Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8548">Petar Jojić</a>

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da aktuelna vlast ne obraća pažnju na one zakone na koje ih obavezuje Ustav, koji treba da se nađu na zasedanju, pre svega, u toku Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, postavljam pitanje kada će na dnevnom redu biti set zakona o pravosuđu, o izboru sudija, reizboru sudija, tužilaca, predsednika sudova i ostalih nosilaca pravosudnih funkcija?
To predviđa Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, i to u članu 5. stav 2: ''U toku Drugog zasedanja, nakon izbora Vlade, Narodna skupština će usaglasiti s Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva, i to zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, Visoki savet sudstva, organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Državno veće tužilaca.''
Dame i gospodo, moraju ovi zakoni da budu pred Parlamentom na vreme i na način kako predviđa Ustav. Ustav je najviši pravni akt. Zakon za sprovođenje Ustava imperativno nalaže Parlamentu i nadležnim organima da pred Skupštinu podnesu predloge određenih zakona kako bi oni mogli biti usklađeni s Ustavom.
Nedavno sam postavio pitanje koje se odnosi na broj predmeta koji se nalaze pred Ustavnim sudom.
Dakle, koliko nerešenih predmeta ima po godinama, s obzirom na to da nemamo Ustavni sud, da nemaju građani Srbije mogućnost da se obrate, kako fizička, tako i pravna lica, nadležnim institucijama države, tj. nadležnom ustavnom sudu da spreči samovolju i inflaciju nepotrebnih, da kažem, u praksi neprimenljivih, kako zakona, tako i podzakonskih akata?
Naši građani nemaju kome da se obrate, da traže zaštitu, nemaju tu zaštitu zbog toga što je na delu inflacija uredbi i drugih podzakonskih akata postojeće vlade, aktuelne vlade u ovoj državi. Reč je o inflaciji zakona koji u praksi ne mogu da nađu primenu.
Zbog toga postavljam pitanje i tražim odgovore - kada će se ovi zakoni naći pred Parlamentom? Drugo su pitanja koja sam postavio u vezi s nadležnostima i radom Ustavnog suda, da bi građani Srbije mogli da znaju da li će računati na Ustavni sud države Srbije, ili da se direktno obraćaju nadležnim međunarodnim institucijama i Međunarodnom sudu u Strazburu.
To je ono što sam želeo da kažem kao poslanik SRS-a. Srpski radikali se zalažu, pre svega, za to da pravo bude iznad politike, a ne kao što je slučaj - politika je iznad prava, iznad Ustava.
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam jednu peticiju koju je potpisalo više od 400 stanovnika naseljenog mesta Banatski Brestovac.
Građani Banatskog Brestovca daju podršku direktoru OŠ "Olga Petrov" Alisi Uskoković, koja ima prebivalište u Banatskom Brestovcu.
Stanovnici Banatskog Brestovca su, uglavnom, roditelji dece koja pohađaju OŠ "Olga Petrov" u Banatskom Brestovcu. Roditelji iz Banatskog Brestovca zapravo su protiv smene gospođe Alise Uskoković, koju demokratski blok u ovom trenutku želi da smeni.
Demokratski blok je smenio i školski odbor u ovoj školi, prema mojim saznanjima.
Ovu peticiju su potpisali, kažem, građani, tj. roditelji dece koja pohađaju osnovnu školu u Banatskom Brestovcu i traže da sadašnji direktor ostane, kao pošten čovek, kao osoba stručna i sposobna da vodi osnovnu školu u Banatskom Brestovcu. Zamoljen sam da narodnim poslanicima ovo predočim.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od ministra prosvete, gospodina Zorana Lončara - ko je organizovao ovu akciju za smenu direktora OŠ u Banatskom Brestovcu, gospođe Alise Uskoković?
Mi smo u ovoj nedelji imali, a i prethodne nedelje, akciju prikupljanja potpisa za peticiju da javni servis prenosi direktno suđenje iz Haga prof. dr Vojislavu Šešelju, jer je u uporednom pravu i u svetu i te kako važno da javnost bude uključena u ovakve procese. Sudi se pojedincu, prof. dr Vojislavu Šešelju, a, u stvari, sudi se srpskom narodu.
Imali smo priliku, dame i gospodo, da se susretnemo s našim građanima u Republici Srbiji, a u južnom Banatu, gde je velika podrška građana, građani traže da javni servis vrši direktan prenos suđenja prof. dr Vojislavu Šešelju, kako bi građani Srbije znali šta se tamo događa, kakvo je to suđenje, kakav je to sud, da znaju kakvi su oni koji sude, da znaju da se međunarodna politika moćnika stavila iznad prava i iznad pravde.
Zbog toga, smatramo da javni servis mora da prenosi suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju, koji se optužuje a nije počinio nijedno krivično delo. Zato ćemo istrajati u ovome. Svakako da očekujemo pozitivan odgovor i sa televizije, da ovaj prenos bude zaista direktan i da građani znaju kakav je to sud, da znaju ko sudi Srbiji i ko sudi srpskom narodu.
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 7. sa obrazloženjem, a u tom pravcu ja ću pokušati da skrenem vašu pažnju na odredbe koje se predlažu, a s druge strane pozivajući se i na odredbe koje su propisane u Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 67/2003.
Kada su u pitanju odredbe koje se predlažu u ovom članu, radi se o modifikaciji skoro istog sadržaja i skoro istih činjenica i skoro istih inkriminisanih radnji ukoliko ih neko učini.
Iz člana 7. vidi se da su odredbama u Glavi 31 Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđene i sankcije, a i predviđena dela, ukoliko neko na sportskim priredbama počini bilo koju radnju koju propisuje norma člana 343. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Dame i gospodo, 2000. godine SRS je u Saveznoj vladi pokušala i založila se da se izvrši kodifikacija krivičnog zakonodavstva. U tom cilju, ja sam formirao, kao savezni ministar pravde SRJ, jednu komisiju i grupu stručnjaka, stručnjaka sa pravnih fakulteta, stručnjaka iz MUP-a, i Republičkog i tada Saveznog, zatim iz Saveznog suda, Republičkog Vrhovnog suda, Republičkog tužilaštva i Saveznog tužilaštva, pa čak i iz okružnih tužilaštava i okružnih sudova.
Bila nam je namera, ministrima iz SRS u Saveznoj vladi, jer je došlo vreme, pošto je naše krivično zakonodavstvo bilo prevaziđeno u nekim odredbama, s druge strane nije bilo usklađeno sa međunarodnim standardima, mi smo želeli da krivično-procesno i krivično-materijalno pravo kodifikujemo i da sve to bude u jedom zakoniku kada je u pitanju materijalno pravo, Krivični zakonik, a s druge strane da se donese i novi zakonik o krivičnom postupku. Ranije su imali nazive Krivični zakon SRJ, a još ranije SFRJ i bio je Zakon o krivičnom postupku.
Bila nam je namera u Saveznoj vladi da izvršimo kodifikaciju, da sve što je demokratsko i sve što danas prihvata međunarodna zajednica i međunarodni standardi, na nivou međunarodnih standarda mi smo pokušali da krivično zakonodavstvo objedinimo kako bi se lakše moglo primenjivati.
U tu svrhu, dame i gospodo narodni poslanici, nijedan predlog zakona u Saveznoj vladi nisam želeo da predložim da ide na Vladu, ni na Saveznu skupštinu, dok nisam imao urađen projekat preko Instituta za uporedno pravo. Mogu vam reći da Institut za uporedno pravo predstavlja jednu instituciju koja može mnogo pomoći nama kada se predlažu i donose određeni zakoni.
Dame i gospodo, na to sam želeo da vam skrenem pažnju, a pogotovo kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, verujte da je naša država tada, da smo u Saveznoj vladi tada pripremali predlog najdemokratskijeg zakonika o krivičnom postupku u Evropi.
Išli smo čak korak ispred Francuske, Engleske i Nemačke, pogotovo kada smo želeli da se izvrši zaštita sloboda i prava naših građana. Ako u jednoj državi želite da vidite kakva je demokratija, pogledajte i pročitajte njihove odredbe koje se odnose na zakonik o krivičnom postupku, a isto tako i na prekršajni postupak.
Dame i gospodo, u članu 344. Krivičnog zakonika je normirano – ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir.
Imate jednu dispoziciju, kratku, jasnu definiciju norme koja se u svakom slučaju može i prepoznati, može se primeniti i na taj način obuhvatiti sve ono što predstavlja i prekršaj i krivično delo kada su u pitanju sportske manifestacije. Za ova dela i ove radnje zakonodavac predviđa da će se kazniti zatvorom do tri godine. Imamo normu.
Dakle, već imamo propisano u Krivičnom zakoniku. Stav 2. kao teži oblik krivične odgovornosti – ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Dogovor za izvršenje krivičnog dela, to bi se možda moglo analogno, logički, da se primeni i na one grupe i kolovođe koje se dogovaraju da na sportskim manifestacijama mogu da izvrše krivična dela ili prekršaje. "Ko se sa drugim dogovori da izvrši određeno krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine".
Dakle, imate samo i dogovor propisan u Krivičnom zakoniku, što je norma jasna, kratka i definisana i za primenu je apsolutno odlična.
U članu 348. Krivičnog zakonika Republike Srbije je propisano – ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu, nosi ili drži vatreno oružje, municiju ili eksplozivne materije. Predlog zakona sadrži eksplozivne materije, imamo eksplozivne materije već u Krivičnom zakoniku. ''Ako je predmet dela iz stava 1, ovog člana, vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavljanje, razmena, nošenje ili držanje nije dozvoljena, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.''
Teži oblik krivične odgovornosti, Krivični zakonik kako normira, u stavu 3 – ''Ako je predmet dela iz stava 1. i 2. ovog člana, veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.''
Dame i gospodo narodni poslanici, samo sam želeo kroz ove primere da navedem i da istaknem da imamo norme propisane u Krivičnom zakoniku, a reći ću na kraju ko je kriv što se te norme ne primenjuju. Ne bih oduzimao vreme, samo bih skrenuo pažnju na odredbu člana 20.
U obrazloženju na strani 2 predlagač obrazlaže zašto se ova norma predlaže, a istovremeno predlagač konstatuje i predlaže, odnosno on samo konstatuje da se iz odredbi predloženih normi izostavlja namera jer je sudska praksa, kako predlagač kaže, ta koja će tražiti da se utvrdi u toku postupka namera nečija koji učini bilo koju radnju koja je zabranjena i koja se zabranjuje.
Dame i gospodo, nijedan sudija, nijedno sudsko veće neće smeti da donese odluku ukoliko ne utvrdi nameru učinioca krivičnog dela. Ona mora biti utvrđena. Postoje krivična dela koja se mogu učiniti iz nehata, krivična dela koja se mogu učiniti iz svesnog nehata i krivična dela koja se mogu izvršiti iz nesvesnog nehata.
Sve je to različito, različito normirano, različito se primenjuje Krivični zakonik i različiti su oblici krivične odgovornosti. Ovo, što kaže moj uvaženi kolega, sa mesta, narodni poslanik Krasić, ovo se samo može izvršiti direktnim umišljajem, nema ovde eventualnog umišljaja.
Meni je dobro poznato, jer sam učestvovao na hiljade obezbeđenja i kao organizator obezbeđenja i neposredni učesnik., MUP ima veliku odgovornost da zaštiti javni red i mir i da obezbedi da se ove sportske manifestacije održavaju pod normalnim uslovima, da se obezbedi zaštita naših građana i onih koji dolaze da gledaju utakmice i da učestvuju na sportskim manifestacijama.
Dame i gospodo, u ranijem Zakonu iz 2003. godine propisano je kada su u pitanju troškovi obezbeđenja, što je napomenuo i narodni poslanik SRS, general Delić, u važećem Zakonu i to u članu 19 – Troškovi sprovođenja mera, od 7. do 15. člana. Gospodine ministre, samo malo vaše pažnje za jednu stvar, vi ćete sada reći da li je to u praksi moguće ili nije – organizator može sa Republikom Srbijom zaključiti ugovor o obavljanju određenih poslova obezbeđenja.
Ja pitam vas, gospodine ministre, da li ste vi imali priliku da zaključite u ime Republike Srbije i jedan ugovor sa organizatorom da plati troškove obezbeđenja i da na taj način ta sredstva, kako je ovde i predviđeno u ovom članu, uđu u budžet Republike Srbije?
Greška je ovde i nedostatak u zakonu, pogledaćete u članu 19, nije ovde trebalo da stoji ''može'', nego ''ministar unutrašnjih poslova zaključuje ugovor sa organizatorom''. Onda biste vi imali veća ovlašćenja, nema alternative ''može'' i ''ne mora'', nego ''mora'', zaključiće ugovor sa organizatorom i da se utvrde troškovi za obezbeđenja, da ta sredstva idu u budžet Republike. Zbog toga je i u ovom zakonu nedostatak koji je važeći, bar u ovom članu – Obezbeđenje sportskih utakmica i drugih priredbi, određene norme nisu baš precizne.
Narodni poslanici SRS su sa logikom tumačili predložene norme, dovodili ih u vezu sa važećim Zakonom, a drugo, procenjivali sa svoje strane da li je to moguće u praksi izvršiti.
Ono što iz svog životnog iskustva mogu da kažem, to je, da MUP ima određena ovlašćenja kada pojedini izgrednici, pogotovu povratnici, dođu na ''Marakanu'' ili ''Partizanov'' stadion i po drugi put učine prekršaj ili krivično delo, e onda policija mora da reaguje. A policija ima ovlašćenja i ima određena sredstva.
Još nešto, general Delić je postavio pitanje koliko je podneto krivičnih ili prekršajnih prijava i šta je bilo sa onima koji su činili nerede.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve dotle dok neko ne bude osuđen od 5 do 10 godina kada je neko lice lišeno života na sportskoj utakmici, dok se ne budu preduzimale određene mere i ne budu sredstva informisanja uključena nećemo lako moći da se obračunamo sa onim povratnicima.
Nije sada greh, slučajni je izvršilac nekog dela, neovlašćeno ušao na stadion, ali ako je neko poginuo, kao što je ono dete iz Opova poginulo pre par godina na stadionu, molim vas, to je opasna stvar.
Zato prema povratnicima policija mora da preduzima određene mere, ima sredstva prinude i ovlašćenja, ali isto tako, gospodine ministre, izvršite jednu analizu, pitajte tužilaštvo i sudije zašto ne izriču adekvatne sankcije onima protiv kojih je MUP podneo krivične prijave, a pogotovo protiv povratnika. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Radiša Ilić je u stvari amandman koji treba da popravi ono što je nedostatak u Predlogu ovog zakona. Ako mi dozvolite, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se samo osvrnuo na jednu kontradiktornost u zakonu o putnim ispravama, jer je Predlog ovog zakona u određenim normama u suprotnosti sa Ustavom, a i u suprotnosti je sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Dame i gospodo, u članu 30. Predloga zakona predviđate: "Uz zahtev za izdavanje putne isprave stavlja se na uvid lična karta ili druga isprava iz koje se može utvrditi identitet, uverenje o državljanstvu - samo kod prvog izdavanja putne isprave po odredbama ovog zakona, kao i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva."
To je malopre najbolje objasnio poslanik Dragan Todorović ispred Srpske radikalne stranke, jer je ozbiljno ukazao na to kakve su mogućnosti za brojne zloupotrebe i koje posledice mogu da proizađu u vezi sa tim.
Šta sada znači odredba člana, ako uporedimo odredbu člana 30. sa odredbom člana 27. stav 6, koji kaže: "Radi utvrđivanja identiteta i drugih činjenica značajnih za rešavanje o zahtevu za izdavanje pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša i putnog lista, kao i fotografisanja i uzimanja otiska prsta i potpisa, prilikom podnošenja zahteva obavezno je prisustvo lica kome se izdaje putna isprava."
Dame i gospodo, stručna javnost će ovo vrlo brzo osuditi i reći će - ovde lud zbunjenoga pravi smešnim, da ne kažem nešto drugo. U članu 231. Zakonika o krivičnom postupku, dame i gospodo, propisano je u stavu 2: "Kada je to neophodno, radi utvrđivanja istovetnosti, ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog i uzeti otiske njegovih prstiju i javno objaviti fotografiju osumnjičenog i predvideti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta."
Šta ćemo sada, dame i gospodo narodni poslanici? Kako će sada predlagač da objasni koju normu treba sada primeniti, ako Zakonik o krivičnom postupku izričito normira i određuje da uzimanje otisaka i fotografisanje lica može da izvrši službeno lice organa unutrašnjih poslova samo ukoliko postoji odobrenje istražnog sudije, a na rešenje i na obrazložen predlog javnog tužioca.
U ovoj situaciji, dame i gospodo, sada imamo nešto čime se krši, prvo, Ustav i drugo, krši se Zakonik o krivičnom postupku. Sporedno zakonodavstvo sada preuzima ulogu osnovnog zakonodavstva, narušava se pravna logika i narušavaju se norme u Zakoniku o krivičnom postupku.
Ja ću vam sada iskreno reći - kada sam ispred Srpske radikalne stranke bio u Saveznoj vladi izborio sam se da ova norma uđe u Zakonik o krivičnom postupku i da ne može policija sa ulice da hvata ljude za rukav, da ih dovodi u kancelariju, da uzima otiske i da fotografiše, kao što je u prošlosti bilo brojnih zloupotreba.
Mi srpski radikali smo se u Saveznoj vladi izborili za to da se poštuju osnovna ljudska prava i da se ne dozvoli samovolja i zloupotreba.
Da stvar bude jasnija, dame i gospodo, ta norma je prihvaćena i ostala je u Zakoniku o krivičnom postupku kada je demokratska vlast došla na vlast i usvojila izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Prihvatila je, dakle, one norme i dispozicije SRS. Zato se poslanici SRS grčevito suprotstavljaju zloupotrebama, samovolji i kršenju osnovnih ljudskih prava.
Znači, gospodine Todoroviću, ispred Ministarstva unutrašnjih poslova, uporedite ove odredbe iz Zakonika o krivičnom postupku, član 231, sa predloženim odredbama zakona o putnim ispravama, i to pre svega člana 27. u kome se kaže da sada organi unutrašnjih poslova više ne moraju da traže saglasnost ni tužioca, ni istražnog sudije. Zašto je sada potrebno da građanin dođe u policiju i da traži putnu ispravu i da ga onaj hvata za rukav i kaže - sada ideš u kriminalističku kancelariju, ''krim tehnike'', da ti uzmemo otiske prstiju i da te slikamo spreda i anfas i da vidimo da li ćeš moći da ideš u inostranstvo ili ne.
Vrlo je ozbiljna stvar. Ovo je ozbiljno pitanje i ja ne znam da li ćete vi moći ovo da opravdate i da li ćete moći građanima da date valjano obrazloženje. Da li će oni građani koji dolaze po putnu ispravu biti tretirani kao kriminalci i kao osumnjičeni ako se na takav način prema njima postupa? Ne može tako, dame i gospodo.
Poslanici, ako glasate za ovu normu grubo ćete prekršiti Ustav i osnovni zakon, a to je Zakonik o krivičnom postupku, koji je regulisao ovlašćenja organa unutrašnjih poslova kada su u pitanju mere koje može da primeni, a pre svega uzimanje otisaka i fotografisanje. Ovo je represija, ovo nije - dođem ja na šalter, popunim formular i kažem izvolite, ja čekam kada ćete da mi izdate pasoš. Ne.
Još nešto, kada je u pitanju izdavanje putnih isprava, pošto je to meni jako dobro poznato, imaćete ovakvu situaciju: građanin podnese zahtev za izdavanje putne isprave, operativac ide da proverava u zgradu gde on stanuje i ide kod komšije sa kojim on ne govori. Kaže - da li ti znaš toga i toga; on kaže – znam. A gde on stanuje? On stanuje na 5. spratu. A kakav je to čovek? Jao, molim te, nemoj o njemu. Kakav je? Ma nemoj, molim te, to je lopuža, kriminalac, bitanga, to je državni neprijatelj.
Molim vas, ovo su izuzetno važne stvari. Vodite računa, nemojte ove zakone da usvajamo ovako na brzinu po broju, jer se ne radi o zakonu o lovu i ribolovu, ni o jabukama i šljivama, i vinu i rakiji. Radi se o zakonu o statusu naših građana koji treba da ostvare osnovna ljudska prava. Apelujem na Ministarstvo unutrašnjih poslova da, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, posebno u skladu sa evropskim paktom o pravima i slobodama građana, član 6, obratite pažnju i ne dozvolite da bilo ko na mala vrata poturi da narodni poslanici usvoje nešto što će naneti ogromnu i nenadoknadivu štetu našim građanima u ostvarivanju njihovih prava. Hvala najlepše.
Prvo ću po Poslovniku, ako dozvolite.
Po Poslovniku ću prvo.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam jedno poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, drugim državnim organima i resorima koji su za to nadležni da izvrše proveru, da li se u Srbiji nalaze neovlašćena lica koja uzimaju razne izjave od naših građana i plaše ih da će ih jednog dana odvesti u Hag ukoliko ne budu pristali na saradnju sa određenim licima.
Srpska radikalna stranka ističe da je, kao što je rečeno od strane narodnih poslanika u prethodnim nastupima, veći broj naših građana bio pozivan u poslednje vreme da se od njih uzimaju određene izjave, da te izjave treba da se koriste u Hagu protiv predsednika SRS prof. dr Vojislava Šešelja.
Dame i gospodo, u zemljama sa razvijenim pravom, a to su u prvom redu Engleska i Vels, u pretkrivičnom postupku ne mogu da se koriste na glavnom pretresu izjave koje su uzete u policiji ili od tužilaštva, ili od drugih državnih organa na glavnom pretresu. Takve izjave se moraju izuzeti i ne smeju se priključiti u glavnom pretresu za suđenje.
Dame i gospodo, u ovim zemljama, a i u drugim, primera radi, navešću Englesku i Vels, valjano garantuju zaštitu od rizika štetnog publiciteta u prethodnim fazama postupka. Šta to znači? Da li može javni tužilac, specijalni tužilac, sudija Vrhovnog suda, sudija okružnog suda ili bilo koji nosilac državne funkcije tj. pravosudnog organa da daje izjave u medijima da je neko već kriv i da neko već treba da bude i osuđen? To je očito na primeru profesora Vojislava Šešelja koji se putem medija optužuje bez ijednog materijalnog dokaza, apsolutno bez ijednog pravno valjanog i relevantnog dokaza.
Ja ću vam napomenuti koliko u nekim demokratskim zemljama poklanjaju pažnje zaštiti određenog lica jer sve dok neko ne bude oglašen pravosnažnom odlukom, osuđen da je kriv, on se smatra nevinim. Ta zaštita postoji radi očuvanja pretpostavke nevinosti, o čemu sam napomenuo. Kada neka osuda bude doneta nakon veoma nepovoljnog publiciteta... Vidite, Bruno Veharić ne spada u nosioce pravosudne funkcije, već u člana neke političke stranke i on nastupa kao političar. Ne sme i ne može, od danas ne može da daje izjave putem medija kada je u pitanju prof. dr Vojislav Šešelj i drugi koji su optuženi pred bilo kojim sudom, ni domaćim ni stranim. On ne sme da se oglašava.
Na primer, u jednom slučaju u Francuskoj tri lica su bila optužena za zaveru radi pripremanja atentata na dom jednog ministra. Oni su na glavnom pretresu koristili svoje pravo ćutanja. Dok je glavni pretres još uvek trajao, ministar je dao intervju televiziji povodom jednog zakonskog projekta i pri tom izrazio mišljenje da su oni koji koriste pravo na ćutanje najčešće krivi. Zbog toga je apelacioni sud poništio i ukinuo odluku koja je bila ranije doneta, nepovoljnu po njih.
Zbog toga, dame i gospodo, ukoliko optuženi ospori izjavu datu pred policijom ili tužiocem u ovoj državi, bilo iz Haškog tribunala, bilo iz Specijalnog suda u Beogradu, ta izjava ne sme biti stavljena u predmet na glavni pretres da se sudi profesoru dr Vojislavu Šešelju jer je nedozvoljeno pravno sredstvo. Hvala vam.
Dame i gospodo, ova norma kao dispozicija apsolutno deluje nejasno i nerazumljivo - šest meseci, ovo na šta je ukazao narodni poslanik Dragan Todorović, vezano za obavezu obaveštavanja o prestanku razloga za odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave. Pazite, ponavljamo mi srpski radikali po peti put: "O svim činjenicama koje za posledicu imaju prestanak razloga za odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave i oduzimanje putne isprave nadležni sud ili drugi državni organ dužan je da odmah o tome obavesti organ nadležan za izdavanje putne isprave."
Meni kao pravniku nije jasno koji je to drugi državni organ. Sud razume svakog kada pročita ovaj zakon. Sudija kada dobije predmet slučajno po ovom zakonu da sudi, ili sudija za prekršaje, biće mu jasno. To je sud. Sada nama nije jasno, a mi iz SRS želimo da popravimo vaše greške i ove propuste koje ste učinili, ovo je dobra namera, ukazujemo i na prethodne članove kada je bilo - i drugi dokumenti, evo vam sada - i drugi organi. Sada vas pitam koji su to drugi organi.
Sledeće što je apsolutno neprihvatljivo, kaže - obavestiće odmah. Znate kako će to biti kod nekih državnih organa, birokrata? Odmah - posle šest meseci ili posle godinu dana, jer građanin ne zna da su prestali razlozi zbog čega im je putna isprava oduzeta. Ne u roku od tri dana.
Gospodo, ako hoćete da se zakon poštuje, a da se onaj birokrata koji ne postupi po zakonu kazni, dužan je da u roku od tri dana obavesti građanina da su prestali razlozi, a pogotovo, ovo podvlačimo, iz razloga što imamo veliki broj naših građana koji čekaju pred ambasadama; od 2000. godine do danas na stotine hiljada ljudi čeka u redovima pred ambasadama da bi išli da traže posao jer ova vlast nije mogla zaposliti građane, mada je to obećala.
Dakle, produžava se rok i nije određeno. Rokovi moraju biti precizni i zato mi smatramo da tekst ovog zakona nije dobar. Mogao je biti daleko bolji, jer u praksi dok prođe sudsku pisarnicu, drugi organ, javni tužilac... Šta ćemo da radimo ako istražni sudija donese rešenje i kaže - obustavlja se istraga protiv tog i tog, javni tužilac treba da da saglasnost, a javni tužilac ćuti i kaže - e sad neću, sudija, evo ti ga, ali putnu ispravu ne dam. Neću da se složim da mu damo putnu ispravu. Ako javni tužilac kaže - ne može da mu se izda putna isprava, ostaje na snazi ona mera prećutno, niko ne zna, ne zna ni građanin.
U praksi je ovo opasno. Možda naše ministarstvo, ljudi koji rade u Ministarstvu nemaju dovoljno iskustva na terenu i u praksi šta se dešava i zbog toga ukazujemo na ovu pojavu.
Jedno poslaničko pitanje, ako dozvolite, gospodine predsedniče. Poslanici iz drugih političkih stranaka, a i mi postavljali smo ta pitanja ranije. Sada postavljam pitanje ponovo, jer sam to pitanje postavio Ministarstvu pravde, pa mi je Ministarstvo pravde odgovorilo da nije nadležno. Sada postavljam pitanje Ustavnom sudu Republike Srbije - koliko ima nerešenih predmeta u radu? Koliko ima sudija i po kojim godinama?
Evo vidite, ako ovaj nakaradni predlog budete usvojili, uložio bih zahtev za zaštitu zakonitosti ili ocenu ustavnosti ovog zakona. Ja tu mogućnost nemam, jer ćete vi onemogućiti, a o tome je govorio i poslanik Batić, koji stalno govori - gde vam je Ustavni sud.
Mi srpski radikali postavljamo pitanje - koliko ima nerešenih predmeta? Radi se o hiljadama predmeta, prema nekim saznanjima. Zato tražim od Ustavnog suda, pošto se oglasilo Ministarstvo pravde da ne spada u njihovu nadležnost, da nam odgovori koliko ima nerešenih predmeta, jer to zavisi od ostvarivanja ustavnih prava naših građana i Ustavni sud treba da stane na put birokratiji i bezakonju, ako budemo mogli u buduće vreme, a to očekujte, građani Srbije, od SRS.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam ovaj amandman u ime SRS na član 49. gde sam predložio da se posle stava 1. dodaje stav 2. koji glasi: "O dostavljenim podacima nadležni organ odmah obaveštava lice čiji su podaci dostavljeni inostranim organima."
Dame i gospodo, ovo je jako osetljivo pitanje, radi se o podacima ličnosti, o podacima našeg građanina. Ovim podacima se ne može lako manipulisati. Ovde se otvara veliki prostor za brojne zloupotrebe. Srbija će predstavljati, ukoliko ovaj predlog zakona bude usvojen ovako kako jeste, vezano za ličnu kartu, elektronski konclogor.
Koliko je u drugim zemljama bilo suprotstavljanja ovim karticama i manipulisanju ličnim podacima građana, evo, ja ću vam sada na jednom primeru to pokazati. Do poznih 70-tih godina građani Francuske imali su legitimaciju načinjenu od papira i laku za falsifikovanje. Zato je 1979. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova krenulo da uvodi nove lične karte koje je trebalo da budu bolje, da obezbede od falsifikovanja i da budu pouzdanije za kontrolu. Međutim, odmah su se čuli glasovi protivljenja. Organizacije za zaštitu ljudskih prava i novinari počeli su da pokreću ovo pitanje na najvišem nivou i neki su istakli da bi to moglo značiti ograničavanje prava na slobodu kretanja.
Godine 1981. na vlast je došao socijalista Fransoa Miteran, koji je rekao da uvođenje kompjuterskih ličnih karata znači uskraćivanje ljudskih prava i da Francuska kao zemlja slobode ne može da ih primeni. Sličan stav je izneo i ministar pravde Rober Badinter, koji je smatrao da kompjuterske lične karte predstavljaju direktan nasrtaj na privatnost. Ministarstvo unutrašnjih poslova je tada povuklo inicijativu za uvođenje ličnih karata ovoga tipa. Evo primera jedne velike države koja je pre više od 20 godina povukla svoj predlog, jer je videla da taj eksperiment može da nanese štetu građanima, a nikako da bude koristan.
Pomoću ovih podataka i razmene podataka sa međunarodnim organizacijama ili državama nećete moći lako da kontrolišete u koje svrhe će sada Haški tribunal da traži podatke o Vojislavu Šešelju, gde je živeo, kad je rođen i gde je završio fakultet, a oni će tražiti iz Haškog tribunala i krvnu sliku profesora doktora Vojislava Šešelja, i koliko ima crvenih i belih krvnih zrnaca. To vam je ono što građani ne znaju, a neki organi mogu da zloupotrebe i da nanesu ogromnu štetu našim građanima.
Želeo bih samo da skrenem vašu pažnju na nekoliko minuta na to kako to stoji u uporednom pravu, dame i gospodo. U SAD postoji skoro alergijska reakcija na lične karte. Godine 1971. bilo je pokušaja da se broj socijalnog osiguranja provere u nacionalnoj identifikacionoj kartici, ali je inicijativa odbijena.
Slične inicijative su propadale, upravo na osnovu zahteva da se štiti pravo na privatnost. Dakle, štite se podaci svakoga građanina. I 1973, 1976, 1977. i 1981. godine i Karterova i Reganova administracija odbile su uvođenje ovakvih ličnih karata, ovakvih identifikacionih dokumenata.
Dame i gospodo, strane obaveštajne službe u našoj zemlji imaju ispostave i imaju svoje resore, okupirale su čitave delove naše države i nema nijedne institucije, niti organa u kome nisu instalirani, pogotovu iz Engleske i drugih zemalja koje vršljaju i čiji obaveštajci nesmetano i bez ikakve prepreke prikupljaju obaveštajne podatke i razaraju državu Srbiju. Sada im se ovim predlogom zakona omogućava da za svakoga građanina Srbije mogu da dobiju elektronskim putem podatke za 15 sekundi. Šta je to? Da li mi na taj način štitimo državu, nacionalne interese i naše građane? Ne štitimo naše građane na ovakav način.
Mnogobrojni obaveštajci, pod maskom privrednika koji dolaze da investiraju u našu zemlju, moći će da dođu do osnovnih podataka koji ih interesuju, da bi mogli na taj način ili da privatizuju EPS, ili NIS ili da u ovoj državi stvore haos i revoluciju i da je ponovo okupiraju. Dakle, sve ćete vi njima omogućiti ukoliko ova razmena podataka bude ostvarena na ovakav način.
Dame i gospodo, i građani Srbije, ja sam se danas uplašio, jer sam jutros čuo jednu vest: da je garda Ohaja okupirala niški aerodrom i da izvode vežbe. Ko zna šta će se sve desiti Srbiji, jer su gardisti iz Ohaja došli sa jednim generalom, a u stvari ne radi se o gardi, to je civilna odbrana i društvena zaštita. Ministar odbrane i Demokratska stranka predočili su srpskoj javnosti kako Srbija sarađuje sa drugim inostranim faktorima, sa velikim oružanim silama i da će te oružane sile biti podrška srpskoj vojsci, koja je spala na prosjački štap. Pa, zar iz Ohaja treba da nam dođu ovde, da nam okupiraju aerodrome i da izvode vežbe? Što niste pozvali Ruse, gospodo iz demokratskog bloka, da vam pokažu najnovije rakete, koje niko na svetu do sada nije proizveo? Velika Rusija je ta koja Srbiju može da pomogne i nemojte da se nadate da će ovi sa Zapada da vam pomognu i da pomognu građanima Srbije. Ne verujte im ni kada vam darove nose.
Zašto u ovom predlogu, gospodine Todoroviću, obraćam se vama kao predstavniku Ministarstva unutrašnjih poslova, niste napisali da će se koristiti ćirilica pri pisanju pasoša i formular za izdavanja pasoša biti na francuskom i engleskom, a zašto niste dodali i na ruskom? Kada Srpska radikalna stranka dođe na vlast prvo će joj biti da sa Rusijom sklopi savez i ona će imati na ovim prostorima uvek prioritet. I da dobijemo i mi ruski pasoš, sigurno, bez ikakve smetnje. Hvala vam.
Dame i gospodo, radi se o nacionalnom pitanju, a mislim da je najbolje tumačenje i obrazloženje u vezi sa ovim značajem dao šef poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić. Ovo je i suviše ozbiljno pitanje, pitanje iznad mnogih pitanja kada je u pitanju nacionalni interes.
Dame i gospodo, ove izmene i dopune morale su da obuhvate one sadržaje i ona prava koja su obuhvaćena u amandmanima SRS, posebno u amandmanu koji je podnela narodni poslanik SRS, gospođa Vjerica Radeta.
Dame i gospodo, unazad više godina, kada je u pitanju rešavanje zahteva i problema vezanih za državljanstvo, država apsolutno ovo pitanje nije ažurirala i ne pridaje mu takav značaj koliko je on od značaja za građane i za Srbe.
Postavljam pitanje gospodinu ministru, pošto je prisutan, koliko je do sada podneto zahteva za prijem u državljanstvo od 1990. godine do današnjeg dana? Drugo pitanje, koliko je rešeno zahteva za prijem u državljanstvo Srbije po godinama, i to opet od 1990. godine, od početka krize i od početka pogroma srpskog naroda i njegovih nevolja?
Država Srbija ne poklanja pažnju svojim građanima, svojim Srbima, kao što to u uporednom pravu poklanjaju druge države, koje garantuju, a usklađuju sa međunarodnim standardima, kada je u pitanju sticanje određenih prava.
Dame i gospodo, postavio sam dva pitanja i očekujem da će gospodin ministar da naloži službi da odgovori. Ovo postavljam iz razloga što mi se unazad godinama veliki broj građana obraćao iz Hrvatske, koji su proterani, iz Bosne i nisu u prilici da reše svoj status, a posebno ukazuje na nevolje našeg naroda kada je u pitanju sticanje određenih prava, posebno kada je u pitanju sticanje nepokretnosti, jer im se nije omogućilo da na osnovu prethodnog pasoša, lične karte i izbegličke lične karte dozvoli overa ugovora o kupovini i sticanju nepokretnosti, kao i pokretnih stvari veće vrednosti na području Republike Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Ako dozvolite, gospodine predsedniče, imao bih samo još dve-tri rečenice.
(Predsednik: Ali, da budu stvarno dve-tri rečenice, jer imamo još puno ljudi koji se javljaju po Poslovniku.)
Završiću. Kada je u pitanju član 17, član 18. i član 19, smatram da je ovde trebalo uskladiti, jer predlagač predlaže da će se postupak za rešavanje zahteva za sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije, započet pre dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
E sad, član 18 - ministar nadležan za unutrašnje poslove uskladiće podzakonske propise, ali mu se daje rok od 60 dana. Međutim, u članu 19. ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku''. Ovde nema logike, niti ima usklađenosti. Mislim da ministar unutrašnjih poslova ima mogućnosti da u kraćem roku od 60 dana reguliše podzakonske propise, kojima će se regulisati način dobijanja državljanstva u tom postupku i u tom roku, jer ako se zakon primenjuje u roku od osam dana, stupa na snagu, dug je rok 60 dana.
Zbog toga taj rok treba da bude kraći i treba ga skratiti, jer građani treba iz opravdanih razloga nekada da dobiju pasoš i da dobiju državljanstvo u što kraćem roku da bi stekli određena prava. Hvala vam.
Dame i gospodo, u smislu odredaba člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, postavljam pitanje i tražim odgovor.
Gospodine potpredsedniče, molim da se ovo pitanje prosledi nadležnom ministarstvu i da mi kao narodnom poslaniku SRS-a bude dat kompletan i potpun odgovor.
Postavljam pitanje, dame i gospodo, šta je bilo sa zalivnim sistemom u našoj državi posle promene propisa i dolaska na čelo Ministarstva gospođe Dulić, koja je bila ministar poljoprivrede?
Gde su evidentirani zalivni sistemi, a zalivni sistemi predstavljaju ogromnu državnu vrednost?
Ako je prodato poljoprivredno preduzeće bilo državno, a danas postalo privatno, da li je negde, u katastarskim i drugim javnim knjigama, evidentiran zalivni sistem i koliko taj zalivni sistem vredi? Zašto nije prikazan i zašto nije procenjen prilikom kupovine pojedinih firmi?
Ogromna je vrednost i veliki je broj zalivnih sistema naša država imala. Oni postoje i danas, ali su brisani, nigde nisu evidentirani, prema mojim saznanjima, pa zbog toga tražim odgovor, da vidim da li sam u pravu, a ako nisam u pravu, da čujem valjan odgovor, sa potpunim obrazloženjem.
Ako nije ušao u ugovor za kupovinu ili u zakup poljoprivrednog zemljišta, poznatog pod nazivom "99 godina", da vidimo ko je taj tajkun i ko je taj profiter koji je došao do poljoprivrednog zemljišta na 99 godina, da ga toliko koristi, a koristi i zalivni sistem, koji uopšte nije ušao u cenu.
Drugo moje pitanje, gospodine potpredsedniče, takođe, prosledite nadležnom ministarstvu Vlade.
Koliko je vlasnika i kupaca nepokretnosti u Srbiji danas iz Hrvatske i iz Slovenije, poimenično, koje nekretnine su kupili, ko su ti ljudi, po kojoj ceni su sklopili ugovore o kupovini, anekse ugovora.
Moje sledeće pitanje biće da poslanicima SRS-a date podatak koliko je građana Srbije kupilo nepokretnosti bilo koje vrste u Hrvatskoj i ko su ti ljudi, odnosno da li je Vlada Republike Hrvatske i vlast u Hrvatskoj omogućila ijednom Srbinu da kupi nepokretnosti na njenoj teritoriji?
Sledeće pitanje je slično - koliko je firmi i pojedinaca iz Republike Slovenije koji su kupili nepokretnosti u Srbiji, a koliko nepokretnosti su kupili naši građani u Sloveniji?
Ovo pitanje, u ime SRS-a, postavljam radi ravnoteže u međunarodnim odnosima između ovih država, da vidimo da li su diskreditovani građani Srbije i Srbi koji imaju nameru da kupe nepokretnosti u Hrvatskoj i u Sloveniji, kakvu prednost imaju sada građani i firme iz Hrvatske i Slovenije a da građani iz Srbije, na bazi reciprociteta, pod jednakim uslovima, ne mogu da kupe nepokretnosti u ovim državama.
Sledeće moje pitanje. Gospodine potpredsedniče, postavljam pitanje i tražim odgovor - pod kojim uslovima i kako je Poljoprivredno preduzeće PIK "Tamiš", Pančevo, prodalo 400 hektara u naseljenom mestu Ivanovo i ko je taj kupac? Da li se taj kupac lažno predstavio, da li je kupac fiktivno iz Srbije, a, faktički, vlasnik nepokretnosti je postao Slovenac iz Slovenije? U pitanju je velika vrednost. Zbog toga molim, gospodine potpredsedniče, znam da ste odgovoran čovek, da prosledite ova pitanja i da na njih dobijem odgovore.
Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam jedno pismo iz Nove Varoši, od strane građanina koji ukazuje na određene nepravilnosti i nezakonitosti, a iznosi se sumnja da je u pitanju i određeni kriminal.
Postavljam pitanja u skladu s tim pismom koje je taj građanin uputio, gospodine predsedniče, s tim da ovo pitanje prosledite nadležnom ministarstvu i nadležnom državnom organu kako bi dali odgovor.
Da li je Đura Obradović iz Nove Varoši vlasnik AD "Ineks" Nova Varoš? Da li je Zemljoradnička zadruga "Poljoprivreda" iz Nove Varoši data u zakup na famoznih 99 godina pre upisa u promene ovlašćenog lica u Agenciji za registre po privatizaciji?
Da li je Zemljoradnička zadruga "Poljoprivreda" iz Nove Varoši pripojena zadruzi "Ineks napredak kompani"? Da li je većinski vlasnik u ovoj kompaniji bivši direktor i po kom zakonu, ako je izvršeno pripajanje Zemljoradničke zadruge "Poljoprivreda" iz Nove Varoši zadruzi "Ineks napredak kompani"? Da li je to bivši direktor koji je postao sada većinski vlasnik? Da li je u pitanju Đura Obradović?
Prema odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 53/95 i 32/97, propisano je da je za svako raspolaganje sredstvima u državnoj svojini potrebna saglasnost Vlade Republike Srbije, Direkcije za imovinu Republike Srbije.
Postavljam pitanje u vezi s ovom imovinom - da li su nekretnine Poljoprivredne zadruge "Poljoprivreda'' vlasništvo Republike Srbije, kao državna svojina u Novoj Varoši, i da li je sa njima zakonito raspolagano?
Ako jesu, na osnovu kog su zakona, ranijeg, ili sada važećeg, date u zakup, i kome, a posebno šta je bilo sa nepokretnostima koje su velika vrednost za građane Nove Varoši, za oko 20.000 građana koji su imali pozitivne privredne efekte...
... i to, pre svega, prodavnica "Naselje" u Novoj Varoši, prodavnica "Voće" broj 8, prodavnica "Akmačići" broj 10, prodavnica "Jezero" broj 3, prodavnica "Tekstil" broj 1, prodavnica "Uzor" broj 2, prodavnica "Bitovik" broj 11, prodavnica "Lim" broj 12...
Mogu, dostaviću, samo ću ukazati da je Republičko javno pravobranilaštvo, u vezi s ovim mojim izlaganjem i napomenama i indicijama građanina iz Nove Varoši koje ukazuju da se radi o kriminalu, reagovalo svojim aktom broj R24/05, od 10. marta 2005. godine, i ukazalo da su u pitanju bile brojne zloupotrebe, zbog toga što nisu tražili saglasnost da raspolažu narodnom i državnom imovinom, a tu saglasnost nisu dobili od nadležnih državnih organa.
Istovremeno, podsećam, tu je gospodin ministar Jočić, da bi trebalo u ovo da se uključe i organi kriminalističke policije i UBOPOK-a, jer se ovde radi o većoj vrednosti, kako bi se utvrdilo da li ima kršenja zakona ili nema i kako je koja zadruga raspolagala imovinom, odnosno kako je došlo do pripajanja Zemljoradničke zadruge "Poljoprivreda" Nova Varoš zadruzi čiji je vlasnik bivši penzionisani direktor.
Zbog toga smatram da ima mesta ovim pitanjima.
Hvala, gospodine predsedniče. Za građane Nove Varoši će ovo biti značajno, jer se radi o imovini, i oni su zbog toga i te kako zainteresovani da se ovo pitanje razreši.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo pred sobom jedan predlog izmena i dopuna zakona koji zaista ne može biti prihvaćen, jer nije urađen, niti je pripremljen sa aspekta pravno-tehničke redakcije, niti su precizno određene definicije. U ovom zakonu se predlaže dosta stvari koje nisu definisane precizno.
Osvrnuću se na član 20. Šta ovde predstavlja delo i da li je to krivično delo, da li je prekršaj?
Član 20. menja se i glasi: ''Ko ne ovlašćeno uđe na sportski teren ili ulaskom u sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima izazove nasilje, fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe, vrši nasilje prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili među gledaoce predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, ko svojim ponašanjem ili parolama izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju ili netrpeljivost,....''
Dame i gospodo, postavljam pitanje - šta je ovde razumljivo i šta je ovde jasno, šta je ovde, precizno, predmet krivičnog dela ili prekršaja?
Pročitao sam odredbe predloženog zakona u članu 20. Vi imate ovde 30 inkriminacija. Imate onog ko dođe na teren neovlašćeno i uđe u igralište - za njega se predviđa kazna od šest meseci do 5 godina. Ako je fizički napao nekoga, kazna do 5 godina. Ako je nekoga telesno povredio, predviđa se kazna zatvora od 1 do 10 godina.
Dame i gospodo, stručna javnost, a pogotovo oni koji treba da primene ovaj zakon sutra, biće u jako teškom položaju i nikada ga ne mogu primeniti.
Ako je neko lice na sportskoj priredbi povređeno, a ne kaže se i ne definiše da je to lice lakše telesno povređeno, to je jedan oblik odgovornosti.
Ako se definiše, kao teži oblik odgovornosti, da je to lice teško telesno povređeno, ili ako je, usled fizičkog delovanja i fizičkog napada ili upotrebe određenih sredstava, neko lice lišeno života, ovde je sve to upakovano i sve je u jednom košu, pa ne znam koji će sudija ili inspektor moći sutra da donese odgovarajuću odluku za sve ove slučajeve.
Zašto, kao pravnik, smatram da je trebalo izvršiti definisanje pojedinih slučajeva?
Molim vas, definicija mora biti precizna i jasna, logična i primenljiva, da je onaj ko je primenjuje prema učiniocu može razumeti, da je može primeniti i da može sankciju izreći.
Sada se postavlja pitanje iz člana 5. stava 5.
Kaže se: "Ako organizator sportske priredbe ne postupi po nalozima Ministarstva, a zbog uočenih nedostataka u značajnoj meri može biti ugrožena bezbednost učesnika sportske priredbe, Ministarstvo može zabraniti održavanje sportske priredbe."
Pitanje je da li će ministar biti upoznat i da li će ovde učestvovati u odlučivanju da li će jedna priredba biti zabranjena?
Drugo, u kom postupku može doći do zabrane, i, treće, ko će doneti rešenje i ko će biti ovlašćen da vodi postupak zabrane održavanja priredbe, kao i da li će u rešenju i u toj odluci biti i pouka o pravnom leku, kao što to predviđa naš ustav - da svako ima pravo da uloži žalbu protiv odluke državnih organa?
U ovoj definiciji i predloženoj normi nedostaje da će se primenjivati odredbe ili Zakona o krivičnom postupku ili će se primenjivati odredbe zakona o postupku, gospodine ministre, prekršajnom ili upravnom postupku.
Mišljenja sam da je u prelaznim i završnim odredbama trebalo da bude definisano da će se prilikom primene ovoga zakona primenjivati odredbe ili Zakona o prekršajima, ili Zakonika o krivičnom postupku, ili Zakona o upravnom postupku.
Što se tiče namere, ovde ne možemo reći da je ovo zla namera predlagača, jer posledice koje su evidentne i koje su nastajale u prošlosti, u svakom slučaju, ukazuju i opominju da se moraju preduzeti odgovarajuće, dakle, odgovarajuće i adekvatne mere prema učiniocima i izgrednicima koji čine takva dela na sportskim utakmicama ili priredbama.
Ja se sećam, dame i gospodo, sećate se i vi, slučaja koji se dogodio na stadionu u Beogradu, kada je onaj mladić iz Opova poginuo jer je na njega bačena eksplozivna naprava; taj je dečko ostao bez života.
Ono što bih, iz svoga ličnog iskustva, želeo da napomenem, jeste da odlučujuću ulogu, dame i gospodo i gospodine ministre Jočiću, ovde mora da ima organ unutrašnjih poslova, tj. policija, koja mora da definiše, da izvrši klasifikaciju i odabiranje, da isključivo prema onim grubim kriminalcima, tj. izgrednicima, koje ima registrovane, preduzima odgovarajuće mere. Ni u kom slučaju ne treba u isti koš trpati mnoge navijače i sportiste u našoj republici, ne treba ih sve identifikovati i istim aršinom okvalifikovati da su oni krivi i time ih obeshrabriti.
Prema tome, dame i gospodo, i policija, i služba javne bezbednosti, imaju svoj registar izgrednika. U tom registru izgrednika se tačno vidi ko su ekstremni izgrednici. Prema tim izgrednicima moraju se preduzimati odgovarajuće mere, da bi se obezbedio red i mir i da bi se utakmica ili sportska priredba mogla odvijati u normalnim uslovima.
Ko zbog toga ovde snosi krivicu?
Ja gospodina ministra nisam čuo, a nije mu niko ni postavio pitanje koliko je krivičnih prijava podneto protiv izgrednika i, drugo, šta je tužilaštvo uradilo, šta je sud uradio i šta je uradio sudija za prekršaje u svim tim slučajevima, jer to su parametri prema kojima treba da se rukovodimo da bi se doneo jedan zakon.
Nije dovoljno sada apstraktno posmatrati i reći - treba doneti zakon kojim će se sankcionisati oni koji naruše red i mir i koji ugrožavaju održavanje sportske manifestacije.
Treba tražiti uzročnike i odgovornost onih koji su imali prilike da odlučuju i da sankcionišu one koji su do sada vršili krivična dela i prekršaje.
Zbog toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima prava, ali ima i zadatak da položi račune građanima Srbije, da položi račune uglednim sportistima i uglednim navijačima, a da omogući da se sportske priredbe održavaju u normalnim uslovima.
Veliki je broj policajaca angažovan na velikom broju sportskih manifestacija. Taj broj je dovoljan ako se pravilno organizuje obezbeđenje - stepen jedan, stepen dva i stepen tri - prema stepenu i prema vrsti manifestacije. To je ono u čemu najviše odgovornosti mora da ima policija, ona ima pravo, ali i instrumente u svojim rukama.
Ja sam ubeđen da se ovde, dame i gospodo, stanje neće nimalo poboljšati. Vi ovde imate 30 inkriminacija i nijedna se od druge ne razlikuje, da li je onaj onoga lako telesno povredio ili ga je teško telesno povredio, ne - ako ga je teško telesno povredio. U Krivičnom zakoniku je normirano i precizirano šta je laka telesna povreda, a šta teška telesna povreda kvalifikovana smrću, šta je pokušaj ubistva, a šta ubistvo.
Ovaj zakon mora da pretrpi izmene, utoliko što svaka radnja i svaka inkriminacija mora da ima preciznu definiciju koja će da označi ko je učinilac i šta učinioca čeka ukoliko je istu inkriminisanu radnju ponovio.
Ovako, i prema odredbama člana 20, gospodine ministre, uzmite i pročitajte koliki je broj inkriminacija u jednom članu i sve su one izjednačene. I vi, i stručna javnost, gospodine ministre, bićete suočeni s teškoćama prilikom primene ovog zakona.
Šta će sada da vam kažu sudije i tužioci? Oni će da kažu, molim vas, mi ne možemo to primeniti, podnesite prekršajnu prijavu i podnesite krivičnu prijavu.
Kako može sada sudija da pokrene istragu, kako može da donese rešenje o određivanju pritvora, kako može da izrekne sankciju, kada je sve to definisano i ubačeno u jedan član? To ne može. Da je tako, onda bi to bilo i u Zakonu o prekršajima, i to bi bilo sve u jednom članu, i u celom Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Srpski radikali jesu za red, mir i bezbednost građana. To se očekuje od nadležnih resora i od nadležnog ministarstva, ali ovde mora da bude precizno uređeno da se može norma primeniti u praksi.
Ovako, naići ćete na veliki problem u javnosti. Stručna javnost će vam ovde izreći ocenu i reći će - trebalo je razdvojiti svaku inkriminaciju, dati joj definiciju, odrediti sankciju, da se sankcija može izreći.