Dame i gospodo, nedostaci novog Zakonika o krivičnom postupku su ogromni.
Postavlja se pitanje, jedno od veoma značajnih kada je u pitanju BIA, šta će BIA u Zakoniku o krivičnom postupku? Kakva su to proširenja sada izvršnih organa u pogledu prisluškivanja? Kako se proširuju prava izvršnih organa da kontrolišu i prisluškuju telefonske razgovore, da upadaju u stanove bez naloga suda? U kojim slučajevima se može izvršiti pretresanje i ulazak u stan, to je regulisao Ustav Republike Srbije.
Prema ovom predlogu i prema Zakoniku koji je usvojen, brojni su nedostaci koji sužavaju osnovna demokratska i ljudska prava u našoj državi. Jako je važno da je usklađivanje novog Zakonika o krivičnom postupku sa Ustavom veoma bitno, ali kako to uskladiti.
Želeo bih samo da se osvrnem na odredbu člana 5. i 6. Zakonika o krivičnom postupku, gde branilac može prisustvovati saslušanju okrivljenog, ali se sužavaju i prava učešća branioca u postupku kada se vodi krivični postupak protiv nekog lica.
Drugo, rekao sam kada je u pitanju prisluškivanje da je to jedna od najtežih povreda, a moram da vam kažem da nikada u istoriji primene ove mere nisu građani Srbije prisluškivani u većem broju no što se to danas radi. To je ogroman problem.
Kako se ocenjuje zaštita ljudskih prava i sloboda?
Kada sam govorio o Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine, podsetiću vas samo na neke odredbe gde smo mi, uz učešće veoma velikih stručnjaka iz cele zemlje, nestranački orijentisanih, u Saveznoj vladi, pripremili tada novi zakonik o krivičnom postupku.
Izvršili smo kodifikaciju procesnog prava. Do tada je imao naziv - Zakon o krivičnom postupku, koji je donet 1976. godine.
Od tada kada smo mi uradili nov zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine, izvršili smo kodifikaciju i kako smo mislili da bi trebalo urediti demokratiju u državi.
Ponavljam, legitimacija i dokaz demokratije u jednoj državi upravo jeste zakonik o krivičnom postupku, najvažniji zakon posle ustava.
Opšte stanje u zaštiti ljudskih prava u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine. Najvažnija karakteristika trenutno važećeg Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine je proširenje zaštite ljudskih prava u odnosu na dotadašnji Zakonik o krivičnom postupku, napominjem i ponavljam, iz 1976. godine.
Navešću vam samo neke najvažnije primere koji to nedvosmisleno potvrđuju. Poboljšana je pretpostavka nevinosti uvođenjem njene pozitivne definicije, po kojoj se svako smatra nevinim umesto dotadašnje negativne definicije da se ne smatra krivim, da bi se njeni efekti učili delotvornijim.
Propisana je obaveza državnih organa da se pridržavaju pretpostavke nevinosti i proširena je primena načela neb is in idem, ne dva puta, ne može se za isto delo dva puta suditi, niti iko može odgovarati dva puta za isto krivično delo.
Proširena su prava lica lišenih sloboda na nekoliko načina. Najpre, proširen je spisak prava o kojima lice lišeno slobode mora da bude obavešteno.
Zatim, uvedeno je, kao njegovo posebno pravo, pravo da odmah bude sproveden istražnom sudiji, kao i pravo da pokrene postupak pred sudom radi ispitivanja zakonitosti lišenja slobode, kako to predviđa član 5. Zakonika o krivičnom postupku.
Najvažniju novinu, međutim, mi smo tada uneli smanjivanjem ovlašćenja policije, koja je izvršena na nekoliko načina. Najpre, ukinuto je pravo policije da određuje pritvor tri dana. Nismo se složili, pa su neki smatrali, kaže, pa kako policija ne može da određuje pritvor od tri dana kada u Francuskoj i Nemačkoj mogu da određuju i pritvor do 70 sati. To je tačno. To je policija, ali to je sudska policija, a ne klasična policija.
Ovim zakonikom o krivičnom postupku od 2001. godine povećana je kontrola rada policije prilikom lišenja slobode na nekoliko načina. Ograničeno je pravo slobode na pretres stana. A vidite, mi doživljavamo sada vraćanje u 45, 46. i 50. godinu, sada može ko god hoće da vam se legitimiše, da je iz unutrašnjeg. Izvadi legitimaciju i kaže, molim, otvaraj vrata, izvrši pretres, otimačinu. Čekajte ljudi, čemu ovo. Premetačina takva da se čovek posle sedam dana hvata za glavu gde koju stvar da stavi. To je neprimereno.
Dakle, ovim zakonikom, koji je donet 2006. godine, proširena su prava na štetu sloboda i prava građana, a u korist pravosudnih, odnosno izvršnih organa.
Proširena i povećana su prava građana od kojih policija prikuplja obaveštenje. Zašto smo išli na to? Znali smo da su činjene brojne zloupotrebe u prošlosti.
Pitali su me neki, čak i profesori, pa kako to da nema policija pravo da pozove. Da, onda sam se zalagao, jer sam imao neko iskustvo ranije iz tih upravnih organa, čekajte ljudi, molim vas, može policija da poziva građane, ali ga mora pozvati pozivom, i u pozivu mora biti naznačeno razlog pozivanja i mora mu se odrediti svojstvo u kome se poziva.
Drugo, u tom zakoniku ograničili smo pravo koliko treba da traje obavljanje razgovora. To znači najviše dva sata, a za dva sata ima da ga sprovede, ako je osumnjičen. Ima da ga sprovede istražnom sudiji, pa da istražni sudija odlučuje o tome da li će protiv njega biti određen pritvor.
U tom zakoniku o krivičnom postupku, iz 2001. godine, normirali smo da niko ne može dva puta građanina, pa čak ni osumnjičenog, ni okrivljenog dva puta pozivati, a sada to vraćate. To je vraćanje na staro.
Prema tome, to ne možemo da prihvatimo, i Srpska radikalna stranka smatra da je ovo katastrofa u odnosu na krivično-procesno pravo.
Kada ga uporedimo sa uporednim pravom, jer kada sam predlagao taj zakon u Saveznoj vladi, moliću vas, angažovao sam Institut za uporedno pravo, i imam studiju Instituta za uporedno pravo iz brojnih država sveta, kako Evrope, tako i američkih pravosudnih organa i zakona kako treba donositi dobre zakone.
Sada vidite, šta je ovde problematično, pa problematično je što nije zabeleženo u uporednom pravu da se traži izmena, odnosno i dopuna jednog zakona koji još uvek nije stupio na snagu. Čemu ovo, to nije zabeleženo u uporednom pravu, dame i gospodo. Zato smatramo da ovo nije dobro. Smatramo da treba zadržati i tražiti izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine.
Ovaj zakon staviti van snage, a u prilog tome vidi se da i ona prethodna vlada, koja je bila nesposobna i nestručna, jer zakone pišu ovde pojedini diletanti ili pripravnici, a ne pišu profesori pravnih fakulteta, niti u njima u većem delu učestvuju pravosudni organi.
Zato, dame i gospodo, imate odredbu u članu 146. važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji normira kada je u pitanju pravo određivanja pritvora, da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje pritvora ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena.
Dame i gospodo, kako može predlagač ovakvog zakona da zaobiđe pre svega član 36. Ustava Republike Srbije. Šta je ovde važnije, ili Ustav ili zakon, koji je predložen i donet na brzinu, a nisu izvršene temeljite promene. Za ovakve zakone treba od pet do deset godina, u uporednom pravu se tako radi da se donese dobar zakon kada je u pitanju krivično-procesno pravo.
Ovde će moći da radi ko šta hoće, odnos između tužioca i sudije, naročito istražnog sudije, kako u narodu kaže, lud zbunjenog. Ovde niko ne može da se snađe. A mogu vam reći još jedno, u članu 36. Ustava Republike Srbije jamči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima imaoca javnih ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Šta drugi stav kaže: svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Pitam vas, dame i gospodo, da li ima onaj koji je utamničen pravo da se obrati višem organu, drugostepenom, da uloži žalbu na rešenje ovog veća koje mu, protivno ustavu, nije omogućilo da raspravlja pred sudom i da se pred sudom brani.

Završavam. Dame i gospodo, ako mi dozvolite, nećete mi zameriti, obaveštavam građane Srbije da se danas u Pančevu održava naučni skup na temu najnovije i najbolje knjige prof. dr Vojislava Šešelja, pa ih pozivam da dođu, a posebno moje Pančevce. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka  je dala veliki doprinos donošenju Ustava Republike Srbije, a građani Srbije su bili svedoci da su neke političke stranke bojkotovale referendum za donošenje novog ustava. Srpska radikalna stranka je  doprinela da se donese najvažniji pravni akt u našoj državi, Ustav Republike Srbije, koji predstavlja jemstvo prava i slobode.
Ne bih ponavljao, ali bih želeo da podsetim da je, nakon donošenja Ustava Republike Srbije, prioritet u ovom trenutku da se večeras donose ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike. Ustavni zakon za sprovođenje Ustava mora biti primenjen što pre, kao tehničko sredstvo za donošenje brojnih zakona koji moraju biti usklađeni s najvišim pravnim aktom naše države.
Jedan od najvažnijih zakona, pored ostalih, koji treba doneti, jeste zakon o Vojsci Srbije, o srpskoj vojsci. Vojska mora biti organizovana i ojačana, a na čelo Vojske moraju doći časni, pošteni, profesionalni oficiri, da imamo ne polupismenog ministra Stankovića, nego ministra koji je završio Višu vojnu akademiju, s ocenom 9 ili 10, koji je od čina vodnika do komandanta armije ili korpusa komandovao vojskom i jedinicama. Ne treba da dozvolimo, kao što se to dogodilo, da se dovede na mesto načelnika Generalštaba Ponoš, koji nije bio ni komandir voda, a dogurao je da bude načelnik Generalštaba. Vršilac dužnosti te visoke vojne profesionalne odgovornosti je čovek koji nema ni dana komande, funkcije. To je ono što Srpska radikalna stranka neće dozvoliti.
Srpski radikali se pripremaju za ove izbore. Srpski radikali se pripremaju za donošenje brojnih zakona. Doneto je u proteklom periodu oko 200 zakona i raznih propisa, ali moram reći, bio sam učesnik, kao narodni poslanik u Skupštini, dok su se donosili ti zakoni, to nisu dobri zakoni.
Ti zakoni moraju da se menjaju jer nisu dobri i to se potvrdilo i time što je Skupština Republike Srbije morala posle mesec ili dva dana da menja ili dopunjava ove zakone. Kakve zakone donosi Skupština, pa se hvali većinska koalicija kako je donela brojne zakone, ako ti zakoni u primeni ne mogu da zažive?
Ono na šta bih želeo posebno da skrenem pažnju, to je korupcija i kriminal u pravosuđu. Krajnje je vreme da se, gospodo narodni poslanici, sudstvo uredi na drugačiji način nego što je to sada. Kriminala i korupcije u pravosuđu ima, pa se zbog toga moraju donositi zakoni o izboru sudija, o izboru tužilaca, o radu Visokog saveta itd, da ne bismo imali u sudu ljude koji rade kao kriminalci, one koji su podložni korupciji i kriminalu.
Veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija su časni ljudi, ali imate i tužioce koji, u svakom slučaju, ne obraćaju dovoljno pažnju na pojedine kriminalne delatnosti i na pojedine kriminalce.
Za to što u sudovima imate razvijenu korupciju i leglo korupcije, najviše optužujem upravo pojedince u pravosuđu, a posebno najviše funkcionere, kao i instituciju Vrhovnog suda, zatim, tužilaštva, ministarstva i ostale institucije koje se bave ovim poslovima.
Kada je u pitanju izbor sudija, ne vodi se dovoljno računa o tome ko se bira, ima li stručnosti ili nema. Ko dolazi za sudiju opštinskog, okružnog ili Vrhovnog suda? Ko će nam doći u Vrhovni sud? Ko će doći u Ustavni sud? O tome se najmanje vodi računa. Bitno je da je pravosuđe do te mere stranački orijentisano, pa su članovi stranke na vlasti nosioci i starešine pravosudnih funkcija.
Zbog toga će se Srpska radikalna stranka založiti da se, pre svega, časni i pošteni ljudi u pravosuđu moraju ceniti, dobiti svoje mesto, a oni koji nisu zaslužili da budu nosioci pravosudnih funkcija, oni moraju da idu iz pravosuđa.
Najbolje to potvrđuje slučaj stečajne mafije. Vidite li vi kakva je to bila organizovana zločinačka grupa i banda u sudu i u državnim organima, na očigled toliko funkcionera, ministara. Kriminal i korupcija su zaživeli u tim segmentima našeg društva, što nije dopušteno.
Prema tome, dame i gospodo, ja poručujem biračima i građanima Srbije, evo šanse za srpske radikale da zaista pomognu građanima da dođu do jedne savremene pravne države, da i demokratija zaživi konačno u našoj državi, da se ne ponovi "Sablja" iz 2003. godine, kada je za mesec i po dana uhapšeno 12.500 ljudi, a njih 30 nije optuženo niti osuđeno. Da takvih slučajeva ne bi bilo, pravosuđe mora biti reformisano.
Srpska radikalna stranka je spremna da, što se tiče ove institucije kao nezavisne vlasti, izvrši depolitizaciju i na taj način uvede red, da zaživi jedna nezavisna sudska grana u našoj državi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke izneli su suštinske primedbe i predloge i stav Srpske radikalne stranke kada je u pitanju Zakon o budžetskom sistemu. Podneo sam amandman na član 12. i očekujem da se ovaj amandman usvoji. Jeste, da se član 12. ovoga predloga zakona briše.
Dame i gospodo, nije bitno donositi veliki broj zakona, bitno je doneti dobre zakone. Kada je u pitanju Zakon o budžetu, kada je u pitanju i Zakon o budžetskom sistemu, moram da istaknem da je najbitnije to što ovi zakoni nisu dobro urađeni. Način korišćenja budžetskih sredstava, aproprijacija, raspored i transferi koji se predviđaju, odnosno koji treba da budu regulisani na najbolji mogući način ovim predlozima zakona, uopšte nisu dobro rešeni. I to, naravno, nisu dobra rešenja.
Poslanici Srpske radikalne stranke ulazili su u suštinu i davali valjane odgovore i obrazloženja zašto Srpska radikalna stranka smatra da ovaj predlog zakona nije dobar.
Da ne bih ponavljao ono što su poslanici SRS detaljno obrazlagali, samo bih postavio pitanje – zašto mi nemamo budžetske kontrole?
Takođe postavljam pitanje, ako mi dozvolite, gospodine predsedniče, Vladi i ministru finansija – koliko ima poreznika tj. onih činovnika koji naplaćuju porez od građana? Da li je tu u pitanju oko 7.000 izvršilaca ili ne? Drugo pitanje, koliko imamo budžetskih inspektora koji vrše budžetsku kontrolu? Treće, molio bih izveštaj Ministarstva finansija da se dostavi poslanicima; postavljam poslaničko pitanje i tražim odgovor – u koliko je slučajeva na području Republike Srbije od 2000. godine do dana današnjeg izvršeno budžetskih kontrola u lokalnoj samoupravi, a isto tako budžetskih kontrola u resorima Vlade?
Postavljao sam pitanje i pre godinu dana o tome da li se vrši budžetska kontrola budžetskih sredstava na lokalnom nivou. Nisam ni tada dobio odgovor, ali nadam se da smo ovoga puta bliže, jer ovde je u pitanju konkretna materija koja reguliše budžet i korišćenje budžetskih sredstava. Zato tražim izveštaj u koliko opština je izvršena kontrola od strane budžetske inspekcije Vlade Republike Srbije, u kojim opštinama, i njihov nalaz, da li se lokalna samouprava, a i ostali korisnici budžeta pridržavaju zakona ili ne, ako ne, da li su preduzete ikakve mere. Nalaz budžetske inspekcije konkretno, da jednom raščistimo da nema tu nenamenskog trošenja sredstava, kako je to uglavnom pripisano ranijoj vlasti. Takođe postavljam još jedno pitanje i tražim odgovor...

Prvo bih dao jedno obrazloženje, a onda i pitanje, jer neću biti dovoljno razumljiv. Pre tri-četiri meseca između Beograda i Pančeva počela je rekonstrukcija puta. Građani su videli da se nešto radi, nešto što nije trebalo da se radi. Taj put je rađen 1999. godine, jedan deo ranijih godina, a polovina toga puta rađena je između naselja Krnjača i onog prvog dela, odavde kada pođete prema Pančevu na sredini puta.
Međutim, šta se dogodilo? Izvođači radova kopali su i prekopavali, prvo su skidali asfalt, naišli su na tampon. Taj asfalt i taj tampon je odvezen na drugu lokaciju da se rade putevi, a sada se ponovo na tom delu udara novi tampon, radi se novi asfalt i pre mesec dana, ako ne i više, ali neću biti precizan, možda 15 dana nema kako je udarena traka između Krnjače prema Pančevu.
Ali, imali smo šta da vidimo – pošto putujem svaki dan sa poslanicima iz južnog Banata, a znaju i građani koji putuju na tom delu puta južnog Banata i oni koji rade u Beogradu ili Pančevu – pre tri dana otpočela je ponovo rekonstrukcija onoga što je asfaltirano pre 15 dana. Šta je sad? Nije valjao onaj tampon što je radila ona vlada, prekopali su. Sada se postavlja pitanje vrednosti radova u toku prvog prekopavanja i rekonstrukcije, šta je sada sa ovom rekonstrukcijom koja se ponovo radi na putu koji je dovršen pre 15 dana.
Postavljam pitanje koliko koštaju ovi dodatni radovi sada, koji su izazvani ili nestručnim radom ili u nameri da se uzmu pare od strane izvođača radova, po drugi put. Zato Ministarstvu za kapitalne investicije, pošto ide direktno preko Republičke direkcije, postavljam pitanje i tražim odgovor – koliko je koštala rekonstrukcija do konačne obrade puta? Koliko košta sada nova, druga njihova rekonstrukcija i radovi, ugovor i aneks ugovora da se dostavi, i ko će da snosi odgovornost za takvu raspodelu sredstava i za takvo korišćenje sredstava i da se vidi ko je uzeo pare. Pare su ogromne, radi se o putu sa šest traka. Radi se o velikoj investiciji.
Prema tome, da vidimo da li se namenski troše sredstva i kako je to sada završen put pre 15 dana i sada ga ponovo prekopavamo, sada ponovna ulaganja imamo i ponovo investitor uzima pare. Hoće li odgovarati krivično onaj koji je ponovo otvorio radove i započeo na tom delu puta i koliko to košta?

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju transferi i kada je u pitanju usmeravanje sredstava iz budžeta Republike prema opštinama, moram postaviti jedno pitanje – zašto se od strane Vlade iz budžeta i drugih izvora prihoda, kredita i donacija za Pančevo ne da ništa? Zašto se tamo ne rešava pitanje zaštite životne sredine? Zašto?
Obećanja je bilo i ranije, prethodnih godina. Labus je dotrčao u Pančevo jednog dana posle rasprave u Skupštini i rekao – hoćemo da pomognemo da se reši pitanje industrijske zone, koja takoreći uništava taj grad, tj. od čijih posledica i prljave tehnologije umire godišnje oko 1500 građana od raka. To je ono o čemu se ne vodi računa. Nema dovoljno kontrole da li idu sredstva u onom pravcu u kom su namenjena.
Drugo, nema prioriteta. Industrijska zona južnog Banata, samo jedna fabrika u ovoj godini izvezla je za 160 miliona evra, Petrohemija, a šta je ostalo u Pančevu? Ništa. Samo zgarišta ostaju i ostaju posledice po građane Pančeva.
Šta su izmislili? Vlada i ministarstvo nadležno za ekologiju kažu – uspostavili smo monitoring na dva mesta, merimo kod vatrogasnog doma i u centru grada koliki je stepen zagađenosti, i ništa više. Niko ne postavlja jedno izuzetno važno pitanje, niko ne govori o tome gde su stotine i stotine miliona od ekološke takse koja se naplaćuju u južnoj industrijskoj zoni, tj. Azotari, Petrohemiji i Rafineriji. Zašto Vlada ne kontroliše i gde je budžetska kontrola? Nema kontrole. Džaba ovi zakoni. Možemo da pričamo do mile volje, ali rezultat i prioritet... Mi srpski radikali smatramo da treba da budu utvrđeni prioriteti, a mora da se kontroliše ko šta radi.
Neko je pomenuo danas jedno igralište i da je jedna partija rukometno dečije igralište asfaltirala. Nijedno. Podsetiću vas da su u julu mesecu održani lokalni izbori u Kovinu. Dođoše tri mašine u Bavanište i jedan šleper asfalta. Asfaltiraše jedno dečije igralište i mašine ostadoše dok se ne završe izbori i u ponedeljak ih nema, a rade i subotu i nedelju. U jedno romsko naselje u Bavaništu dođoše isti ti i jednu pumpu, onu običnu ručnu, bunarsku, postaviše, a na taj način pokušaše da obmanu birače. Išli su od kuće do kuće da dele brašno, ulje i šećer.
Kada su izgubili izbore na tom biračkom mestu, šta se dogodilo? Svog aktivistu su pozvali na odgovornost i da ide da kupi šećer kod njih i one pare i sve ono što su davali za izbore. O tome su pisale i novine.
To je ono što nije primereno i ne treba sredstva koristiti nenamenski. Idemo po Srbiji i sada pravimo kozje staze ili obećavamo puteve i asfaltiranje. Molim vas, izvršite kontrolu, dame i gospodo, gde su sredstva preko Ministarstva za kapitalne investicije utrošena i u kojim selima, gradovima. Videćete koliko je bilo zloupotrebe prilikom korišćenja takvih sredstava. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanik Marković Moma ispred SRS je dobro obrazložio i ukazao na posledice ovakvog normiranja pri oduzimanju vozila.

Samo bih u nekoliko reči skrenuo pažnju predlagaču da je u Predlogu zakona trebalo predvideti rok vođenja postupka za prekršaje koji se predlažu u članu 3, što znači da, ako se vozilo oduzme, rekao je gospodin Marković, mora se voditi računa gde će vozilo biti smešteno; drugo, ko će da ga čuva; treće, do okončanja prekršajnog postupka, koliko traje postupak. Od trajanja prekršajnog postupka zavisiće i šteta koju treba da pretrpi vlasnik vozila, a koji je, po predlogu, učinio prekršaj iz ovog zakona.

S obzirom na sudsku praksu da prekršaji čak godinama mogu da se vode, u Predlogu zakona morao je biti određen rok u kome mora biti doneto prvostepeno i drugostepeno rešenje, kako bi se sprečila zloupotreba i onemogućila posledica nastanka bespotrebne štete po građane.

Poznato je da je u praksi kod nas u poslednjih deset godina oduzeto na hiljade automobila i u krivičnom i u prekršajnom postupku, da su automobili parkirani na parkinzima ili čak na neobezbeđenim mestima, ispred institucija pojedinih organa, da li je to Carina, policija, da li resor koji se bavi saobraćajem, nadležna inspekcija, ali nema odgovornosti za štetu koja nastaje.

Imate mogućnost da se uverite da je veliki broj vozila oduzet od naših građana, da su ta vozila završila na otpadu, jer se postupak vodi godinama i ona satrunu i tako građani pretrpe štetu. Imao sam prilike da se uverim u to da je veliki broj vozila oduzet, ali da postupak traje čak više godina.

Zbog toga što predlagač ne predlaže parlamentu da ograniči, ako želi da normira i da sankcioniše ovu oblast, mora da odredi rok u kome mora biti doneto prvostepeno i drugostepeno rešenje.

S druge strane, ovim se pruža mogućnost raznih zloupotreba, a te zloupotrebe su moguće i od strane svih onih na koje se očekuje da mogu izricati kazne, odnosno, mogu donositi takve odluke i intervenisati u drumskom saobraćaju.

Kakva nelogičnost u linijskom i vanlinijskom prevozu putnika, da je ovaj dužan da zaključuje ugovor čim uđe pet putnika.

Može on da zaključi i usmeni ugovor, po Zakonu o obligacionim odnosima, a da ga nema prilikom kontrole, jer zakon dozvoljava usmeni ugovor.

Ako ga nema, onda znači da policija i saobraćajni inspektor preduzimaju odgovarajuće mere.

Građani koji se bave ovim prevozom sada će ovim zakonom biti toliko kažnjeni i oštećeni, da je ovo atak na tu sirotinju koja jedva preživljava i koja jedini izlaz gleda u tome da li može da se bavi ovom delatnošću, jer ona je Ustavom dozvoljena.

Ako je čovek kupio vozilo za 10 hiljada evra i bavi se prevozom u drumskom saobraćaju na ovakav način kao što se predlaže, a za jedan običan prekršaj mu sada treba oduzeti vozilo, a to mu je sve što ima od imovine sa čim preživljava njegova porodica.

Ono na šta sam želeo da skrenem vašu pažnju, iznenađen sam da ovih dana ni Vlada ni Skupština ne raspravlja, niti spominje poljoprivrednike i žetvu, kao ni otkupne cene pšenice. To je ono što naše građane u ovom trenutku i te kako interesuje, jer su mnogi posejali pšenicu, mada u manjim količinama i površinama u odnosu na prethodne godine.

Da li je tako, gospodine Miko Vlaoviću? Vi ste narodni poslanik i poljoprivrednik. Vi to bolje znate od mene.

SRS smatra da prioritet u ovom trenutku treba da ima poljoprivreda. Žetva, koja je u ovom trenutku na pragu i koja već teče, trebalo bi i Vlada i ovaj parlament da se brinu o tome da se povećaju cene otkupa pšenice i poljoprivrednih proizvoda i da tako pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima da i oni vide neku korist od svog rada. Ponovo pitam, Miko, da li je tako?

Odredbe člana 58. u Predlogu zakona o deviznom poslovanju su u suprotnosti sa odredbama našeg krivičnog zakonodavstva. Ovo bi se moglo nazvati sporedno zakonodavstvo. Vi imate glavno krivičnopravno zakonodavstvo gde je Krivični zakonik koji je izvršio kodifikaciju svih bitnih krivičnih dela i predvideo brojne sankcije za sva krivična dela koja se vrše u Republici Srbiji.
U članu 58. Predloga predloženo je: "Ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od jedne do deset godina."
Član 58. Predloga zakona pogrešno, nepotpuno, neprecizno definiše krivično delo. Zašto ovde iznad člana 58. nije stavljen naslov, da se kaže - krivično delo i dati mu naziv koje je to krivično delo. Ovo je oblast sporednog zakonodavstva, kao što sam rekao, što se predviđa i predlaže u članu 58.
Naše zakonodavstvo je toliko razuđeno, toliko je narušen pravni sistem da se krivičnopravne sankcije propisuju i u propisima u kojim apsolutno nemaju mesta. Kakve veze ima sada ova odredba člana 58. sa ovim što se predlaže? Imate odredbe u Krivičnom zakoniku koje regulišu zloupotrebu službenog položaja i druga krivična dela.
Prema tome, odredbe Krivičnog zakonika moraju biti primenjene, a pošto imamo 555 članova u Krivičnom zakoniku, predviđeno je 550 tih naziva i vrsta krivičnih dela. Zašto propisivati u ovom zakonu ovakvu kaznu?
Pošto se radi o odredbi koja spada u sporedno zakonodavstvo, predlagač predlaže da se za ovo krivično delo koje nema definiciju, dakle nema naslov, nije određeno, neprecizno, suprotno i u kontradikciji sa odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije, predviđa kazna zatvora od jedne do deset godina. Šta će nama onda Krivični zakonik, a nedavno je usvojen Krivični zakonik Republike Srbije? Ako imamo nov kodifikovan Krivični zakonik Republike Srbije, zašto mi sada ovim brošuricama, ovo liči na brošuru, na jedan pravilnik, a ne na dobar i moderan zakon, predviđamo u sporednom zakonodavstvu 10 godina zatvora?
Stručna javnost, pravnička, dakle tu su pravnici, advokati, sudije, tužioci i drugi kvalifikovani pravnici, kada ovo budu videli u praksi, oni će se krstiti i neće poverovati da ova skupština nema pravnike, nema stručne službe, da predlagač nema stručni tim koji je mogao da pripremi jedan dobar zakon kada je u pitanju zakon o deviznom poslovanju.
Ponavljam radi javnosti, stručne, pravničke, pošto sam pravnik dugo godina i ne mogu da se složim, eksperti iz krivičnog prava kada ovo budu pročitali i bude objavljen Predlog ovog zakona, a biće verovatno, vi ćete to verovatno usvojiti, u "Službenom glasniku Republike Srbije", ukoliko se ne prihvati amandman SRS, zaista će imati brojne primedbe i reći će – ovo nije moguće prihvatiti, a i poverovati da je to donela Narodna skupština.
Mi imamo u ovom parlamentu stručnjaka i pravnika i siguran sam da dele moje mišljenje, ako je kodifikovan skoro nov Krivični zakonik Republike Srbije, ponavljam opet, u 555 članova predvideo tačno određene krivičnopravne norme, dao definiciju određenih krivičnih dela, a sada imamo u sporednom zakonodavstvu kaznu do 10 godina zatvora predviđenu u članu 58, ovo je apsolutno promašaj. Ovo je nedopustivo.
Zamislite sada, ko će ovu kaznu da izriče? Ko će da izriče ovu kaznu ako neko izvrši naplatu i plaćanje, u ovom iznosu što se predviđa u članu 58? Sud, ili će to da radi neki drugi organ? A onaj ko bude dobio čak i krivičnu prijavu protiv nekog lica uzeće tu krivičnu prijavu i uporediće normu koja predviđa sankciju do 10 godina sa normama iz Krivičnog zakonika koje predviđaju sasvim drugačije krivičnopravne sankcije za ovakva i srodna krivična dela.
Vidite, nije dovoljno u ovom zakonu reći – krivično delo. Krivičnom delu mora da se da naziv. Ovo je neodređeno.
Krivično delo mora biti definisano do perfekcije, da bude jasno svakome ko pročita ovaj zakon i na koga se ova norma bude odnosila, dakle i običnom građaninu.
Zato SRS stavlja brojne primedbe kada su u pitanju kaznene odredbe u sporednom zakonodavstvu. Mi se sa takvom kaznenom politikom apsolutno ne slažemo, jer smatramo da je Krivični zakonik mesto gde treba predvideti sankcije za krivična dela. Napokon, posle 200 godina Srbija je donela Krivični zakonik. Taj Krivični zakonik i njegove odredbe nisu samo kodifikovane, niti su usklađene sada kada smo usvajali, ja ću vas podsetiti da je Srbija uskladila sa zemljama EU i sa zemljama Evrope 12.000 zakona. Dakle, nije ovo ništa novo da donesemo jedan zakon ili jedan zakonik i da kažemo – to je zakonik i te su norme inovacija političkih stranaka na vlasti u Republici Srbiji.
Podsetiću vas da je naše krivično zakonodavstvo, i čak građansko zakonodavstvo, dosta dobro decenijama izgrađivano, usklađivano, a mnoge zakone su pisali naši eksperti, profesori i akademici i stručnjaci sa Sorbone, koji su sa desetkama završili fakultete na tom francuskom univerzitetu. Ne treba niko da se pravi toliko pametan pa da kaže – sada smo mi izmislili, sve je ovo novo otkako smo mi došli na vlast. Dakle, koalicija demokratskog pokreta, koja tako sebe naziva, misli da je sve ovo što se sada predlaže najbolje na svetu.
Drugo, smeta mi kao pravniku i pripadniku SRS pogotovo kada se u Predlogu zakona u obrazloženju navede i naznači – ovo je usklađivanje sa propisima evropske zajednice i po diktatu evropske zajednice. To ne valja, po diktatu evropske zajednice; smatram da ne treba postupati po nečijem diktatu, a pogotovu po diktatu onih koji prema Srbiji imaju takav odnos, imaju dvostruke standarde i u oblasti zakonodavstva i u drugim oblastima.
Dakle, zašto mi moramo po svaku cenu, ako je došao ministar iz te i te stranke, on se sada pozove, da jedan predlog i svi iz njegove koalicije kažu – dobro je, to je dobar predlog, jer je dao naš koalicioni partner, pa daj da ga usvojimo. Naprotiv, ne treba usvajati sve i svašta. Treba predlagati dobre zakone. Od ovih 230 zakona koji su prošli za ovaj mandatni period u ovoj skupštini, a koji su usvojeni, u praksi se dešava da ne prođe mesec dana, odmah se traže intervencije da se pristupi izmenama i dopunama tih propisa i tih zakona.
Mnogi zakoni neće, a tu ima pravnika iz svih političkih stranaka, i uveren sam da razmišljaju sasvim logično i ispravno, mnoge odredbe i mnogi zakoni neće nikada imati primenu u našem pravnom sistemu.
Mi imamo izuzetno dobre stručnjake što se tiče svih oblasti, i krivičnog i građanskog zakonodavstva, stručnjake koji mogu donositi zakone, ali ne po diktatu.
SRS je protiv svakog diktata, dakle, po svaku cenu. Imali smo danas slučaj u SO Pančevo, kažu, ovo je usaglašavanje sa evropskim standardima. Dobro, a kojim? Kada smo postavili pitanje - kojim evropskim standardima, gde to piše, gde je taj nalog, predstavnici lokalne vlasti ćute, jer su izmislili i pokušali da prevare odbornike da je to nečiji diktat i da je to namera evropske zajednice. To ne valja. Ne treba se lažno predstavljati i lažno pozivati na evropsku zajednicu i kada treba i kada ne treba.
Evo, kada je u pitanju ovaj zakon, ja sam imao više pitanja za predstavnika Vlade, dakle predlagača, a ministra nadležnog po ovom zakonu nema. Nužno je da ministar bude pred poslanicima, to je obaveza, bez obzira što se radi po Poslovniku kakav jeste, ali je narodni poslanik za ministra bog u parlamentu, jer narodni poslanici svih političkih stranaka u ovom parlamentu donose zakone, ne donosi ministar, ne zavisi od ministra da li će jedan zakon biti usvojen ili ne. Dakle, zavisi od svakog pojedinca, narodnog poslanika.
Kakvo je to ponižavanje parlamenta, kakva je to praksa? Vi imate ministre koji dođu i obrazlažu predloge zakona, a imate jedan broj ministara koji su se otuđili od parlamenta, oni misle da je njih birao neko treći, a ne parlament. To je praznina i nedostatak u našem Poslovniku. U našem Poslovniku, dame i gospodo, mora biti predviđeno da ministar kada predlaže zakon mora da sedi i da odgovara na pitanja poslanika. Ne možemo dozvoliti da se ovaj parlament pretvori u glasačku mašinu.
Ministar je ovo preko svojih pripravnika ili svojih savetnika napisao i dostavio predsedniku Skupštine, predsednik Skupštine umnožio i podelio narodnim poslanicima i sada narodni poslanici treba da postave pitanje, ali ne znaju kome da postave. Predsednik Skupštine nije za to nadležan, ne spada u njegovu nadležnost da odgovara na postavljena pitanja narodnih poslanika, jer ovo isključivo spada u nadležnost ministra.
Ako mi dozvoli gospodin potpredsednik Skupštine, koristim priliku da se obratim građanima Pančeva, a ujedno da sluša Vlada Republike Srbije da je noćas bila takva katastrofalna situacija u gradu Pančevu, jer je došlo do havarije u južnoj zoni, ne mogu da utvrde, a imaju tri fabrike, koja je zagadila toliko grad da su se građani pripremali da se sele iz grada.
Molim vas, toliko je bilo štetnih materija i opasnog otrova, a otpad za celu Srbiju, čak se pretpostavlja da je u Rafineriji Pančevo otpad, opasne materije i iz drugih zemalja u okruženju. To niko ne zna. Dakle, niko ne preduzima mere, a godišnje 1.500 ljudi umre od raka u Pančevu. Predstavnici Vlade moraju reagovati.
Evo, kada je u pitanju zakon o deviznom poslovanju, ako mi dozvolite, još samo dve rečenice. Iz pančevačke Petrohemije izveze se godišnje za 170 miliona dolara. Pančevu ne ostaje ništa. Rafineriju su premestili, odnosno njeno sedište na Novi Beograd, a 20 miliona dinara poreza na plate zaposlenih takođe sve ide na Novi Beograd; sedište Rafinerije na Novom Beogradu, a Rafinerija u Pančevu.
Vidite, sada oni ne mogu da usklade, kaže – pa ne možemo mi. A što ne uskladite da bude sedište Petrohemije, Azotare u Pančevu? A može da bude sedište Novosadske rafinerije i Pančevačke rafinerije na udaljenosti 115 kilometara, a građani Pančeva umiru, a lokalnoj vlasti se u Pančevu... Ni lokalna vlast se nije pretrgla, ali Republika Srbija i Vlada ne pomaže građanima Pančeva da spasi živote građana. Ugroženo je 130.000 građana, da se više tamo živeti praktično ne može, bez intervencije Vlade. I neka ne izvlači devize iz Pančeva, nego neka ostavi jedan procenat za rekonstrukciju i modernizaciju. Sada se priprema i privatizacija ove rafinerije, a izvršena je privatizacija Azotare, još se ne zna ko je vlasnik. Građani i radnici te industrijske zone plaćaju debelu cenu.

Dame i gospodo, kada čujete da Vlada daje pare, to ispada da je to neka kompanija koja se bavi privredom ili proizvodnjom, pa ima sopstveni fond i sopstvene prihode i ona sada deli pare građanima Srbije. Nije to, to. Vlada ne može da daje izjave u kojima kaže – Vlada je dala za izgradnju hale u Temerinu ili Kovinu.
Pre neki dan, ministar prosvete je došao u Kovin i kaže, Vlada će da gradi dve sportske hale u Kovinu i to dan uoči izbora. Prošli izbori, nema nijednog činovnika Vlade da se pojavi na teritoriji opštine Kovin, jer besmisleno je ovo stalno narodu saopštavati i obaveštavati građane Srbije da Vlada Republike Srbije daje iz svog džepa pare. Dajte jednom da prekinemo. Ta kožna torba, kako je zovu Francuzi, jeste budžet Republike, ali to je budžet građana Republike Srbije poreskih obveznika, a raspored tih sredstava naravno treba da se kontroliše i ravnomerno daje u svrhe izgradnje, rekonstrukcije i još ostalih potreba naših građana u Republici Srbiji.
Što se tiče člana 14, što je govorio narodni poslanik Božidar Koprivica i ostali poslanici SRS, tu samo dve rečenice želim da kažem. Za sve treba da bude nadležan ministar finansija, a previše je dati toliko nadležnosti ministru finansija. Po meni, po prirodi stvari, ovo ne spada u njegovu nadležnost, ovo je resor koji bi trebalo da pokriva Ministarstvo privrede. Jer, osnovni cilj jeste zona slobodnih, odnosno da se odvijaju privredne aktivnosti. To znači, da ovim poslovima treba da se bavi Ministarstvo privrede, a davati sada ovo u resor Ministarstva finansija, nema logike. Nije spojivo, kontradiktorno. Ovo nema logike, nema mesta da se Ministarstvu finansija daju nadležnosti, još i za osnivanje i rad i za funkcionisanje slobodnih zona.
Smatram da je amandman SRS u tom pravcu zaista na mestu i ne treba obmanjivati građane da Vlada, bez obzira da li ona prethodna ili ova vlada ili neka buduća, neka se ona ne prsi više, da ona daje pare iz svog džepa.

U odredbi člana 16. u stavu 3. normira se i predlaže – "U zonu se ne može uvoziti, niti se iz zone može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izlaz zabranjen". Sada se postavlja pitanje – zašto te odredbe nisu sankcionisane u slučaju da ih neko prekrši? U kaznenim odredbama nema ni jedne reči o tome da će biti preduzete sankcije za one koji to budu prekršili.
Dakle, ko bude izvozio robu ili uvozio čiji je promet zabranjen.
Mi smatramo da je ovo trebalo regulisati na sasvim drugi način, jer ovako ostaje prazan prostor, daje se mogućnost onima koji budu pravili, pogotovo odgovorna lica u slobodnim zonama, mogu uvoziti i izvoziti čak i robu koja je zabranjena, jer nemaju nikakve sankcije.
Vi se sećate kada je bila u pitanju droga, sećate se da je bilo u kasama nekih resora 600 kilograma droge.
Ona je zabranjena, vi znate o kome je bilo reči, pisale su novine itd. Vidite da li je neko odgovarao i da li se zna gde je završila droga od 600 kilograma koja je bila u nekim resorima.
Vidite, u slobodnim zonama mi tako procenjujemo, radiće ljudi iz određenih političkih stranaka ili određeni profiteri dobijaće dozvole. Ovim predlogom zakona to nije dobro precizno uređeno, niti se pokušava sprečiti namera pojedinaca koji budu u prilici da prekrše zakon.
Zakon je morao biti daleko precizniji, određeniji, norme moraju da budu takve da onemoguće i nedozvoljenu trgovinu, da spreče vršenje raznih zloupotreba, a kada je u pitanju dozvola za rad slobodnih zona, pitanje je sada da to opet neće biti na feudalan način raspoređeno.
Da li će se u Srbiji slobodne zone formirati prema jačini lokaliteta pojedinih stranaka? To je ono što će biti opasno za slobodne zone i za sudbinu ovog zakona. Imate priliku u Pančevu.
Pančevo ima sve uslove za slobodnu zonu. Bilo je više pregovora i razgovora da se otvori slobodna zona, jer na plovnom delu Dunava, celom njegovom toku nema bolje lokacije kao što je to lokacija u Pančevu. Poznato je da u Pančevu imate industriju, tu je rafinerija, petrohemija, azotara, staklara i druge grane, a da imate takvu lokaciju da je bila jedna od najprivlačnijih za otvaranje jedne zone. Šta se dogodilo?
Dogodilo se ono o čemu je javnost dobro obaveštena i dogodilo se kroz privatizaciju da su profiteri za jeftine pare kupili Luku "Dunav" najprofitabilniju na toku Dunava, Luka "Dunav" Pančevo. Uzeli su je profiteri, došli su u Pančevo sa tašnom i mašnom sa Kanarskih ostrva, iz Rusije njih dvojica i kupiše Luku "Dunav".
Luka "Dunav" ima izuzetan strategijski značaj i država, odnosno Vlada Republike Srbije nije vodila računa o tome da li tu luku treba prodati i ako treba kome treba prodati, kome će ona biti u funkciji i sada se događa nešto novo.
Priprema se taj kupac, vlasnik da je preproda. Preprodaće je za pet puta veću cenu za godinu i po dana koliko ima vremena kako je kupio i sada se tu priprema da je preproda i da uzme pare i da ode sa ove teritorije. Doći će opet neki, profiter koji će opet radnike Luke "Dunav" i građane Pančeva zaviti u crno, oštetiti, osiromašiti, a onda se obogatiti na narodnom dobru.
Kažem – uslovi za slobodne zone, koja je namera i koji je cilj. Naravno, tamo gde god postoje uslovi slobodne zone treba da daju, ali da daju i da budu ekonomski opravdane, gde će građani Srbije i radnici imati od toga neku korist.
Sada i ovaj predlog zakona, pitanje je koliko će on moći da bude primenjen u praksi. Ali, svu vlast preneti i pretočiti u zgradu Vlade i njenih činovnika, to je besmisleno.
Ako govorimo o slobodnim zonama, što ne bi jedna regija ili jedna jaka opština ako ima uslove ili jedan grad što ne bi mogao da kaže – da, lokalna samouprava želi da slobodnu zonu otvori i da formira na svojem području.
Ovako, to će sve zavisiti od vladinih činovnika i davati takva ovlašćenja i isključivu nadležnost Vlade. Onda to nije slobodna zona, to je zona sa ograničenim trajanjem i ograničenim ovlašćenjima.
Ako sve treba da bude, da zavisi isključivo od činovnika Vlade, onda to nije slobodna zona, tu su ograničenja i prema tome slobodne zone će se formirati i otvarati po volji Vlade, a ne po volji i interesu građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS gospodin Momir Makrović, detaljno je obrazložio amandman koji je podneo na član poslanik Gordana Pop-Lazić ispred SRS.
U članu 22. predviđeno je da je, korisnik dužan da omogući sprovođenje mera carinskog nadzora i kontrole i vodi propisanu evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u zonu, izvozi, odnosno iznosi iz zone i koristi u zoni. Malo je ovo nespretno formulisano, kao definicija.
Međutim, kada je u pitanju ova norma, ona je morala da bude sadržana i u kaznenim odredbama, u članu 34. i članu 35. nema nijedne reči o tome šta će se desiti ukoliko neko unosi i iznosi robu ili iz carinske zone, odnosno iz slobodne zone iznese robu, ne vrati robu.
Šta je sa robom? Da li je roba prošvercovana, prodata i da li postoje neke sankcije protiv onoga koji u slobodnoj zoni bude iznosio robu iz slobodne zone i trgovao na veliko i na taj način ostvarivao profit, a da se protiv njega ne preduzimaju određene zakonske mere?
Dakle, u članu 22. jeste normirano, ali je preciznije, logičnije, pravno-tehnički daleko uređenije onako kako je to predviđeno amandmanom SRS na član 22. Zbog toga ukazujem da je bilo nužno da se predvidi sankcija za onoga koji robu ne vrati u slobodnu zonu, a pogotovu ako nema dovoljno kontrole, a pogotovo ako se radi o robi čiji je promet zabranjen da se nađe i u carinskoj zoni i u slobodnoj zoni.
Primera radi, droga i oružje. Ovim zakonom nije dovoljno predviđena kontrola i nadzor, ne samo carine, nego i drugih državnih organa, jer može se slobodna zona pretvoriti u slobodnu trgovinu oružja i droge i druge robe koja je zakonom zabranjena. Malopre je narodni poslanik pomenuo da će danas biti Statusna konferencija predsedniku SRS, ona je već počela, u Hagu.
Malo se, dame i gospodo, govori ovih dana od strane zvaničnika u ovoj državi kako je bilo moguće da Naser Orić, koji je bio komandant 28. divizije, u okolini Bratunca iz Žepe pobije sa mudžahedinima oko 3.500 Srba. On je dobio kaznu kao što bi dobio neko da je ukrao jednu biciklu, dobio je kaznu kao da je opalio šamar nekome ili nekoga udario.
Vidite, muslimani nisu davali dokaze, niti su trgovali dokazima o filmskim snimcima i materijalnim dokazima o zločinima koje je počinio Naser Orić sa njegovim zločincima. A u Srbiji su se utrkivali ko će pre da dođe do nekog dokaza ili pismenog ili bilo kog drugog materijalnog dokaza, da ga mnogi prodaju Karli del Ponte ili drugim Haškim zločincima, koji sude u tome samozvanom Haškom sudu, takmičili su se ko će protiv vojnog vrha, političkog vrha i patriota i rodoljuba Srbije da pruže dokaze našim osvedočenim neprijateljima. To se pretvorilo u slobodnu zonu prodaje dokaza.
Vidite, muslimani nisu davali dokaze da se osudi zločinac, a naši organi su imali bezbroj dokaza o tome koje je zločine počinio Naser Orić. Naši zvaničnici odlaze da kleče i pozdravljaju u Srebrenici one koji su nad Srbima počinili najveće ratne zločine. Recipročno nismo imali takve slučajeve. Žalosno je da se taj Haški tribunal pretvorio u sud protiv Srba, sud koji samo sudi Srbima, sud koji optužuje prof. dr Vojislava Šešelja za verbalni delikt.
Četvrta je godina kako ga drže u tom kazamatu bez ijednog materijalnog dokaza da je bilo šta učinio. Optužuju ga za komandnu odgovornost. Hajde, nađite nekog ministra ovde, osim vojnog, koji bi mogao i trebao da odgovara po komandnoj odgovornosti. Nije komandovao ni jednom armijom, ni jednom divizijom, ni jednom brigadom ni bataljonom.
Optužuju ga za ličnu odgovornost. Lično nije učinio nijedno krivično delo, nema nijednog dokaza, a optužuju Vojislava Šešelja da je objektivno odgovoran.
Nije bio predsednik države, nije bio vojni ministar, nije imao pod komandom nijednu vojnu formaciju. Vidite kako se sudi srpskim patriotama, vidite kako se izriču kazne u tom Haškom tribunalu Srbima, a evo, dame i gospodo, narodni poslanici, kako je taj sud izrekao kaznu Naseru Oriću dve godine kao da je ukrao bicikl ili da je ukrao tri kokoške i dobio je toliku kaznu.
Vidite, mi srpski radikali ukazujemo aktuelnoj vlasti da se okrene Srbiji, da gradi svoju državu, da gradi odbrambene sisteme svoje države, da vojsku izgrađuje, da vojsku reformiše, toliko da može imati vojsku koja može braniti državu od spoljnog neprijatelja, a onemogućiti da u tome učestvuju i oni iznutra.
Vojska nam je zaista spala na najniže grane. Videli ste koga su izabrali za vojnog ministra. Dame i gospodo, mi u vojsci imamo časne i poštene generale, oficire koji su po nekoliko akademija završili, ali ne mogu takvi doći da komanduju našom vojskom.
Naša vojska je materijalna, u našoj vojsci nema danas oružja, reći ću da mi imamo rezerve, čak devize držimo u inostranstvu, ali vidite nemamo mogućnosti da kupimo avione, nemamo mogućnosti da modernizujemo vojsku, da je ojačamo, da nam Šiptari i spoljni neprijatelj sutra ne otmu Kosovo, da možemo sačuvati svoju teritoriju, svoju celovitost, a Ustav obavezuje sve državne organe da na tom pravcu rade.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, ima razloga da se sednica prekine sve do dolaska nadležnog ministra koga je Vlada odredila u predlogu da brani i obrazlaže narodnim poslanicima Predlog zakona.
Ovako narodni poslanici iz svih političkih stranaka ostaju uskraćeni, a vidite da se na tom planu najviše zalažu poslanici SRS. Osnovno je da treba ministar koji zastupa Vladu i određen je od strane Vlade da bude prisutan da bi davao odgovore na postavljena pitanja.
Ja imam pet-šest pitanja koja se odnose isključivo na odredbe predloženog zakona.
Ne vidim ko ovde menja ministra, da li je ministar ili Vlada odredila zamenika, da li zamenik može da daje obrazloženja i da zastupa. Kako nema predstavnika Vlade, stekli su se uslovi da prekinete sednicu po ovoj tački dnevnog reda i da nastavimo kada dođe ovlašćeni predstavnik Vlade da daje odgovarajuće odgovore na postavljena pitanja.
Ne radi se ovde o nekom beznačajnom zakonu. Radi se o zakonu koji se tiče 140 i više opština. U pitanju su prava i obaveze lokalne samouprave. Građani očekuju da ovaj parlament donese jedan zakon koji će ići u njihovu korist, zakon koji će poboljšati uslove funkcionisanja institucije lokalne samouprave.
Imali smo priliku, bar danas, da čujemo izlaganje gospodina Aleksandra Vučića koji je govorio o problemima lokalne samouprave, o tome koje sredine, koji regioni i koje oblasti treba da imaju prioritete za naše građane na lokalnom nivou.
Dakle, radi se o vrlo važnim pitanjima. Nije ovde bitno ko je, šta je, ali u svakom slučaju predložena rešenja treba do te mere urediti, normirati, do te mere precizirati i usvojiti u parlamentu dobar zakon koji će podjednako i ravnomerno ići u korist lokalne samouprave, tj. opština, bez obzira ko je na vlasti.
Ako mi dozvolite, još par rečenica...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Jojiću.)
... kada su u pitanju ove takse i kada je u pitanju razvoj infrastrukture na lokalnom nivou.
Po narodnim dobrima i bogatstvu ove republike vidim da se ipak podjednako i ravnomerno ne vodi računa.
Prisutna je u praksi takva situacija da ako je na vlasti neka partija ili neki funkcioner, u tom slučaju će taj imati više mogućnosti da prenosi sredstva i da razvija određene infrastrukturne sisteme i da pomaže građanima na tom području, a ima i lažnih obećanja...
(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju, četiri minuta i deset sekundi.)
Imate situaciju, pogledajte Taru, Zlatibor, Zlatar, Javor i ostale regione o kojima zaista država, odnosno Vlada i predstavnici vlasti ne vode dovoljno računa, o njihovim prednostima i iskorišćavanju takvih prirodnih bogatstava.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je jedna materija uređena jednim zakonom, nije dopušteno da se ta ista materija ili iste norme prepisuju i pišu i ugrađuju u norme drugog zakona. To je slučaj sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i sa zakonom koji je pred narodnim poslanicima.
Dakle, to je Zakon o finansiranju lokalne samouprave.
Lepo je i potpuno tačno izložila narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović, na primeru Požege i na primeru drugih opština u kojima se odvijaju određene aktivnosti i funkcioniše vlast.
Mi posebno sagledavamo vlast tamo gde su srpski radikali na vlasti. Kao što vam je poznato, u većem broju opština SRS jeste na vlasti, bilo da su sami na vlasti, bilo da su u koaliciji.
Ono što mi iz SRS smatramo, jeste da je ovaj amandman narodnog poslanika gospodina Milana Stevovića, logičan, prihvatljiv na jedan jednostavan i logičan način.
On uređuje normu koja treba da bude primenjena u članu 20. predloženog zakona.
Pre svega, u članu 20. Predloga zakona koji reguliše samodoprinos, odluku o uvođenju samodoprinosa, građani donose referendumom ili davanjem pismene izjave u skladu sa propisima kojima je uređen postupak neposrednog izjašnjavanja građana ako ovim zakonom drugačije nije određeno.
Čudo jedno, sada imamo važeći Zakon o lokalnoj samoupravi, imamo ovaj predlog, a idemo još korak dalje, odnosno predlagač i kaže, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Ovo je sasvim nejasno, ovo je sasvim suvišno, dovodi do zabune kod primene propisa i norme. U stavu 2. predloga ovog člana, oblik i način neposrednog izjašnjavanja građana uređuje se statutom jedinice lokalne samouprave.
Imate odredbu u stavu 1. koja je konfuzna i kontradiktorna. Drugo, nije u saglasnosti sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi. U amandmanu narodnog poslanika Milana Stevovića koji je predložio da ova norma bude jasna i precizno definisana kaže se – odluku o uvođenju samodoprinosa građani donose na način koji je regulisan Zakonom o lokalnoj samoupravi. Šta ćete jasnije, logičnije, efikasnije, celishodnije i potpunije? Sve je regulisano u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Zašto sada propisujemo istu tu normu u Zakon, pa čak i u ovom zakonu je predviđeno, ako to nije drugačije regulisano. U kojoj odredbi, zašto ne kaže, ako je to drugačije regulisano. u odredbi ovog člana tu i tu, u normi toj i toj ovog predloga zakona.
Zbog toga smatram, dame i gospodo narodni poslanici, da ima osnova i da treba prihvatiti ovaj amandman, jer je on veoma delotvoran. S druge strane, ovde se malo govori, izvinjavam se predsedavajući ako vam uzmem samo još malo sekundi vremena, o kontroli utroška sredstava iz samodoprinosa.
Ne znamo i nemam podatke da je u poslednje vreme, bar za ovih četiri-pet godina u Pančevu niko nije zavirio da dođe i da vidi kako se namenski troše sredstva iz budžeta, kako se troše sredstva iz drugih oblika i vidova prihoda u onu kožnu torbicu što dolaze u opštinsku kasu. I zbog toga smatram i kada je samodoprinos u pitanju kontrola utroška namene sredstava je izostala u praksi i to možete i sami da se uverite, samo da tražite izveštaj.
Neka budžetska i finansijska inspekcija uđu u sve tokove, videćete da ima dosta i određenih propusta i zloupotreba sa čim se mi, naravno, ne slažemo. Zalažemo se da se poboljša i donese dobar zakon, ali zakon koji će biti u primeni i u interesu naših građana.

Nije sporno da su održani lokalni izbori, između ostalog i u opštini Kovin, ali samo radi javnosti, u opštini Kovin dođe svita iz Vlade sa crnim audijima, škodama, limuzinama, obećaše građanima da će imati bulevare, aerodrome i da će fabrike da prorade itd.
Međutim, dođoše sa mašinama iz jedne stranke i te mašine u subotu su se pola sata nalazile na jednom putu između Kovina, Gaja i Dubovca i nestadoše mašine. U subotu se to radi, u nedelju izbori. Neke stranke su donele i delile brašno građanima, obećali da će biti daleko bolje, međutim, mogu vam reći da će građani sigurno o tim obećanjima dobro da razmisle jer tamo nema realizovanih obećanja koja se daju, nema puteva, ni trotoara. Između Malog Bavaništa i Gaja tri kamiona šljunka su prosuta i naišla je mašina, buldožer razgrnuo to i obećali sedam kilometara puta građanima.
Završiše se izbori, a nema mašina, nema ministara. Dođe ministar prosvete i obeća da će biti izgrađene dve sportske sale u Kovinu, dođe u naseljeno mesto Deliblato zloupotrebljavajući funkciju ministra uoči samih izbora. Pokupio je decu od prvog do osmog razreda da se slika sa njima i obeća kako će ubuduće manje učiti i da će svi doći do željenog rezultata i upisa na fakultete i neka se nadaju zaposlenju. To je bila jedna zaista neprimerena akcija i aktivnost. Mi se ne osvrćemo na takve stvari.
S obzirom da je u pet-šest opština u Srbiji došlo do raspisivanja izbora pod prinudom, ali prinudom Vlade, to nikada nije bilo zabeleženo i zapisano u prošlosti da je bilo toliko izbora i uvođenja prinudne uprave. To su bili razlozi, jer su na prethodnim lokalnim izborima stranke koje ovo danas žele, imale loš rezultat. Neka sačekaju te stranke sledeće izbore pa neka vide kako će proći.
Ono što je osnovno, ne treba građane obmanjivati, ne treba davati lažna obećanja. Voleo bih da je neko iz Ministarstva poljoprivrede došao u opštinu Kovin i saopštio građanima: vi građani opštine Kovin imate 242.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, među kojima Pločica, Skorenovac, Gaj, Dubovac, Mramorak, Malo Bavanište itd.
Međutim, zašto neko ne dođe iz Vlade i kaže: otvarajte ovu fabriku šećera, to je najmodernija fabrika šećera u bivšoj SFRJ, a i sada u Srbiji. Zatvorena je i ne radi od 2000. godine.
Građani, kao što i sami možete da proverite, imaju 242.000 hektara, a da veliki broj građana proizvodi šećernu repu u opštini Kovin, a prinuđeni su da voze šećernu repu i nekim profiterima, koji su postali vlasnici šećerana, kao što je slučaj sa Kovačicom – Kole je kupio za tri evra. Ova ne radi, a najsavremenija tehnologija, građani prodaju šećernu repu drugima u Kovačicu i u Zrenjanin, a imaju najmoderniju šećeranu u Kovinu. Oko 400 radnika je ostalo bez posla.
Zašto se ta šećerana ne pokrene? Zašto Vlada iz svojih rezervi ili bar da napomenem, bar jednu od onih pet milijardi evra koje se nalaze kao devizne rezerve u inostranstvu, bar jednu milijardu ne da individualnim poljoprivrednim proizvođačima, zadrugama i poljoprivrednim kombinatima, da unapredimo poljoprivredu i obezbedimo izvozni plasman i hranu za naše građane u našoj državi.
Prema tome, rezultat tih lažnih obećanja građani vide već sada. Mi nikada u kampanji nećemo davati lažna obećanja i nećemo obmanjivati javnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svojoj izjavi moja koleginica gospođica Nataša Jovanović me je unapredila u čin generala, u stvari to je bilo ranije, bio sam glavni inspektor i to je najviše zvanje koje je bilo onda u policiji, a ne zvanje generala, što se danas može rangirati prema zvanjima u policiji itd. Samo radi istine i pojašnjenja ove činjenice.
Dame i gospodo, poznate su mi okolnosti i metodologija korišćenja podataka kada je u pitanju utvrđivanja identiteta i isprave na osnovu kojih se utvrđuje identitet određenih lica. Ono što bih želeo da istaknem, to je koji su bili razlozi za predlaganje ovakvog predloga zakona.
U obrazloženju predlagač kaže: "U funkciji prevencije i borbe protiv terorizma i drugih oblika kriminalnog delovanja, pitanjem identifikacionih dokumenata bave se Međunarodna organizacija za civilni avio saobraćaj, Savet Evrope i njegova tela i mnoge druge međunarodne organizacije, i u toj oblasti postoje brojni međunarodni standardi, preporuke i direktive."
Ono što nama srpskim radikalima smeta, imamo ozbiljan prigovor: definisati u zakonu i obrazložiti da se radi o direktivama apsolutno je neprihvatljivo.
Ako se radi o direktivi, dajte, gospodo iz Ministarstva, izađite i pokažite tu direktivu, ko je našoj državi dao direktivu, prevedite je na srpski jezik da možemo svi da pročitamo i da svi građani Srbije saznaju čija je to direktiva i na osnovu čega mi treba da se pridržavamo nekih međunarodnih standarda.
Ako su razlozi suzbijanje terorizma i kriminaliteta, moram reći da naša policija istorijsko iskustvo ima, na najvišem svetskom nivou.
Mi smo do sada uspevali sa našom jakom službom organa unutrašnjih poslova da otkrivamo najteža krivična dela, pa i kada je bio u pitanju organizovani kriminal.
Osnovni identifikacioni dokument koji je u predlogu, lična karta, i do sada je postojao; i do sada su naši organi bili u situaciji da utvrđuju identitet, da otkrivaju i rasvetljavaju krivična dela, da prijavljuju izvršioce krivičnih dela, da privode nadležnim organima tj. sudu radi suđenja i preduzimanja određenih represivnih mera, a preventivne mere u cilju utvrđivanja identiteta određenih lica.
Nama nije poznato da li imamo neki prevod, konkretno od neke uporedne policije iz Evrope, da možemo da upoređujemo da li ovaj predlog našeg zakona koji je sada pred parlamentom liči i da li će izgledati kao zakon o ličnim dokumentima Francuske, Nemačke, Engleske, Belgije, Holandije, Italije, Amerike, Australije, Rusije, Belorusije itd. Poslanici bi trebalo od predlagača, a to je izostalo, jer predlagač se nije odlučio da ....
(Predsednik: Vreme.)
Obrazlagaću sledeći amandman.
(Predsednik: Molim vas, pre toga se javio po ovom amandmanu jedan poslanik, pa ćete obrazlagati sledeći amandman, javićete se. Tom prilikom ćete se, pretpostavljam, držati amandmana).
Izvolite, završite sada.
U redu, neka dođe kolega.