, doći će do neverovatnih podataka, do više desetina milijardi dinara koje treba da idu u budžet. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je na dnevnom redu rebalans budžeta i amandmani vezani za prihode koji se ostvaruju i koji se usmeravaju prema korisnicima, radi podsećanja, samo malo o budžetu.
Budžet je akt predstavničkog tela kojim se predviđaju i odobravaju prihodi i rashodi republika, gradova i opština za određeni budžetski period, po pravilu, za jednu godinu. Budžetom se predviđaju i raspoređuju rashodi i prihodi radi osiguranja kontinuiteta u funkcionisanju javnih funkcija i usklađivanja potrošnje države s ekonomskom politikom i njenim mogućnostima.
Ekonomska funkcija budžeta je višestruka. Preko budžeta se u savremenim državama traži više od jedne trećine nacionalnog dohotka. Preko budžeta može, direktno ili indirektno, da se utiče na proizvodnju, obim i strukturu potrošnje, reprodukcije, osnivanjem državnih preduzeća, državnim investicijama i raznim subvencijama u pojedinim sektorima privrede i sl.
Značajnim nabavkama, uslugama i javnim radovima u celini, svojim rashodima, država se javlja kao krupan činilac tražnje i globalne ravnoteže na tržištu, kao i njenog formiranja. Budžetska potrošnja je značajna komponenta agregatne tražnje, koja ima uticaj na cene i privrednu ravnotežu. Iz tih razloga se budžetska politika uključuje u opštu privrednu politiku države.
U sklopu antiinflacione politike, a naročito u stanju inflacije tražnje, budžet predstavlja značajan instrument kompresije tražnje. Država tada vodi restriktivnu budžetsku politiku, smanjuje se potrošnja države i sprovodi politika budžetskih viškova. U suprotnom, u okviru savladavanja privredne depresije, povećavanja budžetske potrošnje, povećava se agregatna tražnja i time stimuliše oživljavanje privrede. Ako se radi o inflaciji troškova, smanjenjem budžetskih prihoda, država rasterećuje privredu fiskalnih obaveza i stvara mogućnost za kompenziranje porasta troškova i izbegavanje porasta cena.
Dame i gospodo, u odnosu na budžet Republike Srbije i u odnosu na rebalans ovog budžeta, istakao bih neke primedbe.
Izmene zakonskih propisa u budžetskom sistemu Srbije posle 2000. godine otvaraju neka nova, a ne daju odgovore na neka ranije otvorena, a nerešena pitanja reforme ovog ključnog segmenta javnih finansija Republike Srbije. Ključne su sledeće činjenice. Sprovođenje tranzicionih reformi u celom fiskalnom sektoru, a posebno u javnom sektoru na polju fiskalne politike, podrazumeva izuzetno ozbiljan i dugoročan proces, koji se mora planirati u fazama, i to po godinama i strukturi sadržine reformi. Slovenci, su na primer, najpre napravili taj plan, posle razduživanja sa tom državom iz bivše SFRJ.
Naime, ključna funkcija jedne države, a posebno države u tranziciji, jeste redistribucija nacionalnog dohotka, nacionalnog bogatstva, a to je glavna delatnost svake vlade u svetu. To se svuda u svetu radi kroz poresku politiku, ulaz prihoda i politiku izdataka, rashoda. Glavni dokument koji to sadrži jeste, svakako, budžet jedne države. Stručnjaci za budžet u svetu, obično budžet definišu kao glavni instrument po kome se vidi šta je vlada radila, šta vladi radi ili šta namerava da uradi u jednoj državi.
Na strani prihoda, kao prvi uslov, vlada mora da poseduje fiskalnu obazrivost i odgovornost, odnosno da proceni fiskalni rizik, poresko opterećenje, u pogledu mogućnosti poreskih obveznika da izdvajaju sredstva za izdatke iz budžeta. Počev od 2001. godine, mnogo je promena u budžetskom sistemu Srbije izvršeno, ali mnoge od njih nisu dosledno uvažavale određene specifičnosti stanja u našim javnim finansijama, bilo da su bile iz uspostavljenog ranijeg sistema, Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, ili su u toku reformi javnih finansija i u najkasnije vreme neke započete promene ostale po strani, a na posledice tog nerešavanja se uopšte nije obraćala pažnja. Na primer, dugoročna strategija u planiranju promena u javnim finansijama, posebno u budžetskom sistemu, ni za narednih nekoliko godina, uopšte, ne postoji.
Ozbiljne zemlje u tranziciji, kao što je, na primer, Slovenija, najpre su napravile plan promena i faze u kojima se planira kada se uvodi trezor, kada se konsoliduju, objedinjavaju, koja grupa je koji nosilac javnih rashoda, kao i budžetski korisnici, fondovi, PIO, zdravstvo i slično. U tom pitanju, važna karika u celoj reformi je informatička podrška, mašina, softveri, informatika, a naročito kadrovi i njihova obuka.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poseban problem je što uopšte nema nijednog završnog računa od 2001. godine u Parlamentu, pa nije ni moguće utvrditi da li su i u kolikoj meri budžetske procedure dobre, a naročito se, bez revizije završnog računa budžeta i revizije budžetskih procedura, ne može oceniti da li su i ove do sada preduzete mere, reforme budžetskog sistema, sasvim dobre ili nisu.
Način utvrđivanja krajnjeg rezultata, poslovanja budžeta kao finansijskog dokumenta, jeste metodologija za obračun suficita i deficita budžeta, i to, što je najstrašnije, u toku samog izvršavanja, trajanja implementacije budžeta, što, s obzirom na aktivno tekuće poslovanje budžeta, koji je jedan živ dokument i koji prati, preko trezora, sve nastale sadašnje i buduće, a naročito neizmirene obaveze, redovne u budžetu, ostavlja veliku dilemu kod svakoga od učesnika u budžetskom procesu, bilo da je on u nivou republičkog budžeta korisnik, ili na lokalnom nivou, korisnik opštinskog, odnosno gradskog budžeta.
Ako se sećate potraživanja koja je imalo Preduzeće za saobraćaj i puteve i Direkcija, pre par godina, između pet i šest milijardi dinara je bilo dugovanje njihovim podizvođačima, preduzećima za puteve, a ta preduzeća duguju državi poreze, čije kašnjenje se, krivicom države, kamati po izuzetno visokoj kaznenoj kamati, koja se kretala, koliko se sećam, oko 20%, što je, u stvari, prava mera za inflaciju u jednoj zemlji, jer država nikad ne dozvoljava da joj se sredstva koja nije naplatila obezvređuju.
Taj podatak se prilično krije, moguće ga je proveriti u svakom rešenju od strane finansijske, odnosno budžetske policije i budžetske inspekcije. U ozbiljnim zemljama se za ovakav postupak prevelikog poreskog zahvatanja postavlja pitanje odgovornosti Vlade i ministra finansija, pre svega.
Dame i gospodo, kada pogledate da je budžet mikrohirurgija jedne države, rekao sam prošli put, najopasnija služba u državi je, u odnosu na budžet, Ministarstvo finansija i njegova desna, produžena ruka, poreska uprava, koja može da skrši privredu bez velike dreke i vike, i za vrlo kratko vreme, prostom i jednostavnom blokadom žiro-računa onih obveznika koji, upravo, stvaraju dohodak i od kojih zavisi budžet i njihovi korisnici, a u narednom periodu to će se vrlo negativno odraziti u našoj državi.
Dame i gospodo, u 2007. godini predviđena je u budžetu Republike Srbije cifra od 42 milijarde dinara za specijalne usluge i robu. Zamislite, specijalne usluge. Koje su to specijalne usluge koje treba da iznose 42 milijarde dinara?
Sada ću vas podsetiti, gospođo ministre, da je za 42 milijarde dinara moglo da se kupi 14 hiljada traktora srednje kategorije i da se ti traktori poklone individualnim poljoprivrednim proizvođačima, da ti individualni proizvođači proizvedu proizvode za državu i za izvoz, da ne dozvolimo da prodajemo, kao što se to kod nas događa, i kuću i avliju.
U tome je Srbija tragična zemlja i zbog toga jedino srpski radikali mogu u ovoj državi da preuzmu obavezu i da izvedu ovaj narod na put, da im obezbede bolji prosperitet nego što bilo ko obećava na bilo koji način. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Koristim retko priliku i tražim obaveštenje od gospodina ministra, da kaže, zašto je loše organizovano zdravstvo u Pančevu, jer Pančevo zaslužuje da mu se posveti veća pažnja nego što se to do sada činilo i što se sada čini?
Pančevci traže, gospodine ministre, da date objašnjenje. Meni se obratio građanin dr Vladimir Dejanović-Dendi iz Pančeva, koji je sa velikim brojem građana u kontaktu, a i veliki broj građana mi se neposredno obraća godinama, ali, eto, vidite ništa se, takoreći, ozbiljno ne preduzima.
Vi znate kakva je situacija u Pančevu, da je Pančevo opasano svim mogućim otrovima, mogu da ih izjednačim sa bojnim otrovima. Bojni otrovi imaju vremensko ograničenje, ali otrovi koji truju Pančevce nemaju ograničenje, jer ni Vlada, a ni nadležni u toj industriji ne preduzimaju odgovarajuće mere da zaštite zdravlje građana Pančeva.
Tražim objašnjenje i obaveštenje od vas, gospodine ministre, zašto Pančevci, i to najteži bolesnici, moraju da idu iz Pančeva u Novi Sad na preglede i na zračenja, a radi se o najtežim bolesnicima, obolelih od karcinoma, kojih ima oko 3.000. Idu pod nenormalnim uslovima, leti i na 35-40 stepeni, a zimi na minusu od 20 i 30 stepeni. Oni su prinuđeni da putuju, a radi se, dakle, o najtežim bolesnicima.
U Pančevu je obolelo oko 3.000 dece od plućnih bolesti. U Pančevu je obolelo oko 10.000 građana od šećerne bolesti. Interno odeljenje bolnice je u katastrofalnom stanju. Ne mogu da ga poredim sa drugim institucijama koje su daleko, daleko ispred bolnice u Pančevu. Što se ne izdvajaju sredstva iz budžeta, kada Pančevačka privreda puni budžet Republike Srbije oko 25%? Samo "Petrohemija" je u prošloj godini izvezla oko 280 miliona evra svojih proizvoda.
Što Vlada nešto ne ostavi građanima Pančeva? Neka se organizuju, neka zaštite svoje zdravlje, da se uredi infrastruktura i obezbede uslovi za normalan život. Da odete u Pančevačku bolnicu, da je obiđete, naći ćete vojničke krevete iz 1914. godine, gvozdene vojničke krevete od pre rata...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... mislim da je izuzetno teška situacija u Pančevu. Određena naselja, evo, Štirkera nema... izvinjavam se gospođo predsedavajuća, završiću, s obzirom na ozbiljnost teme, koristim izuzetnu priliku da postavim pitanje ministru, gospodinu Milosavljeviću, verujem da će shvatiti i razumeti Pančevce, da se nešto preduzme u tom pravcu:
1) Zašto je po kazni premeštena dosadašnja direktorka zdravstva iz Pančeva, gospođa Barašević, da putuje iz Starčeva, preko Pančeva, u Kovin, 38 kilometara, i nazad, a da iz Zemuna bude novi direktor, koga će svakog jutra auto iz Zemuna da vozi u Pančevo i da ga vraća nazad u Zemun?
Zahvaljujem se i očekujem da će gospodin ministar razumeti Pančevce koji traže zaštitu, a ja verujem da je ministar odgovoran čovek. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u poslednje vreme tražio sam brojna obaveštenja od Vlade i resornih ministara i nijedan odgovor, osim što sam dobio odgovor od gospodina ministra Dulića, vezano za zaštitu životne sredine, nisam dobio.
Jedno obaveštenje tražim od Vlade - šta će Vlada da učini, s obzirom na to da je na tržištu u Republici Srbiji zavladao haos što se tiče cena. Pre svega, Vlada mora da preduzme odgovarajuće mere.
Šta će Vlada učiniti da obuzda ove cene prehrambenih proizvoda, repromaterijala u poljoprivredi? Imate sada situaciju da se iz naše zemlje izvozi šećerna repa, a uvozimo šećer proizveden od šećerne trske. Danas su mediji objavili da je paritet kilogram brašna i kilo šećera, ista cena. To je neprihvatljivo. Zašto Vlada dozvoljava monopolistima da vršljaju, haraju i da pljačkaju građane sa cenama? I proizvođači i potrošači trpe ogromnu štetu zbog pogrešne politike Vlade Republike Srbije.
Dame i gospodo, tražim obaveštenje od nadležnog ministarstva u Vladi Republike Srbije kuda je otišla najstarija pivara na Balkanu, ko je prvi kupac pančevačke pivare koja je sagrađena 1722. godine i sada je bez posla ostalo 200 radnika? Šta će Vlada da preduzme da se ovakve mahinacije, špekulacije i kriminal u privatizaciji spreče?
Dame i gospodo, gospođo predsedniče parlamenta, ako mi dozvolite, s obzirom na to da smo mi blokirani, mi ne možemo da progovorimo u medijima, kako elektronskim tako i u štampanim medijima... Vi znate da su raspisani lokalni izbori u Rumi, Knjaževcu, Vrnjačkoj Banji i Prijepolju. Srpska radikalna stranka u tom pravcu... Molim vas da mi dozvolite da obavestim građane Republike Srbije, one koji učestvuju na lokalnim izborima u ovim opštinama, dakle Ruma, Knjaževac, Vrnjačka Banja i Prijepolje, da glasaju za Srpsku radikalnu stranku, koja je neograničenih mogućnosti da spreči kriminal i korupciju i neće varati ni lagati građane, kao što su mnogi lagali u toku predizborne kampanje. Hvala vam.

Hvala. Gospođo predsedniče, evo, objašnjenje ministra finansija. Gospodo, samo jednu definiciju, jednu misao, ako hoćete da čujete šta kaže teorija iz uporednog prava: "Budžet je mikrohirurgija jedne države, a najopasnija služba u državi je ministarstvo finansija i njena desna ruka, poreska uprava."

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče parlamenta, tražim objašnjenje od Ministarstva za poljoprivredu. Počela je jesenja setva pšenice i drugih strnih žitarica. Pitam Vladu, koja je obećala, da li će ispuniti obaveze i da li će nešto preduzeti vezano za regresiranje goriva i veštačkog đubriva, i da se na taj način pomogne poljoprivrednim proizvođačima, čiji su proizvodi danas na tržištu izuzetno niski.
Naime, imate ovakvu situaciju, potrebno vam je da poljoprivrednik proizvede četiri kilograma kukuruza, a vrednost četiri kilograma kukuruza jeste jedno jaje. Da li Vlada misli o poljoprivrednicima?
Godinama smo u prilici da pratimo rad Vlade, posebno Ministarstva za poljoprivredu i da se uverimo da Ministarstvo za poljoprivredu ne radi ama ništa na poboljšanju uslova, ni poboljšanju ni pomoći repromaterijal da nabave po nižim cenama, da se đubrivo po nekim normalnim cenama prodaje poljoprivrednicima, da se kontroliše rad proizvođača veštačkog đubriva, da se kontroliše uvoz veštačkog đubriva i da se kontrolišu cene koje se određuju, i veštačko đubrivo prodaje poljoprivrednicima, a u bescenje se otkupljuje ili ne otkupljuje ništa od njihovih poljoprivrednih proizvoda.
Dame i gospodo, pre neki dan sam postavio pitanje koje se odnosi na izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta od strane Ministarstva za poljoprivredu na teritoriji katastarske opštine Omoljica, u sastavu grada Pančeva. Nikolaj Dimitrov, koji zastupa firmu "PD Omorica" A.D., uzeo je u zakup 731 hektar poljoprivrednog zemljišta.
Postavljam pitanje, a tražim u stvari objašnjenje i obaveštenje, jer me građani pitaju, da li je tačno da se ne poštuje ugovor i ugovorne odredbe koje se odnose na izdavanje u zakup ovih 731 hektar poljoprivrednog zemljišta?
Drugo, šta radi pravobranilac? Pravobranilac ne radi svoj posao, a ogromne površine poljoprivrednog zemljišta zelenaši i profiteri su uzeli, i zbog toga postavljam pitanje: da li će javni pravobranilac nešto učiniti i preduzeti one mere na šta ga zakon obavezuje da se kontroliše da li je ovaj ugovor izvršen? Od Ministarstva za poljoprivredu tražim obaveštenje - da li je ovaj zakupac ispoštovao obaveze koje je preuzeo prema ugovoru ili nije? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dobio sam jednu informaciju i jedno pismo od strane sugrađana Pančeva koji postavljaju pitanje, a to spada u vašu profesiju, pa se vama kao vrsnom stručnjaku i obraćam u nadi da ćete odgovoriti Pančevcima povodom jednog pitanja.
Kakvo je zdravstveno zbrinjavanje stanovnika opštine Pančevo u svetlu birokratskih zavrzlama? To kaže Vladimir Dejanović, zvani Dendi, sa većim brojem građana iz Pančeva.
Ne možemo da verujemo da o sudbini Pančevaca odlučuju neljudi, koji teraju teško bolesne na put duži od 200 km, i to po nekoliko puta u toku meseca, radi specijalističkih pregleda i terapija, zračenja i drugog.
To smo do sada mogli da uradimo u Beogradu, na udaljenosti od 20 km, sada nas zdravstvena birokratija, republička i pokrajinska, tera da građani i po zimi, i po ciči i po vrućinama moraju da putuju radi ukazivanja zdravstvene pomoći bolesnicima Pančeva u Novi Sad, Sremsku Kamenicu, kažem na udaljenosti i do 200 km, kad idete u jednom i u povratnom putu.
Novi Sad je, kažu, Pančevo pljačkao i gradio se dok su Pančevci, pored ogromnog proizvodnog prihoda, ostali palanka, jer ih sada u ovom trenutku zdravstvena mafija i zdravstvena birokratija ne uvažava i ne poklanja im nikakvu veru. Dakle, građani Pančeva moraju da odlaze u Novi Sad, a ne u grad Beograd, a moram da vas podsetim da je Pančevo bilo u sastavu grada Beograda i bilo je područje grada Beograda.
Pitamo se i tražimo objašnjenje od ministra zdravlja - zašto se ovako kažnjavaju građani i bolesnici Pančeva, a poznato je od kakvih sve teških bolesti boluju građani Pančeva? Boluju od najteže bolesti, karcinoma i drugih, izazvanih i prouzrokovanih poznatom industrijskom južnom zonom od strane Rafinerije, Azotare i Petrohemije.
Bore se lekari Pančeva da pomognu, ali bespomoćno i neuspešno, da se našim građanima omogući lečenje u Beogradu. Tražim obaveštenje od ministra zdravlja hoće li republičko Ministarstvo zdravlja preduzeti neke mere da građani Pančeva konačno mogu da ostvaruju svoja prava u svom glavnom gradu, udaljenom 15 km. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se predsedavajućem, potpredsedniku koji vodi Skupštinu i tražim jedno obaveštenje, u smislu odredaba člana 225. i člana 226.
U Ustavu Republike Srbije, u članu 36, normirano je i zagarantovano pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. Naime, u članu 36. stav 1. jamči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
U stavu 2. ovog člana se normira: ''Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu''.
Postavljam pitanje Skupštini, Zakonodavnom odboru, nadležnoj Vladi, da li narodni poslanik kome je izrečena opomena ili oduzimanje reči ima pravo na žalbu, ili prigovor, ili neko drugo pravno sredstvo protiv odluke, ukoliko je neopravdano izrečena opomena oduzimanja reči ili udaljavanja sa sednice?
Ovo vreme mi nemojte računati, moliću vas.
Dame i gospodo, u Poslovniku Bundestaga, u paragrafu 39, propisano je da protiv opomene na pridržavanje reda ili protiv isključenja član može, do sledećeg plenarnog zasedanja, da podnese pismeni prigovor.
U skladu s međunarodnim uporednim pravom, predlažem Zakonodavnom odboru, predlažem Skupštini da preispita i, ako može, upodobi donošenje odluka od strane predsedavajućeg s Ustavom i Poslovnikom, a ujedno i s uporednim međunarodnim pravom.
Gospođo predsedavajuća, molim vas da preispitate vašu odluku o izricanju kaznene mere Nataši Jovanović. Možda su vaše emocije bile na vrhuncu toga trenutka, na početku same sednice, ali vas molim da ovog trenutka naložite službi da nam dostavi stenogram o početku sednice, vezano za onaj deo koji se odnosi na oduzimanje reči gospođici Nataši Jovanović, da biste se i sami uverili da li je vaša odluka bila pravedna, pravilna, ispravna, primerena, i da li je u skladu s Ustavom i s Poslovnikom.
Tražim od nadležne skupštinske službe da mi dostavi stenogram, da bih mogao da se uverim u ispravnost donošenja takve odluke.
Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, prethodno sam se obratio Skupštini i predsedavajućem u vezi sa skupštinskim stenogramom, koji je danas, verovatno, evidentiran.
Molim, ako je moguće, da ga dobijem, da bih mogao da učestvujem u radu i da vidim da li sam napravio grešku u svojoj oceni.
S druge strane, postavljam pitanje potpredsedniku Skupštine, da mi odgovori nadležna služba, da li, u smislu odredaba Ustava, narodni poslanik ima pravo da uloži pismeni prigovor ili žalbu na odluku predsedavajućeg o opomenama i izricanju mere oduzimanja reči ili isključenja sa sednice? Tražim samo obaveštenje da li ima pravo, ako Ustav to garantuje, narodni poslanik da uloži prigovor ili nema? Zatim, da li u izricanju ovih disciplinskih mera, jer se u uporednom pravu one zovu disciplinske mere, ima pravo prigovora ili nema?
Drugo, da li je organ koji je izrekao tu meru u obavezi da donese pismenu odluku, da se pozove na odredbe određenih propisa, da bi narodni poslanik, ukoliko ima pravo, mogao da uloži prigovor, odnosno žalbu?
Samo sam toliko hteo, da zamolim i da tražim obaveštenje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, juče sam postavio jedno pitanje, a nisam ga dobro formulisao, jer nisam imao dovoljno vremena na kraju da postavim pitanje i da ga zaokružim, da bi bilo jasno.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje i tražim odgovor, pa molim, gospođo predsedavajuća, da ovo moje pitanje prosledite Vladi Republike Srbije i da mi Vlada da odgovore.
Prvo, da li je tačno da su prodati "Frikom", ''Somboled'', ''Inteks-Mladenovac'', Fabrika hartije ''Beograd'', ''Jelen Do'', BIGZ, ''Dijamant'', ''Dunavka'' – Veliko Gradište, Erdevik, Stražilovo, Sremski Karlovci, ''Podunavlje'' – Bačka Palanka, ''Milenijum osiguranje'' i ''Rotografika'' – Subotica", i da li je tačno da su ove firme prodate kupcima iz Hrvatske? Tražim da mi se dostavi podatak i o tome po kojoj ceni su ova preduzeća, pojedinačno, prodata i ko je bio potpisnik ugovora o prodaji ovih nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije?
Jedno od pitanja za ministra poljoprivrede, da nam dostavi ugovore koje je zaključio sa gospodinom Todorićem i mafijašima koji su narodno blago i narodno dobro od najveće vrednosti u Vojvodini kupili, prema nekim nezvaničnim podacima, oko 300 hiljada hektara najboljeg poljoprivrednog zemljišta, i to je bila firma ''Todorić'' iz Hrvatske.
Molim odgovor od ministra nadležnog za poljoprivredu na pitanje – po kojoj ceni i koji su bili uslovi ugovaranja za prodaju najvrednijeg narodnog blaga, tj. ovog poljoprivrednog zemljišta?
Dame i gospodo, koristim priliku da obavestim javnost, za one građane koji nisu obavešteni, da se 9. novembra ponavljaju izbori u Skupštini opštine Ruma, pa pozivam građane opštine Ruma da se pripreme, da izađu na izbore i da glasaju za SRS, jer SRS ostaje kao postojana i nezamenljiva. Neka glasaju za srpske radikale, neće ih izneveriti, kao što su neki drugi izneverili i politiku i narod i svoje građane.
Hvala vam.