Dame i gospodo, želim da zatražim objašnjenje od strane gospodina ministra. Gospodine ministre ili  želite da vam postavljam 46 pitanja, da dajete odgovore, ili ćete dati istovremeno za jednu poziciju koja iznosi 42 milijarde dinara. Rekli su malopre prethodnici, narodni poslanici SRS, mislim da je govorio general Belić, da je za vojsku predviđeno 62 milijarde dinara. Sramota je, juče kada smo slušali da se neki poslanici izjašnjavaju da je to mnogo, što znači da onima koji tako misle nije do bezbednosti niti do suvereniteta svoje države.
Gospodine ministre, ja tražim, vi ste dužni, jedino ako ne smete ili nećete da odgovorite, ako nećete da odgovorite nama će biti jasno zbog čega nećete da odgovorite – predvideli ste za robe i specijalne usluge 42 milijarde dinara. Koje su to usluge, koje su to robe? Molim vas, želeo bih da znam.
Poslanici SRS primećuju da se sa ovom cifrom barata smišljeno i da se iza ovoga kriju mnoge malverzacije. Koje su to specijalne usluge, koji će to resori da zaključuju i sa kime ugovore, koje poslove? Da li će biti specijalne usluge da povedu pratilje kada krenu u Dubai? Koje su to robe sa kojima pojedini resori trguju? Poznato je da korisnici budžeta ne trguju na takav način, kako se prezentira u ovom budžetu.
Sledeće pitanje jeste – koje su to međunarodne organizacije koje treba da finansira budžet, kao pomoć međunarodnim organizacijama, u iznosu od 441 miliona. Koje su vam to međunarodne organizacije? Nisu li to one međunarodne organizacije i nevladine organizacije, koje rade protiv bezbednosti i suvereniteta Republike Srbije.
Gospodin Srboljub Živanović, narodni poslanik SRS, postavio je pitanje, pa kako se niste setili da izdvojite sredstva za pomoć haškim optuženicima? A znate šta rade tamo haškim optuženicima? Primenjuju sve sankcije osim bičevanja. Profesor doktor Vojislav Šešelj je doživeo takve torture, osim bičevanja što nije doživeo, kao što znate, podsetiću vas da je bičevanje i telesne sankcije i kazne ukinute su u Srbiji 1873. godine.
Tražim jedinstven odgovor. Koje su to usluge i robe koje iznose 42 milijarde?
Poslanici SRS u prethodnom budžet su isticali, bila je definicija specijalne usluge, a sada ste se preorijentisali, da ne bi bilo primedbi i da to ne bi bilo primećeno očigledno, kažete – usluge po ugovoru, a u nekim resorima, specijalne usluge, a u nekim resorima, i korisnicima budžeta i robe. To morate da objasnite, jer ovde nije ništa objašnjeno. Podsetio bih vas samo na sledeće.
Mi u SRS posvećujemo izuzetnu pažnju poljoprivredi. E, da ste, gospodine ministre, te 42 milijarde dinara usmerili na poljoprivredu moglo je da se pokloni i kupi 12 hiljada traktora, da građani i poljoprivrednici Srbije mogu to da koriste, jer bi znali za šta treba da to koriste, jer bi tri puta veći dohodak mogli da proizvedu našoj državi.
Hvala. (Aplauz radikala)

Dame i gospodo, «bikini» Vlada koja je predložila ovaj budžet, kao što vidite, danas je pred narodnim poslanicima nema. Kad kažem da se radi o «bikini» Vladi, to znači - malo pokriva a ništa ne otkriva.
Ako je budžet osnovni finansijski dokument jedne države, a njegova glavna uloga prihodi koje budžet ostvaruje, bez čega ne bi ni bio budžet, ključna pažnja se mora posvetiti poreskim obveznicima, privredi i građanima ove zemlje, koji, upravo, stvaraju dohodak i od kojih zavisi budžet i svi njegovi korisnici.
Ono što se mora odmah, na prvi pogled, uočiti, jeste da je budžet za 2007. godinu uvećan dramatično, do te mere da to postaje neizdrživo za poreske obaveznike, jer je cifra, koja figurira kao pravi iznos rashoda, od 646,4 milijardi dinara, enormno visoka.
Po tome se vidi da država nema nameru da poboljša ambijent za privredne subjekte i aktivnosti i život običnog građanina, već samo povećava namete na ionako siromašnu državu i na ionako siromašne stanovnike naše države.
Nameće se jedno pitanje - kako se u tom celom metežu snaći i predložiti nešto što neće povećati terete u odnosu na one koji već postoje, a da se ipak neka rešenja pronađu i budu od koristi barem delu korisnika direktno, a ne indirektno, na način kako se to ovim budžetom predviđa.
Posle kraćeg uvida u sve ove materijale koje smo dobili, kao i u one od ranije, uočio sam neke neobične činjenice, koje ću izneti. U prvom redu, osvrnuću se, dame i gospodo, na sudske takse.
Počeću od Zakona o sudskim taksama, "Službeni glasnik» broj 19/97, koji je u članu 51. regulisao da su sudske takse prihodi iz budžeta Republike Srbije, a u stavu 2. toga člana se kaže da se deo prihoda od naplaćenih sudskih taksi, u visini od 90%, izdvaja i uplaćuje na poseban račun Ministarstva pravde i koristi za poboljšanje materijalnog položaja i uslova rada u pravosudnim organima. Ministar pravde sa posebnog računa utvrđuje iznose koji pripadaju sudu pred kojim se taksa i naplaćuje.
Pitanje za ministra pravde - da li bi voleo da je ova odredba zakona i sada na snazi?
Kako izgleda njihovo sprovođenje, ili poštovanje zakona, i koliko je pravosuđu zakinuto od 2001. godine pa do danas?
Želim da to hronološki izložim. Opet ću se služiti samo podacima Vlade, odnosno Ministarstva finansija. Prvo, u 2001. godini, u završnom računu, koji je uvećan, piše u članu 1. da su sudske takse ostvarene u iznosu od 830 miliona 655 hiljada i 816 dinara, a u delu Ministarstva pravde planirano je za sudski dodatak 600 miliona dinara, a izvršeno je, kako piše, svega 298 miliona 935 hiljada dinara, ili manje za 301 milion i 64 hiljade dinara.
Ono što je karakteristično, vidi se da su sudske takse enormno povećane, da su građani danas uskraćeni i onemogućeno im je da raspravljaju pred sudom, baš zbog toga što je vlast, odnosno Vlada Republike Srbije u prethodnom sazivu i sastavu, enormno povećala sudske takse, tako da građani za ostvarivanje svojih prava i ne mogu da dođu na sud, jer su takse na tužbe, na žalbe, na predloge izuzetno visoke. Mnogi građani danas beže od suda, jer ne mogu da plate enormno visoke sudske takse.
Kada je u pitanju položaj zaposlenih u pravosuđu, isto tako, moram reći da zaposleni, ima ih sigurno na desetine hiljada, nemaju pristojne lične dohotke. Kada bi Ministarstvo finansija ova sredstva koja se ubiraju iz sudskih taksi usmerilo na pravosudne organe, za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu, ispada da bi sami sebe mogli da finansiraju.
Ono što je nejasno, a prikriveno, na vešt način prikriveno od strane Ministarstva finansija, jeste da su sve takse svrstane u jednu kategoriju i izražene u jednom iznosu, tj. nisu odvojene i razdvojene, pre svega, administrativne takse od sudskih taksi. Ovako, u Predlogu budžeta piše da je planirano da se naplati od sudskih taksi 14 milijardi. Ali, ovde je trebalo to razvrstati i reći - od sudskih taksi možemo da zahvatimo samo 10%, a da 90% ostavimo organima pravosuđa, tj. da se 10% odnosi na druge izdatke, na one koji naplaćuju administrativne takse i drugo.
Dame i gospodo, ako je budžet, kao što sam rekao, jedan od najvažnijih zakona u jednoj državi, ne možemo da zaobiđemo činjenicu da se u našem predlogu budžeta, pogotovu kada je u pitanju budžet za 2006. godinu, predviđa suficit budžeta od 31 milijarde dinara.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od ministra, mada je ministar skoro postavljen na ovu funkciju, ali je trebalo da polažu račune i oni koji su bili ranije ministri finansija, kakvi su to ministri, kakve su to stručne službe koje u deficitu imaju velike iznose, a prikazuju istovremeno i suficit od 31 milijarde dinara?
U zemljama Evropske unije budžet mora da bude takav da prihodi i rashodi i iznosi koji se planiraju za budžetske korisnike moraju na kraju godine da budu ravni nuli. Kako ovo ispada sada - 31 milijarda dinara je suficit? To je prikriveno.
To znači, izdvojimo odmah 31 milijardu dinara, ovo ćemo rasporediti korisnicima budžeta i sada ćemo ovih 31 milijardi da prikažemo kao suficit.
To je netačno. Kada bi se izvršila revizija sada, kada bi budžetska inspekcija prečešljala sve završne račune, to bi utvrdila, mada tih računa nema, jer Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini, od 2001. godine do današnjeg dana, nije dostavila završne račune, jer se ne vrši revizija budžeta i ne zna se ko šta koristi.
Kada je u pitanju Nacionalni program i sredstva koja su namenjena u ovom budžetu, molim vas, to su sredstva koja će da koriste privilegovani pojedinci, a kojima će da se obogate mnogi drugi i da profitiraju, jer nema kontrole kako se ta sredstva koriste. To je veliki problem. Veliki je problem što nema budžetske kontrole.
Budžet je, dame i gospodo, mikrohirurgija, a najopasnija služba u državi je Ministarstvo finansija i njegova desna ruka - Poreska uprava. Oni su bez kontrole. Oni rade šta hoće. Njih niko ne kontroliše.
Pošto imam malo vremena, a ima veliki broj kolega koji će da govore iz Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, zahvaljujem vam na pažnji, pa ćemo u pojedinostima detaljnije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za povredu Poslovnika iz člana 103. jer je prekršen Poslovnik. Bio sam u prilici da pratim izlaganje gospođe Vjerice Radete, narodnog poslanika SRS, kada je njen govor bio ometan sve vreme dok je ona govorila.
Smatram da je povređen član 103. jer govornik, kako normira ovaj član, može da govori o pitanjima koja su na dnevnom redu, o onim pitanjima koja su od značaja za građane Srbije i o onim pitanjima koja će im omogućiti da obavlja funkciju narodnog poslanika.
Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Najočitiji primer da se na ovakav način, a znamo u prošlosti da je toga bilo, pa mislim da sa tom praksom treba prekinuti i mislim da je tada povređen Poslovnik.
Javljam se po članu 225. i članu 226. i tražim objašnjenje, kada će Vlada Republike Srbije da ispuni svoje obaveze u odnosu na Opštinu Pančevo?
Dolazim, kao poslanik, iz Pančeva, ima oko 130 hiljada stanovnika, južna industrijska zona jeste u stvari ''Azotara'', ''Petrohemija'' i ''Rafinerija'', to su preduzeća od vitalnog značaja za Republiku Srbiju, međutim, građani grada Pančeva su ugroženi.
To je najzagađeniji grad u Srbiji. O ovome je Vlada raspravljala više puta i obećala je 360 miliona evra da bi se izvršili određeni poslovi koji su značajni za promenu tehnologije.
Samo da vas podsetim, dame i gospodo, građani Pančeva i okoline koji umiru, a vi znate da oko 1.500 građana grada Pančeva, odnosno opštine, umire od raka, baš zbog toga što je taj grad najzagađeniji, a radi se o najprljavijoj industriji u Srbiji.
Podsetiću vas da je oko 210 miliona evra izvoz iz ''Petrohemije'' izvršila Vlada Republike Srbije. Šta ostaje tom gradu koji izumire? Ništa! Ni žute banke!.
Kada smo pre dve godine govorili, gospodin Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, obećao je da će Vlada Republike Srbije preduzeti odgovarajuće mere da se popravi situacija i da se pogoni oporave, kao i da se tehnologija zameni.
Međutim, od toga nema ništa. Građani Pančeva su prinuđeni da zatvaraju prozore i vrata. Deca su u zdravstvenim ustanovama umesto u školama. To je ono što građani Pančeva nisu zaslužili. Vlada Republike Srbije mora preduzeti odgovarajuće mere i dati određena sredstva da se spasi stanovništvo opštine Pančevo.

Završiću. Drugo, da vas podsetim, Ministarstvo energetike i Ministarstvo za ekologiju nije preduzelo ništa.
Kada se gasifikacija može obavljati na teritoriji Republike Srbije čak u Gornjem Milanovcu, Čačku, Arilju, Užicu, Kraljevu, Kragujevcu i da ne nabrajam, a da u Pančevu gde su izvori takoreći sirovine ne mogu, to je zaista neprimereno.
Neprimereno je da funkcioneri lokalne vlasti mogu sebi da uvode plin tamo gde stanuju u stambene blokove, a da 50 metara tamo gde stanuju obični Pančevci i građani oni ne mogu da dobiju priključak.

Iako su građani platili, ali nema te kontrole, nema kontrole nadležnih ministarstava da odu i da vide šta im radi lokalna samouprava – da građanima pruže mogućnost da uživaju ono na šta imaju po Ustavu i pravu i po zakonu.
Prema tome, pozivam nadležno ministarstvo za ekologiju i nadležno ministarstvo za energetiku da proveri i da pruži obaveštenje i narodnim poslanicima i građanima opštine Pančevo, zašto se sprečava priključak gasifikacije građanima koji su platili.
Govorio sam o tome da je Pančevo najugroženiji grad sa 130 hiljada stanovnika.
Hvala vam predsedavajući što ste mi omogućili da kažem.

Dame i gospodo, gospodine predsedniče postavljam vam pitanje i tražim odgovore, da li vi obaveštavate Vladu kada održavate sednice i kada zakazujete sednice Narodne skupštine?''

Šta ćete preduzeti da nekoga, ako ništa, privedete bar prinudno da dođe na sednicu Vlade?

Gospodine predsedniče, vi ste očigledno početnik u ovom poslu i ja vam ne zameram. Moram da vas podsetim, pre svega, da su ministri dužni ovde da sede na šamlici pred narodnim poslanicima i da budu dežurni ovde. Narodni poslanik je Bog za ministra i ovde on mora da sedi i da odgovara kada mu narodni poslanik postavi pitanje. On mora da čeka da li će mu neko postaviti pitanje.
Ovo je najviši organ vlasti u državi. Ovo je zakonodavni organ i ministri i predsednik Vlade ovde moraju da se nađu da daju odgovore.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada ćemo dobiti odgovore preko predsednika Narodne skupštine, pre neki dan je gospođa K. Del Ponte rekla da su svi Srbi koji su nestali pobijeni. Ja postavljam pitanja, gospodine predsedniče, i od vas tražim odgovor da preko nadležnih resornih ministarstava date obaveštenje javnosti i građanima Srbije i narodnim poslanicima: ''Koliko je Srba na Kosovu i Metohiji pobijeno i ko ih je pobio? Ko odgovara i da li će za ratne zločine protiv Srba odgovarati oni koji su ih pobili?'' To je moje pitanje i zamolio bih vas da zatražite odgovor.
Istovremeno, postavljam pitanje i tražim da se obavesti javnost: ''Po kom zakonskom osnovu je 2000. godine 1.300 šiptarskih zločinaca i terorista oslobođeno iz zatvora u Zabeli.'' Drugo: ''Ko je pustio te zločince i ko je oslobodio Fjoru Brovinu. Ko je tada dao pravo predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, gospodinu Koštunici, da pomiluje Fjoru Brovinu i da oslobodi 1.300 terorista? Da li su ti teroristi optuženi i da li će im se suditi? Da li su oni zločinci­?''
A oni su počinili prema srpskome narodu, dobro je poznato, najveći genocid?! Zbog toga, dame i gospodo, mi imamo takvo stanje na Kosovu i Metohiji.
Tražim još jedno obaveštenje, ipak uznemirena je javnost u poslednje vreme, dame i gospodo, slučaj u Opštinskom sudu u Odžacima kada je došlo do tragičnog događaja, gde je ubijen i sudija i ubijen advokat! Tražim objašnjenje i poslanici Srpske radikalne stranke pre svega smatraju da je nužno utvrditi, zašto je došlo do ovakvog nemilog događaja. Ko snosi odgovornost za ovo? Javnost je uznemirena i ljudi se pitaju da li danas smeju doći u sud ili ne smeju. Drugo, imamo li bezbednost sudija i tužilaca i stranaka.
Prema tome, dame i gospodo, vreme je da se izvrši i reforma pravosuđa, između ostalog, ali kao što vidite, član 5. Zakona za sprovođenje Ustava predviđa da treba prethodno doneti pet pravosudnih zakona, a posebno formirati Ustavni sud, koji ne radi od 2000. godine.
Imao sam jedan slučaj, dvojica profesora me pre neki dan sretnu i kažu, zamislite, poslaniče, bili smo u Ustavnom sudu Srbije kod jednog sudije i pitali ga – pa, dobro, što ne rešavate ovaj predmet. On nam je odgovorio – e, neću da sudim iz inata. To je ono što SRS smatra da treba reformisati, da treba disciplina, da treba red i da se zna ko kosi, a ko vodu nosi.

 Dame i gospodo stvar je veoma ozbiljna. Ja vidim da se neki poslanici smeju zbog toga što 2000 stanovnika Grmovca nema priključenu električnu energiju, a ti građani su sami doveli instalacije, potrebno je samo da neko donese rešenje, tj. da da običnu saglasnost.
Javljam se po Poslovniku član 225. i 226. Tražim od vas gospodine predsedavajući ako ste u mogućnosti, ali ne košta vas ništa, pokušajte da proverite ko je taj ko je blokirao izdavanje saglasnosti da se ne priključi struja građanima Grmovca koji pripadaju opštini Zemun.
Dame i gospodo, vi iz demokratskog bloka, nemojte ipak tako da se odnosite prema deci i prema izbeglicama koji su pobegli ispod ustaškog noža. Vi im ovde ne dozvoljavate da se njihova deca okupaju, niti da imaju struju da čitaju knjige srpskih pisaca i na taj način da se i oni obrazuju i školuju kao i sva naša deca u Republici Srbiji. Dame i gospodo, član Ustava koji propisuje diskriminaciju, to je 21. – ''Zabrana diskriminacije''. Evo, kako ta norma glasi: "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki".
Postavljam pitanje aktuelnoj vlasti – da li su građani koji su pobegli ispod ustaškog noža isto tako bezbedni, cenjeni i poštovani i uživaju li Ustavom zagarantovana prava, kako predviđa član 21. Ustava Republike Srbije? U stavu 2. ovog člana piše: ''Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.'' Na delu je diskriminacija. Ja znam, da su u pitanju amerikanci i njihova deca da bi Vlada demokratskog bloka vodila dalekovod ne od Đerdapa, nego iz Rusije sa najveće hidrocentrale "Bratsk", koja je inače sagrađena u prošlom veku.
Stav 3. kaže: ''Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja.'' Da li znači da ovi građani i njihova deca po rođenju nemaju pravo ustavne zaštite na teritoriji Republike Srbije?
Dame i gospodo, ovo nije obična stvar. Dame i gospodo, nemojte da žalite vreme što smo danas o ovome razgovarali i što ćemo razgovarati. Nama, narodnim poslanicima je ovde lepo, mi sedimo i ovde raspravljamo, ali idite u Grmovac, idite obiđite Busije, idite obiđite ova naselja gde žive naši građani koji su izbegli, pa ćete videti kakvim oni životom žive. Ovo vreme nije uzaludno potrošeno. Pozivam sve poslanike SRS da po pet puta izađu, da o ovom pitanju diskutuju i da traže da se ovo pitanje mora razrešiti, da građani Srbije imaju jednaka prava.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ova sednica je obeležena kao sednica koja je veoma problematična. Sednica na čijem se dnevnom redu nalaze predlozi zakona koji nisu smeli ni po kom osnovu da budu na dnevnom redu sve dok se ne bude, pre svega, osnovao Ustavni sud.
Prema Zakonu o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka, sednice Ustavnog suda zakazuje predsednik ili sudija koji ga zamenjuje, kako to propisuje član 43. tog zakona. A, sud je protumačio, ali pogrešno, da zamenik predsednika može postojati samo kada postoji i predsednik, kakva pravna logika, ne, i kada ga nema. Sada ne može da radi dok se ne izabere novi predsednik, jer u sudu ne postoji ovlašćeno lice da zakaže sednicu.
U međuvremenu je došao novi Ustav u kome je predviđeno da predsednik Ustavnog suda bira sudije iz svog sastava, kako to predviđa član 172. stav 7. Ali, u sudu se ništa nije promenilo. Sud nije izmenio svoju Odluku o organizaciji Ustavnog suda, kako je to normirano u "Službenom glasniku RS" broj 56/2002 (koju sam donosio), a koju može i sam da menja, čiji je član 11. navodno bio osnov za napred izloženo tumačenje. A, sudije nisu iskoristile mogućnost neposrednom primenom Ustava da izaberu sebi predsednika i da nastave sa radom. Iz tog razloga Srbija danas, faktički, nema Ustavni sud.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 167. Ustava Republike Srbije predviđeno je, norma glasi – ''Ustavni sud odlučuje o: saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima''. Dame i gospodo, da li može neko u ovoj državi, ako se donese i izglasa ovaj zakon, da pokrene inicijativu pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti sva tri ova predloga koja se nalaze na dnevnom redu. Ne može! Zbog toga što mi nemamo Ustavni sud.
Kako će taj ''zaštitnik građana'' koga ćete, dame i gospodo iz demokratskog bloka, da izaberete, sada, nakon svega toga, ako zakon stupi na snagu osmog dana ili od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", kako će taj ''zaštitnik građana'' moći da uloži zahtev o zaštiti zakonitosti i ustavnosti. Da li će taj zakon biti u saglasnosti sa normama koje su utemeljene Ustavom Republike Srbije. Ne može! Zakon neće moći uopšte da se primeni. Njegova primena je, pre svega, dovedena u pitanje, a osim toga, dame i gospodo, Srbija je, bivša SFRJ, Savezna Republika Jugoslavija i Srbija su potvrdile međunarodnim ugovorom da prihvataju međunarodne norme i u oblasti ove regulative i u oblasti ovog dela prava.
Dame i gospodo, međunarodno pravo predstavlja sintezu politike i prava, koja u međunarodnom pravu treba da omogući prevagu prava nad politikom, kao i njegovo što veće utemeljenje na opšteprihvaćenim odnosnim i pravnim načelima. Istorija pokazuje da tamo gde politika dominira nad pravom dolazi do konflikta politike i prava, što uslovljava određene društvene devijacije. Pogrešno se smatra da je pozitivizam omogućio prodor politike u pravo, iako je sigurno da pozitivizam može biti zloupotrebljen u političke svrhe.
Čini se, ipak, da teorije prirodnog prava u većoj meri dozvoljavaju prodor politike u pravo, čak i onda kada teže da ono postavi granice u politici.
Međutim, SRS, i ja kao pravnik smatram da je prethodno pitanje šta bi trebalo uraditi u ovoj Srbiji, a to jeste doneti one zakone kako je to normirano u članu 5. Zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije koji predviđa da u toku drugog zasedanja, nakon izbora vlade, Narodna skupština uskladi sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva, zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija Vrhovnog saveta i državnog tužioca.
Dame i gospodo, ovo je prethodno pitanje – poštovanje Ustava, a potom može doći na dnevni red da se raspravlja, govori i odlučuje o zakonima koji treba da budu primenjeni u praksi. Ne može se prethodna vlada hvaliti kako je donela 267 zakona. Nažalost, imamo takvu pravnu regulativu i situaciju da se o zakonima koje je prethodna Skupština, Parlament, donela već traže njihove izmene i dopune, a da još uvek nisu stupili na pravnu snagu i nisu primenjeni, što u uporednom pravu Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Belgije, Švedske, Engleske i anglosaksonskih zemalja nije zabeleženo – da se traži izmena i dopuna zakona koji budu doneti, a još uvek nisu stupili na snagu. Hvala.

Dame i gospodo, javljam se po Poslovniku jer smatram da je povređen član 27. Poslovnika Narodne skupštine koji obavezuje predsednika Narodne skupštine da vrši poslove predviđene Ustavom.
Kao što vidite, u diskusiji je rečeno dosta o tome šta je prvorazredno trebalo da se rešava na Drugom zasedanju Narodne skupštine.
Politička klima za velike zakonodavne poduhvate u Srbiji nije povoljna. Ustavni sud ne funkcioniše, organi pravosudne vlasti predviđeni novim ustavom, kao što je Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, još nisu formirani.
U članu 5. stav 2. se kaže - u toku zasedanja za novi izbor Vlade, Narodna skupština će uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva.
Šta je trebalo, pre svega, uraditi kao prethodno pitanje? Ustavni zakon za sprovođenje novog ustava predviđa razrešenje dosadašnjih i izbor novih predsednika svih sudova u Srbiji i javnih tužilaca, kao i reizbor svih sudija i zamenika javnih tužilaca, odnosno razrešenje postojećih i reizbor novih.
U atmosferi neizvesnosti koja je ovim izazvana u redovima pravosudnih organa i njihovih kadrova, promena propisa bi stvorila dodatnu konfuziju. Pre primene, novi propisi se moraju detaljno proučiti. Ko da ih proučava, sudije i tužioci koji odlaze ili oni koji treba da dođu? Kako da ih proučite, pre reizbora ili posle izbora?
Posebno zabrinjava stanje u ustavnom sudstvu Srbije. Od kraja 2000. godine do danas, Ustavni sud Srbije dugo vremena nije uopšte funkcionisao, i to ne samo jednom, već nekoliko puta. Prvi put, na samom početku, od februara 2001. do avgusta 2002. godine, zatim od oktobra 2006. do izbora novih sudija, koji ne treba očekivati pre kraja 2007. godine.
Do blokade u radu Ustavnog suda je dolazilo iz raznih razloga, a u najnovije vreme Sud je prestao da radi posle penzionisanja njegovog predsednika, od oktobra 2006. godine.
Dakle, dame i gospodo...

Ovo je povreda Poslovnika u članu 27, koji kaže da predsednik Narodne skupštine, pre svega, vrši poslove predviđene Ustavom.

On ih vrši, po vašem mišljenju, ali vi niste stručnjak za pravo i ustavno pravo.
Pročitajte član 5. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava koji predviđa šta na drugom zasedanju treba Parlament prvo da donese, koje zakone, pa onda možemo govoriti o vinu i rakiji, o lovu i ribolovu. Za vas su, možda, preči ti zakoni, ali za pravosudni sistem u Srbiji treba da budu, pre svega, reorganizovani i formirani pravosudni organi, u skladu sa Ustavom, da nemamo bezakonje u državi.

Dame i gospodo, narodni poslanici, Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji, aktuelna vlast želi da putem inflacije, donošenja raznih zakona dokaže, toj Evropskoj uniji kako mi postajemo demokratsko društvo, kako ćemo se uključiti u evropske tekovine i kako ćemo da poštujemo i da usvajamo te evropske vrednosti.
Želeo bih da vas podsetim samo, možda neki nisu znali, ali ću vam reći da je Srbija zemlja okupirana, zemlja čija je bezbednost ugrožena, država na koju je bačeno tamno svetlo, država čiji su građani i političari osuđeni i ocenjeni kao ljudi koji imaju samo govor mržnje, kao ljudi koji ne zaslužuju ljudsko dostojanstvo.
Citiraću i nabrojaću neke činjenice, jer su vezane i za predlog zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu. Od velikog broja često neverovatnih izjava, izjava mržnje prema srpskom narodu, mi ovde navodimo samo nekoliko, i to onih koje su potekle od Evropljana, a odnose se na sledeće.
Na početku, svakako treba citirati ono što je izjavio Piter Justinov, a što je Zoran Piroćanac stavio u korice svoje knjige.
Kao vrlo upečatljiv ambasador UNICEF-a, Justinov je u kolumni u londonskom nedeljniku "Evropljanin", 10.6.1993. godine, zapisao i ovo: «Životinje koriste svoje resurse znatno srećnije nego ovi naopaki stvorovi», misli na Srbe, «čija je pripadnost ljudskoj rasi u velikom zakašnjenju.»
Jel vidite šta nam kažu demokrate i Evropljani kojima demokrate iz naše zemlje žele da odu i da im služe dokle ovi budu hteli.
Poljski dnevnik "Žiće Varšava" je februara 1990. godine objavio sledeće - Srbi jedino razumeju jezik sile, a Helmut Kol je, takođe, bio vrlo direktan kada je početkom 1998. godine izjavio i to da Srbi treba da se podave u sopstvenom smradu, slično kao i njegov ministar Kinkel, koji je 27.5.1992. godine izjavio da Srbe treba naterati da kleče. Tamara Honal: «Srbi su narod parija, trule jabuke u buretu Evrope».
Više je nego interesantan incident koji se dogodio na sastanku šefova država i vlada članica Evropske unije u Parizu, 1995. godine.
Najpre je govorio grčki ministar Papandreu, o tome da se u Bosni vodi građanski rat sa elementima verskog rata, ali ga je Žak Širak grubo i nediplomatski prekinuo, rečima - dozvolite mi da vas prekinem, gospodine predsedniče, Srbi su narod bez zakona, bez vere, to je narod razbojnika i terorista. Ovaj incident je presedan i prenesen je samo u pariskom dnevniku druge televizije.
Sa završetkom NATO bombardovanja nije se, međutim, završila kampanja govora mržnje protiv Srba. Naprotiv, u izjavama mnogih, i običnih ljudi, ali i evropskih zvaničnika, i dalje su se mogle čuti izjave koje su odisale više nego mržnjom. Za kraj, ovde napominjemo samo vrlo karakteristične izjave.
Šta je rekao onaj koji je danas postao ministar Francuske? Bernard Kušner, koji je bio šef civilne misije u to vreme na Kosovu, izjavio je u dokumentarnoj reportaži emitovanoj na državnoj televiziji Francuske krajem marta 2000. godine sledeće: «Prošle nedelje smo imali devetoro ubijenih Srba, ove nedelje imali smo osam. To je vidan napredak.»
General Majkl Džekson, britanski komandant KFOR-a je, prema pisanju "Njujork tajmsa", februara 2000. godine rekao - što je manje Srba na Kosovu, što ih manje ostane, Kosovo će lakše biti osigurati.
Dakle, dame i gospodo, kao što vidite, za te naše nazoviprijatelje mogu reći da su oni najveći neprijatelji srpskog naroda, jer su to dokazali, a to je i objavljeno u «Reviji za kriminologiju i krivično pravo» u Beogradu, Udruženja za krivično pravo i Instituta u Beogradu.
Dame i gospodo, kada se govori o ombudsmanu, ovo je zakon koji više liči na zakon o lovu i ribolovu ili zakon o vinu i rakiji. Sadrži 15 ili 20 članova, ali se opet ne vodi računa o tome da je ovo izuzetno značajna materija, koju tretiraju sva tri zakona, pogotovo zakon o Zaštitniku građana.
Šta je bilo potrebno uraditi? Treba ovde sto stvari regulisati putem zakona. Ostale su brojne praznine. Skrenuću vašu pažnju i ukazati na uporedno pravo, kako je to regulisano.
Šta bi trebalo imati na umu kako bi takva konvencija osigurala ulogu ombudsmana kao delotvornog sluge zakona, Vlade i građana?
Prvo, utemeljavanje pravnog osnova institucije ombudsmana u Ustavu. Imamo to predviđeno u Ustavu, to je nesporno. Zatim, regulisanje pojedinih funkcija i institucija ombudsmana samo jednim zakonom; opis pozitivnih i negativnih preduslova za postavljanje ombudsmana; utvrđivanje većeg kvoruma umesto proste većine za izbor ombudsmana. Veći kvorum, kako reguliše uporedno pravo u zemljama Zapadne Evrope i Evropske unije, za opoziv nego za izbor ombudsmana.
Sledeće, jasna pravila za opoziv ombudsmana; davanje imuniteta i privilegija u zavisnosti od toga da li stepen razvoja države to zahteva ili opravdava; plata koja isključuje sklonost ka korupciji. Dalje, zbrinjavanje ombudsmana nakon odlaska sa funkcije, jer je to garantovanje najlakšeg pristupa građaninu institucije ombudsmana.
Kako su naši građani, prema ovom zakonu, obavešteni? Koji su putevi da oni dođu i da budu obavešteni?
Sedište institucije ombudsmana ne treba da bude u okviru uprave, jako je važno da on bude dislociran, da neko ne vrši direktni uticaj na njega.
Nadležnosti ombudsmana - da obaveštava i daje savete, proverava žalbe na osnovu zahteva građana, proverava pretpostavljene nepravilnosti eks oficio, znači službeno.
Zatim, pravo na davanje preporuka sa obavezom primaoca na davanje odgovora na podnetu preporuku. Pravo i obaveza podnošenja redovnih i vanrednih izveštaja. Pravo na podnošenje zahteva za ponavljanje sudskih postupaka, ovo kod nas nije predviđeno, shodno zahtevima i stanju razvoja društva i države.
Tu je i pravo na podnošenje zahteva za preispitivanje normi nadležnosti u konkretnom sudu, podnošenje zahteva odgovarajućim sudovima radi donošenja odluke u sporovima nadležnosti sa organima uprave, kao i povezivanje sa ostalim vrhovnim državnim organima, na primer, sa Ustavnim sudom, Vrhovnim sudom, po krivičnim i građanskim stvarima, Upravnim sudom, vrhovnim kontrolnim organom, vrhovnim javnim tužilaštvom, radi rasvetljavanja pitanja od značaja za rad ombudsmana, pitanja koja, u suštini, ne spadaju samo u njegovu nadležnost.
Obaveza je da građaninu, prema stanju stvari, bude i lično na raspolaganju.
Dalje, da se ombuduman što je moguće više rastereti administrativnih poslova u okviru svoje institucije, bez obzira na njegovu konačnu odgovornost, kako bi mogao da se posveti svome radu u svojstvu ombudsmana.
Zatim, garantovanje slobode u pogledu prava, naredbi i nezavisnosti ombudsmana, putem sopstvenog budžeta i prava izbora službenog osoblja; pravo ombudsmana na istupanje i pri razmatranju njegovih izveštaja u parlamentarnim odborima i na plenarnim sednicama parlamenta.
Zabrana suspendovanja institucije ombudsmana usled uvođenja vanrednog stanja i ratnog vremena.
Vidite, ovo je vrlo važna stvar. Ukoliko se uvede vanredno stanje, kao što je bilo uvedeno 2003. godine, da smo imali tada ombudsmana, ne bismo doživeli da nam 12,5 hiljada nevinih građana bude pohapšeno i držano u zatvorima, a da do današnjeg dana nije izrečena, tako reći, nijedna presuda.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj zakon, kako u odnosu na Poverenika, tako i u odnosu na Zaštitnika građana, valjalo suštinski razraditi, napraviti jednu studiju iz uporednog prava, preko Instituta za uporedno pravo.
Imali bismo u tom slučaju jedan sažet, konkretno razrađen zakon, zakon koji bi omogućio našim građanima da se obrate nekome, da ih neko zaštiti i da na taj način budu zaštićena građanska prava, jer to Srpska radikalna stranka želi.
Kada sam govorio o govoru mržnje, optužili su nas i oni spolja i neprijatelji o kojima sam govorio, a pomogli saučesnici u ovoj zemlji, da se i Vojislav Šešelj optuži za govor mržnje.
Da li vam je bilo dovoljno, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ako ste čuli šta su govorili šefovi vlada i država Evropske unije o Srbima i srpskom narodu? Vojislav Šešelj nije govorio govorom mržnje. Ovo su neprijatelji, ovi koji su govorili najvećim govorom mržnje u istoriji srpskog naroda.
Na kraju, dozvolite mi da samo još jednom istaknem da je SRS ponosna i da je profesor dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS, veoma poštovan i cenjen u srpskom narodu, zajedno sa njegovom velikom i uvaženom Srpskom radikalnom strankom.

Dame i gospodo, u savremenoj praksi uporednog prava nije zabeleženo da se zakoni donose za pojedinačne slučajeve. To hoću da skrenem pažnju kada smo čuli danas razloge zbog kojih treba doneti novi zakonik o krivičnom postupku.
Dame i gospodo, trebalo je prvo da se ovaj zakon iz 2006. godine stavi van pravne snage, a da se izvrše izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, koji je donet 2005. godine.
Samo da vas podsetim, mada znate, da je Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine pisala grupa članova Savezne vlade, Srpske radikalne stranke, koja je sakupila najveće stručnjake u našoj državi, profesore, sve stručne ljude iz svih pravosudnih organa i institucija, udruženja pravnika i advokatskih komora.
Samo tako, kada sam bio savezni ministar ispred Srpske radikalne stranke, ocenio sam da se može doneti dobar zakonik o krivičnom postupku.
Donošenjem toga zakonika u krivičnom postupku koji je usvojen, on je napisan 2000. godine, usvojen je 2001. godine, prema tome, to je proizvod i produkt srpskih radikala, jer smo utvrdili da ne možemo da se poredimo sa demokratskim državama u svetu, a radi se o krivično-procesnoj materiji, veoma važnoj. Posle Ustava, krivično-procesno pravo predstavlja legitimaciju jedne države i ogledalo njene demokratije.
U svom izlaganju ću se osvrnuti na određena rešenja i na uporednu praksu, ali i na neke nelogičnosti i suprotnosti i sa evropskim zakonodavstvom, a ujedno i sa Ustavom Republike Srbije.
Nama je jedan državnik rekao, svojevremeno, a radi se o gospodinu predsedniku Francuske, Žaku Širaku, da su Srbi bez zakona i da su Srbi bez vere. Mi, srpski radikali i patriote Srbije kažemo da mi imamo dobre zakone, da smo ih imali i da imamo svoju pravoslavnu veru.
Da pojasnim to što je rekao Širak da smo mi narod bez vere i da nemamo zakone. Više je nego interesantno kakav se incident dogodio na sastanku šefova vlada i država članica EU u Parizu 1995. godine, kada je najpre govorio grčki premijer Papandreu, koji je govorio o tome da se u Bosni vodi građanski rat, sa elementima verskog rata. Ali, Žak Širak ga je grubo i nediplomatski rečima prekinuo - dozvolite mi da vas prekinem, gospodine predsedniče, Srbi su narod bez vere i bez zakona.
E, pa vidite, mi srpski radikali se ne slažemo toliko da trčimo u tu EU, i da nam je, kao što je Žak Širak dao ocene da smo takav narod, takva pravna situacija i zakonodavstvo u našoj državi.
Novi zakonik o krivičnom postupku maja 2006. godine je pripremljen na brzinu, bez ikakvih potrebnih priprema i proveravanja ideja koje su u njega ugrađene. Taj način rada je izazvao nedoumice, posebno zbog toga što nikakvog razloga za žurbu nije bilo i što se poduhvat nije sveo na manje važne rutinske izmene i dopune postojećeg zakonika.
Ambicije su bile mnogo veće, pa je podnet i donet potpuno nov zakonik. On je nastao kompilacijom jednog broja potpuno novih procesnih ustanova i rešenja preuzetih iz inostranog prava, procesnih odredaba postojećeg zakonika koje su većinom prekrojene, prerađene, najčešće bez ikakve nužde i vidljivog opravdanja, bez poštovanja elementarnih nomotehničkih pravila. Čitav poduhvat je izveden po ličnom i neproverenom utisku pojedinaca koji su učestvovali u radu na pripremi predloga zakonika.
Rezultat tog rada je veliki broj očiglednih grešaka i nedostataka svih vrsta, od dilema u pogledu značenja pojedinih odredaba, pravnih praznina, konfuzija nastalih mehaničkim dodavanjem novih tekstova na postojeće i mnogobrojnih drugih konstrukcija, do grubih jezičkih i pravopisnih propusta, koji će Zakonik o krivičnom postupku svrstati u red najnepismenijih pravnih tekstova u istoriji domaćeg prava.
Kako će biti ili kako bi mogao biti primenjivan ovaj zakonik, ostaje da se vidi. Značajan broj novina, koje donosi novi Zakonik o krivičnom postupku, preuzet je iz angloameričkog prava, pre svega kada je u pitanju organizacija prethodnog postupka, sporazumevanje i priznavanje krivice, postupak posredovanja radi postizanja poravnanja između okrivljenog i oštećenog i drugo.
To presađivanje angloameričkih procesnih formi u domaće pravosuđe izvršeno je selektivno i parcijalno, po neproverenom utisku, bez dovoljno znanja o njihovoj istorijskoj uslovljenosti i uvida u način na koji one danas funkcionišu; bez analize rezultata koji se tim procesom formiranim na strani postižu i bez ispitivanja njihove kombinatorike i nepromenjenih stavova u delovima domaćeg procesnog prava.
Povoljan utisak koji se zasniva samo na čitanju propisa koji uređuju inostranu sudsku praksu najčešće je potpuno pogrešan, pa njihovo preuzimanje u domaće pravo, na osnovu tog utiska, ne garantuje nikakav koristan rezultat.
Postoji niz dodatnih okolnosti i činjenica koje se u ovakvim poduhvatima moraju uzeti u obzir. Naročito je važno dobro upoznati kulturni ambijent u kome se inostrani propisi primenjuju, uporediti ga sa domaćim i na osnovu toga izvesti odgovarajuće zaključke. Razlike u organizaciji pravosudnih institucija, finansijskim sredstvima koja stoje na raspolaganju, kadrovskim potencijalom, ne samo u pogledu broja već i u pogledu radnih navika, kulture i drugih shvatanja, velike su razlike u tom pogledu i zbog toga, u svakom slučaju, ne trebamo robovati i ne trebamo dozvoliti da mi po svaku cenu prihvatamo angloameričko procesno pravo.
Vi znate da je ovo Srbija, a nije Amerika, da tamo vladaju zakoni i da tamo vlada nasilje, a u ovoj demokratskoj državi, koju srpski radikali žele da postane - nećemo dozvoliti da nam neko sa strane piše zakone i predlaže kako treba hapsiti i kako treba suditi, kako treba osuđivati i šta i na koji način demokratiju uvoditi u našu zemlju.