Zašto je važno imati u vidu ono što je istakao narodni poslanik SRS-a gospodin Dragan Todorović? Ne mogu po ovoj zemlji više da vršljaju agenture i kojekakve nevladine organizacije, pogotovo zato što nemamo zakon o stranim nevladinim organizacijama.
Dame i gospodo, šta se događa u poslednje vreme u Srbiji? Građani Srbije nisu bezbedni, nemaju sigurnost, strane agenture, uz pomoć naših organa, učestvuju u neviđenom teroru i kršenju zakona, u povredi osnovnih ljudskih prava koja su zagarantovana međunarodnim standardima, međunarodnim pravom, paktom o pravima i slobodama građana, zatim Poveljom UN-a, našim Zakonikom o krivičnom postupku i Ustavom.
Kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom, znate šta rade u poslednje vreme? Kada su videli da nemaju dokaze protiv prof. dr Vojislava Šešelja, došli su strani agenti i vršljaju, prevrću, prete, upadaju u stanove s oružjem, pretresaju stanove, čak pretresaju i kompjutere dece naših građana, naoružani do zuba, a Zakonik o krivičnom postupku propisuje da ulazak u tuđi stan i pretres tuđeg stana svakog građanina u Republici Srbiji može biti izvršen samo na osnovu rešenja nadležnog suda.
O pretresu stana mora da bude sačinjen zapisnik. Prilikom pretresanja stana, moraju da budu prisutna dva svedoka. O ulasku u stan, ako se ne pretresa, mora da bude izdata potvrda ovlašćenog službenog lica koje ulazi u tuđi stan. Nakon pretresa stana, mora se licu uručiti zapisnik potpisan od svedoka i ovlašćenih lica koja su dobila rešenje od suda. To je onaj Zakonik o krivičnom postupku koji su pisali srpski radikali, sa najvećim stručnjacima u ovoj državi.
Sada su došli iz Haškog tribunala, pretresaju sve živo, traže dokaze, jer nemaju dokaze protiv prof. dr Vojislava Šešelja. Tužilaštvo Haškog tribunala naređuje, a naši organi, zato je važno ono što je narodni poslanik Dragan Todorović rekao, mogu da sarađuju sa stranim institucijama, ali samo u okviru svog mandata.
Ako je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, u članu 10, normirao na koji način se mora poštovati nacionalno zakonodavstvo, ukoliko Haški tribunal i njegovi predstavnici smatraju da imaju neko pravo da dođu da nekog ispituju i da mu pretresaju stan, tada se mora primeniti nacionalno pravo i nacionalni propisi.
Prema tome, Ustav garantuje tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, Ustav garantuje nepovredivost stana, Ustav garantuje da se u stan može ući i pretresati samo na osnovu rešenja nadležnog suda.
Koji je to sud, koji je došao iz Haga da pretura, pretresa, preti i da ljude maltretira i šikanira u našoj zemlji? Zašto naši organi u tome učestvuju? Zašto su naši sudovi, naročito Specijalni sud – sluga, umesto da bude gazda i gospodar u svojoj državi?
Zbog toga, SRS smatra da su aktivnosti i akcije koje preduzimaju strane obaveštajne službe u poslednje vreme najgrublje kršenje Povelje UN-a, najgrublje kršenje Ustava Republike Srbije, najgrublje kršenje ZKP-a i svih standarda međunarodnog prava.
Hajde, gospodo iz vladajuće koalicije, idite vi u Holandiju i u Belgiju, ili u Francusku, uđite u tu državu i izvršite ulazak u tuđi stan, pretresajte taj stan! Ne možete tamo ući. Tamo deluju određene institucije, tamo postoji zakon.
Naši zakoni, posebno Zakonik o krivičnom postupku, usaglašeni su sa svim standardima međunarodnog prava. Prihvatili smo da naš ZKP bude jedan od najdemokratskijih u Evropi, jer su ga srpski radikali uskladili i sa francuskim pravom, engleskim, pravom Velsa, Amerike, Belgije, Holandije, Italije, Švajcarske, Austrije, Australije, Rusije, Belorusije i svih zemalja. Znajte da imamo najdemokratskiji Zakonik o krivičnom postupku.
Ovaj zakon o krivičnom postupku što je najavljen da će biti iduće godine primenjen, on se mora menjati, jer je postojeći zakon i te kako demokratski, i te kako štiti osnovna ljudska prava i slobode.
Onaj koji je ovde usvojen, mora se menjati, jer ne može da zaživi; 87 članova je u suprotnosti sa Ustavom, dame i gospodo narodni poslanici, koji smo doneli u ovoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatanje ovog amandmana od strane gospodina ministra Petrovića, u svakom slučaju, govori o tome da su poslanici SRS-a uložili određeni napor da bi koliko-toliko pomogli da se u nekim odredbama Predloga zakona doradi i poboljša tekst.
U članu 51. stav 1, posle reči: "zasniva", dodaju se reči: "predlog ili zahtev kako da se odluči". U svakom slučaju, ministar je uočio da je tu bilo propusta i da treba prihvatiti ovaj amandman. Smatramo da je to na mestu, ali bih samo dodao dve-tri rečenice o tome zašto mi to predlažemo.
Ministar dobro zna, kao dugogodišnji pravnik, da svaki predlog kojim se stranka obraća bilo kom sudu, ili bilo kom državnom organu, mora biti jasan i precizan, da ne bi došlo do odbacivanja i ponovnog vraćanja predmeta na doradu. Mislim da je ova odluka ministra pravde sasvim na mestu.
Ako mi dozvolite, ja bih samo ponovio, pošto je prisutan ministar na sednici, i prethodnih dana i sada, da mi predlažemo i tražimo da se donese zakon o disciplinskoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, kako je to u uporednom pravu. Taj zakon o disciplinskoj odgovornosti postoji u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Belgiji, Italiji i SAD, da ne nabrajam. Zašto ovo želim da istaknem?
Želim da iskoristim prisustvo ministra Petrovića, da bi to imao u vidu, jer sigurno ima probleme u vezi s određenim postupcima i određenim odlukama, pogrešnim, koje donose pojedini nosioci pravosudnih funkcija. U prilog tome ide činjenica da ogromnu štetu Vlada Republike Srbije, iz džepa poreskih obveznika, plaća upravo zbog toga što su odluke koje su donosili pojedinci, kao nosioci pravosudnih funkcija, bile nezakonite, pogotovo one koje su se odnosile na istragu ili na krivični postupak. Velike su štete koje se plaćaju.
Ja sam mišljenja da bi trebalo da se oglasi i Javni pravobranilac Republike Srbije i da bi trebalo regresnom tužbom da traži svu štetu koju su prouzrokovali pojedinci, da bi se jednom opametili i shvatili da ne mogu voditi postupak kako to oni misle. Oni moraju da vode i da pokreću postupak samo u skladu s Ustavom i zakonom, da ne bi bilo ovolikih štetnih posledica po građane, a ujedno i po državu.
Vidite, u Francuskoj postoji zakon o disciplinskoj odgovornosti, ali, kada se bira sudija ili tužilac, u obavezi su da prethodno provedu mesec dana u zatvoru. Znači, da dožive atmosferu - u kojim uslovima ljudi koji budu osuđeni izdržavaju kaznu zatvora, ili u istrazi, ili izdržavanje kazne po pravosudnoj sudskoj odluci. Pridaje se veliki značaj uporednom pravu.
Ja se trudim da prikupim sve te informacije da bih mogao da znam, otprilike, kako je to regulisano u zemljama Evropske unije, a ujedno i u anglosaksonskom pravu. To posebno želim da istaknem, jer su ogromne štetne posledice zbog pojedinaca u pravosuđu, ali samo pojedinaca; većina nosilaca pravosudnih funkcija su časni i pošteni ljudi. Pojedinci u tim pravosudnim strukturama ne mogu više da imaju šansu, niti priliku da rade kako su radili - da nanose štetu pravosudnim organima, a ujedno i Vladi Republike Srbije i poreskim obveznicima.
Nužno je što pre pristupiti izradi zakona o disciplinskoj odgovornosti. Nužno je da se oglasi Javni pravobranilac i da pokrene regresne tužbe protiv onih koji su doneli nezakonite odluke, pa neka sudija koji je radio aljkavo i sebi dozvolio da drži čoveka u pritvoru šest meseci ili godinu dana plati, a lice bude oslobođeno. Neka taj gospodin iz svog džepa plati štetu koju je prouzrokovao svojom nestručnom i, možda, zlonamernom odlukom.
Kažem da je većina u pravosudnim organima zaista časna i poštena, ali pojedince treba, ipak, dovesti u red, a kod reizbora – ne birati one čije se odluke u 50, 60 procenata ukidaju ili preinačuju. To vam je dokaz da taj nije za sudiju.
Verujem da se ovo zna, jer tu su pravnici iz svih stranaka, a i advokati, koji imaju prilike da zastupaju građane, pa znaju šta se događa u pravosuđu, odnosno ministar pravde je dugogodišnji advokat i pravnik i sigurno zna sve ove stvari, koje i njega muče sada. Da ga ne bi mučile, neka posluša srpske radikale - da se što pre menjaju određene odredbe zakona.
Eto prilike da mi i ovu oblast uredimo i uskladimo s međunarodnim standardima i zemljama Evropske zajednice.
Ne bih više objašnjavao. Imao sam nameru da skrenem pažnju, da iskoristim prisustvo gospodina Petrovića, zbog toga što znam u kojim okolnostima se radi, a znam i od kolikog je značaja reizbor sudija, odnosno da se donese zakon o disciplinskoj odgovornosti, pa da svako odgovara za rad koji obavlja. Samo tako možemo građanima dokazati da nam je stalo da imamo pravnu državu, da nam je stalo da uskladimo naše zakonodavstvo s uporednim pravom i da na taj način pravda dođe u ruke onih pravih, jer je pravda veoma ozbiljna stvar; ako bi se prepustila svakome u ruke, ne bi valjalo, građani bi imali štetu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, držaću se upravo cilja i sadržaja teme koja je danas na dnevnom redu. Pre svega, samo bih vas informisao i ukazao na neke negativne pojave, pre svega povrede prema civilnom stanovništvu, koje su izvršene na teritoriji Hrvatske prema srpskom stanovništvu, a u pitanju je i azil, ili utočište, u pitanju je milion pripadnika srpskog naroda koji je živeo u Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.
Evo zbog čega su Srbi morali da beže ispod ustaškog noža: Joško Jurić, na primer, zarobljeni pripadnik Zbora narodne garde iz Vukovara, u svom kazivanju izjavljuje da u Hrvatskoj može ostati samo ono što je hrvatsko i da za Srbe nema mesta na hrvatskoj zemlji. U to ime, da bi dokazao vernost hrvatskoj stvari, Jurić je zaklao svoju trudnu suprugu, koja je bila srpske nacionalnosti, nožem joj je rasporio stomak i iz utrobe izvukao sedmomesečni plod. Nakon što je i dete masakrirao, oboje je ekserom zakovao za stablo kruške u naselju Mitnica.
Ovo govori o tome da mi ne možemo da ćutimo i Vlada Srbije ne može da ćuti, ona mora da se oglasi, ona mora da zahteva da se Srbima pruži zaštita i da se vrate u Republiku Srpsku Krajinu, svoju državu, da se vrate u Republiku Hrvatsku, da se vrate u BiH i da se vrate na sve teritorije odakle su ih proterali neprijatelji srpskog naroda, uz pomoć Amerike, Nemačke i drugih neprijatelja srpskog naroda; da zaštiti sunarodnike, Srbe, koji vekovima i vekovima žive tu i koji su odbranili teritoriju Hrvatske, koja bi i danas bila pod Austrougarskom ili pod Turskom da nije bilo Srba koji su štitili te teritorije i oslobodili ih od neprijatelja.
Prema tome, to su razlozi zbog kojih sam želeo da se javim, neka zna javnost.
Dame i gospodo, treba da znate, u prvom redu narodni poslanici, jer odgovarate pred biračima i pred građanima Srbije, a tim pre i naša vlada, koja mudro ćuti, ništa ne preduzima da se milion stanovnika srpske nacionalnosti vrati na svoju teritoriju i u svoju državu, odnosno na svoju teritoriju i u svoju republiku. Želeo bih da ipak javnost bude obaveštena, a i da budu upoznati narodni poslanici. Ovo što sam govorio pročitao sam iz knjige dr Miodraga Starčevića i Nikole Petkovića ''Nasiljem i zločinom protiv prava''.
Zbog toga je Srpska radikalna stranka smatrala i smatra da se moraju preduzeti hitne i energične mere. Nemojte da služimo neprijateljima srpskog naroda, zaštitimo Srbe i sve građane Srbije od svakog progona i od svakog zločina.

Dame i gospodo, od Rimljana do današnjeg dana, ja ne verujem, a i od osnivanja moderne Srbije u njenoj istoriji nije bilo većeg skandala no što je ovaj skandal koji je izbio u Republici Srbiji a drama se odvija u Narodnoj skupštini Republike Srbije povodom predloga za izbor sudija Ustavnog suda.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke su ukazivali da se vodi velika bitka u pravcu prevlasti nad pravosuđem. Ovo što se događa sa izborom sudija Ustavnog suda liči na jednu veoma neozbiljnu stvar, a Ustavni sud je i te kako ozbiljna stvar i o Ustavnom sudu ne mogu da odlučuju partije koje sede na galerijama, na sporednim kolosecima ili na sporednim stolicama.
Političke stranke su odlučile da one izaberu Ustavni sud koji će biti po njihovoj meri i po njihovom diktatu.
Dame i gospodo, Ustavni sud je institucija najvišeg ranga koja mora da odlučuje o ustavnosti i zakonitosti pojedinačnih i opštih akata, i s druge strane, da odlučuje o tome da li su zakoni koje donosi parlament i drugi državni organi u saglasnosti sa najvišim pravnim aktom - Ustavom.
Šta je Ustav, dame i gospodo? Ustav je jemstvo slobode, jemstvo demokratije, Ustav se gazi, Ustav se krši, Ustav donosimo i neko će smatrati za njega kao do 17. veka što su kraljevi u Engleskoj mislili da je neki akt ili demokratski pokret za potkusurivanje, a da ne bi bio Ustav toalet papir, SRS će doneti uskoro ustav koji će garantovati slobode svim građanima Republike Srbije, a ujedno biti u saglasnosti sa svim standardima međunarodnog ustavnog i demokratskog prava i svih drugih prava.
Dame i gospodo, pojam sudske nezavisnosti... O kandidatima pojedinačno ne želim da govorim. To je slika i prilika predlagača. Ko bude izabran, taj predlagač će morati da stane iza te liste, da je brani dok je taj na funkciji i dok mu traje taj mandat. Plašim se da će neposredno posle izbora izbiti mnoge afere i skandali povodom ovakvog načina izbora kandidata, a da ne govorim o mogućim aferama kandidata koje predlažete.
Dame i gospodo, ako je tačno ono što pišu novine, hoćete li da izaberete za predsednika Ustavnog suda onoga ko je imao saobraćajnu nezgodu i ko je ubio jedno lice, a da nije dana u zatvoru proveo? Hoćete li to da uradite? Šta mislite, da je to jedan običan građanin i smrtnik Srbije, da bi prošao bez pet godina zatvora? Ako budete takve birali, znate šta vas čeka.
Reći će vam srpski radikali da su vas na vreme upozorili i da morate listu na vreme dostaviti narodnim poslanicima, da morate da dignete ruke od pravosuđa, da morate dići ruke od Ustavnog suda, da Ustavni sud mora biti nezavisan, a naročito nezavisan od izvršne vlasti. To je najveći problem kada je u pitanju Ustavni sud, a ujedno veliki problem kada su u pitanju druge pravosudne institucije, od organa za prekršaje, opštinskog suda, okružnog suda, Vrhovnog suda, trgovinskog suda i višeg trgovinskog suda, pa sve do Ustavnog suda.
Dame i gospodo, podsetiću vas, verujem da pravnici znaju, ali, evo, radi podsećanja, da se ne zaboravi. Koji su to izazovi sudske nezavisnosti? Pojam sudske nezavisnosti?
Sudije su, dame i gospodo, nezavisne ako u vršenju svoje funkcije nisu ničim obavezne, sem da poštuju zakon i slede sopstvenu savest. Kako bi sudija bio stvarno nezavisan, prethodno mora u potpunosti da se ostvari njegova lična nezavisnost. Pod tim pojmom podrazumevam takvo zakonsko regulisanje sudskog položaja, postavljanja, izbora, napredovanja u službi, imuniteta, disciplinske odgovornosti, otpuštanja, premeštanja, koje svodi na minimum mogućnost pripadnika, pazite molim vas šta smatram, izvršne vlasti, da kroz donošenje odluka sudija ne zavisi od izvršne vlasti, da izvršna vlast ne utiče na njihovo ponašanje u vršenju sudske funkcije.
Dakle, trajanje i funkcija sudske službe su tako u međunarodnom uporednom pravu obezbeđeni da pojedinačne sudije, ni pravosuđe u celini nisu pod kontrolom izvršne vlasti, tj. vlade trenutno na vlasti.
Kada je u pitanju odgovornost sudija, dame i gospodo, zalagao sam se još 1999. i 2000. godine, dok sam radio u republičkom i saveznom ministarstvu, da se donese zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca. Zašto? To je u uporednom pravu. To imate u zemljama EU. Zbog čega? Da se obezbedi poštovanje zakona i primena zakona od strane sudija i tužilaca. Ta disciplinska odgovornost, pre svega, obezbeđuje da se protiv njih mora voditi postupak usled nezakonitih odluka.
Šta mislite, koliko je stotina miliona dinara od 2000. godine do danas Republika Srbija iz svog budžeta platila oštećenim građanima koji su nevini optuženi, koji su bili u pritvoru nevini, na kraju bili oslobođeni, a da za to ne odgovara onaj ko je vodio postupak, ne odgovara tužilac koji je pokrenuo istragu, ne odgovara sudija koji je vodio istragu, ne odgovara sudija koji je sudio, ni veće koje je sudeće, a na kraju pada oslobađajuća presuda.
Samo jedan mali primer, u Opštinskom sudu u Kovinu doneta je jedna odluka gde država mora da plati 500.000 zbog toga što je nevino lice bilo lišeno slobode i protiv njega vođen krivični postupak, ali je na kraju oslobođeno. Sada mora država da plati tu odštetu samo za troškove postupka koji su vođeni godinama, 500.000 dinara, a da taj sudija i tužilac ne odgovaraju.
Treba doneti zakon u kome će i sudija i tužilac, bio on opštinski, bio Ustavnog suda, morati da snosi punu materijalnu i krivičnu odgovornost, i disciplinsku, za odluke koje donosi. Podsetiću vas, u 9. veku nije slučajno saksonski kralj doneo odluku da 40 sudija obesi zbog toga što su doneli nezakonite odluke, zbog toga što su stotine i stotine ljudi bili ubijeni i streljani zbog toga što sudija nije vodio računa o odlukama koje je donosio, da li su u skladu sa zakonom ili nisu.
Dame i gospodo, taj čovek u Kovinu koga pominjem je umro. Dovodi se u pitanje da su posledice vođenja krivičnog postupka verovatno uzrok njegove smrti. Šta mislite, u nekim krivičnim predmetima, pogotovo za vreme akcije ''Sablja''... Pa dajte da pretresemo akciju ''Sablja'', da vidimo 12.500 ljudi koji su lišeni slobode i koji su maltretirani, kojima je prećeno da će biti kažnjeni i osuđeni smrću, oni koji su oslobođeni, a nemate 10-20 optužnica ili 10-20 presuda koje su pravosnažne da je neko osuđen. Neko mora odgovarati, stotine miliona, dame i gospodo, stotine i stotine miliona država iz svog budžeta i poreski obveznici moraju da plate onima koji su nevino bili lišavani slobode, maltretirani i nad njima je sprovođena tortura. To nije zaboravljeno.
Uz to, moramo postaviti pitanje koje su to sudije, koji su tužioci, ko je taj tužilac koji je na obrazložen predlog dao istražnom sudiji da se uključuju opasna sredstva, najopasnija, ravna su pištolju, a to jesu sredstva za prisluškivanje. Prisluškuju se građani, političke stranke i politički protivnici, narodni poslanici. Šta tu da radimo?
Postaviću pitanje i tražim odgovor od predsednika Skupštine, gospodine potpredsedniče, zapišite ovo i prosledite da mi se da odgovor: u koliko slučajeva je u Republici Srbiji bilo prisluškivanja od 12. marta 2003. godine do današnjeg dana, koji je tužilac dao nalog i obrazložen predlog istražnom sudiji da donese odluku po odobrenju predsednika Vrhovnog suda da se izvrši prisluškivanje ili pretraga tajne pošte i ostalih sredstava komuniciranja građana? Ko je doneo rešenje, koji istražni sudija, ime i prezime, jer na sledećim izborima u reizboru takvi nam ne trebaju u sudu.
Gospodo iz vladajuće stranke, zapamtite, vi danas u ovoj skupštini jeste, sutra niste. Usvajate li ovakve zakone, zapamtite da vas čekaju na krivini već iduće godine i nećete biti zaobiđeni, nijedan ministar, nijedan poslanik, nijedan pošten i častan čovek u svim strankama u Republici Srbiji. To će odlučivati moćnici, oni koji su naučili da terorišu, oni koji su skloni kršenju Ustava, kršenju zakona i raznim zloupotrebama.
Zbog toga smatram da kod budućeg donošenja zakona o sudijama i sudovima reizbor mora da dođe. Ovu žabokrečinu, od opštinskog suda do Ustavnog i Vrhovnog, moramo da pretresemo. Pročitajte novine gde piše da advokatura mora da reši pitanje u svojim redovima, advokatska komora. Doneo sam propis kada sam bio savezni ministar da se uvede dostojnost u advokaturi. Šta imamo u advokaturi? Imamo časne ljude, ali imamo i one pojedince koji krše zakon, koji se bave ko zna sve čime. Da li je advokatska komora isključila nekoga i zašto? Nema toga. Zbog toga mora sve da se prečisti ako želimo pravnu, savremenu državu, državu kojom treba da se ponosi Srbija.
Dame i gospodo, kada je u pitanju sudstvo, evo, pišu novine, kaže u naslovu jednih novina - advokati, sudije i tužioci u jednom gradu dišu jednom dušom.
Znači, presuda se donosi po porudžbini. Nema druge. Šta ćete da kažete, dame i gospodo, kada naši građani, jadnici, koji traže pravdu pred sudom ne mogu da je dobiju 15 godina, kako može da se donese jedna presuda za jedan dan? Danas je tužilac preko svog čuvenog advokata podneo tužbu određenom sudu, danas je taj postupajući sudija dobio predmet u rad, danas je taj sudija obezbedio veće, danas je taj sudija pozvao parnične stranke, izveo dokaze, saslušao parnične stranke, doneo presudu i presuda postala pravnosnažna.
Sada da vas pitam, dame i gospodo, u kojim uslovima, pod kojim okolnostima i ko može danas da ode po presudu i da je danas dobije u sudu?
Znate šta, Mita bekrija tu radi. Tu vam je Mita bekrija, nema bez para. Da nije bilo sprege između onih koji su učestvovali u ovom postupku ne bi moglo da se donese, a običan građanin čeka 15 godina pravdu i ne može da je dočeka.
Vršilac dužnosti predsednika Trgovinskog suda kaže – u mom sudu, od kako sam ja došao, trgovinski sudovi su preko jednog Amerikanca koji je sada uveo neki sistem tamo na internetu i kompjuterima, povećana je efikasnost. Dođe u jutarnji program televizije i kaže – u mom sudu nema starijeg predmeta od pet godina. Juče sam pomenuo Andonovski Ljubomira koji je vlasnik firme iz Bugarske, čeka 11 godina pred istim tim sudom.
Ti lažovi, ti kriminalci, ti koji su skloni korupciji i mitu, koji su skloni neradu moraju da se likvidiraju, moraju da budu eliminisani iz pravosuđa. Drugo, dame i gospodo, neka mi ne bude zamereno ovo što će javnost da čuje, a i vi – poštovana Srbijo, poštovani narodni poslanici, ne smemo dozvoliti da nam postaju sudije preko kreveta.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prvom delu želim da se osvrnem na istorijat azila da bismo mogli da ga shvatimo u boljem svetlu, a sa druge strane, da se može računati na primenu određenog zakona koji je pred narodnim poslanicima.
Azil potiče od grčke reči "alilon", koja označava davanje skloništa i zaštite progonjenima za određene ideje i ideale; prvobitno se odnosi na sveto sklonište u kome je progonjeni nalazio utočište u bekstvu od krvne osvete.
U antičko doba ova skloništa su bili hramovi i svetilišta posvećeni bogovima, a u srednjem veku crkve i manastiri. Po Dušanovom zakonu, pravo azila uživao je svako ko je utekao iz stanice i sklonio se u carski dvor. Otišao pravo u azil.
U srednjevekovnom Kotoru, podsetimo se, o proslavi svetog Trifuna 3. februara, svi okrivljeni uživali su pravo azila tri dana pre i tri dana posle praznika. Kako je to bilo u Dubrovniku? U Dubrovniku je donesen 1190. godine Zakon o pravu azila. U Srbiji su u 19. veku doneti propisi, stranci su uživali pravo azila i u Srbiji. Ovo pravo posebno je primenjivano iz nacionalnih, političkih razloga, a osobito su se njime koristili građani zbog svoje narodnosti i političkih shvatanja kojima su težili ujedinjenju sa Srbijom.
Srbija donosi 20. januara 1860. godine propise o azilu i posebna pravila o smotrenju odstupanja i postupanja sa beguncima. U periodu između dva svetska rata bivša kraljevina Jugoslavija je, pored priznanja azila ruskim emigrantima, pružala azil izbeglicama jugoslovenskog porekla iz Julijske krajine, mađarskim emigrantima posle gušenja mađarske revolucije, dalje, 1919. godine progonjenim bugarskim državljanima posle ubistva Aleksandra Stambolijskog, 1923. godine Jevrejima progonjenim od nacističkog terora i dr.
Dame i gospodo narodni poslanici, kako je to po međunarodnom pravu? U savremenom međunarodnom pravu pravo azila označava pravo političkih krivaca na utočište i zaštitu u nekoj stranoj državi. Pravo azila ne obuhvata sve izvršioce krivičnih dela. U međunarodnom pravu razlikuju se teritorijalni i diplomatski azil. Teritorijalni azil ima u vidu utočište i zaštitu koju na svojoj teritoriji strana država pruža političkom krivcu neke druge države. Diplomatski azil je zasnovan na fikciji o eksteritorijalnosti stranih ambasada, odnosno diplomatskih predstavništava ili ratnih brodova. Diplomatski azil bio je naročito u praksi država Južne Amerike, tako da je pravo azila stoga tamo i pravno regulisano Konvencijom u Havani 20. februara 1928. godine i Konvencijom u Karakasu 1954. godine.
Šta reguliše Univerzalna deklaracija o pravima čoveka, koju je usaglasila Generalna skupština UN 10. decembra 1948. godine?
Ona ima u vidu samo teritorijalni azil, jer proklamuje da svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama utočište od proganjanja, zločina, kako to predviđa član 14. Međutim, prema Konvenciji o položaju izbeglica, koja je na inicijativu Generalne skupštine UN usvojena u Ženevi 1951. godine, a stupila na snagu 1954. godine, države ugovornice preuzele su obavezu da iz opravdanih razloga zemlja prvog azila može otkazati gostoprimstvo izbeglici, ali ga ne može vratiti u zemlju gde bi bili ugroženi njegov život i njegova sloboda.
Dame i gospodo, sa druge strane, pravo azila može svaka država ograničiti i iz razloga svoje bezbednosti i svojih ekonomskih interesa, kao i razlozima međunarodnog krivičnog prava. Ako je diplomatski azil u teoriji sporan, jer se smatra da nema formalne zakonske osnove, u praksi predstavlja opšte običajno pravo međunarodnog prava, pa se stoga i primenjuje. To se naročito videlo posle događaja u Mađarskoj 1956. godine kada je kardinal Minsenti našao utočište u ambasadi SAD, a Imre Nađ i drugi članovi u ambasadi tadašnje SFRJ. Diplomatski azil pružale su i druge ambasade, brazilska ambasada u Lisabonu kada je dala utočište portugalskom generalu Delgadu 1959. godine.
Po Ustavu bivše SFRJ bilo je zajamčeno pravo stranim državljanima i licima bez državljanstva koja su progonjena zbog svog zalaganja za demokratske poglede i pokrete, za socijalno, nacionalno oslobođenje, za slobodu i prava ljudske ličnosti i za slobodu naučnog i umetničkog stvaranja. Po tom Ustavu bilo je predviđeno, a i krivičnim zakonodavstvom bivše SFRJ na izričit način je istaknuto da Jugoslavija neće izdavati strance koji su proganjani zbog zalaganja za demokratska načela nacionalnog oslobođenja, prava naroda i slobodu naučnog i kulturnog rada.
Izraz "azil" u pravno-tehničkom i gramatičkom smislu ima značenje socijalne ustanove, na primer, doma za smeštaj, čuvanje sirotinje, iznemoglih i proganjanih lica od drugih, naročito neprijateljski orijentisanih, kao što je to bio slučaj prema Srbima i njihovom stradanju.
Dame i gospodo, sada bih se osvrnuo pojedinačno na neke odredbe zakona o azilu. U članu 1. Predloga zakona predloženo je da ovaj zakon propisuje načela, uslove i postupak za dobijanje i prestanak azila, kao i položaj, prava i obaveze lica koja traže azil i lica kojima je priznato pravo azila u Republici Srbiji.
Međutim, SRS smatra da treba menjati predlog člana 1. zbog toga što nije obuhvatio osnovna načela koja se u osnovnom zakonu predlažu, a što je predviđeno međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima.
Po stavu i mišljenju SRS član 1. treba da se menja i da glasi: "Ovim zakonom propisuju se načela, uslovi i postupak za priznavanje azila..."
Molio bih ministra da obrati pažnju. Gospodine ministre, izvinjavam se, ali samo malo pažnje, utoliko što bi trebalo da budete u toku zašto SRS smatra da treba menjati član 1. i u kojim delovima. SRS smatra... "Ovim zakonom propisuju se načela, uslovi i postupak za", to je po predlogu, međutim, ovaj član je nekompletan kako je predviđeno, jer mi srpski radikali smatramo da treba dodati: "priznavanje azila i odobravanje privremene zaštite", koja nije obuhvaćena prvim članom, nije status obuhvaćen, "status, prava i obaveze lica koja traže azil, azilanata i stranaca kojima je odobrena privremena zaštita", nije predviđena kao privremena zaštita, "kao i uslovi i postupak za ukidanje statusa azilanata i za prestanak privremene zaštite stranaca u Republici Srbiji."
Po našem mišljenju, ovaj član treba uobličiti pravno-tehnički, definisati ga ovako kako SRS smatra, jer je samo tako u celini moguće da bude primenjiv.
Što se tiče odredbe u članu 2, u delu koji reguliše "maloletnik bez pratnje", mi smatramo da broj "18" treba da se menja rečju "osamnaest". To je definicija zakonska. Reči "dolaska u Republiku Srbiju" treba menjati rečima "ulaska u Srbiju", jer ćete imati da i u vašem predlogu i u drugim odredbama na jednom mestu spominjete ulazak na teritoriju Republike Srbije. Reč "dolaska" zamenjuje se rečju "ulaska".
Dame i gospodo, u odnosu na član 5. SRS smatra da on treba da se menja i da glasi: "Nadležni organi iz člana 19, 20. i 21. ovog zakona sarađuju sa UNHCR-om u sprovođenju njegovih aktivnosti, u skladu sa njegovim mandatom". Gospodine ministre, ovde je rečeno UNHCR, ali nije precizirano da saradnja sa UNHCR-om može da bude samo u okviru njegovog mandata. Ako izađe iz okvira mandata tu su zloupotrebe, tu je špijunaža, tu su obaveštajne agencije, tu je kriminal i tu je šteta po Republiku Srbiju i njene građane.
Što se tiče odredaba člana 6. stav 1, imamo takođe predlog da se zakon dogradi, da se njegov tekst poboljša, jer predlažemo da se u članu 6. stav 1. tačka na kraju stava zamenjuje zapetom i dodaju se reči "ukoliko nadležni organ u postupku te činjenice utvrdi", što znači da ne možete vi prihvatiti nečiju izjavu, kaže, izrazio je volju da traži utočište i azil. Ne, te činjenice moraju da se utvrde u postupku. One moraju biti prethodno utvrđene.
Dame i gospodo, što se tiče stava 3. člana 6, mi smatramo da u ovom stavu 3. na kraju tačka treba da se zamenjuje zapetom, gde je rečeno – ukoliko nadležni organ u postupku ponovo ne utvrdi.
Što se tiče odredaba predloženog zakona u članu 8, mi imamo primedbe i predlažemo dogradnju i poboljšanje teksta. U članu 8. reči "bez odlaganja" (to je jedno ništa) zamenjuju se rečima "odmah", nema druge. Za ovo "bez odlaganja" neko ko ga primenjuje može da kaže – ja sam saznao pre tri dana, a bez odlaganja, ja to mogu da odložim još za 15 dana ili mesec dana, da rešim pitanje nekog lica. Dakle, onog momenta, znači, odmah.
Predlagaču predlažemo da se posle reči "valjano obrazloženje" dodaju reči, po mom mišljenju to je definicija, gramatika, logika i jezik, "i valjane dokaze". Ne "valjano obrazloženje", nego "valjane dokaze", jer se ovde mora imati u vidu da pravna norma mora biti jasna, a jezik norme precizan i u duhu materije koju obrađuje.
Dame i gospodo, što se tiče člana 10, u stavu 2. posle reči "UNHCR" treba staviti tačku, a preostali deo teksta treba brisati, zbog toga što je sve iza ove reči "UNHCR" suvišno, zakon će biti apsolutno nerazumljiv, a definicija treba da bude jasna i lako primenjiva. Zakon ne treba opterećivati bespotrebnim rečima i sadržajima. Definicija zakona i norme mora biti kratka i jasna, kako bi onaj ko je primenjuje mogao da je primeniti u praksi.
Što se tiče odredbe predloženog člana 11, SRS smatra da je ovo u članu 11. stav 1 – "odnosno na jezik kojim može da se sporazumeva" apsolutno naopako. Kažem vam da nije dobro i nije pravilno definisano. Po našem mišljenju jezički, gramatički i logički treba da stoji "odnosno na jeziku koji čovek razume". To je ono što je, po našem mišljenju, potrebno ispraviti i dopuniti.
Što se tiče člana 13, tu predlažem takođe da ovaj član bude menjan. Naime, u članu 13. piše, u predlogu: "Sva pismena u postupku dostavljaju se lično licu koje traži azil ili njegovom pravnom zastupniku. Pismeno se smatra dostavljenim kada ga primi bilo ko od navedenih lica." Mogu da vam kažem iz svoje dugogodišnje prakse, koliko god poznajem pravosuđe, dostavnu službu i koliko zastupnik odgovara za štetu koja može biti azilantu naneta, nesavestan zastupnik može da propusti, sutra može da se nađe u teškoj situaciji.
Zato mi predlažemo: "Sva pismena u postupku dostavljaju se lično licu koje traži azil ili njegovom pravnom zastupniku na jeziku koji razume. Pismeno se smatra dostavljenim kada ga je primilo lice koje traži azil", ali ne i kada ga je primio njegov zastupnik, jer njegov zastupnik može da propusti određene radnje, koje mogu azilanta debelo da koštaju.
Dame i gospodo, što se tiče člana 14, u članu 14. nije dobro definisano logički, pravno i jezički. Vi u članu 14. kažete – licu koje traži azil će se obezbediti.
Ne, ta reč nije dobra, nego mi predlažemo gramatički, logički i jezički da bude u primeni bolje, a to znači u članu 14. stav 1. reči "će se obezbediti" zamenjuju se rečima "obezbediće se". Molim vas, evo, pitajte i gramatičare, ljude, pa možete videti. Vi možete da smatrate da ovo nije dobro, ali mi smatramo da ipak može ova mala intervencija da se učini, jer nije suvišno.
Što se tiče člana 19, u članu 19. se predviđa u stavu 3. da ministar unutrašnjih poslova, u daljem tekstu ministar, svojim aktom bliže uređuje uslove i kriterijume za službenike koji obavljaju poslove kancelarije za azil. Po mišljenju SRS ne može ministar da čini ministarstvo. Ministarstvo je institucija, ministar može biti odsutan, može da ode na bolovanje. Može da mu se nešto dogodi. Može da da ostavku pa do izbora novog ministra protekne jako puno vremena. U tom slučaju ministarstvo kao institucija to obavlja, a ministar naravno to prati i kontroliše, ali to je u delokrugu ministarstva.
U članu 20. ima jedna intervencija, gospodine ministre, o kojoj bi trebalo razmisliti. Ovo sam ja proučavao u uporednom pravu i to je u uporednom pravu primenjeno. Naime, u članu 20. mi predviđamo da treba dodati stav 2. koji treba da glasi: "Protiv rešenja komisije za azil može se pokrenuti upravni postupak pred Vrhovnim sudom Republike Srbije". Dozvolite, dakle, da je potrebno obezbediti i sudsku zaštitu u postupku dobijanja azila.
Molim vas, mogu naši građani, pogotovo ova sirotinja i naši mučenici, kojih je između 800.000 i 1.000.000, iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, iz Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske, koji su došli kod svoje braće, našli su utočište... U svakom slučaju, moguće je da se nađe neko ko njihovu muku ne razume i da se organi koji učestvuju i komisija za azil ogluše o njihove interese i nacionalne interese srpskog naroda i građana. U tom slučaju građanin ima pravo, po Ustavu, da traži i sudsku zaštitu.
Dakle, pošto nemamo upravni sud, još uvek nemamo kasacioni sud, dame i gospodo, gospodine ministre, vi znate da nismo još uvek izabrali kasacioni sud, da je to jedna institucija koja treba da zameni Vrhovni sud, međutim, pošto nemamo toga upravnog suda onda to da rešava, bar ako treba izmene i dopune vršiti, Vrhovni sud Republike Srbije. To je mišljenje SRS.
Mogu li još nekoliko rečenica?
(Predsedavajući: Izvolite.)
U članu 20. stav 4. reč "članovima" zamenjuje se rečju "članova". Nije ovde dobra reč ubačena. Naime, pravna norma mora biti, kao što sam rekao, jasna, jezik razumljiv i u duhu materije koju ona reguliše.
Što se tiče člana 22 (izvinjavam se, gospodine potpredsedniče, samo još nekoliko reči, ako mi dozvolite), ima nešto što je propušteno, a što je u uporednom pravu dozvoljeno. Molim vas, mi smatramo da u članu 22. stav 1. treba da se menja. Prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju ili unutar njene teritorije stranac može pismenim putem da traži azil u svakoj policijskoj upravi, jer, kako je predloženo, molim vas, to nije tako normirano, nego treba da dođe pred komisiju u Beograd ili pred neku policijsku upravu.
Međutim, po našem mišljenju, kad je u Subotici stupio na tlo Srbije, pri ulasku treba da ima pravo odmah da se prijavi prvoj policijskoj stanici. Ovako bi izložili građane bespotrebnom maltretiranju i trošku. Šta radi taj službenik koji ih primi? Ne ono da mu on kaže - izrazio je, nema - izrazio je, stranac koji traži utočište mora pismeno da se izjasni, da podnese pisani zahtev, a službenik da ga prosledi odmah bez odlaganja nadležnom organu koji rešava prava azila.
Dame i gospodo, ne bih da oduzimam vreme, uključiću se kasnije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako uporedite Predlog zakona o Ustavnom sudu i način izbora sudija za Ustavni sud, mi smo daleko od Evropske unije, mi smo daleko od Evropske zajednice, mi smo daleko od demokratije, mi smo daleko od principa koje treba uvažavati, postavljati i poštovati kada se uzimaju u obzir kriterijumi za izbor sudija Ustavnog suda.

Ova procedura je vrlo komplikovana u Srbiji sa ovim predlogom, a podsetiću vas na Ustav Savezne Republike Nemačke. U članu 94. je propisano i normirano da Nemačka bira sudije Ustavnog suda tako što jednu polovinu bira Bundestag, a drugu polovinu bira Bundesrat.

Vidite šta je kod nas. Kod nas je da jednu polovinu predlaže predsednik Republike, drugu polovinu predlaže Narodna skupština, pet kandidata za Ustavni sud predlaže Kasacioni sud, a Kasacioni sud Srbija nema.

Dame i gospodo, kako stvari stoje, moram da vam kažem, a neka čuju i građani Srbije, ovo nije rasprava o Ustavnom sudu i izboru sudija, ovo liči na opelo za srpsko ustavno sudstvo, zbog toga što je naše pravosuđe bačeno u političku arenu. Stručna javnost i naši građani smatraju da pravosuđe u Srbiji nikad nije bilo u katastrofalnijoj situaciji nego što je danas. Glavno sporno pitanje ovog vremena jeste kome će pripasti kontrola nad pravom, i to i na zakonodavnoj, i na ustavnoj i na izvršnoj vlasti.

Kada vi gledate predložene kandidate i analizirate njihove biografije, i dođete do njihovih stručnih i moralnih kvaliteta, nećete zaključiti, niti ćete moći da potvrdite, ako je ona - da najmudriji donose i kreiraju pravo, a najhrabriji i najstručniji primenjuju pravo, to u konkretnom slučaju kod nas nije.

Postavljam pitanje ispred SRS i njenih narodnih poslanika - kada će Ustavni sud da počne da funkcioniše i kada će Ustavni sud da prestane da bude sluga političkih partija na vlasti? Da su političke stranke na vlasti imale nameru i želju, mogle su pre godinu i dve dana da donesu zakon o Ustavnom sudu, da izaberu sudije, da funkcioniše taj sud i ne bismo imali sada više od hiljadu nerešenih predmeta pred Ustavnim sudom.

Dame i gospodo, broj sudija koji se predviđa je 15. Odluke se donose jednoglasno. Samo jedan ako nedostaje nema odluke i građani Srbije neće moći da ostvare svoja prava zbog ovako pogrešnih zakona, ne uvažavajući okolnosti u kojima se nalazi Srbija i u kojima se nalazi pravosuđe.

Da vas podsetim, ako imate hiljadu nerešenih predmeta, a imate samo 15 sudija, a predviđa se ovim novim zakonom i ulaganje ustavne žalbe, hiljade ustavnih žalbi će krenuti onog dana kada bude stupio na snagu zakon o Ustavom sudu. Taj sud i ti ljudi će biti pretrpani, neće moći da se snađu i nema efikasnosti, nema ekonomičnosti tog suda.

Ustav, kao osnov i osnovni zakon, predviđa kao ustavnu kategoriju Ustavni sud Srbije. Ravnoteža između državne moći i ustavnih ograničenja mora biti regulisana zakonom o Ustavnom sudu.

Ta ograničenja, dame i gospodo, moraju biti delotvorna, kao što bi štitila individualnu slobodu građana i uskraćivala državnoj vlasti ono što pripada građanima. To se mora ostvariti u krajnjoj instanci pred Ustavnim sudom. Kako to u praksi izgleda? To u praksi kod nas neće zaživeti.

Naše pravosuđe – od sudije za prekršaje tj. od organa za prekršaje opštinskog suda, okružnog suda, Vrhovnog suda, Ustavnog suda, trgovinskih sudova – jeste politizovano. Sudije postavljaju političke stranke. Oni presuđuju kako im se od strane političkih stranaka na vlasti diktira. To je žalosno i to je poražavajuće za demokratiju u našoj državi, a ujedno za funkcionisanje celokupnog pravosudnog sistema kao grane pravne vlasti.

Podsetiću vas, upečatljiv primer traženja ove osetljive ravnoteže između državne moći i ustavnih ograničenja, dame i gospodo, predstavlja i Hamiltonovo opravdanje velikih, dalekosežnih ovlašćenja američkog predsednika po Ustavu iz 1787. godine. Šta to u praksi znači prevedeno kod nas? Stranka koja je na vlasti ima neograničena ovlašćenja da daje direktive i smernice i da utiče na donošenje sudskih odluka.

Po mišljenju SRS, Ustavni sud mora biti legitimna institucija slobode. Ovaj predlog zakona o Ustavnom sudu i načinu izbora sudija, po našem mišljenju, jeste zakon i način izbora sudija po porudžbini, kao što se šije odelo po želji mušterije, koja zauzvrat može ponešto da plati.

Po predlogu ovog zakona očigledno se može primetiti da se radi o prividnoj nezavisnosti Ustavnog suda. Narodne poslanike SRS ne može nijedna stranka koja je na vlasti i niko u ovoj državi ubediti, niti uveriti, da nema uticaja stranaka na vlasti na Ustavni sud i da neće biti. Biće ga, radiće Ustavni sud po nalogu aktuelne vlasti i drugačije ne. Mi, srpski radikali, smatramo da je nužno u ovom trenutku i ovim okolnostima obezbediti punu nezavisnost i nepristrasnost Ustavnog suda.

Nešto što se odnosi na Ustavni sud i na sudije Ustavnog suda, a ujedno, pokušaću dame i gospodo, da objasnim ukratko, ako mi dozvolite, kako izgleda ta nezavisnost i kakav je uticaj pojedinih faktora na nezavisnost i nepristrasnost našeg pravosuđa.

Treba razlikovati ugrožavanje nezavisnosti sudstva putem tih tzv. intervencija, tj. intervencija koje dolaze od strane pripadnika političke i privredne vrhuške, od intervencija od strane privatnih lica koja ugrožavaju pristrasnost, odnosno nestranačnost sudova. Naravno, ponekad je vrlo teško razlikovati te dve vrste intervencija, pošto ima slučajeva da se interveniše privatno, ali sa pozicija društvene moći.

Zapravo, sve te tzv. "zvanične intervencije" počele su da se sprovode u praksi kao privatne, čime se otvaraju vrata i onim mnogo štetnijim delovanjima na sud.

Često intervenišu, pored ovih subjekata, i prijatelji, rođaci, komšije, zemljaci zainteresovanih sudskih stranaka. Da postoje intervencije na sudove i sudije, pokušaću ukratko.

Kao institucije u procesu donošenja odluka, od kojih se onda mnoge tako i donesu, doduše kreću, navodno, u okvirima zakona, ali su na neki način drugačije no da su donete bez postojanja intervencija.

Drugo, postoje i privatne intervencije, ali takođe i intervencije od strane lica na određenim političkim i državnim funkcijama. Treće, postoje intervencije koje dolaze zloupotrebom određenih funkcionera, partijskih, privrednih, administrativno-upravnih, daleko opasnije i škodljivije za funkcionisanje celokupnog pravosuđa, nego one koje dolaze od strane poznanika, rođaka, kao i privatnih lica, mada su i rođaci i privatna lica koji intervenišu i te kako opasni.

Anonimni moćnici koji intervenišu, odnosno vrše pritisak na sudije, to mogu da rade, odnosno imaju odrešene ruke, upravo zahvaljujući činjenici da je sudsko mesto reizborno i da, prema tome, sudije egzistencijalno zavise od pravosudnih struktura. Kada sudije odbijaju da postupaju po takvim instrukcijama, koje dolaze od strane vanpravosudnih struktura, mogu se desiti i dešavaju se razne nepravilnosti u sudu i službi, naročito prilikom izbora sudija.

Nekada se ne interveniše otvoreno u vidu pritisaka nego u vidu konsultacija. Pazite, molim vas, kakav pritisak se vrši i na koji način. Razgovara se, sugestija se neka daje, što je manje drastičan, ali ne manje štetan način ograničavanja nezavisnosti sudova u donošenju odluka.

Pošto mi ipak vreme ne ide na ruku, a naše kolege iz SRS treba da učestvuju u raspravi, samo bih postavio jedno pitanje o jednom sudskom postupku, i izneo jedan podatak.

Privredni sud u Beogradu 30.6.1998. godine zaprima tužbu firme "Anvel", a tuženi je "Peka ib inženjering" d.d.s. sa sedištem u Beogradu, vrednost spora je 124.864,81 dolar i 11.502 marke. Bio je sudija u trgovinskom sudu koji je postupao u ovom predmetu Vladimir Kozar. Oštećeni u ovom slučaju jeste Ljubomir Andonovski, sa sedištem svoje firme u Sofiji. Kako to da naša država ne poštuje i ne uvažava sudske postupke i oštećene koji se pojavljuju pred našim sudovima iz inostranstva, konkretno iz Bugarske.

Vladimir Kozar u više navrata presuđuje kako njemu odgovara. Ukida se presuda tri-četiri puta. Stečajni upravnici i poznata sudija, čuvena Delinka Đurđević, učestvuje u ovom postupku, koja je sa onom stečajnom mafijom obuhvaćena istragom.

Šta se sada događa? Građanin, dakle firma iz Sofije pred sudom trgovinskim u Beogradu i pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu ne može da ostvari svoja prava zahvaljujući neefikasnosti, nestručnosti, nesposobnosti i zloupotrebama sudija Trgovinskog suda u Beogradu i pojedinaca u Višem trgovinskom sudu.

Zbog toga, dame i gospodo, imamo takvu situaciju, a kažem vam, mnoge sudije svojim nestručnim i neefikasnim radom, a ujedno i usled korumpiranosti, nanose veliku štetu poštenim sudijama i poštenim tužiocima, časnim stručnjacima koji rade u našem pravosuđu.

Zbog toga treba što hitnije pristupiti reizboru i sudija i tužilaca, i onaj broj ljudi koji je ogrezao u korupciju i koji je nestručan i nekvalifikovan, da više ne zavijaju u crno sirotinju pogrešnim odlukama svojim. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod zakona o Ustavnom sudu želeo bih da skrenem pažnju na neka pitanja i moja zapažanja vezano za rad Ustavnog suda i za postupak pred Ustavnim sudom.
Politička klima za velike zakonodavne poduhvate danas nije povoljna. Srbija dugo vremena nema Ustavni sud, jer on ne funkcioniše, organi pravosudne vlasti predviđeni novim Ustavom, kao što su Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, još nisu formirani, a stari Vrhovni sud Srbije i Visoki savet rade bez dovoljno kapaciteta.
Osim zakona o javnom tužilaštvu, treba da se donesu i drugi novi pravosudni zakoni, a pre svega zakon o sudovima, o sudijama, o Ustavnom sudu, o Visokom savetu sudstva, o Državnom veću tužilaca i ostale sudske zakone u određenom roku treba uskladiti sa novim Ustavom.
Ustavni zakon za sprovođenje ovog Ustava predviđa razrešenje dosadašnjih i izbor novih predsednika svih sudova u Srbiji, kao i javnih tužilaca, kao i izbor svih sudija i zamenika javnih tužilaca, tj. razrešenje postojećih i izbor novih.
U atmosferi neizvesnosti, koja je ovim izazvana u redovima pravosudnog kadra, promena propisa stvara dodatnu konfuziju. Pre primene, novi propisi se moraju detaljno proučiti. Ko da ih proučava? Sudije i tužioci koji odlaze ili oni koji treba da dođu.
Posebno zabrinjava stanje u Ustavnom sudu Srbije. Od kraja 2000. godine do danas Ustavni sud Srbije dugo vremena uopšte nije funkcionisao, i to ne samo jednom, već nekoliko puta. Prvi put na samom početku od februara 2001. godine do avgusta 2002. godine, zatim od oktobra 2006. do izbora novih sudija koje ne treba očekivati, kao što se vidi, pre kraja skoro 2007. godine.
Do blokade u radu Ustavnog suda dolazilo je iz raznih razloga, a u najnovije vreme Ustavni sud je praktično prestao da radi posle penzionisanja njegovog predsednika. Od oktobra 2006. godine, iako ima dovoljno sudija za nastavak rada i odlučivanje, prema Zakonu o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, sednice Ustavnog suda zakazuje predsednik ili sudija koji ga zamenjuje, kako je to predviđeno u članu 43.
Ali je Sud protumačio da zamenik predsednika može postojati samo kada postoji i predsednik Ustavnog suda, a ne i kada njega nema, pa da sud ne može da radi dok se ne izabere novi predsednik, jer u sudu ne postoji lice ovlašćeno da zakaže sednicu. U međuvremenu je došao novi Ustav, u kome je predviđeno da predsednika Ustavnog suda biraju sudije iz svog sastava, kako to predviđa član 172. stav 7, ali se u Sudu nije ništa promenilo.
Ustavni sud nije izmenio svoju Odluku o organizaciji Ustavnog suda, kao što je to bilo predviđeno u "Službenom glasniku" broj 56/02, koju sam donosi, pa može sam i da je menja, a čiji je član 11. navodno bio osnov za napred izloženo tumačenje, a sudije nisu iskoristile mogućnost da neposrednom primenom Ustava izaberu sebi predsednika i da nastave rad. Zbog takve politike i iz navedenih razloga, Srbija danas faktički godinu dana nema Ustavni sud.
Ustavni sud Srbije ustanovljen je na osnovu Ustava Republike Srbije, kao samostalni organ koji mora biti nosilac zaštite ustavnosti, čija osnovna funkcija treba da bude obezbeđenje i poštovanje Ustava i zakona, koji su u skladu sa Ustavom, koji normira da se zaštita ustavnosti poverava Ustavnom sudu.
Ustavni sud treba da obezbedi nesmetano vršenje Ustavom utvrđenih prava i dužnosti svih pravnih i fizičkih lica. Među ovim pravima i dužnostima, naročito je značajno pravo koje sadrži i ovlašćenje na donošenje normativnih i pojedinačnih akata od strane nadležnih organa. Ustavni sud treba da obezbedi nesmetano vršenje ovih ovlašćenja i da onemogući njihovo prekoračenje.
U ostvarivanju svoje funkcije Ustavni sud ne usaglašava samo akte nižih organa sa aktima viših organa, već obezbeđuje ustavna prava svih državnih, društvenih i fizičkih subjekata i štiti slobode i prava građana. Položaj Ustavnog suda: on je organ ustavnog sistema. Samostalnost Ustavnog suda treba da se ogleda, pre svega, u tome što nijedan organ, pa ni Skupština, ne sme da ima pravo da utiče na rad Ustavnog suda. Ustavni sud mora samostalno da deluje i da odredi svoju organizaciju i postupak pred istim sudom, kako mu naloži zakon.
Nadležnost Ustavnog suda Srbije jeste da odlučuje i o saglasnosti zakona sa Ustavom i o saglasnosti drugih propisa i opštih akata sa Ustavom i zakonima. Ustavni sud rešava i sporove o sukobu nadležnosti, ako nastanu u slučaju kada redovni sud i neki drugi državni organi istovremeno prihvataju nadležnost u istom predmetu, što predstavlja pozitivni sukob nadležnosti, odnosno ako se sud i neki drugi državni organ istovremeno proglašavaju nadležnima, a to je tzv. negativni sukob nadležnosti.
Ustavni sud Srbije treba da prati pojave od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti i da o tome obaveštava Narodnu skupštinu, o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti, i da daje Skupštini mišljenje i predloge za donošenje i izmenu zakona i preduzimanje drugih mera radi obezbeđenja ustavnosti i zakonitosti. Ustavni sud odlučuje, kao što se zna, u formi odluke i rešenja.
Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se malo na činjenicu i istorijske okolnosti o poreklu ustavnosti i zakonitosti, iz kojih zemalja Evropske zajednice, zemalja sa razvijenom demokratijom, potiču upravo određena ustavna i demokratska načela o nastanku ustavnosti i zakonitosti.
Društveno poreklo sudija i predlozi za promene; većina sada engleskih sudija su muškarci, mada postoji nekoliko sudija žena Višeg suda; alarmantnom činjenicom čini da od ukupno 1.629 profesionalnih sudija od pre nekoliko godina svih nivoa samo je 71 žena i četiri crnca. U poslednje vreme, međutim, broj žena baristera raste i trenutno ih ima 696, tako da se češće postavljaju žene na najviše sudske položaje, a može se uskoro očekivati i još veće.
Školsko obrazovanje je dobar indikator društvene i ekonomske klase porekla, pa se navode podaci da, od kada se to prati, od 1820. godine, postoji konstantno visok procenat sudija koji su pohađali privatne škole – 68%, uz takođe konstantno visok procenat pripadnika te profesije koje su nekada završili Oksford ili Kembridž – 74%.
Dale, četiri od pet sudija su produkt tog elitnog obrazovanja, posle čega je već i kao zakonska obaveza sledila karijera baristera, što je sa svoje strane takođe privilegovana profesija, tako organizovana da u startu isključuje svakoga ko na bilo koji način ne odgovara toj profesiji.
Baristerski poziv, to su mlađi pravnici koji se uče, koji su pripravnici i koji stiču znanja. Baristerski poziv u Engleskoj je bar u početku finansijski neisplativ, odnosno ne daje mogućnosti početniku da se izdržava tim radom priličan broj godina. To sve znači da porodica iz koje potiče sudija mora prvo da bude dovoljno imućna i uticajna, da decenijama plaća skupo elitno školovanje, da bi zatim još neizvesno vreme izdržavala baristera do njegovih srednjih godina.
Dakle, radi se o pripadnicima jednog užeg sloja britanskog društva, koji svojim potomcima mogu da omoguće takvu privilegiju i takvu karijeru.
Osim homogenosti, kulturnog i obrazovnog porekla, sudije su homogene i po godinama starosti. Obično se sudija, dame i gospodo, u Engleskoj postaje u 52. ili 53. godini života. Prosečna starost svih sudija je 60 godina, a sudija Apelacionog suda i Doma lordova između 65 i 68 godina. Engleska je sedam puta veća od Srbije, a sada ima približno 1.900 sudija, dok naša Srbija ima, po nekim procenama, nemam tačan podatak, blizu 3.000, sa sudijama za prekršaje.
Zabeleženo je, dame i gospodo, jedno mišljenje još iz 17. veka, iz toga doba kada je istina da najmudriji ljudi obično kreiraju pravo, da je onda istina i to da najjači tumače i primenjuju pravo. Glavno sporno ustavno pitanje tog veka bilo je - kome da pripadne kontrola nad pravom, pod čime se podrazumevaju oba njegova aspekta – zakonodavni i sudski.
Ipak, dame i gospodo, prošlost nije zaboravljena, pa je ostalo zabeleženo da je u 9. veku tokom samo jedne godine saksonski kralj Alfred osudio 44 sudije na vešanje, dakle tri do četiri godišnje zbog ubistava koja su izvršena pogrešnim presudama tih sudija.
Ostalo je, dame i gospodo, zabeleženo u istoriji pravosuđa da je Henri Šesti rekao da će prva stvar koju će uraditi biti da pobije sve pravnike i tako spase svoju kraljevinu od njih. Naravno, ta pretnja nije ostvarena, ali njeno postojanje govori o raspoloženju koje je taj vladar imao prema pravnicima i onima koji su se zalagali za ostvarivanje prava i demokratiju.
Dame i gospodo, dozvolite mi još nekoliko napomena. Kada gledate 15 kandidata za sudije, gospodin Batić je govorio o tome, o njihovim kvalifikacijama, o njihovoj stručnosti i o njihovoj starosti. Ako dođe do izbora predloženih kandidata, usporiće se rad Ustavnog suda već u idućoj godini, ako ljudi ispunjavaju uslove za penziju - mora se vršiti novi izbor sudija.
Nije jasno u čemu je sada tu poenta, ko treba ovde da poentira, da mi sada izaberemo ljude koji upravo za godinu dana neće moći da vrše taj posao. Sem toga, ljudi koji dolaze u Ustavni sud su ljudi koji nisu radili u Ustavnom sudu, nema kontinuiteta.
Drugo, imate u prvom startu, ako ova skupština na ovom zasedanju bude usvojila ovaj predlog zakona, situaciju da ćemo imati 10 sudija Ustavnog suda, a pet sudija treba da bira, dakle jednu trećinu, Kasacioni sud koga nemamo.
Jako je problematično, dame i gospodo narodni poslanici, da mi imamo trenutno nerešenih 1.000 i nešto predmeta u Ustavnom sudu, sudije godinama ne rade svoj posao, primaju visoke plate, imaju velike privilegije.
Postavlja se pitanje: čijom krivicom su ti ljudi uživali takve privilegije, a u fiokama su stajali predmeti koji se odnose na zaštitu ustavnosti i zakonitosti ili ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinih opštih ili pojedinačnih akata? To je vrlo problematično.
S druge strane, postavlja se sledeće pitanje: šta će 10 sudija sada da uradi, ima hiljadu nerešenih predmeta, a prema odredbama ovog ustava dozvoljena je - ustavna žalba. Računajte, prema efikasnosti pravosudnih organa i redovnih sudova, da ćemo sada imati - inflaciju, veliki broj žalbi ustavnih - taj broj ljudi to ne može da reši. Pored najbolje volje, ne mogu da reše. Dame i gospodo, zbog kratkoće vremena i mojih kolega koji će govoriti o ovome Predlogu zakona, govoriću u pojedinostima.

Gospodine potpredsedniče, postavio sam pre 20 dana dva poslanička pitanja i tražio sam od predsednika Narodne skupštine da da odgovor. Naime, postavio sam pitanje kolika je plata za 2005, 2006. i 2007. godinu bila direktora JAT-a. Drugo, kolika je plata bila direktora Aerodroma. Prema našim saznanjima, plata direktora JAT-a je bila 16.000 evra; direktora Aerodroma 12.000 evra.
Dame i gospodo, sa 16.000 evra moglo je da se isplati 85 plata zaposlenih u pravosuđu, koji imaju platu mesečnu 15.000 dinara, od 15.000 do 18.000 dinara. A ima i onih koji imaju, što reče, koleginica poslanik Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta, ima ih koji imaju i 9.000 dinara.
Dakle, kada saberete dva direktora, oni primaju mesečno platu koliko bi trebalo da prima 150 radnika zaposlenih u pravosuđu. Tražim odgovor i insistiraću da dobijemo odgovor: da li je to tačno? Sa druge strane, znam koja je pozicija ministra pravde. Gospodine ministre, situacija u pravosuđu je izuzetno teška, pogotovo kada su u pitanju administrativni radnici. Sudijama i tužiocima je povećana plata, ali administrativnim radnicima nije.
Moje mišljenje je, da bi se poboljšao položaj zaposlenih u pravosuđu, naročito ovih sa niskim platama, jeste predlog da se sudske takse ne mogu ubacivati u budžet, pa da ih ministar finansija raspoređuje i da plaća iz budžeta plate direktora JAT-a i direktora Aerodroma, jer su ovo plate iz budžeta, jer su to javna preduzeća.
S druge strane, moj predlog, takođe, gospodine ministre, krajnje je vreme da se izmeni Zakon o sudskim taksama i da sudske takse idu u sudski budžet, da se formira sudski budžet i da sudske takse 100 posto ostanu sudu. Sa tim nema ništa ministar finansija. Na to mora da utiče i da raspolaže ministar pravde, jer je on na čelu jedne pravosudne institucije koja, u svakom slučaju, sa svoje strane može i treba da da odgovarajući doprinos za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu.
Još jedno pitanje, ako mi dozvolite. Postavljam pitanje: kada je vršeno predlaganje kandidata za ustavni sud, zašto nema kandidata iz advokature, ako je ona ustavna kategorija? Imate istaknute pravnike i stručnjake u advokaturi. Advokatska komora je kriva za to, verovatno, sa onima koji su sastavljali listu ovih kandidata.
Za vreme Informbiroa advokati su bili proganjani i stavljani na crnu listu. Mnogi su završili kao informbirovci na Golom Otoku, protiv mnogih je vođen krivični postupak samo zato što su se borili za pravdu i za demokratiju.
Ako je advokatura ustavna kategorija, advokatura mora da se bori i za ostvarivanje određenih ustavnih i zakonskih prava i zaštite osnovnih i elementarnih prava naših građana u Srbiji, koje zastupaju. Napominjem po treći put, advokatura je ustavna kategorija. Moja primedba ovoga puta je isključivo i krivica Advokatske komore Srbije.

Dame i gospodo, pošto je prisutan ministar pravde u Vladi Republike Srbije, samo bih postavio pitanje i tražio sledeće odgovore.
Predviđena je reforma pravosuđa, a ta nacionalna strategija traži da sudski sistem bude nezavisan, transparentan, odgovoran i efikasan.
Međutim, treba reći šta se krije iza ovakvog predloga, a šta se namerava učiniti.
Po novom Ustavu predviđa se razrešenje svih nosilaca pravosudnih funkcija.
Gospodine ministre, problem je onaj koji se tiče lično Ministarstva pravde.
Ponavljam, u novom Ustavu predviđa se razrešenje svih nosilaca pravosudnih funkcija, po Zakonu za sprovođenje Ustava.
Drugo pitanje, potom se predviđa da se pristupi generalnom izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Treće, kao prvo, ponavljaju se probni izbori sudija na tri godine od strane parlamenta, a na predlog novog tela - Visokog saveta sudstva.
Četvrto, posle proteka vremena od tri godine, planira se novi izbor nosilaca pravosudnih funkcija, ali tada imenovanje na stalnu pravosudnu funkciju, što bi neposredno izvršio sam Visoki savet, ali na osnovu novih propisa.
Postavlja se pitanje, kako će se formirati Visoki savet sudstva i kako će biti izabrani njegovi članovi iz redova sudija sa stalnom sudskom funkcijom, kada i oni treba da budu izabrani za sudije ponovo. Da li od strane samog saveta za sudstvo?
Postavlja se sledeće pitanje, da li će članovi Visokog saveta sudstva možda biti birani sa sadašnjih funkcija, pre nego i ti članovi na osnovu Ustava budu razrešeni?
Mišljenja sam da posle razrešenja sudija ti članovi Visokog saveta ne mogu biti članovi, jer se i oni moraju podvrgnuti izboru, kao i ostale sudije. Kako će se onda birati sudije od strane Saveta, a da oni prethodno ne budu birani?
Prema predlogu, Visoki savet bi imao odlučujuću ulogu u procesu izbora, kako napredovanja, tako odgovornosti, materijalnog položaja i prestanka sudske funkcije, organizacije i nadzora budžeta, ocena rezultata rada, kao i o unutrašnjem uređenju sudova, tako da bi Visoki savet sudstva imao velika ovlašćenja pri imenovanju nosilaca pravosudnih funkcija, a da parlament samo potvrđuje što ga suštinski stavlja u položaj koji mu ne pripada.
Samo još nekoliko rečenica, ovde je u pitanju, dame i gospodo, gospodine ministre, politička prevlast i borba za pravosuđe od strane političkih stranaka na vlasti. Način izbora članova predloženog Visokog saveta sudstva izaziva sumnju i on treba da ima 11 članova, od kojih je sedam iz sastava sudija sa stalnom funkcijom, šest izabranih i predsednik Vrhovnog kasacionog suda po položaju.
Mada nemamo kasacioni sud, mada zakon predviđa reizbor sudija.
Postavljam pitanje i od vas molim odgovor: hoće li biti reizbora sudija i hoće li se pročistiti pravosuđe u Srbiji? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku – prisustvo ministra pravde gospodina Petrovića – da postavim pitanje i zatražim odgovor. Da li će biti predložen zakon o disciplinskoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, tj. sudija i tužilaca, kako je to predviđeno u zemljama Evropske unije?
Kao jedan od najkonkretnijih primera u uporednom pravu imate u Nemačkoj zakon o disciplinskoj odgovornosti. Da mi imamo zakon o disciplinskoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, ne bi nam se neke sudije šetale i bavile turizmom nego bi radile svoj posao, naravno da budu nagrađeni primerno i da budu obezbeđene njihove porodice, ali da oni rešavaju predmete naših građana i da dele pravdu po Ustavu i zakonu. Gospodine ministre, prema mojim saznanjima, velika je šteta koja je isplaćena građanima Republike Srbije zbog neosnovanog lišenja slobode i držanja u pritvoru i u zatvoru lica koja su nevino lišena slobode, oslobođena, na kraju odbijena optužnica i da je u tom slučaju država platila određenu štetu i da plaća još uvek.
Postavljam pitanje - koliko je Vlada Republike Srbije iz republičkog budžeta platila štetu našim građanima zbog neosnovanog pritvora u 2004, 2005, 2006. i 2007. godini? To su pitanja koja se tiču funkcionisanja i nezavisnosti sudstva, efikasnosti sudstva i ekonomičnosti pravosudnih organa u državi Srbiji.
Stanje u pravosuđu vi ste skoro ocenili, a i znate da u pravosuđu ima dosta problema. Zato sam prethodno i postavio vama pitanje i verujem da ću dobiti odgovor - da li će biti reizbora po Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava? To je pitanje i te kako značajno, jer na pravosudne funkcije moraju dolaziti ljudi od struke, ljudi od morala, ljudi koji će biti efikasni i koji se neće baviti nijednim drugim zanatom i zanimanjem osim vođenja postupka i deoba pravde.
Prema tome, to su pitanja i te kako značajna i vidim da se vi u tom pravcu zalažete, i molio bih u tom pravcu da dobijemo i odgovore, i da napokon pročišćenje u pravosuđu mora da dođe. Ako imate ljude koji rade u pravosuđu, čije se odluke u 50-60% ukidaju i preinačuju, postavlja se pitanje - da li takvi ljudi mogu biti nosioci pravosudnih funkcija i da li mogu da dele pravdu?
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Jojiću.)
Ovako se stiču uslovi za razrešenje zbog nestručnosti i neefikasnosti, ako ne postoje još i neki drugi razlozi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam saznanja da se u Policijskoj upravi ili stanici u Rumi u poslednjih nekoliko godina odigravaju apsolutno nedozvoljene protivzakonitosti i batinanja građana, a čak i onih koji nikakav otpor ne pružaju bilo kome, a kamoli policiji.
Upoznaću vas, Krnetić Gojko, koji je pretučen jula 2004. godine, pogledajte šta je čovek doživeo i gde je završio, kako su ga batinali policajci iz Rume, protiv kojih je, navodno, pokrenut krivični postupak, ali taj postupak se već četiri godine ne završava. U tom postupku se menja sudija. Čovek dolazi na suđenja, nema mesta iglom da ga ubodete gde nije pretučen i gde nema krvnih podliva. Nemam prilike, zbog kratkoće vremena, da vas o tome informišem.
Naime, radi se o tome da je protiv dvojice policajaca, i to Mrdalj Zorana i Romić Gavrila, pripadnika Policijske stanice iz Rume, podignut optužni predlog, a nije optužnica, i to zbog zlostave u službi. Ali, za četiri godine ne mogu da ih privedu da pristupe na sud i da dokažu svoju nevinost i svoju krivicu zbog toga što su naveli velike i teške telesne povrede licu, koje nije prošlo ni kroz prekršajnu, ni kaznenu evidenciju i nikome se nije u životu zamerilo.
Drugi slučaj je objavljen u novinama. Kaže: "Batine i pretnje, bežite iz grada. Policija je u Rumi pretukla još jednog nevinog i nedužnog građanina." "Pres" je objavio 2. februara 2007. godine, kaže: "Iako nisam pružao otpor, dobio sam strašne batine", kaže Cerovac.
Vidite, čovek je dobio dva preloma kostiju, a nije ništa skrivio; nije izvršio krivično delo, nije pokušao ubistvo, nije pokušao razbojništvo, nije pokušao napad na policiju, nije pokušao napad na bilo koga drugog.
Dame i gospodo, ovo povezujem sa skandalom i nasiljem koje vrši policijska uprava i Policijska stanica u Rumi, pa postavljam pitanje za gospodina ministra, nadam se da on poštuje pravo, i da će naložiti da se ovaj slučaj, koji se dogodio u Rumi u poslednje vreme, preispita.
A što se tiče SO Ruma, da se preispita u tančine ko je tamo policijski narednik, tj. ko je načelnik ili ko je komandir, koliko je policajaca učestvovalo i po kom pravnom osnovu?
Pošto nisam bio u mogućnosti, imam još jedno pitanje, pošto je gospodin ministar tu, a dotiče se i Ministarstva pravde, gospodine predsedniče, javiću se ponovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Republičkom javnom tužiocu: da li je tačno da je suspendovan Josimović Živko, opštinski javni tužilac u Rumi, i da je u istoriji pravosuđa ovaj predmet njegovog udaljenja iz Rume i suspenzije zaveden, ni manje ni više, nego pod poslovnim brojem strogo pov. 2-1/07? Ovo nisam do sada u svojoj praksi imao da se u sudu i tužilaštvu, kada se povede postupak za suspenziju ili disciplinski postupak, predmet vodi pod strogo pov. brojem.
Drugo, postavljam pitanje takođe Republičkom javnom tužiocu da izvrši proveru i da odgovor da li je tačno da je protiv sina okružnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici opštinski tužilac koji je suspendovan, Josimović Živko, podneo optužnicu, a da je sin okružnog tužioca osumnjičen za krivično delo izvršeno u sklopu one afere ''putna mafija'' na naplatnim rampama?
Da li je to tačno, molim u interesu je svih poslanika i javnosti, i stručne javnosti, da stručna javnost zna, da li je tačno da je protiv sina okružnog tužioca podneta optužnica, da je podigao suspendovani tužilac i da je nakon toga suspendovan? Držim da će Republički javni tužilac koji vrši dužnost, jer je u nekim stvarima objektivno u poslednje vreme, bar su sredstva javnog informisanja tako pisala, preduzeo odgovarajuće mere za nezakonitosti i kršenje propisa od pojedinaca u pravosuđu.
Zato tražim odgovor, da li je ovo tačno. Dobio sam ovde tu odluku o razrešenju i pokretanju disciplinskog postupka, čak i izvršni postupak da mu se zabrani ulazak u Javno tužilaštvo.
Još jedno pitanje za gospodina ministra pravde, s obzirom da držim da je on za zastupanje ustavnosti i zakonitosti da, u skladu sa poslovnikom sudskim i poslovnikom Ministarstva pravde, zajedno sa Nadzornim odborom Vrhovnog suda, provere pod kojim uslovima i kako je izvršeno batinanje Krnetić Gojka iz Vognja i zašto se krivični postupak protiv policajaca koji su batinali i naneli teške telesne povrede ovom licu, Mrdalj Zorana, policajca, i Romić Gavrila, toliko dugo vodi i da oni ne mogu da budu privedeni pravdi. U pitanju je broj K 735/04. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prvom redu bih želeo, na postavljeno pitanje poslanika iz pozicije koji je tražio da se ponovi odredba člana na šta se to odnosi – to je ona odredba koja reguliše koja su lica oslobođena od svedočenja.
To je predviđeno u važećem Zakoniku o krivičnom postupku, i to u članu 98. Zakonika o krivičnom postupku. Član 98. Zakonika o krivičnom postupku, važeći Republike Srbije, normira - oslobođeni su od dužnosti svedočenja bračni drug okrivljenog i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj zajednici; drugo, srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zaključno; usvojenik i usvojilac okrivljenog.
Sud koji vodi postupak dužan je da lica, pomenuta u stavu 1. ovog člana, pre njihovog saslušanja ili čim sazna za njihove odnose prema okrivljenom upozori da ne moraju da svedoče, a upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.
Dame i gospodo, ovo se odnosi na slučaj Ratka Mladića i na slučaj Radovana Karadžića, ovo se odnosi i na one druge za kojima žuti mravi trče i traže da budu pohapšeni čak i deca, žene, očevi i majke i da ne nabrajam. Dame i gospodo, ako je verovati Ustavu i zakonu, ako je Ustav najviši pravni akt, ako je zakon, Zakonik pre svega o krivičnom postupku u odredbi člana 98 to precizno određeno, ne znam ko je dao pravo specijalnom tužiocu i specijalnom sudu da pristupaju suprotno odredbi člana 98. Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo, to je kršenje zakona koji je ovaj parlament donio. Na to nemaju pravo ovi koji sada apeluju i mole, po nalogu Karle del Ponte, koja zbog prof. dr Vojislava Šešelja dolazi vrlo često u posetu u Republiku Srbiju, koja se trudi na svaki mogući način da Srpskoj radikalnoj stranci ili prof. dr Vojislavu Šešelju nađe nekog od lažnih svedoka, koji će svedočiti da je neko od srpskih radikala ili da je prof. dr Vojislav Šešelj učinio neki ratni zločin.
Evo, toj ljubimici mojoj, a vi znate kako je obožavam, kažem da nikada neće naći časnog Srbina, ni poštenog i časnog građanina Republike Srbije koji će otići u Hag da se isprsi ispred nje i da stane na crtu i kaže - evo, dokazujem činjenicama, glavom i bradom, ako laže koza ne laže rog, eto dokaza da optuže srpske radikale za neke navodne ratne zločine.
Gospodo, neki će se sramotiti koji budu stali iza Predloga ovog zakona, a moram da skrenem pažnju, dame i gospodo, da se odredbe ovog zakona već primenjuju, i to nelegalno. Pa mene prisluškuju, molim vas, da li slučajno ne sarađujem sa porodicom Ratka Mladića ili Radovana Karadžića. Mene prisluškuju zato što učestvujem u pomoći za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja. Doneću vam, ako treba i dokaz, jer ga imam.
Proganjaju se srpski radikali i patriote, koji su branili svoju državu i nikoga nisu napadali u istoriji, srpski narod nikada nije napadao nikoga. Samo se taj pošteni srpski narod hrabro borio i tukao dve carevine Austrougarske.
Dame i gospodo, predložio sam ovaj amandman, dabogda se nikada ne primenio i dabogda niko ovu odredbu člana ne dozvolio da bude primenjen i da stupi na snagu. Nikada, proklet bio onaj ko digne ruku i glasa za ovakav kriminalan zakon.
Nemojte gospodo poslanici iz pozicije da smetnete s uma i budete sigurni da se neki i od vas ne prisluškuju, za šta vi nemate saznanja. Dame i gospodo, šta se to traži odredbom Predloga zakona koji je na dnevnom redu?
U odredbama člana 146. Zakonika o krivičnom postupku je normirano: ''Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog državnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičkoo snimanjee odnosno lociranje u prostoru i praćenje pomoću elektronskih uređaja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugima izvršili krivična dela'': protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države, sa elementom organizovanog kriminala, pranje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom i eksplozivnim materijalom, trgovine ljudima i da ne nabrajam. Zakonik o krivičnom postupku predviđa da te mere mogu da traju tri meseca, da se mogu još produžiti naredna tri meseca.
Dame i gospodo, da vas samo podsetim, u ovoj prljavoj raboti koju neke službe naše bezbednosti mogu primeniti ili ako primenjuju, to je najprljaviji posao i preporučujem onima koji ovo čine neka ne jedu ovaj prljav hleb, jer je ovo najprljaviji i najkrvaviji hleb koji može biti protiv svoje države i svog naroda.
U savremenom međunarodnom pravu, još u Dušanovom zakoniku pravo azila uživao je svako ko je utekao iz tamnice, ko se skloni u carski dvor. Isto je rob koji je utekao iz carskog dvora u patrijarski dvor sticao prava azila. Zamislite šta je dozvoljeno bilo u srednjevekovnom Kotoru o proslavi Svetog Trifuna 3. februara: svi okriljeni, osim za neka dela, imaju pravo azila, zamislite iako su osuđeni za najteža krivična dela, imali su pravo azila tri dana pre slave i tri dana posle slave.
Molim vas, dame i gospodo, vidite koliko su ovi pravnici bili pametni, vidite da je tada neko razmišljao o moralu. A zamislite, dame i gospodo, kuda će veći nemoral od onih u Hagu, koji nisu dozvolili čak prof. dr Vojislavu Šešelju da dođe na sahranu svoje majke. Molim vas, dame i gospodo, to je ono što se zove svetska diktatura i američka diktatura, Bušova diktatura, koja hoće i Srbiju da podjarmi i da je večito drži u nekome ropstvu.
Da li ima pravde? Da li su svi jednaki u pravu? Da li poštuje Povelju Ujedinjenih nacija? Da li taj sud poštuje Pakt o osnovnim ljudskim pravima? Ne poštuje ni Povelju Ujedinjenih nacija, ni Pakt o ljudskim pravima, dakle, ne poštuje nijedan međunarodni akt, odnosno prava koja su data građanima i koja se garantuju Poveljom Ujedinjenih nacija.
Zbog toga, dame i gospodo, ponovo predlažem: nemojte usvojiti ovaj krvoločni predlog zakona, jer ovo nije predlog zakona građana Srbije, jer građani Srbije nisu predložili ovaj krvoločni zakon; ovo su predložili krvoločnici sa Zapada - Amerike i iz Haga. Nemojte ovo čudo da prihvatite. Nemojte bezakonje u jednoj državi, koja ima svoje pravne institucije 800 godina. Nemojte dozvoliti da nam ovde drugi diktiraju koje zakonske propise treba da donosimo.
Kada Karla del Ponte dođe u Srbiju, ajde da pohapsimo pola Beograda, da ona ima sigurnost da boravi u ovoj državi. Molim vas, učestvovao sam lično u stotinama obezbeđenja šefova država, po stepenu broj jedan u ovoj državi. Nikada niko nije dao nijednom šefu strane države ili vlade takvo obezbeđenje, kao što su dali Vojislav Koštunica i Boris Tadić Karli del Ponte, koja je dolazila u Beograda da prinudi ovu vladu i predsednika Republike, da traži od njih da se sakupi što više lažnih svedoka da optuže srpski narod, prof. dr Vojislava Šešelja i Srpsku radikalnu stranku. Ne može više, prekidajmo sa ovom praksom. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da postoji pokušaj Demokratske stranke da spreči raspravu u parlamentu o veoma važnom pitanju. Iza SRS stoji skoro milion i po birača, to znači milion i po građana Republike Srbije. Za vas je sada normalno da upadne 100 policajaca iz Žandarmerije, u jednoj demokratskoj državi, kao što je to, kažete, Srbija, u Skupštinu opštine Ruma, da teroriše tamo odbornike i radnike koji rade u toj skupštini opštine. Za SRS ovo nije demokratija. Ako je trebalo menjati vlast i menjati odborničke grupe, formirati novu vlast, nove odborničke grupe, onda se to radi samo u skladu sa zakonom.
U smislu odredaba člana 226, postavljam pitanje... Gospodine Momo, sa gospođom Kolundžijom nemojte raspravljati, jer gospođa Kolundžija je izrazila svoje mišljenje i svoje stavove, koji su u suprotnosti sa demokratijom.
Dame i gospodo narodni poslanici, postoje fotografije policije. Ne radi se o jednom ili dvojici policajaca koji su intervenisali. Vidite grupu policajaca koji upadaju u prostorije Skupštine opštine Ruma. Na šta ovo liči? U kojoj demokratskoj državi može policija ovako da upadne, da smenjuje i da pomaže formiranje odborničkih grupa? Ne bismo vam mi stavljali prigovore da nisu osnovani.
Dame i gospodo, gospodine potpredsedniče, verujem da ćete vi, kao čestit čovek, da date odgovor, pošto u ovom trenutku predsedavate Narodnom skupštinom, a postavljam sledeće pitanje i tražim na njega odgovor, a vi se potrudite, preko nadležnih organa, da ga SRS dobije.
Prvo, ko je dao nalog za upotrebu specijalnih jedinica i policije u Rumi, bez obzira da li pripadaju Žandarmeriji ili poretku? Ko je izdao naređenje, broj policajaca koji su učestvovali? Postoji i audio i video snimak, postoje fotografije. Brojku niko ne može da smanjuje.
Drugo, povodom čega je izdat nalog za upad u prostorije jednog predstavničkog tela?
Sledeće pitanje, danas je zavedena krivična prijava protiv Nenada Borovića iz Rume, kod opštinskog javnog tužioca u Rumi, zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355, u vezi sa članom 356. stav 1. tačka 4), u sticaju sa krivičnim delom samovlašća iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od Republičkog javnog tužioca, da izvrši nadzor u Opštinskom javnom tužilaštvu u Rumi i da da odgovor Republičko tužilaštvo – da li je postupljeno i hoće li se postupiti i pokrenuti istraga protiv lica protiv kog je podneta krivična prijava?
Takođe, danas je zaveden predlog u izvršnom postupku kod Opštinskog suda u Rumi... Zaveden je pod brojem, ovde ne piše dobro, ali od 29. oktobra, da je primljen... Izvršni poverilac jeste Opština Ruma, koju zastupa Jezdimirović Ljubiša, izvršni dužnik jeste Borović Nenad iz Rume, Vuka Karadžića br. 41. Predlog za izvršenje jeste radi privremene mere oduzimanja pečata koji je falsifikovan i naknadno upotrebljen. Postoji pečat kod nadležnog i odgovornog lica, a to znači kod sekretara. Ovo je krivično delo, dame i gospodo.
Ko pravi novi pečat mora da ide u zatvor. Ko ga je upotrebio, mora da ide u zatvor. Postoji pečat opštine kod nadležnog službenika. Nije iz opštine niko njega uzeo.
Prema tome, dame i gospodo, ovo je vrlo ozbiljna stvar, ovo nije za zanemarivanje, ovo nisu stranačka prepucavanja, ovo nije sada odnos SRS i demokrata, ali jeste odnos građana i vas, demokrata. U tome je problem. Zato srpski radikali nikada ovo ne bi dozvolili, ovakvu tiraniju, samovlašće i bezakonje.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 7. Ustava Republike Srbije propisane su norme da Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Grb Republike Srbije se koristi kao veliki grb i kao mali grb. U 3. i 4. stavu – zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao narodna zastava i kao državna zastava.
Dame i gospodo, u Predlogu zakona u članu 1. o pečatu državnih i drugih organa propisano je, kao prva norma, u stavu 1: "Ovim zakonom uređuju se namena, sadržina, izgled i upotreba pečata koje u vršenju poslova iz svog delokruga koriste Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, organi državne uprave, zaštitnik građana, Vojska Srbije, sudovi, javna tužilaštva, Ustavni sud, Republičko javno pravobranilaštvo, službe Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službe organa čije članove bira Narodna skupština, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: državni i drugi organi), kao i pečata koje koriste javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci kada vrše pojedina javna ovlašćenja koja su im poverena zakonom (u daljem tekstu: imaoci javnih ovlašćenja).
Sadržinu, izgled i upotrebu pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije utvrđuje ministar odbrane."
Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. stav 2. i predložio da se isti menja. "Sadržina, izgled i upotreba pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije uređuju se zakonom o Vojsci Srbije." U obrazloženju amandmana mi smo skrenuli pažnju narodnim poslanicima da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se sadržina, izgled i upotreba pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije uređuje zakonom, a ne podzakonskim aktom ministra odbrane.
Dame i gospodo, ako je Ustav u članu 7. normirao da se izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuje zakonom, onda se ne može davati nijednom ministru, pa ni ministru vojnom, pravo da podzakonskim aktom reguliše izgled, oblik pečata Vojske Srbije i jedinica u Vojsci Srbije.
Šta će biti? Pretpostavljam da će izgled budućeg pečata, ukoliko ne usvojite ovaj amandman, biti sličan onome iz Ohaja, one garde, a u stvari to predstavlja civilnu zaštitu i vatrogasce. To je ono što nam ministar vojni, gospodin Tadić, u poslednjih nekoliko godina stalno prezentuje u Republici Srbiji; on nam promoviše tu gardu iz Ohaja. Hoćemo li imati oblik, izgled i veličinu vojnog pečata upravo po želji tog ministra? Šta će biti ako se promeni ministar i kaže da ne priznaje ovaj pečat - meni je dato pravo kao ministru da ja podzakonskim aktom sada regulišem oblik, izgled i veličinu pečata ministarstva, a ujedno i jedinica Vojske Srbije.
Ako je Ustav najviši pravni akt, zakonom treba da bude regulisana odredba o izgledu i veličini pečata Vojske Srbije i jedinica Vojske Srbije, što znači da ministar Vojske Srbije ne može imati ovlašćenje da podzakonskim aktom, jednim svojim uputstvom, instrukcijom, pravilnikom ili uredbom, ako je donese, preuzme ustavnu kategoriju u svoje ruke. Ustavna kategorija i ustavno načelo samo može da bude regulisano, dame i gospodo, zakonom. To je lepo u članu 7. normirano – izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuje se zakonom.
Ako to, dame i gospodo, Ustav normira, onda vi gospodo, koji predlažete ovakav zakon, nemate ustavno ovlašćenje. Ustav je brana koja treba da spreči sutra zloupotrebe onih koji bi donosili propise koji bi bili u suprotnosti sa Ustavom, pogotovo ako dođe do smene ministra; stranka koja je na vlasti imaće svog vojnog ministra i taj vojni ministar će, dok je na vlasti, da izrađuje određena uputstva i određene podzakonske akte; dođe sledeći, on će da ih menja i prilagođava prema nekoj njihovoj volji.
Zbog toga smatram, dame i gospodo, da je ovaj predlog protivustavan, jer se predlaže da vojni ministar ima pravo da svojim podzakonskim aktom utvrđuje oblik i veličinu pečata vojnog, kako ministarstva, tako i jedinica. To Ustav normira i ne smete gaziti Ustav, dame i gospodo. Gospodo iz vladajuće strukture, ako budete stali iza ovog predloga, direktno kršite odredbu člana 7. Ustava Republike Srbije. Pročitajte, dame i gospodo, uverićete se da ovo apsolutno ne može da bude u skladu sa Ustavom.
Postavio bih pitanje predsedniku Narodne skupštine. Nedavno sam postavio poslaničko pitanje, nisam dobio odgovor. Čija je to farmaceutska kompanija, koje su, da li je jedna, dve ili tri koje su proizvodile i uvozile lažne vakcine protiv tetanusa, tako da je veliki broj građana u Republici Srbiji umesto prave vakcine protiv tetanusa dobijao vodu. Ko je dao licencu tom uvozniku? Da li je na slobodi vlasnik te agencije? Da li je na slobodi vlasnik firme i kompanije koja je ovo vršila? Da li se zna ko je uvoznik? Da li je Ministarstvo zdravlja obavestilo agencije za lekove na međunarodnom nivou?
Dakle, svetske agencije koje se bave proizvodnjom lekova moraju biti obaveštene o ovom slučaju i o ovom kriminalu.
Drugo, da li je vršena periodična kontrola tih lekova, ko je vršio, kada i gde? Da li je pokrenut krivični postupak protiv vlasnika tih agencija i vlasnika tih kompanija? Još uvek nema odgovora, a pitanje je urgentno, ima prioritet zbog zdravlja naših građana.