Dame i gospodo narodni poslanici, menjaju se ministri, menja se vlada, menja se tzv. demokratski blok, ali se na teritoriji južnog Banata, tj. u Pančevu, gde je od 1963. godine do danas skoncentrisana najprljavija tehnologija i industrija, počev od Azotare koja je otvorena 1963. godine, potom Rafinerija i Petrohemija.
Dame i gospodo, Vlada je ministre postavljala, ali im nije davala zadatke. Građani južnog Banata, a posebno opštine Pančevo i grada koji broji 130.000 stanovnika, to je grad koji izumire. To je grad u kome samo Petrohemija proizvodi više nego što je čitav nacionalni dohodak cele Crne Gore.
Sredstva iz opštine Pančevo se uglavnom koriste, koristi ih Vlada, ali građani opštine Pančevo ne vide ništa bolje, samo vide gore.
Građani opštine Pančevo su prinuđeni da zatvaraju prozore, da se evakuišu, a da Vlada i ministar, i ako čuju, i ako budu obavešteni i budu pozvani da je situacija katastrofalna i da je bolest od karcinoma i drugih plućnih oboljenja u Srbiji najveća, Vlada Republike Srbije samo zna za pare i da izvlači profit, ali ništa da ne ostavi građanima opštine Pančevo.
Dame i gospodo, neki organi su intervenisali, ali nedovoljno efikasno. Kada god građani podnesu neki krivičnu prijavu protiv nepoznatog učinioca, uglavnom pravosudni organi, tužilaštvo i sud to odbacuje. Ministarstvo se ne oglašava.
Više puta sam ovde ukazivao na probleme opštine Pančevo i zagađenja. Uzmite statističke podatke od Zavoda za zdravstvenu zaštitu, uverićete se da je to jedan od gradova, u stvari najzagađeniji grad u Srbiji.
Napomenuo bih da se u sastavu južne industrijske zone nalazi Rafinerija, Azotara i Petrohemija. Azotara je privatizovana. Došlo je do enormnog zagađenja nedavno, ali je tu fabriku kupio, pod čudnim okolnostima, jedan stranac, Litvanac, koji je zabranio čak inspekciji da izvrši uviđaj i da utvrdi koji je stepen zagađenja u tom trenutku izvršila Azotara. Rafinerija nafte Pančevo je jedan od zagađivača, takođe, veliki i najvećih.
Sada ću postaviti jedno pitanje, pa molim da mi se to računa u poslaničko pitanje, molim vas da zaustavite vreme. Postavljam pitanje Vladi i tražim da se javnost obavesti, i da se dostavi na uvid tender za uvoz nafte, ugovori o uvozu nafte sa aneksima, kompletan uvoz nafte, i to podatke za 2004. i 2005. godinu.
Postavljam pitanje, da li je tačno da su uslužnu preradu nafte izvršili i tražili, i da im je izvršeno, i to, privatna firma "Trizon", "Delta grupa", i da li je njen vlasnik Trifunović Zoran ili nije? Drugo, AD "Nafta" Boban Atanacković i Dragan Đorđević, zatim "Petrobart", Obradović i Zatezalo, i koje su količine nafte danas na teritoriji Pančeva? A podsetiću vas da je ta nafta uvezena najlošijeg kvaliteta i da je ona danas skoncentrisana i lagerovala se na teritoriji opštine Pančevo.
Nju više niko neće da kupi, a ona je najveći zagađivač. Neće da je kupi ni Bugarska ni Rumunija, jer Rumunija ima svoja ogromna izvorišta, posle ulaska u EU, oko Ploeštia i ta nafta danas uglavnom jeste na teritoriji opštine Pančevo, koja zagađuje ogromno naš grad i naše građane.
Dame i gospodo, kada je u pitanju "Petrohemija", podsetiću da je "Petrohemija" sada u prilici da slavi 30 godina rada, da "Petrohemija" ima zaposlenih 2.400 radnika, da "Petrohemija" proizvodi 1.400 do 1.600 prirodnog benzina i prerade za određene industrijske proizvode.
Šta se događa sada? Posle Železare Smederevo, to je jedan od najvećih izvoznika, tako da je "Petrohemija" u prošloj godini izvezla 210 miliona evra proizvoda, 140 miliona evra za domaće potrebe. Dame i gospodo, ono što bih želeo da kažem o "Petrohemiji", "Petrohemija" u svom sastavu ima 11 fabrika i svaka fabrika ima sopstvene proizvode, ali ona je u sastavu te kompanije.
Šta se događa poslednje tri godine? Poslednje tri godine oko te fabrike se muvaju, motaju i na kapijama čekaju kriminalci, mafijaši, lopovi koji hoće da se privatizuje "Petrohemija".
Ali, kako da se privatizuje? Da se privatizuje tako što će se prodavati jedna po jedna fabrika i njoj skinuti cena, da bi se na kraju cena smanjila i da bi kasnije profiteri, ljudi koji su došli do sredstava na različite načine, ljudi koji dolaze iz inostranstva, koji su povezani i sa određenim strukturama vlasti, žele da skinu cenu ovim fabrikama.
Imaju dva sistema. Prvo, sadašnji menadžment, koji je sa radnicima uspeo da sanira 450 miliona štete posle bombardovanja NATO pakta i NATO zlikovaca, da u proizvodnju i u funkciju rekonstruiše svih 11 fabrika, i žele da ta fabrika sada kao kompanija opstane i da joj se podigne cena kroz privatizaciju.
Iz Vlade Republike Srbije uglavnom pokušavaju da te fabrike rasprodaju i da im snize cenu, i da za male pare ogromna fabrika, ogroman gigant, evropskih standarda i evropskog kapaciteta, bude prodat u bescenje, kao što je prodat Sartid. Zašto sada državna bezbednost ne dođe do dokaza ko je taj ko je potpisao ugovor za prodaju Sartida? Kriju podatke i zbog toga se Jočić muči kako da dođe do podatka ko treba da sedne na optuženičku klupu za silne milione.
Dame i gospodo, treba sprečiti da se "Petrohemija", kao najveći gigant posle U.S. "Steel" po izvozu, a to je jedina državna fabrika sada u Srbiji, da se spreči da se parceliše i da se pojedinačno fabrike prodaju, i da im se cena podigne, ni u kom slučaju da se cena skida. Pokušavaju sada da smene menadžment, hoće novi menadžment, kojima je stalo da na takav način, već sa onima koji čekaju na kapiji, sa telohraniteljima da uđu u fabriku, da je rasparčaju i da je prodaju u bescenje.
Dame i gospodo, u Pančevu je uvedena ekološka taksa. Za poslednjih nekoliko godina naplaćeno je 850 miliona dinara ekološke takse. Pitam gospodina ministra da li zna da li Pančevo ima monitoring i da li funkcioniše ili ne funkcioniše, ako ne funkcioniše, od kada ne funkcioniše, zašto i ko je za to kriv? Postavljam vama pitanje, da mi date odgovor, gde je utrošeno 800 miliona dinara iz ekološke takse, je l' je ekološka taksa utrošena namenski ili nije, gde su sredstva otišla?
Drugo, hoće li Vlada Republike Srbije preduzeti mere da zaštiti "Petrohemiju", da joj održi cenu i da joj poveća cenu, i nikako mafijašima, kriminalcima i novom menadžmentu koji se najavljuje, da smeni sadašnji menadžment, da bi došao na silu da ovo rasproda. Ima da se sačuva. To je jedina državna, narodna fabrika u Srbiji, najveća i najjača u pogledu proizvodnje. Ona je od strateškog interesa za celu Srbiju.
Dakle, postavio sam pitanja koja se odnose na naftu. Ponavljam, ko je taj koji je tražio uslužnu preradu nafte i gde leže ogromne količine nafte na području opštine Pančevo, koje truju građane; drugo, ko je uvezao to, ko je dao dozvolu i kakav je bio kvalitet, jer je to najlošiji kvalitet, a prodaje se po najvećim cenama u Evropi.
Prema tome, ministre, ako mislite da ostanete ministar, vi ćete doživeti pre svega smenu. Ukoliko ne budete preduzimali mere, vi treba da date ostavku.
Ako ste u mogućnosti, izvolite, gospodine ministre, sedite u tu fotelju, ali moraćete da uradite svoj posao na koji vas obavezuju. Vi imate i pravo, ali imate i obaveze.
Vi morate preduzimati mere, u prvom redu da se zaštite građani, a sa druge strane da se zaštiti državna imovina. Lopovi rasparčaše sve, lopovi odneše sve. Izvolite, pogledajte samo statistiku prodatih firmi, pošto su prodavane. Uzmite samo u Pančevu Luku "Dunav", koja je prodata u bescenje. Sada je taj profiter prodaje za 20 miliona evra više nego što je ona koštala pre dve godine.
Zbog toga imajte u vidu da opština Pančevo i građani opštine Pančevo od vas očekuju mnogo. Ili podnesite ostavku ili zavodite mere. Molim vas da proverite koliko je krivičnih prijava podneto kod opštinskog i okružnog javnog tužioca u Pančevu i sudbinu tih krivičnih prijava, da li je vođena istraga, da li je neko odgovarao ili je samo rečeno "podnećemo prekršajnu prijavu"?
Od te prekršajne prijave građani Pančeva nemaju ništa. Pančevo izumire, tu se stvaraju ogromna bogatstva, ali građani Pančeva od toga nemaju ništa i zbog toga su se srpski radikali u Pančevu više puta zalagali i tražili da se preduzmu određene mere.
Da vas pitam još jedno pitanje, gospodine ministre. Otkako ste postali ministar, da li ste obišli južnu industrijsku zonu u Pančevu? Da li znate da za poslednje tri godine ni jedan ministar nije došao, jedino ako ste vi došli, da obiđe industriju južne zone, i da vidi kako žive oni u naselju Vojlovica, naselju Strelište, Mali rit, Topola, Sodara, Centar, Tesla itd? To je katastrofalno stanje.
Interesantno je, vi ne živite u Pančevu i ne možete da osetite kakav je vazduh. Građani su toliko puta bili u situaciji da idu u evakuaciju.
U predizbornoj kampanji DS je angažovala da čak i predsednik Republike dođe i da se uključi u predizbornu kampanju, jer predsednik opštine nije mogao sam da pritegne dugmence, pa mu je trebalo da ovaj dotrči iz Beograda, a Pajtić iz Novog Sada, a u isto vreme su došli iz jedne kafane iz Beograda za 15 minuta i dogovorili se kada će da uključe te sirene. Zašto ih ne uključuju posle svega toga, kad su prošli izbori?
Ne može biti Pančevo predmet za potkusurivanje i da služi u predizborne kampanje i da se na takav način obmanjuju i prevare građani i da im se nanosi nenadoknadiva šteta. Srpski radikali će u Pančevu ubuduće pratiti da li imate monitoring, da li se uključujete u te akcije ili ne, da li nešto preduzimate.
Nećemo više dozvoliti, niti ćemo ćutati, iznećemo na nivou lokala, ali iznećemo i na nivou Republike, da se mora znati ko treba da odgovara za stanje, jer mnogo je ljudskog faktora, ali pre svega je država obećala, sećam se, pre tri godine je potpredsednik vlade bio Labus i kada smo ga ovde prozvali da je u Pančevu došlo do evakuacije građana, dotrčao je u Pančevo odmah sutradan i rekao je: "Nama treba, Vlada će gledati, 360 miliona evra da bi se rekonstruisala industrija južne zone".
Nema više priče, gospodine ministre. Vaš je posao odgovornost. Ne možete vi da filozofirate. Vi morate da dođete u Pančevo i u Pančevu da razrešite situaciju. Ne budete li je razrešili, vi treba da podnesete ostavku.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo da raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije. U prvom delu svog izlaganja želeo bih samo da skrenem vašu pažnju i da ukažem kako je to regulisano u uporednom pravu.
Državljanstvo je pravni izraz pripadnosti pojedinaca određenoj državi. Iz državljanstva proističu za državu i za pojedinca koji uživa status državljanina određena prava i dužnosti, iako u pojedinim sistemima ta prava nisu identična.
Ona obično obuhvataju politička, građanska i socijalno-ekonomska prava, koja je država dužna da garantuje, i njima odgovaraju određene dužnosti državljanina, npr. vojna obaveza i drugo.
Kako se u uporednom pravu stiče državljanstvo? Državljanstvo se stiče zakonom, naturalizacijom i opcijom. U pogledu sticanja državljanstva na osnovu zakona određene države postoje tri grupe pravnih sistema: zemlje u kojima se ono stiče po rođenju, i to ili dete stiče državljanstvo svojih roditelja, sticanje po poreklu i po krvi, ili države u kojoj se rodio - princip teritorijalnosti; države u kojima se državljanstvo stiče po mestu prebivališta posle određenog vremena; države u kojima su kombinovana dva prethodna načina. Sticanje po sistemu rođenja, porekla, po krvi, primenjuje se uglavnom u evropskim zemljama.
Da vidimo kako je to regulisano u anglosaksonskom pravu, to jest u SAD, Velikoj Britaniji i Velsu, i u skandinavskim zemljama. U SAD i Velikoj Britaniji, kao i u skandinavskim zemljama, kombinuje se načelo porekla s principom teritorijalnosti, uz prevagu jednog ili drugog.
U sticanje državljanstva po zakonu spadaju i slučajevi sticanja na osnovu međunarodnih ugovora, usled promene državnih granica, pozakonjenjem, usvajanjem i udajom.
Naturalizacijom se državljanstvo stiče na osnovu molbe stranca i pravnog akta državnog organa u jednom udovoljenju. Opcijom se državljanstvo stiče izjavom volje zainteresovanog lica koje je u situaciji da se opredeli između dva ili više državljanstava.
Poseban je slučaj tzv. ponovnog sticanja državljanstva ili reintegracije, za koju se traže dodatni uslovi u odnosu na naturalizaciju.
Državljanstvo prestaje po zakonu u sledećim slučajevima: udaja za stranca, pozakonjenje od stranca, navršenje državljanskih dužnosti za vreme odsustva iz zemlje i promenom državnih granica; otpustom, suprotno od naturalizacije; odricanjem, za koje se obično postavlja zakonski uslov; oduzimanjem, jednostranim aktom državne vlasti.
Zbog određenih slučajeva koje neki pravni sistemi dopuštaju postoji mogućnost da jedno lice ima više državljanstava, tzv. bipatridi, dok se usled izvesnih okolnosti neko lice može naći u situaciji bez državljanstva, tzv. apatridi.
Za građane bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije postojalo je jugoslovensko državljanstvo, kao i republičko državljanstvo.
Po Ustavu iz 1963. godine jugoslovenski državljanin nije mogao biti lišen državljanstva, udaljen iz zemlje ili ekstradiran.
Po Zakonu o državljanstvu SFRJ iz 1964. godine, jugoslovensko državljanstvo se sticalo poreklom, rođenjem na teritoriji Jugoslavije i na osnovu međunarodnih ugovora, a prestajalo otpustom, odricanjem, oduzimanjem i saglasno međunarodnim ugovorima. Gubitkom jugoslovenskog državljanstva gubi se istovremeno i republičko državljanstvo.
Dame i gospodo, u odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, želim da istaknem sledeće. Ostajemo bez 250 - 300 hiljada ljudi u Crnoj Gori, i to bez velikog dela našeg naroda koji je želeo državnu zajednicu SCG, pa i jedinstvenu državu srpskog naroda i tzv. jedinstveno državljanstvo.
Dame i gospodo, zbog ograničenosti vremena koje imaju poslanici Srpske radikalne stranke, ja ću govoriti o ovome u narednim izlaganjima, vezanim za amandmane, i obrazložiti još neke stavove u međunarodnom pravu, a i u odnosu na stavove SRS. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, najnoviji događaji stavili su opet na dnevni red rešavanje sudbine stare Srbije, te slavne ali tužne majke naše, gde je istorijsko gnezdo srpske države, srpskih kraljeva, careva, gde su slavne nemanjićke prestonice na Kosovu i Metohiji, novopazarski Ras, Priština, Prizren, Peć, gde žive naša braća po krvi, po jeziku, po običajima, po narodnoj svesti, željama i težnjama.
Dame i gospodo, od Berlinskog kongresa 1878. godine naovamo nasilno ubijanje, kidnapovanje, silovanje, nasilno preseljavanje, nepriznavanje naše vere, jezika, imena srpskoga naroda, bili su osnovica šiptarskih terorista. Razaranje stare Srbije vršeno je na divljački način, a nastavilo se do današnjeg dana, sa ciljem da se sve narodnosti unište, a ostane samo albanska nacionalnost na Kosovu i Metohiji.
Naime, na Berlinskom kongresu imali su stari Srbi svog ovlašćenog predstavnika, njih je zastupao arhimandrit manastira Dečani, Sava Dečanac. On je uvaženoj gospodi punomoćncima, velikim silama, Berlinskom kongresu, organizatorima Evropskog skupa i samom predsedavajućem Bizmarku uručio predstavku u kojoj je najogorčenijim rečima opisao položaj Srba na Kosovu i Metohiji.
Ovaj narod trpeo je do danas nečuvene patnje, jer je bio prepušten milosti i nemilosti turskih i albanskih terorista. Srpski narod Kosova i Metohije danas krvlju i suzama, očima moli i preklinje sve državne organe i političke faktore u Republici Srbiji da kako znaju i mogu što pre da ih oslobode šiptarskog terorizma, dok još ovo malo ima našeg srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo, gospodo iz vlasti, kod velikog broja često neverovatnih izjava, izliva mržnje prema srpskom narodu, ovde navodim samo nekoliko, i to onih koje su potekle od Evropljana, vaših prijatelja demokrata. Na početku svakako ističem izjavu Ustinova, ambasadora UNICEF-a, koji je u Tajmsu Evrope 10. 6. 1993. godine izjavio: "Životinje koriste svoje resurse znatno srećnije nego ovi naopaki Srbi, čija je pripadnost ljudskoj rasi u velikom zakašnjenju.''
Poljski dnevnik "Žiće Varšavi" je februara 1994. godine objavio sledeću izjavu Helmuta Kola, koji je bio direktan, kada je početkom 1998. godine izjavio, i to: "Srbi treba da se podave u sopstvenom smradu". Nadalje, slično kao i Kolov ministar Kinkel, koji je 27. 5. 1992. godine izjavio: "Srbe treba naterati da kleče".
Tamara Hanar iz Ženeve izjavila je: "Srbi su narod parija - trule jabuke u buretu Evrope. Oni moraju da budu neutralisani".
Danijel Kon-Bendit, "Crveni Deni", vođa studenata u Parizu 1968. godine, a danas istaknuta ličnost nemačkih "Zelenih", u berlinskom dnevniku 20. aprila 1994. godine zapisao je i saopštio ovo: "Prava stvar je ta da bi NATO trebalo da bombarduje Srbe.
Bombardovanje bi nesumnjivo imalo užasne posledice, ali ne verujem da bi slepilo srpske populacije i srpske armije izdržalo pred takvom predstavom odlučnosti.''
Dame i gospodo, nadalje, više nego zapanjujući incident se dogodio na sastanku šefova vlada država članica EU u Parizu 1995. godine, kada je najpre govorio grčki premijer Papandreu, koji je govorio o tome da se u Bosni vodi građanski rat sa elementima verskog rata, ali ga je Žak Širak grubo i nediplomatski prekinuo rečima: "Dozvolite mi da vas prekinem, gospodine predsedniče, Srbi su narod bez zakona, bez vere, to je narod razbojnika i terorista". Ovaj incident je prenesen u pariskom dnevniku "Mond" u iskrivljenoj verziji.
Navešću za kraj samo još dve vrlo karakteristične izjave. Bernar Kušner, vaš prijatelj, šef civilne misije UN na Kosovu je izjavio, u dokumentarnoj reportaži emitovanoj na državnoj TV Drugog programa Francuske, krajem marta 2000. godine, sledeće: "Prošle nedelje smo imali devetoro ubijenih Srba, ove nedelje osmoro, to je vidan napredak".
General Majkl Džekson, britanski komandant KFOR-a je, prema pisanju "Njujork tajmsa", februara 2000. godine, izjavio: "Što manje Srba ostane, Kosovo će lakše biti osigurati".
Dame i gospodo, to su prijatelji nove demokratije. Zato skrećem, u ime SRS, pažnju pregovaračkom timu – ne verujte ovim hohštaplerima, ne verujte ovim lažovima i prevarantima i kada vam darove nose.
U ime SRS i kao poslanik najveće političke stranke, zaslužne, čiji je predsednik u zatočeništvu Haškog tribunala, prof. dr Vojislav Šešelj, zahvaljujući pisanju i autorima iz Beograda skoro pet godina u zatočeništvu, SRS vam skreće pažnju: niko ne sme preuzeti odgovornost da se igra sa Kosovom i Metohijom. Kosovo i Metohija je i suviše ozbiljna stvar da samo vama bude prepušteno na milost i nemilost. Živela SRS, živela velika Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, aktuelna, prethodna i sadašnja vlada obećavale su od 5. oktobra reformu pravosuđa, reformu zakonodavstva.
Kada sagledate sada kompletnu situaciju, kakvo je stanje u pravosuđu i tužilaštvu, a kakvo je stanje u odnosu na naše zakonodavstvo, možemo slobodno reći da je ono nezadovoljavajući i gore nego što je bilo pre 5. oktobra. Iako je doneto 267 zakona, problem je u tome što to nisu dobri zakoni i što oni ne mogu da budu primenjeni u praksi.
Dame i gospodo, ako bi narodni poslanici, pre svega, građanin, želeo da se obrati, po Ustavu, Ustavnom sudu, on tu mogućnost nema. Mi nemamo mogućnost da se obratimo Ustavnom sudu.
Postavljam pitanje gospodinu ministru i predsedniku Skupštine, da mi kao poslaniku daju odgovor, koliko ima u Ustavnom sudu, koji formalno postoji, sudija. Sledeće, koliko ima predmeta kojima su se građani i druge institucije obraćali u vezi sa zahtevom zaštite zakonitosti i po bilo kom drugom osnovu? Koliko je predmeta, po godinama, koje je sudija dobijao kao referent? Koliko je nerešenih predmeta po godinama?
S druge strane, moram da skrenem pažnju da je, skoro smo o tome razgovarali, Ustav koji je donet, u članu 5, stavu 2, definisao da je potrebno, u krajnjem slučaju, nakon završetka drugog redovnog zasedanja, da Skupština Republike Srbije izabere novi ustavni sud. Ustavni zakon za sprovođenje Ustava je ovo, naime, regulisao.
S obzirom na to da nemamo Ustavni sud, građani naše države nemaju ni formalno, ni pravno, ni ustavno mogućnosti da traže zaštitu svojih prava. Toliko kada je u pitanju donošenje brojnih akata i kada u Srbiji govorimo da li je nešto po Ustavu ili nije po Ustavu.
Kako možemo reći nekome sutra da li je u pravu, kada nema te institucije koja treba da mu da odgovor i potvrdi da li njegov zahtev za ocenu ustavnosti nekog pravnog, pojedinačnog pravnog akta, naročito, jer, skrećem pažnju naročito na pojedinačne pravne akte kojima se građani obraćaju Ustavnom sudu, osnovan. Videćete katastrofalnu situaciju, u stvari, koliko je predmeta nerešeno, a po godinama - kada je prvi put predmet zaveden u Ustavnom sudu.
Nužno je, dame i gospodo narodni poslanici, da Srbija konačno ima Ustavni sud i da ovom problemu pristupi što pre, a ne da se Skupština Republike Srbije bavi nekim sporednim pravnim aktima, koji nemaju čak ni zakonsku snagu, protokolima, konvencijama i dr. Prema tome, ova država mora, pod hitno, da ima Ustavni sud. Inače, u ovoj državi vlada bezakonje.
Kako možemo sada da podvrgnemo bilo koji slučaj o kojima je danas bilo reči, o kojima su govorili narodni poslanici SRS, da li je sve bilo po Ustavu? Nema ko da oceni je li to po Ustavu ili nije. Nismo mi neustavna monarhija. Ovo je država, a mi iz SRS-a se zalažemo da zaista idemo ka pravnoj državi koja treba da zaštiti osnovna ljudska prava i slobode.
Dame i gospodo, kada je u pitanju reforma zakonodavstva, dobili smo donacije, izdvojena su velika materijalna sredstva za izradu zakonskih projekata. Postavljam sledeće pitanje i, istovremeno, gospodine predsedniče, tražim odgovor - koliko je novčanih, deviznih sredstava iz inostranstva dato kao donacija na ime reforme našeg zakonodavstva? Drugo, u sklopu tog pitanja, ko je bio u radnoj grupi za pojedinačnu izradu kog zakonskog projekta? Koliko je bilo tih članova i koliko je plaćeno tim članovima? Koliko je takvih zakonskih projekata obustavljeno i nije došlo pred Narodnu skupštinu, a državu je mnogo koštalo?
Prema nekim mojim saznanjima, između četiri i pet miliona evra dato je za te projekte a da ti projekti nisu došli pred Narodnu skupštinu i da nisu usvojeni, što znači da su neki ljudi plaćeni da rade na zakonskim projektima, a da predlozi njihovih projekata nisu usvojeni od strane Vlade, niti su videli svetlost dana pred Narodnom skupštinom.
Dame i gospodo, kada je u pitanju pravosuđe, postavljam sledeće pitanje i molim da mi se da odgovor. U pitanju je nepotizam u srpskom pravosuđu.
Koliko je nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji, bilo sudskih, bilo tužilačkih, koji iz svog domaćinstva, iz prvog naslednog reda, imaju advokate, jer imate situaciju u Srbiji, u pojedinim sedištima pravosudnih organa, da su sudije ili tužioci, ili okružni ili opštinski, a da u istom tom sudu i u istom tom tužilaštvu sede članovi porodice, a advokati zastupaju pred tim sudom određene građane, bilo u krivičnoj materiji, bilo u građanskoj materiji.
Videćete da ima dosta nepravilnosti i to podstiče korupciju u pravosuđu, a korupciju u pravosuđu su priznali i pravosudni organi, i Ministarstvo pravde i Vrhovni sud. Apsolutno je nedopustivo da to ne dođe pod kontrolu Parlamenta.
Dame i gospodo, kada je u pitanju izbor sudova i sudija, predsednika sudova i sudija pojedinačno, ujedno i tužilaca i zamenika, da imamo reizbor sudija na osam godina, bilo bi drugo stanje u pravosuđu. No, usvojili smo nov ustav. Sad imamo takvu situaciju da se biraju sudije u Parlamentu, probni rad na tri godine početnika, a da se potom biraju sudije i tužioci doživotno.
Dame i gospodo, za stanje u pravosuđu kriva je država, kriva je Vlada, krivo je Ministarstvo pravde. Evo zašto su krivi: zato što, gospodo iz Vlade, ne izađete s projektom o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, kao što to postoji u drugim zemljama evropske zajednice, pa ako neko ne bude radio po zakonu, odgovaraće, disciplinski, za nestručnost, za kršenje zakona i prekoračenja, ako radi neefikasno i nestručno.
Dakle, mislim da je krajnje vreme da se donese zakon o disciplinskoj odgovornosti tužilaca i sudija, jer će to pomoći da se u pravosuđu uvede red.
Zamislite, imao sam slučaj, to je bilo u Nišu, 1999. ili 2000. godine, predsednik suda – zet, advokat, ćerka - sudija, ili, recimo, u jednoj opštini smo imali ovakav slučaj, kada smo obilazili sudove: predsednik suda - muž, supruga - sudija sudeći, svastika - predsednik organa za prekršaje, a tast – advokat, u jednoj opštini, u gradiću koji ima 7.000 stanovnika. To je privatna firma.
Dame i gospodo, ne možete vi da pobegnete od toga, tu je subjektivni i rođački faktor prisutan, ne možete ga isključiti. Zato takve slučajeve treba sprečiti prilikom izbora ljudi i onemogućiti nepotizam. O tome je nedavno bilo govora i zbog toga mislimo da reda treba da bude u pravosuđu, jer u pravosuđu radi većina stručnih i dobrih ljudi, a ljudi čije se odluke ne preinačavaju i ne ukidaju, u svakom slučaju, trebaju da napreduju.
Kako je Rade Terzić postao okružni tužilac? Čovek koji je rođen 1964. godine, prvo je radio kao stručni saradnik u Prvom opštinskom tužilaštvu, potom je postavljen za zamenika opštinskog javnog tužioca. Zamislite, taj čovek, 2001. godine, biva postavljen za okružnog javnog tužioca. Nije bio ni opštinski tužilac, nije bio ni zamenik okružnog tužioca, po tom kriterijumu, čovek nema ni iskustva, ali je došao po partijskoj liniji. Tu je problem. Zamislite sada koga je on protežirao, pošto mu je falilo devet meseci radnoga staža, on je trebalo da bude Republički javni tužilac.
Šta je s ovim ljudima koji su i okružni tužioci i zamenici okružnih tužilaca, odnosno opštinski tužioci, a u Srbiji možete da izaberete časne, poštene, vredne, radne ljude da dođu na tu funkciju, po kriterijumima stručnosti i radnog iskustva.
Eto, vidite kako se po partijskoj liniji može doći i u pravosuđu na određenu visoku pravosudnu funkciju! To se sada obija o glavu onima koji su predložili Radeta Terzića da bude na toj funkciji kao okružni javni tužilac.
Dame i gospodo carski rez u pravosuđu mora da se obavi. Bez toga, nema reda u državi. Nemate više kome da se obratite. Parnice se vode po 15, 20, pa čak i 25 godina.
Pogledajte sada statistiku. Nadzorni odbor Vrhovnog suda, pa on mora da radi svoj posao, mora da obiđe sve sudove, mora da se vidi koliko sudija imamo u kom opštinskom i kom okružnom sudu, mora da se vidi koliko je predmeta zadužio unazad deset godina, koliko je rešio predmeta i, drugo, kako mu je predmete rešavao, po žalbi, drugostepeni sud, bilo da je okružni, bilo da je Vrhovni sud. Treba videti koliko je imao preinačenih odluka, što znači da je nestručan bio. Koliko je imao ukinutih presuda, a koliko potvrđenih.
To su merila, to su kriterijumi, da možemo danas da imamo sudiju pred koga možete da izađete, a svi smo mi građani i ljudi smo, možemo se naći pred sudom. Svaki građanin treba da uživa pravnu zaštitu, zaštitu svojih sloboda i svojih prava.
Ponavljam, carski rez u pravosuđu. Tu je pravna država, tu je pravna država - u pravosuđu. Da se pročisti pravosuđe i da ova Srbija ima pravde, a građani mogućnosti da se toj časnoj instituciji, koja se brine o zaštiti sloboda i prava građana, obrati i da ostvari svoje pravo.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi Narodna skupština Republike Srbije potvrdila Konvenciju o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, predlagač je trebalo da narodnim poslanicima dostavi na uvid i pripremu za ovu raspravu, propise kojima se reguliše policijska saradnja u drugim državama, kao uporedno pravnih propisa kako su druge zemlje ovu veoma osetljivu pravnu materiju uredile u svojim zemljama,        a pre svega trebalo je da nam se dostavi na uvid sledeće:
1. Kako je, međusobno, regulisana policijska saradnja pravnim dokumentima između i u okviru evropskih institucija, odnosno zemalja Evropske unije;
2. Kako je ona regulisana i uređena između Evropske zajednice i Velike Britanije;
3. Kako je i kojim dokumentom regulisana između Evropske zajednice i SAD;
4. Kako je regulisana policijska saradnja između Evropske zajednice i drugih zemalja Južne Amerike;
5. Kako je regulisana policijska saradnja između SAD i zemalja Južne Evrope, odnosno Južne Amerike i
6. Kako je uređena policijska saradnja između SAD i zemalja Afrike, Azije, Australije, Kanade, Rusije i Belgije.
Srpska radikalna stranka ovo napominje i ističe posebno, jer nije sigurna da će SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i druge zemlje, koje drže do ozbiljne bezbednosti svoje države, dozvoliti da strane obaveštajne službe mogu vršljati po jednoj državi kako one misle i kako to njima odgovara.
Ono što bi trebalo istaći, odnosno Srpska radikalna stranka, takođe, stavlja primedbu na to što ne znamo kako je regulisana bilateralna saradnja između gore navedenih država, a posebno, kako je regulisana bilateralna saradnja između policija SAD i drugih zemalja, Velike Britanije i Irske.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka smatra da je uz ovaj predlog zakona o policijskoj saradnji trebalo da se dostave i ova dokumenta o bilateralnoj saradnji.
Kada se razmatra Zakon o potvrđivanju konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, kao i Predlog koji je dostavljen narodnim poslanicima, želim da istaknem da se ovaj predlog zakona o policijskoj saradnji sa zemljama jugoistočne Evrope odnosi na zemlje – Republiku Albaniju, zamislite, kao poverenika ove konvencije, kako je to predviđeno u članu 38. Predloga.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, mi treba da zaključimo Konvenciju i sporazum sa neprijateljskom državom, koja otima 15% teritorije Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka to ne prihvata i osuđuje. Ovo treba na drugi način da se reguliše. I niko nije smeo u ovom pravno-političkom trenutku da ovo pitanje postavlja i reguliše na ovakav način, niti stvarati prijateljske veze sa neprijateljskom državom broj jedan prema Srbiji.
Ova konvencija, kao što je istakao ministar za unutrašnje poslove, jeste zaključena i taj Sporazum u Beču.
Međutim, ona se odnosi na neke male zemlje u okruženju, ali ozbiljne države, koje drže do bezbednosti, nisu obuhvaćene ovom konvencijom da bi Srbija, kao država, držala do svoje bezbednosti, suvereniteta, integriteta i bezbednosti svojih građana, radi se o: Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Moldaviji, Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori.
Po mišljenju narodnih poslanika Srpske radikalne stranke apsolutno je neprihvatljivo, jer je u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije, odredbama Zakonika o krivičnom postupku, odredbama Krivičnog zakonika i drugih propisa Republike Srbije.
Odredbe Predloga ovog zakona direktno ugrožavaju bezbednost Republike Srbije i njenih građana.
Zbog ovakvog zahteva, koji se postavlja od strane Evropske zajednice, Srbija je 1914. godine ušla u Prvi svetski rat sa Austro-ugarskom, jer su Austro-Ugari želeli da vode istragu na teritoriji države Srbije, tada, u to vreme, kao moderne države.
Međutim, tadašnja Vlada i tadašnja vlast nije dozvolila da je vode Austro-ugarski agenti.
Ovaj Predlog zakona je u direktnoj suprotnosti sa sledećim odredbama Ustava Republike Srbije:
– U direktnoj suprotnosti je sa odredbom člana 13. Ustava Republike Srbije, jer se ovim Predlogom zakona ne obezbeđuje zaštita državljana, Srba, u inostranstvu. Republika Srbija je, prema odredbi ovoga člana, dužna da štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Ovo je normirano navedenim članom Ustava Republike Srbije, jer možemo doći u situaciju da se neko nađe i u ovim okolnostima. Zbog toga SRS ovo ističe posebno.
– Norme ove konvencije o policijskoj saradnji direktno ugrožavaju ljudska prava i slobode građana Republike Srbije. Član 2. Predloga konvencije, zamislite, braćo i sestre, dame i gospodo, dragi građani Srbije, ''dozvola za boravak je odobrenje bilo koje vrste''.
Šta to znači? Odobrenje da uđe i u Generalštab, i u Ministarstvo odbrane i u kasarnu bilo koju, a ujedno, to nije odobrenje za lov i ribolov.
U članu 25. Ustava Republike Srbije, normirano je i zagarantovan je fizički i psihički integritet koji je predviđen, a ujedno, prema Ustavu, nepovrediv.
Ovom odredbom našeg Ustava niko ne može biti podvrgnut medicinskim i naučnim pregledima bez svog slobodno datog pristanka. Međutim, odredbe i norme koje se predlažu u ovoj konvenciji dozvoljavaju mogućnost da se lekarski pregledi vrše i bez pristanka određenog lica.
– Ustav Republike Srbije garantuje zaštitu podataka o ličnosti, a Predlog konvencije ne garantuje, da neće doći do brojnih zloupotreba kod obrade ličnih podataka u elektronskom sistemu.
– Odredbe ove konvencije su u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 27. Ustava Republike Srbije, koji reguliše pravo na slobodu i bezbednost.
U stavu 3 ovoga člana je propisano: "Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito".
Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu ove konvencije nema te odredbe da se može građanin ili bilo koje lice žaliti na odluku svakog državnog organa, a naš Ustav predviđa da svako lice i svaki građanin naše države ima pravo da uloži žalbu ili neko drugo pravno sredstvo protiv odluke svakog državnog organa.
Međutim, ovde nema pravne ni ustavne zaštite lica i građana na koja bi se mogla primeniti.
– Ova konvencija je u suprotnosti i sa odredbom člana 29. Ustava Republike Srbije, jer ne garantuje dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda.
Naime, prema odredbi člana 29. Ustava, garantuje se licu lišenom slobode bez odluke suda da ima pravo da ne izjavi ništa, da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć, bez odluke suda mora i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu ili pušteno.
Ovo napominjem jer će se nacionalno zakonodavstvo primenjivati u skladu sa ovom predloženom konvencijom.
Međutim, predloženi, a usvojeni, a odloženi za primenu, Zakonik o krivičnom postupku i te kako se razlikuje i u direktnoj je suprotnosti u određenim odredbama sa Ustavom Republike Srbije.
Nadalje, dame i gospodo, ova konvencija je u suprotnosti i sa odredbom člana 30. Ustava Republike Srbije, koji reguliše pritvor i lišenja slobode, zatim članom 31. Ustava Republike Srbije, koji reguliše trajanje pritvora.
Kada se govori o ovoj konvenciji da organi koji prate ili teraju neko lice i žele da ga uhapse imaju pravo, čak i oni koji dođu iz inostranstva i pređu našu granicu, da liše slobode takvo lice i da ga drže šest sati, a da mu se to vreme ne računa, da bude predato nadležnim lokalnim državnim organima, a pre svega pravosudnim organima, u vremenu od 00,00 do 09,00 časova. Što je apsolutno neprihvatljivo.
Svako zadržavanje lica na licu mesta, bilo na ulici, bilo gde na drugom mestu, ako je njega neko zadržao, on je njega praktično lišio slobode.
Osim toga, ova konvencija predviđa, čak i nošenje i upotrebu lisica. E pa, znate šta, u tom slučaju ne možemo prihvatiti da se na ovako komotan način ova pitanja tako regulišu jednim našim propisom, koji mi treba, eto tako, možda neodgovorno, sveobuhvatno da prihvatimo, a šta bude sutra, to niko ne vodi računa sada.
Predlog konvencije je u suprotnosti i sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pre svega kada je u pitanju pritvor i kada su u pitanju ovlašćenja organa unutrašnjih poslova.
Članovi 142, 143, 144, 145. i 146, ove odredbe i ovlašćenja pripadnika organa unutrašnjih poslova odnose se na ovlašćenja koja imaju isključivo pripadnici organa službi bezbednosti u našoj zemlji, a pre svega unutrašnji poslova.
Srpska radikalna stranka se najenergičnije protivi usvajanju ovog predloga zakona o potvrđivanju Konvencije.
Centralna Američka obaveštajna služba, dame i gospodo, građani Srbije, da znate, imala je 486 tajnih letova, za poslednje dve godine, jer su pripadnici CIA i iz nekih zemalja Evrope, Azije i drugih, Južne Amerike i Afrike, privodili građane u privatne zatvore, a kao primer navodim Makedoniju i Rumuniju. Ne možemo dozvoliti da nam CIA dođe i da nam CIA ovde uređuje našu bezbednost i stanje u Republici Srbiji.
Dame i gospodo, u ovoj konvenciji je najproblematičnija jedna okolnost i jedna mogućnost koja se uvodi i jedna institucija, to je pružanje simulovanih pravnih usluga preko tajnog agenta.
Naime, dame i gospodo, pružanje mogućnosti angažovanjem prikrivenog islednika to vam je uglavnom tajni agent.
Najopasnija stvar, kada je u pitanju tajni agent, koja nije dovoljno rešena, jeste pitanje da li prikriveni islednik odgovara za krivična dela koja izvrši u svom prikrivenom špijunskom i agentskom radu.
Zakon o krivičnom postupku koji je usvojen, a odložena njegova primena u 2006. godini, ovo pitanje je dodatno iskompromitovao i pogrešno postavio.
Iz činjenice što Zakon zabranjuje samo da prikriveni islednik podstrekava ili provocira na izvršenje krivičnog dela, a ne reguliše pitanje da li može vršiti krivična dela u svom radu kako je to predviđeno članom 153. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, čije je primena odložena, proizilazi, dakle, da za krivična dela ne odgovara, na to ukazuje logika stvari, odnosno suština rada prikrivenog islednika. On se ubacuje u kriminalnu grupu, zamislite, kao njen član i logično je da u tom svojstvu mora da vrši krivična dela, jer bi bio inače otkriven.
Čini mi se da je novi Zakonik o krivičnom postupku koji se mora primenjivati, ako se usvoji ova konvencija, njegove odredbe moraju biti u saglasnosti sa ovom konvencijom i Konvencija sa Zakonikom o krivičnom postupku, a Zakonik o krivičnom postupku i Konvencija u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Čini se da je i novi ZKP na tom stanovištu, iako ovo pitanje ne reguliše izričito, to proizilazi iz odredbe člana 150. stav 2. koja kaže – da će se u slučaju da prikriveni islednik izvrši krivično delo primeniti odredbe Krivičnog zakona koje regulišu nužnu odredbu i krajnju nuždu.
Šta ćemo sa ostalim krivičnim delima ako on počini, a nije delovao u izvršenju krivičnog dela, u momentu činjenja krivičnog dela da se pozivao na nužnu odbranu i na krajnju nuždu.
Šta ćemo za ona krivična dela koja on počini, a nije bio u stanju nužne odbrane i krajnje nužde.
Nažalost, time nije ništa rešeno. Pozivanje na nužnu odbranu i na krajnju nuždu je uvek moguće i nije potrebno, čak je potpuno besmisleno to izričito predviđati.
Problem je, ako nisu ispunjeni uslovi za nužnu odbranu i krajnju nuždu, a to će u praksi po pravilu biti čest slučaj. Da li će prikriveni islednik odgovarati za ovakva krivična dela, nije rešeno.
Iz navedene formulacije Zakonika moguće je da se prihvati i shvatanje da prikriveni islednik ne odgovara za ova krivična dela, što je izgleda i bila namera zakonodavca, odnosno predlagača, koju nije smeo jasno da izrazi, odnosno da jasno prikaže.
Ono što je bitno, još bih napomenuo, najpre, ako zakon zabranjuje lakši slučaj podstrekavanja na krivično delo, onda je logično da zabrana važi i za teži slučaj izvršenja krivičnih dela. Jer, izvršenje u sebi logički obuhvata i podstrekavanje.
Drugi važniji argument je da u osnovu izvršenja i postojanja krivičnog dela moraju biti izričito taksativno propisani zakonom, u zakonu, odnosno u ovoj konvenciji, šta je to slučaj sa predviđanjem i propisivanjem nužne odbrane i krajnje nužde.
Prema članu 15. navedene Konvencije primena kontrolisanih isporuka, što je sada moguće samo za dela organizovanog kriminala, a to predviđa član 504. Zakonika o krivičnom postupku, koji se, napominjem, mora primenjivati pri sprovođenju ako bude ova konvencija usvojena, to može biti nezakoniti transport opojnih droga, oružja i ukradenih stvari i drugih predmeta, koji su proistekli iz vršenja krivičnih dela ili su sredstvo za izvršenja krivičnih dela, uslov je da bi bilo znatno otežano otkrivanje ovih krivičnih dela i lišenja slobode lica koja su to počinila, prema članu 154. Zakonika o krivičnom postupku stav 4.
Istovremeno je novi Zakonik o krivičnom postupku, na koji se moram pozivati jer će Konvencija opet morati da bude u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, dalje, on konstatuje i predviđa norme kontrolisanih isporuka po kojoj se ona primenjuje samo za nezakoniti transport navedenih stvari. Kontrolisana isporuka se prema novom rešenju člana 154. Zakonika o krivičnom postupku u stvari može primeniti za bilo koje drugo krivično delo, jer Konvencija ovde ne kaže taksativno, u Konvenciji nisu tačno specificirana koja krivična dela iz našeg nacionalnog krivičnog zakonodavstva, radi se samo o organizovanom kriminalu.
Dalje, automatsko-računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka.
Dame i gospodo, ovo je nedopustivo. Zamislite sada kada vam dođe CIA i druge obaveštajne službe, a hvala bogu, imamo ih kao savetnika u ovoj državi i u svim institucijama našeg sistema, da oni još imaju pravo i da im se omogući da pretražuju sve podatke, čak i one podatke koji blage veze nemaju sa organizovanim kriminalom ili sa kriminalom uopšte ili sa terorizmom.
U Predlogu konvencije, dame i gospodo, u članu 2. regulisano je pitanje obrade ličnih podataka. Imate: pronalaženje, konsultacija, korišćenje, otkrivanje slanjem, širenjem ili stavljanjem na raspolaganje na drugi način, svrstavanje ili kombinovanje, blokiranje, brisanje ili uništavanje.
Ovde imate sve, osim što još nema kako se utvrđuje na osnovu ovih metoda, samo još što nema seksualnih metoda, koje treba primeniti u ovom predlogu zakona. Kada sam rekao ovu zadnju rečenicu, to se odnosi pre svega na lične podatke, broja lica na osnovu više faktora, fizički, fiziološki, mentalni, koji se odnosi na njegov ekonomski i kulturni ili socijalni identitet. Dakle, slobodno mogu da kažem da ovde fali još seksualni identitet. (Aplauz.)

Pozivam se na čl. 225. i 226. Poslovnika i postavljam pitanje, pošto retko imamo priliku da ministar koji predlaže zakone dođe pred narodne poslanike i da odgovara na postavljena pitanja, a vidite, ministar unutrašnjih poslova je to i učinio, pa koristim tu priliku i da postavim jedno pitanje i molio bih odgovor.
Naime, više puta je izvršen pretres od strane pripadnika službe bezbednosti u stanu Pato Ferenca iz sela Debeljača, Opština Kovačica, inače predsednika OO SRS.
Postavljam pitanje – po čijem nalogu je vršen pretres? Istovremeno tražim odgovor – rezultat tih pretresa koje je doživeo Pato Ferenc i njegova porodica?
Zamoljen sam da ovo pitanje postavim, jer je porodica Pato Ferenca iz nama nepoznatih razloga izložena velikim neprijatnostima, uznemiravanju, tako da njegova deca preživljavaju mnoge stvari poslednjih godina.
Posebno, molio bih da naložite službi da vam podnesu izveštaj – ko je izdao naredbu za pretresanje, na čije ime je glasila naredba za pretresanje i da li je ime i prezime iz naredbe za pretresanje stana i ostalih prostorija identično sa imenom Pato Ferenca. Molim vas, proverite da li je tu bilo propusta i zloupotreba, jer smatram da se ovako nešto ne bi trebalo događati.
Još nešto, potvrdu o oduzetim predmetima.
Znači, zbog čega je naloženo pretresanje stana, na osnovu kojih dokaza i šta je prilikom pretresa pronađeno. Da li su pronađeni predmeti krivičnog dela ili ne i da li je protiv Pato Ferenca pokrenut bilo kakav prekršajni i krivični postupak. Hvala vam.

Ako sam iskoristio vreme koje pripada izvestiocu ili pripadniku SRS-a, iskoristiću član 226. i postavio bih pitanje, pošto u Predlogu konvencije nije regulisano, s obzirom na to da je Interpol osnovan 1923. godine od strane 135 zemalja i da je Srbija jedna od članica, a Srbija je potpisala više konvencija i sporazuma vezano za policijsku saradnju.
Postavljam pitanje – da li će se staviti van snage sve konvencije koje je Srbija potpisala ili bivša Srbija i Crna Gora ili bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija ili Savezna Republika Jugoslavija.
Da li će se ti dokumenti koje je potpisala i ratifikovala naša država i pravni prethodnik države Republike Srbije staviti van snage.
U praksi će se desiti da ćemo biti potpisnici i ove konvencije sa ovim malim beznačajnim državama iz okruženja, a da smo nalogodavce ovde izostavili.
Išli smo čak na to da na engleskom jeziku damo verziju ove konvencije, a sa Engleskom i Amerikom mi ne zaključujemo nikakav sporazum, u odnosu na ovu konvenciju.
Zbog toga, ako je trebalo na nekom stranom jeziku predočiti ovu konvenciju srpskoj javnosti i poslanicima SRS, poslanici Srpske radikalne stranke misle da je trebalo to učiniti na srpskom i ruskom jeziku, jer smatramo da je ruski jezik za nas prihvatljiviji od engleskog, koji ste vi stavili u prvi plan.
Postavljam pitanje ministru i tražim odgovor, molim da znamo, da li će i dalje ostati na snazi sve ove konvencije, sporazumi i institucija Interpola, ako budete usvojili ovu konvenciju? Ne može u ovoj državi da bude 10 dokumenta u upotrebi, a radi se o policijskoj saradnji.
Predlagač je imao nameru da se ovom konvencijom objedini policijska saradnja, koliko sam razumeo, a očekujem da će to obrazložiti i gospodin ministar.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana sam postavio jedno poslaničko pitanje koje se odnosilo na zaštitu životne sredine i ugroženost zdravlja oko 130.000 građana opštine Pančevo.
Dame i gospodo, dobio sam odgovor na moje pitanje koje je kucano sitnim gustim slovima na deset strana. Iz ovog odgovora, kojim nisam zadovoljan, proizilazi da nadležni državni organi ne preduzimaju odgovarajuće i adekvatne mere da se zaštiti životna sredina u našem gradu.
Građani opštine Pančevo su u poslednje vreme toliko ugroženi da je sredina u kojoj mi živimo tamo takva da više nema ni komaraca jer su svi potrovani.
Dame i gospodo, iz ovog odgovora proizilazi samo da postoji prepiska između Ministarstva za zaštitu životne sredine i direktora Azotare, Petrohemije i Rafinerije. Takođe, u odgovoru na pitanje postoji i konstatacija da su podnete četiri krivične prijave, ali da su dve podnete i protiv Dušana Pavlovića, direktora iz Beograda. Taj direktor ne stanuje u Pančevu, ni njegova porodica, prema ovome kako proizilazi iz ovog odgovora. On živi u Beogradu.
Postavljam pitanje: hoće li ministar za zaštitu životne sredine, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti životne sredine, da preduzme odgovarajuće mere ili neće, ili da podnese ostavku?
Građani opštine Pančevo nisu više dužni da pate i trpe i da žive u sredini koja je sada u opštini Pančevo. Ono što je karakteristično, nekoliko mandatnih kazni izrečeno je, i to novčanih kazni. Te novčane kazne nisu adekvatne sankcije. Ne deluju popravno na one koji su odgovorni. U poslednje vreme napominjem da se zaštita životne sredine u Pančevu naglo pogoršala.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da, preko Ministarstva za zaštitu životne sredine, Republičkog javnog tužioca, Vrhovnog suda, izvrši potrebne provere i da se utvrdi šta je sa odgovornošću onih koji su odgovorni za konstatacije, a da ne snose nikakve posledice.
Dame i gospodo, tražim odgovor potpun, da se vidi koji su organi koji su bili dužni da izvrše procesuiranje i da se odgovara za zaštitu životne sredine u Pančevu.
Još jedno pitanje, gospodine potpredsedniče, dozvolite mi da postavim i tražim odgovor. Pre nedelju dana ministar Velimir Ilić je gostovao na lokalnoj televiziji u Pančevu i izjavio da je direktor Aerodroma Beograd primao platu 15.000 evra, da je direktor letenja na tom istom aerodromu primao platu 10.000 evra. Konstatacija i izjava gospodina ministra Ilića je bila sledeća, na postavljeno pitanje od strane voditelja: "Jeste, tačno je, i kada smo izvršili upoređenje, platu direktora Aerodroma Beograd uporedili, ona je veća od svih ministara u Vladi Republike Srbije".
Prema mom proračunu, to je plata veća no što je plata 50 narodnih poslanika. Postavljam pitanje i tražim odgovor, da li su ove konstatacije tačne što je izjavio gospodin Velimir Ilić. Hvala.

Dame i gospodo, javljam se po Poslovniku na osnovu člana 226, postavljam pitanje i tražim odgovor od predsednika Skupštine - da li će preko resornog ministarstva za trgovinu i za poljoprivredu poslati inspekciju da izvrši nadzor i kontrolu hladnjače "PIK-a Tamiš", sada "Tamiška" u Pančevu, i videti šta se tamo događa, koliko je radnika ostalo bez posla, koliko je bilo profitera koji su koristili tu hladnjaču u poslednjih 10 godina, kolika je šteta nastala za Poljoprivredno-industrijski kombinat u Pančevu, koja stranka tom hladnjačom upravlja i ko je taj direktor koji je tu hladnjaču uništio, a bila je jedna među najvećim u Srbiji?

Dame i gospodo, prethodno je govorio narodni poslanik o tim problemima. Tačno je da se u toj hladnjači ne zna ko šta radi, i koji profiteri stiču kapital i profit u toj hladnjači. Sa svih strana dolaze kamioni. Nema uslova, ali ovo što je rekao kolega prethodno, kada je napomenuo da kamioni dolaze sa ciradama, to je tačno, jer ne dolaze sa hladnjačama.

Ali nema nadležnih organa, jer je ova vlada sakata i ćorava. Prema tome, to je ono što u našoj državi fali. Fali kontrola profitera, kriminalaca i bande, da se prekine i onemougći pljačka narodne imovine. Radnici PIK-a Tamiš ostali su bez posla. Bilo ih je pet-šest hiljada zaposleno, ta hladnjača je imala veliki broj radnika. Radnici su ostali bez posla, ali su profiteri profitirali i uzeli velike pare, a radnička klasa ostala bez hleba. Hvala vam.

Dame i gospodo, kada se uporedi i pogleda kada je donet doskora važeći zakon, tj. ove odredbe čije se izmene i dopune traže, vidi se da  nije protekla ili je protekla samo godina dana. To je veliki problem. Kada se donose zakoni, treba da imaju, pre svega, kvalitet svoj po sadržini i obimu. Sa druge strane, ti zakoni treba da budu primenjivi, ali u dužem vremenskom periodu.

Mi nijednog slova nemamo u obrazloženju, ni u predlogu, obzirom da naša država želi da ide u Evropsku uniju, a ta Evropska unija nama ne donije ništa.

Samo kaže - idemo da se pridružimo toj Evropskoj uniji i hoćemo da donesemo zakone jer nam oni preporučuju i od nas zahtevaju.

Međutim, dame i gospodo, u uporednom pravu nemamo nijednu državu koja za godinu-dve dana donosi 280 zakona. Ponavljam, vavilonski vladar Hamurabi doneo je Zakonik, u tom zakoniku Hamurabi je u 282 člana regulisao i krivično, i građansko i procesno pravo.

Ali to je bio klasni zakonik, zakonik koji je različito bio primenjivan kada su bile u pitanju krivične sankcije. U vladajućoj klasi različito su kažnjavani oni od potčinjene klase.

Kada je u pitanju ovaj zakon koji se predlaže, još se mastilo nije osušilo, takoreći, od potpisnika zakonodavca da je usvojen Zakon o državnim službenicima, već tražimo izmene i dopune.

Dame i gospodo, u objašnjenju pojedinačnih rešenja na strani 2. stav 3. predlagač obrazlaže - predloženim pomeranjem rokova obezbeđuje se delotvorno sprovođenje postupka postavljanja na položaje u ministarstvima, organima uprave, u sastavu ministarstava, posebnim organizacionim jedinicama, službama Vlade i Republičkom javnom pravobranilaštvu i sprečava se kriza i zastoj u njihovom radu.

Ima li ovde nečega realnog? Nema. U članu 21. Ustava Republike Srbije, dame i gospodo, držim ga u rukama, imate odredbu člana 21. koji kaže - svako ima pravo na jednaku zaštitu, pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

Postavljam predlagaču pitanje - ako jednom radniku u jednom preduzeću u Srbiji prestane radni odnos po bilo kom pravnom osnovu, da li će taj radnik moći sutradan ili posle par dana, ili 10 dana, kod istog poslodavca, bilo da je u pitanju javno preduzeće, državno, ili da je u pitanju privatno preduzeće, da zasnuje radni odnos na ovakav način kako to predlagač uređuje ovim predlogom.

Zamislite, tim nameštenicima, kako rekoše poslanici SRS, a to ste vi i definisali tako, a njih ima oko 200, zar se mora zbog njih donositi zakon, ali zašto se onda određuje rok od godinu dana.

Šta vam to treba za godinu dana da pronađete kadrove, da pronađete lice ili vašeg stranačkog kolegu, ili člana neke stranke, da ga postavite za zamenika ministra, da postavite za pomoćnike ministara, da postavite za direktore direkcija i uprava, da postavite svoje savetnike kojih ima pet-šest vrsta, sekretare organa uprave resornih u Vladi, šta vam to treba da ovoliko vremena izgubite, a da ne rešavate i ne donosite zakone koji imaju prioritet.

Postavljam pitanje predlagaču, koliko imamo državnih sekretara, koliko imamo u kom ministarstvu pomoćnika, koliko ima sekretara, koliko ima savetnika i koliko ima referenata?

To opterećuje mnogo budžet Republike Srbije.

Uz to postavljam pitanje i tražim odgovor - koliko imamo sekretarica ovim rukovodiocima, nameštenicima, koliko imamo ličnih vozača, koliko automobila i vozača i koliko iznosi njihova reprezentacija pojedinačno kao korisnika budžeta?

Na ta pitanja treba davati odgovore, jer to građani Srbije traže, jer oni plaćaju poreze, a iz poreskih davanja naših građana, kojima se dere koža, upravo se plaćaju oni pacovi koji tamo sede i mudruju.

(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, molim vas da vodimo računa o terminologiji i rečniku, sa uvažavanjem da se obraćamo narodnim poslanicima.)

Jeste, pročitajte o pacovskim kanalima nešto, pa ćete videti, nisam ovde nikoga uvredio.

(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Jojiću.)

Dalje, dame i gospodo, kada je u pitanju primena Zakona o državnim službenicima, svi zaposleni koji rade, kaže, u sektoru informatike, administrativnom sektoru, materijalno-finansijskom i računovodstvenom sektoru bi morali da budu državni službenici. U članu 2. stav 3. navodim da su samo prateće tehničko osoblje nameštenici.

Izvršena je degradacija u smislu da poslove koje obavljaju službenici obavljaju i nameštenici. Ne postoji mogućnost napredovanja u službi, dame i gospodo, nemogućnost povećanja plata onima sa najnižim primanjima; pravna nesigurnost, nameštenik pravi ugovor o radu sa poslodavcem, za razliku od službenika koji potpisuje rešenje o stalnom radnom odnosu.

U Službi Narodne skupštine postoje sektori, gde je deo osoblja nazvan službenici, a deo nameštenici, iako radnici u takvim sektorima po zakonu potpadaju u državne službenike.

Ne znam šta se ovde novo izmislilo, ne znam šta će ovde biti delotvorno, kako je to moguće da 50, 60, 70 godina u našem pravno-političkom sistemu i u zakonodavnom telu rade službenici, nazovimo ih i radnici ili referenti, a da su imali jednaka prava.

Dame i gospodo, nije dopušteno da se u jednoj kancelariji za dva stola sa dve stolice nalaze dve kategorije radnika, odnosno zaposlenih u jednom državnom organu. S jedne strane sedi nameštenik, a sa druge strane državni službenik.

Ali, kada bi oni radili različite poslove, a ne bi se odnosilo na poslove koji su u isključivoj nadležnosti zakonodavnog organa, da su to poslovi neke druge podele, možemo da govorimo o tome, ali ako rade državne poslove i jedan i drugi moraju imati po Ustavu jednak status i ista prava. Inače, dolazi do diskriminacije.

Nadalje, u članu 5. važećeg zakona kaže se - neutralnost.

Državni službenik dužan je da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima prema pravilima struke, nepristrasno, politički neutralno. Molim vas, gospodo iz vladajuće većine, objasnite građanima Srbije kako je to, što je napomenuto istaknuto kao jedna neoboriva činjenica, u upravi zaposleno 26.000 od 2001. godine do danas. Radi li se tu o inflaciji birokratije? Po mojoj dubokoj proceni radi se o velikoj inflaciji i birokratija preuzima inicijativu.

Da vidimo da li se u nekim drugim privrednim granama, osim u upravi, tako brzo procentualno zapošljavaju radnici, u industriji i u proizvodnim pogonima. Hajde da vidimo šta je Vlada uradila, koliko je fabrika otvorila od 2001. godine do današnjeg dana, koliko je zaposleno radnika u proizvodnji, a iz proizvodnje se budžet puni da bi mogla država da funkcioniše, i odbrana, i bezbednost, i pravosuđe i drugi organi uprave.

Dakle, u tu kožnu torbicu dolaze pare poreskih obveznika, ali ono što je najkatastrofalnije za ovu i prethodne vlade od 2005. godine, nema proizvodnje. Šta se proizvodi? Nema proizvodnje, ali se prodaju proizvodni kapaciteti koje su naši radnici decenijama stvarali, i na taj način preživljavate, prodajete imovinu i želite da očuvate socijalni mir. Nema bez proizvodnje ništa.

Zbog toga čudi me da je ova vlada bila spremna, a i prethodne vlade, da na ovakav način birokratiju stimuliše, a proizvodnju da uništava. Uzmite poljoprivredu; poljoprivredno zemljište danas tajkuni kupuju, kupuju na hiljade hektara, ali prema mišljenju SRS u prvom krugu moraju, kada bude davano poljoprivredno zemljište, moraju pre svega da konkurišu individualni proizvođači u svim mestima u Srbiji, pa ukoliko preostane zemljišta koje nije bilo dato u zakup u dugoročnom periodu da se tada tajkunima ponudi i neka oni plate, ali visoku cenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi nemamo Ustavni sud. Džabe mi pričamo u ovoj skupštini, džabe SRS, a i neki misle, da bi trebalo formirati Ustavni sud. U članu 5. Ustava Republike Srbije, stav 2, normirano je da u drugom zasedanju Skupštine Republike Srbije mora se izabrati Ustavni sud.

Kome sada treba da uputimo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti bilo kog zakona, pa i ovog zakona koji je u pitanju? Nemamo kome. Da li je ovo neustavna monarhija? Bez Ustava nema reda. Nijedna država nije bez ustava, osim Srbije danas, u Evropi. Imamo Ustav, ali nemamo Ustavni sud. Imamo Ustavni zakon, ali nemamo Ustavni sud koji treba da ocenjuje ustavnost i zakonitost pojedinih akata.

Kada je u pitanju ova materija i promena Zakona o državnim službenicima, čudi me da zakonodavac ne predviđa mogućnost zašto nisu ista prava u pokrajinama i u lokalnoj samoupravi za razliku od ovog zakona.

Tamo se primenjuje, u pokrajinama i u opštinama na lokalnom nivou, Zakon o javnim službenicima, međutim, ovaj zakon nije primenljiv za područje AP, niti opština. Sada treba na tome raditi da usaglasimo ove zakone. Treba usaglasiti da bi imali građani Republike Srbije ista prava u svim opštinama, ista prava i u pokrajinama.

Šta nam se događa, tu je ministar Marković, na lokalnom nivou? Vidite šta se događa na lokalnom nivou, koje se odluke donose i koliko su one vrlo nezakonite, i koliko je zloupotreba službenog položaja i koliko je tamo kršenja zakona. Tamo ni FAP sa jednom prikolicom iz jedne opštine ne može da izvuče koliko je kršenja zakona i određenih propisa. Tamo treba da se učini napor, tamo treba vršiti inspekciju, tamo treba budžetska inspekcija da zaviri i da vidi kako se troše sredstva poreskih obveznika.

Gospodine predsedavajući, gospodo iz Vlade Republike Srbije, pre nedelju dana bila je katastrofa u Pančevu, zagađenje životne sredine u južnoj industrijskoj zoni, mediji su to samo zabeležili jednodnevno, međutim, posledice ostaju velike i Vlada Republike Srbije se ne oglašava šta je učinila i koje je mere preduzela da se u Rafineriji nafte Pančevo utvrdi ko je izvršio krivično delo i da obavesti javnost da li je to lice uhapšeno, ti odgovorni naravno u toj firmi, i da li je pokrenut krivični postupak ili ne.

S druge strane, zašto Vlada Republike Srbije ćuti, ne daje materijalna sredstva za oporavak i revitalizaciju industrijske zone Rafinerije, Petrohemije i Azotare u Pančevu? Procenjena je vrednost od strane zamenika predsednika Vlade, gospodina Labusa, pre par godina, da je za šteta koja treba da se otkloni, da se poprave fabrike i da se postrojenja revitalizuju, potrebno 360 miliona evra. Šta Vlada Republike Srbije čini?

Iz te opštine, iz opštine Pančevo, dere kožu, jer su to javna preduzeća i izvlači profit. Ponavljam, samo u Petrohemiji, industriji pančevačkoj, u 2006. godini izvezeno je 212 miliona evra robe. Šta je ostalo građanima opštine Pančevo? Građanima opštine Pančevo samo treba da ostane da uzmu motke i da ne daju nikome da uđe u fabriku, ni predsednik Vlade, ni predsednik države, dok se ne izmire računi i ne popravi industrija.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najstarijih pravnih propisa donet je u starom Vavilonu od strane vavilonskog vladara Hamurabija. Imao je 282 člana, pisan je na stubovima i bio je klasni zakon. Štitio je interese klase koju je predvodio Hamurabi.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji čudi svu stručnu javnost, a ja ću stručnu javnost ukratko da obavestim, a vi, gospodo poslanici, imate sadržaj predloga da se vrše izmene i dopune Zakona koji je od 2000. godine do danas predlagala i donela aktuelna vlast. Prvo je donet zakon 2000. godine, pa je menjan iste godine, još nije bio ni stupio na snagu. Izmene i dopune tog istog zakona vrše se u 2003. godini dva puta; u 2004. godini jednom, u 2005. godini jednom, drugi put i evo, imamo sada i 2006. godinu, a pred nama je i novi predlog koji treba da se usvoji, a Vlada i resorno ministarstvo ga predlažu.
Dame i gospodo, radi se o inflaciji zakona koje je demokratski blok donosio, 268 zakona od 2000. godine pa zaključno sa 2006. godinom, i to je dokaz da nisu bili dobri zakoni. Ovde se ne radi o nekoj maloj intervenciji u Zakonu, o nekoj maloj izmeni ili dopuni. Ako imamo u vidu činjenice da je Zakon menjan i dopunjavan u poslednjih šest godina sedam ili osam puta, a sada se interveniše u 60 odredaba, onda se više ne može govoriti o tome da su to neke male izmene i dopune koje su sporedne, koje je ranije predlagač ili zakonodavac doneo, pa je omaškom nešto propušteno, ali su ih uslovile nove okolnosti koje sada traže da se izvrše izmene i dopune.
Međutim, ništa se nije promenilo, osim što se promenio ministar finansija. Ove intervencije ne dovode do poboljšanja zakona. Sumnjam da ćemo imati uskoro nove izmene i dopune, i predloge.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 37. da se briše predloženi član 115a. Zašto? Mi smatramo da u zakon ne može biti uneta definicija; ovo je definicija, ovo je jedna norma koja mora da ima takvu definiciju koja će biti lako razumljiva, koja će biti i lako primenjiva.
Vi govorite u predlogu da će odmah, bez odlaganja, ukoliko utvrdi nepravilnosti kod poreskog obveznika, službenik da pokreće postupak. Ovde ste pogrešili, ovde pokreće postupak onaj ko je ovlašćen, a to jeste odgovorno lice u poreskom organu. Odgovorno lice mora da potpiše zahtev za pokretanje postupka. Ako mi sada kažemo da je odgovorno lice poreski izvršitelj, ne, mora biti starešina tog organa, koji će potpisati zahtev, a zapisnik o nepravilnostima treba da sačini upravo poreski izvršitelj ili radnik koji utvrđuje nepravilnosti, vezano za izvršenje poreskih obaveza.
Prema tome, mi srpski radikali smatramo da jedna norma mora biti jasna, razumljiva, a sa druge strane, mora biti u skladu i sa ostalim zakonima. Ni u jednom zakonu nemate, osim u ovom zakonu, sada će činovnik to da uradi.
Sledeće na šta sam hteo da ukažem, to je broj poreskih radnika ili poreznika u Republici Srbiji. Prema mojim saznanjima, poreznika, kako ih zovu u narodu, ima oko 7,5 hiljada i to je ogroman aparat, ako je taj broj tačan.
Međutim, ako imate sedam hiljada poreznika koji deru kožu poreskim obveznicima, uglavnom fizičkim licima, a sa druge strane ako imate, a u praksi sam se uverio da se tome ne poklanja dovoljna pažnja, 12 budžetskih inspektora u Ministarstvu finansija i da budžetski inspektori ne ulaze u javna preduzeća i ne vrše redovno budžetsku kontrolu i kontrolu završnih računa... govorim o lokalnom nivou, gde mogu lično da se uverim da u opštini Pančevo od 2000. godine do dana današnjeg nije izvršena budžetska kontrola u javnim preduzećima.
U jednom preduzeću, na predlog predsednika opštine, izvršena je budžetska kontrola od strane opštinskog budžetskog inspektora, a potom je izvršena kontrola od strane republičkog budžetskog inspektora i utvrđeno je da je bilo nenamensko korišćenje sredstava u jednoj godini, u stvari dve godine, u iznosu od 22.000.000 dinara.
Lokalni nivo nije kontrolisan i javna komunalna preduzeća se ne kontrolišu. To je leglo kriminala dubokih korena. Bez države koja će da vrši kontrolu do poslednje žute banke poreskog obveznika, mi ne možemo imati pravnu sigurnost, niti mogu imati naši građani, poreski obveznici. To je veliki problem.
Zato ukazujem aktuelnom ministru finansija da budžetska inspekcija, republička, treba da krene malo po lokalu i da prekontroliše sve budžetske korisnike od 2001. do dana današnjeg, da biste se vi uverili u tačnost brojnih primedaba na koje ukazuje Srpska radikalna stranka. Uverićete se, ja sam vam samo naveo jedan primer, ali predsednik opštine nije rekao - hoću kontrolu svih javnih preduzeća; ne, samo je jedno preduzeće uzeo. Dobro, možda je to bila selekcija, selektivni pristup.
Kada je u pitanju oslobađanje od poreskih obaveza, o čemu su poslanici Srpske radikalne stranke prethodno izlagali, moram primetiti da se ovde izlazi iz okvira zakona. Ovde se na najgrublji način krši zakon ukoliko ova norma bude ostala. Šta to znači? Nenadležni ministar će ceniti sam koga će on da predloži da bude oslobođen poreza, po bilo kom osnovu, i šta se onda dešava? Ministar će, ako je zainteresovan on ili ako su zainteresovani tajkuni i profiteri, predložiti da se jedno preduzeće oslobodi poreskih obaveza, pa će onda konkurisati njegovi prijatelji za kupovinu tog preduzeća i lakše će kupiti preduzeće po nižoj ceni.
Ministar ne može biti ovlašćen da menja zakon. Ako zakon predviđa da su svi poreski obveznici dužni da izmire svoju poresku obavezu, ne možemo dozvoliti sada da nam na sporedni kolosek ušeta ministar i da kaže - dobro, ja ću predložiti da se smanji, odnosno da se otpiše poreski dug tom i tom, zainteresovani će kupiti to preduzeće i olakšati tajkunu da dođe do kapitala.
Imamo najnoviju pojavu rasprodaje državne zemlje. U tom postupku rasprodaje i kupovine državne zemlje nekoliko tajkuna u Srbiji očekuju koje će zemljište, državno, da kupe po jeftinim cenama. To je ono što čeka naše građane, i staviće ih u neravnopravan položaj, jer će pojedinci... Kao što su neki u opštinama počeli da procenjuju hektar zemlje 6.000, a pola hektara, kako se kaže, u jednom katastarskom jutru, 57 ari, prodaje se po 12.000 dinara, pola hektara. Sada će doći na licitaciju oni tajkuni koji će prihvatiti ovu cenu, ali će se javiti drugi koji će prihvatiti da cena bude 6,5 hiljada dinara, pa će da odustane, ne interesuje ga ono što je uložio na licitaciji.
Ali će ovaj sa kapitalom doći da, recimo, PIK Tamiš - Pančevo u jednoj parceli koja ima oko 4,5 hiljada hektara, da je on kupi i on će da je kupi po 6.000. Zbog toga država mora više biti obazriva i mora preduzeti sve potrebne mere da to spreči i sa druge strane, da i građani, poljoprivrednici imaju mogućnost da učestvuju, ali pod jednakim uslovima.
Ja sam se u ovom delu malo udaljio od ove teme, ali sam želeo da podsetim javnost da Srbiju čeka rasprodaja poljoprivrednog zemljišta tj. državnog zemljišta koje su koristili kombinati.
Prema tome, predlažem Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman koji sam podneo, jer smatramo da je taj amandman sasvim logičan i prihvatljiv i da je u tom slučaju efikasnije da on bude kao norma; da ovo bude brisano, jer ona norma koja je bila koliko-toliko zadovoljava i može da se prihvati. Napominjem, ako je 60 i nešto intervencija u jednom zakonu, taj zakon ... I ranije, dakle, pet, šest zakona koji su donošeni nisu bili dobri zakoni. Hvala vam.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim sa sednice SO Pančevo i mogu da vam kažem i da obavestim javnost, postavljam pitanje Vladi, prvo predsedniku Narodne skupštine i resornog Odbora za zaštitu životne sredine.
Dame i gospodo, već danima monitoring u koji su uložena značajna sredstva na određenim mestima na teritoriji Opštine Pančevo ne radi. To smo danas saznali od nadležnih funkcionera demokratskog bloka, koji je na vlasti u Opštini Pančevo. Da vas informišem još i to da je u poslednjih nekoliko godina u Pančevu sakupljeno na ime ekološke takse preko 800 miliona dinara, a da ta sredstva nisu usmerena u onom pravcu u kome treba.
Postavljam pitanje i tražim odgovor – zbog čega monitoring u Pančevu ne radi, nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine i resorni odbor da mi daju odgovor, imam pravo da postavim pitanje u ime birača i građana Opštine Pančevo, koji su u teškom položaju.
Noćas je jedan deo grada trebalo da se evakuiše zbog toga što je došlo do trovanja i enormno visokih procenata zagađenja raznih zagađivača, tj. ''Petrohemije'', ''Rafinerije'' i ''Azotare''. Na to noćas nije svirala sirena DS u Pančevu i predsednik SO Pančevo noćas nije mogao da uključi sirenu. Verovatno mu predsednik Republike nije bio u Beogradu, da bi za 15 minuta on i Bojan Pajtić iz Novog Sada za pola sata, kao da je došao helikopterom, stigao da učestvuje u predizbornoj kampanji, da bi na taj način dokazali kako oni vode veliku brigu za građane Pančeva.
Moram da vam kažem, situacija u Pančevu je izuzetno teška. Drage kolege narodni poslanici, imate izrađen program NIP u kome je Ministarstvo finansija u prethodnom sazivu u taj plan i program naznačilo da su samo zagađeni Obrenovac, Lazarevac i Kostolac, a Pančevo je izuzetno zagađeno i na prvom mestu je u državi, a iza njega je Bor. Ne kažemo da su i ovi gradovi bez zagađenja.
Tražim odgovor od nadležnog resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine da odgovori na pitanje građanima Pančeva, a i meni, imam na to pravo i obavezu, zbog čega monitoring u Pančevu ne radi.
Ponovo kažem, noćas je trebalo građani da se evakuišu iz donjeg dela grada ''Vojlovice'', zatim ''Topole'', naselja ''Sodare'', ''Strelišta'' i takoreći centra grada. Ovo govorim više puta, ali izgleda da ovo ne čuju oni koji su za to zaduženi u državi. Nijedan dinar za Pančevo se ne daje kada je u pitanju zaštita životne sredine. Najprljavija tehnologija se nalazi u Pančevu.
Petrohemija proizvodi, u prošloj godini ogromne količine svojih proizvoda i samo od izvoza ova država i ova vlada je imala prihod preko 200 miliona evra.
Šta je ostalo građanima Pančeva i toj opštini da se unapredi zaštita životne sredine? Ništa.
Zbog toga molim odgovor na pitanje – zašto Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne interveniše i ne preduzima odgovarajuće mere? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad pogledate koliki je iznos sredstava Vlada rezervisala za Kancelariju za Nacionalni investicioni plan, videćete da su ta sredstva dosta velika, videćete da je u ovom delu predviđeno da se uzme dosta novca od poreskih obveznika da bi se namirile određene obaveze, između ostalog, i usluge koje treba da se predvide za ovu kancelariju.
Ono što sve vreme niko nije spomenuo, pa ni ministar, niti toga ima u predlogu budžeta, jeste da li će se u ovom budžetu naći i iznosi vezani za reprezentaciju.
Ako je to ispušteno i zaboravljeno, u redu je, onda će građani Srbije moći da dobiju najmanje 1.000 traktora jer neće otići za reprezentacije, već bi to trebalo usmeriti za poljoprivredu, da bi naši građani mogli da imaju priliku i mašineriju da obrađuju ovu bogatu srpsku zemlju.
Dame i gospodo, pridružujemo se Evropskoj uniji, ali je karakteristično i istinito, zašto je PDV u Evropi 15%, a kod nas 18%?
Gospodine ministre, zamoliću vas, ukoliko ste raspoloženi i ukoliko znate, da li je ovaj podatak do koga sam došao tačan? To je krupno pitanje i ostalo je nerazjašnjeno.
Ako je stvarno i ostvaren suficit, što nije moguće, s obzirom na neizmirene očigledne obaveze, kako je moguće da zbog prve godine primene tog PDV-a, koja je probna marka sa stanovišta stope 18% nije prilagođeno EU, a to je suficit o kome govorim, koji iznosi 15 milijardi dinara iz 2006. godine.
Ima li mesta za smanjenje poreske stope? Ima. SRS smatra da poreske stope treba smanjiti i olakšati građanima Srbije da plaćaju manje poreze, a da birokratija u Srbiji ne troši i ne arči njihove pare. Kao što vam je poznato, u toku ove rasprave napomenuto je da u Srbiji ima 7,5 hiljada poreznika koji naplaćuju poreze od građana, a svega, prema našim raspoloživim podacima, 12 budžetskih inspektora koji kontrolišu šta treba kontrolisati kod onih korisnika budžeta, što nije slučaj. Kao što je poznato, ponavljam ponovo, od 2000, 2001. godine do današnjeg dana nijedan završni račun nije predat na uvid, niti na raspravu Narodnoj skupštini.
Iz ovoga proizilazi da je u odnosu na 2000. godinu koja je tada imala 52 milijarde, tada izdvojila za budžet 350 milijardi dinara, skoro 6, 7 puta više nego što je to bilo, kao što je slučaj u 2006. godini. U ovoj godini budžet je veći za skoro 10 puta u odnosu na 2000. godinu.
Dame i gospodo, SRS smatra da su budžetski korisnici nekontrolisani i da niko ne zna danas u Srbiji koliko para ide na koje izdatke, a građanima Srbije se ne podnose računi, niti fakture, da bi znali ko koliko troši.
Ponovo ću napomenuti da je 42 milijarde dinara predviđeno za robu i usluge u 2007. godini. Dame i gospodo, to je ogroman iznos, a niko ne zna, niti je dostavljena narodnim poslanicima specifikacija, koju to robu korisnici budžeta koriste i sa kojom oni to trguju. Drugo, koje su to specijalne usluge? Za te specijalne usluge SRS traži da polažete račune građanima Srbije, kao poreskim obveznicima, i da oni znaju i da mogu da vas kontrolišu koliko para troši naša vlada, a ona je preskupa.
Nijedan ministar u svetu se ne hvali suficitom, jer je suficit najčešće posledica lošeg ekonomskog proračuna. Kakav je to proračun ako imate u jednoj godini neutrošenih sredstava, i iskazujete kao suficit, u iznosu od 31 milijarde dinara? To je bilo prošle godine, a u ovoj godini već predviđate da ćete imati deficit. Pa, šta radite? Pre svega, kada usvojite budžet, vi ćete sigurno 20-30 milijardi da ostavite neraspoređeno po strani i kasnije ćete da prelivate i da koristite prema svojim potrebama. Onda će se reći – sada imamo ili suficit ili deficit. To je nemoguće. Mora biti ravnoteža između prihoda i rashoda ravna nuli.
U Evropskoj uniji, dame i gospodo, drage kolege, kada bi jedan ministar finansija u toku godine imao 100 miliona dinara u našem novcu, ili 80 hiljada evra, suficita, morao bi da podnese ostavku.
Taj suficit nije proizvod ekonomskog proračuna, niti građani mogu znati da li je to otišlo za stvarne potrebe, da li je imalo mesta da se ta sredstva koriste za socijalne potrebe ili ne.
Zamislite, dame i gospodo, kancelarija o kojoj je reč ima oko 77 miliona. Ali, imate i Kancelariju za pridruživanje. Kancelarija za pridruživanje troši takođe ogromna sredstva, predviđa se 72 miliona dinara. Što to? Što da izdvajamo tolika sredstva za Kancelariju za pridruživanje? Nije to pametno. To su ogromna materijalna sredstva i ni u kom slučaju ne bi trebalo dozvoliti da se na takav način ona koriste.
Dame i gospodo, kada pogledate kako se troše sredstva po budžetskim korisnicima, imate razne agencije, imate razne uprave, imate ministarstvo u ministarstvu, problem je da li su te potrebe realne, da li ste vi koji koristite sredstva iz budžeta podneli završni račun ili niste. Ako niste podneli završni račun za 2001, 2002, 2003, 2004, 2005 i 2006...
(Momir Marković, sa mesta: I 2000.)
...i 2000, što reče kolega Marković, ne znam zašto ministar finansija dolazi pred ovu skupštinu. Kako može doći pred Narodnu skupštinu a da ne položi račune gde su otišle narodne pare? To je, po mišljenju Srpske radikalne stranke, apsolutno neprihvatljivo.
Dame i gospodo, SRS će u svojim amandmanima takođe insistirati ... Mada, kao što je rečeno u jučerašnjoj raspravi, kada smo se suočili sa činjenicom da Vlada nije dala ni objašnjenja ni obrazloženja zašto se ne daju valjani odgovori i obrazloženja na odbijene amandmane... To ne može. Amandmani moraju biti razmatrani na Vladi, Vlada mora dati mišljenje, a o tom mišljenju narodni poslanici imaju pravo da se izjasne.
Pošto je ostalo malo vremena, kasnije ću se, u toku rasprave o amandmanima, pojedinačno izjasniti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar pobeže. Trebalo je da odgovori na nekoliko pitanja. Pre svega, šta je sa sudskim taksama, jer nije razdvojio i ovde nije dao obrazloženje. Jer, radnici i nosioci pravosudnih funkcija mogli su da se finansiraju od sudskih taksi, ali da Vlada u tu kožnu torbicu ne trpa i te sudske takse koje su enormno visoke, a koje građani plaćaju. Mnogi danas zbog visokih taksi ne mogu da pristupe pred sud da ostvare svoja prava.
Ministar pobeže, ne reče nijednu reč o tome gde je ugrađena reprezentacija korisnika budžeta. Ministar ne reče ništa o tome, a trebalo je da govori gde su tri miliona evra koje je naša država dobila za reformu zakonodavstva i pravosuđa. Ko je to primio, u koje svrhe utrošio?
Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, Služba za upravljanje, molim vas, za nju je predviđeno 77 miliona, a možete misliti da je za taj iznos moglo da se kupi 100 traktora poljoprivrednicima i da im se pokloni, da se obezbedi pet i po hiljada penzija, a Evro služba sa 263 miliona dinara, sa tim iznosom je moglo biti isplaćeno 16 i po hiljada penzija.
Dame i gospodo, na član 5, razdeo 5, glava 5.8 funkcija 330 Srpska radikalna stranka uložila je ovaj amandman smatrajući da ne treba formirati i osnivati paralelne pravosudne organe, kao što je to slučaj sa Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine. Jer, u našoj Srbiji u našem pravosudnom sistemu postoje: Ustavni sud, mada nije formiran Vrhovni sud, upravni sudovi, apelacioni sudovi, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, Viši trgovinski sud, Republičko javno tužilaštvo, Republičko javno pravobranilaštvo, okružni sudovi, trgovinski sudovi, opštinski sudovi, okružna javna tužilaštva, opštinska javna tužilaštva, veća za prekršaje i opštinski organi za prekršaje.
Dame i gospodo, kada je u pitanju Tužilaštvo za ratne zločine, ono je formirano po diktatu iz inostranstva, od strane NATO-vaca koji su zahtevali i traže da se sudi samo Srbima u Srbiji. Zato su osnovali ovo tužilaštvo. Prema tome, Srpska radikalna stranka smatra da ovu instituciju treba ukinuti i prepustiti je redovnim i javnim tužilaštvima.
Dame i gospodo, kome se to sudi u Hagu, kome su ovi pomagači iz Srbije i ova institucija, samozvana institucija, koja je produžena desna ruka Haškog tribunala? Kada su u pitanju nelegalni Haški tribunal i tužilac, koga su osnovale Amerika i članice NATO pakta, preko Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija, kao izvršnog organa, a koga nije osnovala Generalna skupština, postavlja se pitanje legitimiteta i legalnosti Haškog tribunala.
Optužnice koje se podižu protiv naših građana, uglavnom protiv najvišeg vojno-političkog rukovodstva, nisu zasnovane na pravno valjanim dokazima. Kazne izrečene prema Srbima su drakonske, kazna Milanu Martiću izrečena je u trajanju od 35 godina, što svedoči da kriterijumi u tužilaštvu i u tome sudu ne postoje za sve optužene podjednako, već se Srbima izriču najveće kazne, čak za ono što nisu ni počinili. Milanu Martiću izrečena je kazna samo zato što je kao Srbin branio svoj narod od ustaških zločinaca, o čemu zna čitava javnost i svet. Takođe želim da podsetim da je Momčilu Krajišniku izrečena kazna zatvara u trajanju od četvrt veka, bez ijednog dokaza da je počinio bilo kakvo krivično delo ili zločin.
Nova žrtva Haškog tribunala je general Zdravko Tolimir koga su na divljački i varvarski način oteli u Srbiji, izručili Republici Srpskoj, a onda isporučili u mrtvačkoj vreći Haškom tribunalu. Kao narodni poslanik Srpske radikalne stranke smatram da Vlada Republike Srbije pod hitno mora da odredi i uputi u Haški tribunal ekipu vrsnih lekara koja će izvršiti lekarski pregled građanina Republike Srbije gospodina Zdravka Tolimira, čije je zdravstveno stanje krajnje kritično i koji se bori za život u haškoj tamnici, a da nema adekvatno lečenje. Vlada Srbije je za ovakvo zdravstveno stanje znala i zato je ona odgovorna da u konkretnom slučaju preduzme potrebne mere kako bi se zaštitio život generala Tolimira.
Meni je lično poznato, dame i gospodo, da nijedna vlada od oktobra 2000. godine do danas nije pružila nikakvu pravnu ni medicinsku pomoć građanima koji se nalaze u Haškom tribunalu. Imam saznanja da generalu Zdravku Tolimiru pokušavaju da postave branioca po službenoj dužnosti, i to čoveka koji će biti saradnik tužilaštva Haškog tribunala, jer su svi oni koje je on branio gadno prošli i izrečene su im maksimalne kazne.
Kao dugogodišnjem advokatu i pravniku, a proučavao sam uporedno i kontinentalno pravo i američko pravo, poznato mi je da sve države svojim državljanima pružaju pravnu i svaku drugu zaštitu. Kao što vidite, Vlada Srbije nije ni prstom makla da nekog Srbina zaštiti pred tim nazovisudom, osim što isporučuje protivno ustavu i protivno zakonu. To isto potvrđuju i brojne optužnice koje su podnete protiv Srba. Jedna od takvih sramnih, ničim potkrepljena, podignuta je protiv profesora doktora Vojislava Šešelja. Profesora doktora Vojislava Šešelja taj nelegalni tzv. tužilac Haškog tribunala optužuje uglavnom zbog držanja vatrenih govora koje su nazvali govorom mržnje.
Najviše optužnica, dame i gospodo građani Srbije, od strane haškog tužioca podignuto je protiv Srba. Po pravilu, to tužilaštvo stavlja se na stranu muslimana, Hrvata i šiptarskih terorista. U najteži položaj tužilac dovodi pripadnike srpske nacije, a da takav odnos nema prema Hrvatima, muslimanima i šiptarskim teroristima. Jer, niko iz najvišeg državnog, vojnog i političkog rukovodstva nije optužen u tim zemljama.
Navešću primer silovanja Srpkinja u logoru Čelebići od strane muslimana. Samozvani tužilac Karla del Ponte taj zločinački akt je okvalifikovala kao povredu običaja ratovanja, a ne kao silovanje, što je inače činila i čini kada je navodni izvršilac Srbin. Prema optuženicima za zločine protiv čovečnosti ovakvo pristupanje haškog tužioca je prisutno od samog početka rada Tribunala. Tako se od prvih 18 optužnica 17 odnosi na Srbe, a samo jedna na muslimane.
Nameru da se sudi Srbima kreatori Tribunala su pokazali i izbacivanjem (pazite, ovo je jako važna činjenica) zločina protiv mira iz Statuta Međunarodnog tribunala za bivšu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Simptomatično je da su zločini protiv mira bili jedna od tri vrste zločina predviđenih u Statutu Međunarodnog vojnog suda za suđenja u Nirnbergu. Iako je Statut Međunarodnog tribunala Vojnog suda od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija potvrđen kao izvor prava, brisanje je izvršeno sa ciljem da oni koji su planirali, pripremali i izveli rušenje Savezne Republike Jugoslavije... Ovako nisu postupali ni oni koji su primenjivali Hamurabijev zakonik, koji je imao izrazito klasni karakter, jer je u prvom redu štitio i učinio taj samozvani zločinački Haški tribunal.
Šta je to učinio prof. dr Vojislav Šešelj? Vojislav Šešelj nije počinio nijedno krivično delo, niti kakav zločin. Za to nema dokaza pa ga drže u pritvoru nepunih pet godina. Šešelj je najreprezentativniji, dame i gospodo, živi predstavnik srpskog naroda i zato će ime prof. dr Vojislava Šešelja biti zlatnim slovima upisano u istoriji srpskog naroda.
Zbog toga, dame i gospodo, Vojislav Šešelj je duboko poštovan i cenjen u srpskom narodu, sa svojom velikom i zaslužnom Srpskom radikalnom strankom. Prema prof. dr Vojislavu Šešelju u Haškom kazamatu, u toj tamnici dva sa dva, primenjuju se sve sankcije terora, osim bičevanja. Nije telesna kazna predviđena ni statutom, a nije predviđena ni u našem zakonodavstvu, iako je u Srbiji telesna kazna ukinuta 1873. godine.
Samozvani haški tribunal na svom čelu ima čuvenu ozloglašenu Karlu del Ponte, najvećeg srbomrsca, koja je nedavno boravila u Srbiji i kojoj su priređene sve državne počasti, a čija je poseta pripremana čitavih mesec dana, koju su obezbeđivale jake vojne i policijske snage. Obišla je skoro sve zaštićene objekte od vitalnog i bezbednosnog značaja. Najviši rukovodioci ove države klečali su tokom njene posete.
Dame i gospodo, šta reći? Šta reći za ovakvu politiku, za okupatore i zločince? Setimo se samo Jasenovca, tada je roštilj radio prekovremeno, a bilo je i slučajeva da su na njega bacali i žive ljude. Zamislite kakav strašan roštilj, kakav strašan zločin, na kome su bačene desetine hiljada živih tela Srba.
Dame i gospodo, SRS smatra da odbrana zemlje zaslužuje prvorazrednu funkciju, a ono o čemu je bilo večeras reči, koliki je trebalo da bude budžet vojske... Ja ću da vas podsetim, budžet vojske je 62 milijarde dinara, a Vlada Republike Srbije za svoje specijalne usluge predvidela je 42 milijarde dinara.
Dame i gospodo, poznato je u svetu da se odbrana zemlje i njena sposobnost zasniva na tri stvari. Koje su to tri stvari? Novac, novac i novac. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je predsednik Narodne skupštine bio izabran, obećao je građanima Srbije, a istovremeno i narodnim poslanicima, da će Narodna skupština vršiti kontrolu rada Vlade. Kao što vidite, to u praksi apsolutno nije tako.
Meni nije jasno i razmišljam otkud smelost vladajućoj koaliciji da na ovakav način pristupa raspravi, da Vlada ima ovakav odnos prema Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima.
Čuli smo malopre da će ovde da nam daju obrazloženja predstavnici Vlade. Ne znam ko je ovde predstavnik Vlade, a jedan ministar ne može da predstavlja Vladu, ukoliko Vlada nije stala iza onih pojedinačnih akata koje predlaže narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini.
Prema odredbi člana 147. Poslovnika, ono što je govorila gospođa Vjerica Radeta, poslanik Srpske radikalne stranke, šta reći građanima Srbije? Dragi građani Srbije, vi nemate legalnu Vladu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu sebi dozvoliti da prihvatim ovakvo stanovište Vlade, da Vlada može da krši Ustav, da Vlada može da se otme kontroli, da predsednik Narodne skupštine ne insistira i ne ishoduje da predsednik Vlade i svi ministri danas sede ovde, pred narodnim poslanicima, i da odgovaraju na postavljena pitanja.
Ako je u članu 147. Poslovnika predviđeno da je Vlada dužna da da obrazloženje i svoje mišljenje o amandmanima koje podnose narodni poslanici kao predstavnici naroda, ta vlada krši Ustav iz dana u dan. U članu 99, nadležnost Skupštine je da bira Vladu, nadzire njen rad itd.
Kako nadzirete, gospodine predsedniče, objasnite poslanicima, kako nadzirete rad Vlade? Otela se Vlada od Narodne skupštine, ona je sebe stavila iznad Narodne skupštine. Narodni poslanici su ovde samo figure koje treba da izvršavaju naloge Vlade. To ne može.
Dame i gospodo, prethodni kolega je govorio o tome, mi nemamo Ustavni sud, ne samo Ustavni sud, nemamo ni Kasacioni sud, nemamo ni Apelacioni sud, nemamo izabrane pravosudne organe, koji su bili prethodno pitanje u usvajanju ovog budžeta i raspravi o budžetu.
Kada je u pitanju rad Vlade, Vlada je ta koja je dužna da izvršava naloge Narodne skupštine.
Obrazloženje koje ste čuli malopre neću ponavljati, dobro su to predstavnici i poslanici Srpske radikalne stranke objasnili - ako se jedan akt odbaci, on ima jednu kategoriju, ali, ako se akt odbija, on ima sasvim drugu kategoriju.
Ovo što vi kažete - odbija se, izvinite, molim vas, kolega, vi ste advokat, ako se odbija, narodni poslanici Srpske radikalne stranke po tom osnovu imaju pravo da govore o svakom amandmanu 15 minuta i vi ništa niste ovde dobili. Vi ćete samo izgubiti u vremenu. Provocirate ovde narodne poslanike Srpske radikalne stranke. Iskoristili ste manevarski prostor kada smo bili na sahrani našeg poslanika iz Srpske radikalne stranke Aksentijevića, pa sad ovde pričamo o nekim stvarima.
Treba, u prvom redu, da Vlada poštuje Ustav i zakon. Neću da ponavljam ono, bilo bi suvišno, ali ako odbijete amandman jednog poslanika, gospodo iz Vlade, dužni ste da date obrazloženje, jer hoću da znam zbog čega ste vi bili u pravu i da vam odgovore poslanici Srpske radikalne stranke da kršite Ustav i Poslovnik.
Mogao bih ovde pet dana da vam govorim o Ustavu, o ovom poslovniku i ostalim zakonima i pravima, ali moram da vam kažem da, nažalost, mene iznenađuje kako to narodni poslanici iz aktuelne većine demokratskog bloka, legalisti, krše Ustav, krše Poslovnik, krše zakon. Kako to da objasnite građanima Srbije? Objasnite sada zašto niste za stotine amandmana dali valjano obrazloženje. Kad odbijete jedan pojedinačni akt, gospodo, dajte obrazloženje, da znamo iz kojih razloga, da li ste bili u pravu ili niste bili u pravu.
Prema tome, na delu je grubo kršenje Ustava i zakona. Kako je rekao prethodnik malopre, nemamo Ustavni sud, nema ko da vas kontroliše i zbog toga se vi ovako siledžijski ponašate.