Ja ću, dame i gospodo narodni poslanici, tražiti obaveštenje i objašnjenje od dva ministarstva, od Ministarstva pravde i MUP-a, pa se prema tome javljam po članovima 225. i 226.
Od Ministarstva pravde tražim da mi da obaveštenje šta se desilo sa krivičnom prijavom koja je Četvrtom opštinskom tužilaštvu podneta protiv direktora, ondašnjeg direktora, a sada predsednika Upravnog odbora, Kontrole leta Nikole Stankova. Imam informaciju da su građani podneli krivičnu prijavu, pa me interesuje šta je sa tim.
Od MUP-a tražim da mi da obaveštenje šta je dosad učinio, a podsećam narodne poslanike da sam nekoliko puta izlazio i sa ove govornice upozoravao MUP na kriminal koji je evidentan u toj agenciji koja se zove Agencija za kontrolu leta.
Tražim da mi se u tom obaveštenju kaže gde su završila sredstva, pare od preleta koja su prikupljena za vreme sankcija koje je zapad uveo državi Srbiji, odnosno SRJ, jer i u to vreme su bili preleti, bile su kontrole leta, bilo je vođenje vazduhoplova i bilo je uplata. Uplate su vršene u bankama, na račune u Americi, Engleskoj i Švajcarskoj, tamo su deponovane.
Odavno su prekinute sankcije. Odavno je ta sredstva trebalo da dođu u Srbiju i odavno se, dakle, ne zna ko ih je podigao, kako su stigla, da li su uopšte stigla ili su ostala na privatnim računima u švajcarskoj banci, gde inače radi sestra jednog vrlo visokog rukovodioca Kontrole leta.
Drugo pitanje na koje tražim odgovor je sledeće. Vrši se školovanje kontrolora leta iz Hrvatske, BiH i Makedonije i posrednik u naplati sredstava za školovanje je jedna privatna firma iz Hrvatske. Pitam, zašto nije moglo da se uplaćuje direktno na račun Kontrole leta?
Treće, po kom kriterijumu se ljudi iz ove agencije šalju u penziju?
Da vas obavestim, čovek koji ima 46 godina, sa zvanjem magistra nauka, koji ima sve dozvole koje su potrebne za kontrolu leta, dakle sve međunarodne dozvole i sve najviše certifikate, poslat je u penziju, a sada se vrši školovanje novih tzv. kadrova. Čak i njega su hteli da pošalju na školovanje, da mu drže predavanje oni kojima je on mogao da bude ne profesor, nego ne znam šta već.
Dakle, ponižavanje je do krajnjih granica. I, da vas još nešto podsetim...
(Predsedavajuća: Vreme je tri minuta i trideset sekundi.)
Završavam i izvinjavam se zbog ovih trideset sekundi. Da vas podsetim, taj čovek je postavljen za predsednika Upravnog odbora Kontrole leta.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, već nekoliko dana traje u Narodnoj skupštini u odborima, jedna tortura i grubo kršenje člana 104, odnosno dostojanstva i Narodne skupštine i Republike Srbije.
Mi smo danas, u 11 časova, imali sednicu Odbora za inostrane poslove, koju je zakazao predsednik, i na toj sednici je još jednom izražena samovolja predsednika Odbora i DS-a.
Da vas vratim malo na početak priče. U petak je predsednik Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, rekla da nemamo delegaciju jer je gospodin Mićunović, predsednik Odbora za inostrane poslove, izanalizirao situaciju i došao do zaključka da ne možemo poslati delegaciju u Strazbur, delegaciju Narodne skupštine Republike Srbije na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, jer mandati prethodne delegacije ne važe. Predsednik Odbora za inostrane poslove je rekao da će delegacija, ukoliko ode u sastavu u kom je bila, o kom je, pismom, gospođa Đukić-Dejanović obavestila Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, biti vraćena i neće joj biti verifikovani mandati.
Obaveza je da se šest meseci od konstituisanja Narodne skupštine delegacije konstituišu. Zašto to do sada nije urađeno? Zašto uvek dovodimo Narodnu skupštinu, poslanike Narodne skupštine u cajtnot da u poslednjem trenutku odlučujemo? Tako smo odlučivali o budžetu, tako smo odlučivali o Zakonu o pasošima, tako smo odlučivali o mnogo čemu, jer ako to ne uradimo, onda, ili zakoni prestaju da važe, ili se građani Srbije dovode u bezizlaznu situaciju. I ovoga puta je ta igra bila na snazi.
Juče je počela sednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Naše delegacije nema, zahvaljujući upravo volji predsednika Odbora za inostrane poslove. Danas, odnosno juče i danas se raspravlja o Nacrtu rezolucije o Kosovu i Metohiji, najvažnijem pitanju za državu Srbiju i za ovaj parlament. Što se tiče gospodina Mićunovića, on je svoje pokazao još na prethodnoj sednici. Svi ste bili svedoci, čuli ste...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika na koji se pozivate.)
Izvinjavam se, gospođo predsedavajuća, javljam se ponovo za reč, jer nisam završio.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da sam prilikom prošlog javljanja rekao da se radi o grubom kršenju člana 104. Ukoliko nisam rekao, izvinjavam se predsedavajućoj i, evo, i za ovaj izlazak, i za onaj prethodni, radi se o članu 104.        
Zašto je grubo prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine u toku današnjeg dana? Gospodin Mićunović je, tako reći, prekinuo sednicu Odbora za inostrane poslove, tako što je govorio gospodin Aligrudić, gospođica Nataša Jovanović i posle toga gospodin Mićunović; računao sam da odgovora gospodinu Aligrudiću na neka pitanja koja je on u svom izlaganju postavio. Kada sam se javio za reč, kaže – sednica je prekinuta.
To bahato ponašanje nije odlika samo njegovog nastupa. Naime, gospođa Nada Kolundžija reče, sredstva informisanja objaviše – trudiću se svim silama da nijedan od poslanika SRS-a ne bude u delegaciji za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, ni u svim ostalim delegacijama, trudiću se svim silama.
Gospođo Kolundžija, ako smo zacrtali nekakve demokratske vrednosti ovde u Srbiji i ako hoćemo da ih ostvarimo, teško da ćete moći takvim načinom da ih ostvarite.
Što se evropskih vrednosti tiče, pa Evropa vam je kazala, dame i gospodo, šta su evropske vrednosti, šta je poimanje demokratije po tim evropskim standardima. Gospođica Nataša Jovanović ima kod sebe pismo Saveta Evrope koje se odnosi na verifikaciju mandata ove delegacije koja je trebalo već juče da bude tamo. Na tom spisku piše Tomislav Nikolić - SRS.
Izvinite, ali Evropa ne poznaje tzv. Naprednu stranku, jer ona nije učestvovala na izborima, i oni vam kažu – nemojte se igrati, postoje stranke koje su učestvovale na izborima, postoje stranke koje se mogu između dva izbora formirati, pa izaći na izbore, pa ostvariti nekakve rezultate, i na osnovu tih rezultata, eventualno, imati nekakva prava i nekakve obaveze. Dakle, vama je Evropa rekla da u ovom parlamentu ne postoji Napredna stranka.
Što se tiče odlaska i formiranja te stranke, zamislite preduzeće u kome radi jedan čovek, grupa ljudi; sutradan daju otkaz, odlaze iz preduzeća, ali sredstva za rad ne vraćaju, ni automobile, ni kamione, ni kompjutere, nego kažu, mi sad to nosimo sa sobom.
To ne može. Vlasništvo se ne može odneti, jer se na osnovu neprava nikad pravo ne može ostvariti.
Dame i gospodo narodni poslanici, još mnogo će trajati dok se u ovaj parlament, u ovu državu, demokratija konačno ne uvede. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, voluntarizam i arogantan odnos vladajuće koalicije, a pre svega DS, prema ovom parlamentu, prema ovoj zemlji i prema obavezama ove zemlje se nastavlja.
Naime, u skladu sa Poslovnikom potpredsednik Odbora za inostrane poslove, gospodin Aligrudić je zakazao sednicu Odbora za 13.45 časova. U 13.50 časova bilo je šest poslanika, nijedan od predstavnika vladajuće koalicije nije našao za shodno da prisustvuje tom Odboru. Naravno, kvoruma nije bilo i onda je gospodin Aligrudić samo obrazložio narodnim poslanicima razloge za pokretanje inicijative koju je trebalo dalje da razradimo.
Naravno da u skladu sa dogovorom, koalicionim dogovorima i dogovorima šefova poslaničkih grupa to mesto pripada DS i naravno da će gospodin Mićunović biti, bez obzira na sve što je uradio, a nije trebalo, ili nije uradio, a trebalo je, i dalje predsednik tog odbora. To može samo da bude jedan veliki minus našem parlamentu. Zbog takvog odnosa mi danas nemamo predstavnike Srbije u Parlamentu Saveta Evrope, iako se raspravlja o Kosovu, iako se raspravljaju pitanja koja su od vitalnog interesa za ovu državu.
Naravno, gospodin Mićunović koji je usput obmanuo predsednika Skupštine da mi nemamo delegaciju, pa je shodno tome ona i donela odluku kakvu je donela, a jutros smo imali prilike da vidimo da je gospodin Aligrudić proverio i utvrdio da su verifikovani mandati ovih članova delegacije ovog parlamenta i su imali pravo da budu danas na sednici, da učestvuju i u plenarnom zasedanju i u odborima, komitetima, dakle, zahvaljujući bahatom odnosu jednog čoveka, Srbija je danas uskraćena za mogućnost da brani svoje interese u Parlamentu Saveta Evrope.
Kad može gospodin Mićunović, zašto ne bi mogla i gospođa Nada Kolundžija koja je izjavila da će se ona založiti svim silama da nijedan poslanik SRS ne bude u sastavu te delegacije, da ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, koji član Poslovnika smatrate povređenim?)
Prema tome, dame i gospodo, tražim da se u danu za glasanje...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, koji član Poslovnika smatrate povređenim?)
Član 225. i član 226. Tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni o tome da li je ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, od koga zahtevate obaveštenje na osnovu čl. 225. i 226?)
Tražim obaveštenje i objašnjenje zbog čega se jedan deo Parlamenta odnosi ovako bahato?
(Predsedavajuća: Kome upućujete zahtev za objašnjenje?)
Tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, član 104, žestoko je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, države Srbije. Država Srbija je obrukana i osramoćena ovim postupkom jednog čoveka, na nesreću Srpskog parlamenta, predsednika Odbora za inostrane poslove. Zahvaljujući tome što se verovatno njemu nije išlo gospodin Mićunović je uskratio pravo delegaciji Parlamenta da prisustvuje Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i to u trenutku kada se danas već raspravljalo o Kosovu i Metohiji, kada su interesi države Srbije žestoko ugroženi.
Gospodin Mićunović, koliko smo mogli da primetimo, obmanuo je i predsednika Narodne skupštine, jer je rekao da nemamo delegaciju i gospođa je shodno tome poslala, odnosno otkazala putovanje ove delegacije. Danas vidimo da su akreditivi potvrđeni, da su uredni, vidimo da je ova delegacija koja postoji dok ne izaberemo novu mogla da obavi posao u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i danas vidimo da zahvaljujući volji jednog čoveka, ćefu jednog čoveka, Srbija nije zastupljena u Savetu Evrope.
Danas smo imali sastanak Odbora za inostrane poslove, koji je zakazao potpredsednik, jer predsednik nije našao za shodno, našao je pre neki dan, pa je onda to otkazano jednom, pa drugi, pa treći put i, pošto danas u 11.00 časova nismo mogli da održimo sednicu Odbora za inostrane poslove, imamo sutra, na poziv predsednika, gospodina Mićunovića.
Gospodine Mićunoviću, onaj dnevni red koji ste predvideli za tu sednicu moraće malo da popričeka, da porazgovaramo o ovome šta ste uradili, ne nama, ne delegaciji koja je trebalo da ide, šta ste uradili državi Srbiji i da nam objasnite lepo, prvo Odboru za inostrane poslove, pa ćemo zajedno vi i mi narodnim poslanicima da objasnimo zašto se to desilo, kako se to desilo, kolike su štete od tog vašeg ćefa, pa ćemo na kraju da raspravimo.
Znam da imate 126 i ko ima 126 može da kaže i da je lopta četvrtasta, da je kocka okrugla, da je zemlja četvrtasta, ali to neće moći dugo. Moraćete pred sobom, pred građanima Republike Srbije i pred ogledalom, gospodine Mićunoviću, tu čovek najbolje raspravi. Znam da postoje neki ovde koji ne mogu sebe da pogledaju u ogledalo, a očekujem da vi možete. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne pozivam se na povredu Poslovnika, nego se pozivam na član 226. Tražim objašnjenje. Meni, i poslanicima SRS, i svim poslanicima u Skupštini Srbije, i srpskoj javnosti je to obaveštenje potrebno. Naime, da li je Ivica Dačić, ministar policije, podneo ostavku i da li je umesto njega na mesto ministra policije izabran Tomislav Nikolić?
Maločas, posle sednice Odbora za poljoprivredu, prolazeći pored mene, u prisustvu novinara, Tomislav Nikolić je rekao da će me on uhapsiti. Ako je Tomislav Nikolić postao ministar, onda ćete morati, dame i gospodo narodni poslanici, odnosno dame i gospodo iz vladajuće koalicije, da nađete pod hitno lokaciju, da napravite logor, jer će morati da uhapsi bar 450.000 radikala, a biće tu i onih koji nisu radikali, ali misle radikalski. A, ako nije, tražim da mi se objasni po kom to osnovu Tomislav Nikolić može da hapsi po Srbiji.
Doduše, postoji mogućnost da ga je ovlastila CIA, MI-6, pošto je, otkad je otpao od SRS, počeo vrlo intenzivno da sarađuje sa tim obaveštajnim službama, pa je možda dobio nalog da pohapsi radikale, a ja sam mu, izgleda, bio prvi tu kada je taj nalog dobio, pa je od mene krenuo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponašanje građanina Tomislava Nikolića mora konačno da se stavi u okvire pravde i pravičnosti.
Građanin Tomislav Nikolić ne može da hapsi poslanika Momira Markovića i poslanike u parlamentu. A, ako može, onda nam kažite, pa da znamo o čemu se radi i da znamo šta nas čeka.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. i tražim od predsednice Skupštine da hitno dovede iz Vlade nekog odgovornog za pitanje spoljne politike, pre svega ministra, ili predsednika države (pošto je on otprilike kapa i kalpak za sve što se u Srbiji dešava) i da ovde pred nama, narodnim poslanicima, odgovore na nekoliko pitanja.
Da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, od Kosova i Metohije kao političkog pitanja koje ćete vi rešiti zahvaljujući vašim prijateljima sa Zapada onog trenutka kada preuzmete poluge vlasti u državi i kada sklonite omraženi, mrski režim, kako ste tada govorili, do toga da se ovih dana izgradila i poslednja institucija koja predstavlja državnost ''države KiM'', prošlo je samo osam godina.
U parlamentu Kosova ste vi, gospodo iz ''žute koalicije'', zdušno učestvovali, neki kao poslanici u tom šiptarskom parlamentu, a neki, bogami, i kao ministri, jer bar dva ministra ste imali. Imali smo prilike juče da čujemo gospođu Petković kako kaže - da, ja sam bila poslanik u parlamentu Kosova, a sada sam poslanik ovde. I nikom ništa, žena nije ni pocrvenela. Imali smo onog Petkovića, ministra za takozvani povratak Srba na Kosovo i Metohiju. Imamo Bogdanovića, koji je onda bio ministar u šiptarskoj vladi, u vladi Tačija i Haradinaja, a sada je ministar za Kosovo i Metohiju u ovoj vladi. Niko od njih nije pocrveneo, bar kada izađe ovde za govornicu.
Sudstvo ne mogu formirati, zbog toga je taj Euleks tamo. Umesto da pomaže vama da sačuvate Srbiju, Evropa pomaže njima, jer narednih pet-šest godina ta država formirana na kriminalu sigurno neće moći da zaživi. I evo, ovih dana se završava formiranje vojske Kosova.
Danas za Srbiju nema važnijeg pitanja, dame i gospodo narodni poslanici, od pitanja Kosova. Jeste važno i ovo o čemu je trebalo da raspravljamo.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi smo najbolju saradnju imali sa poverenikom za informacije od posebnog značaja i svu dokumentaciju, sve podatke, sve informacije koje smo tražili... (Predsedavajući: Vreme, gospodine Markoviću.)
Gospodine predsedavajući, moraću ponovo da se javim jer nisam završio misao.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Kao što rekoh, i pored toga što je poverenik za informacije od javnog značaja radio u izuzetno otežanim uslovima, to je jedna institucija koja solidno radi i sa kojom smo imali (svi poslanici, ne samo poslanici SRS) solidnu saradnju.
Naravno da su bitna i mnoga druga pitanja, ali pitanje svih pitanja je danas pitanje Kosova i Metohije i očuvanja teritorijalnog integriteta države Srbije. To je pitanje koje ne može da se stavi pod tepih kao što ste navikli. Da li ste mislili da će poslanici opet dva dana raspravljati, kao što smo raspravljali o mnogim stvarima, o mnogim vašim promašajima, o mnogim delima koja su čak na granici sa kriminalom, o mnogim aferama koje smo otvarali, a onda ste gurnuli pod tepih, jer je isplivala nova afera?
Ovo ne može tako da se završi. Država Srbija mora da reaguje na adekvatan način po ovom pitanju. Ovo neće moći ovako. Nemate pravo, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, da krčmite državu Srbiju. Nemate pravo da krčmite otadžbinu. Ne možemo mirno da gledamo kako čerečite Srbiju i njene delove polako ali sigurno prepuštate onima koji su sve više zainteresovani da te delove polako pripajaju sebi. Šta se dešava u Vojvodini? Nije li ovo početak? Nije li ovo slika onoga što se pre nekoliko godina dešavalo na Kosovu?
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, nema tolike beline u toj šengenskoj listi koja će pokriti crne barjake na Kosovu i Metohiji, nema tolike beline koja će pokriti crnilo na vašem obrazu ukoliko dozvolite da se ovaj proces, koji polako ali sigurno privode kraju, do kraja završi.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, već je tri godine otprilike kako ukazujem građanima Srbije i srpskoj javnosti na jednu od najneverovatnijih pljački imovine Srbije. Danas sam dobio informaciju da je čovek koga sam imenom i prezimenom prozvao, za koga sam tražio da u ustanovu u kojoj radi uđu UBPOK i finansijska policija, da eksperti utvrde poslovanje te kuće (do dana današnjeg se to nije desilo) postavljen za predsednika Upravnog odbora. Radi se o Kontroli leta i čuvenom Stankovu.
Prosto je neverovatno koliko Vlada Srbije srlja. To prosto bode oči građanima Srbije. Podsećam vas na bahato trošenje državnih para od strane Stankova, podsećam vas na pravljenje nekih sedam repetitora, sedam stanica. Nekada je Jugoslavija, ona velika, imala samo dva radara, a sada ih ima sedam.
Prosto je neverovatno da nikome nije palo u oči da taj isti Nikola Stankov, pored bogate ergele (mislim da je bogatija od ergele koju imaju neki poslanici ovde) vrlo skupih, luksuznih automobila, koji se menjaju na šest meseci i kupuju novi, pored kupovine motornih sanki da obilazi jedini radar (za koji, inače, možda trebaju sanke, ali koji od bombardovanja pa do današnjeg dana nije u funkciji jer NATO ne dozvoljava da se taj radar koristi), radi se o radaru na Kopaoniku, prosto je neverovatno da Vlada Srbije i dalje takvog čoveka postavlja na to vrlo odgovorno mesto. Upozoravam Vladu Srbije da će se poslanici SRS za jednu od sledećih sednica pripremiti kao što smo se pripremili za sednicu kada se radilo o direktoru Aerodroma Beograd i sve prljavštine Nikole Stankova ćemo izneti i naterati Vladu da u tom pravcu reaguje.
Razumem i možda emotivne naboje vas iz DS, s obzirom da je njegova supruga bila šef kabineta Zorana Đinđića (završavam, samo još dve rečenice), razumem da i zbog njegovih kvalifikacija (on je po struci muž te Biljane Stankov) vi prosto ne možete da se odvojite od takvih ljudi, ali ćete na kraju to morati. Srpska radikalna stranka će pripremiti kompletnu dokumentaciju o krađama, kriminalnim radnjama, lopovlucima i marifetlucima Nikole Stankova i mislim da ćete posle toga, kada građani Srbije budu upoznati sa svim što se dešavalo i što se dešava u Kontroli leta, morati da reagujete.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. i pitam Vladu Srbije šta misli da preduzme povodom najnovijih dešavanja na Kosovu i Metohiji, oko Kosova i Metohije u Evropskoj uniji, vezano za Kosovo i Metohiju?
Ovde treba raščistiti dve stvari. Prva je odnos države Srbije, odnos Vlade Srbije prema Kosovu i Metohiji. Srbija gori, a Vlada se češlja, što bi rekli ovi iz ove serije. Sprovodi se polako ali sigurno Ahtisarijev plan, od Kosova se pravi država, a Vlada ništa, takoreći, ne preduzima. Vlada ne reaguje. Stvaraju se tzv. bezbednosne snage mimo Rezolucije 1244. Vlada će, kako čusmo od ministara, političkim sredstvima da deluje. Verovatno će da naplaši i Tačija i Haradinaja svojim političkim delovanjem. Boriće se političkim sredstvima.
Od kojih se to ljudi stvaraju te bezbednosne snage koje će sutra, čim se odvoji Kosovo i Metohija, postati vojska Kosova i Metohije? Od zločinaca, od zlikovaca, od terorista, od OVK, koja je posle samo presvučena ušla u tzv. kosovski zaštitni korpus. Od onih ljudi koji su kidnapovali Srbe, odvodili ih u Albaniju i još na neke lokacije, vadili im vitalne organe i prodavali toj istoj Evropi i tom istom svetu. Uostalom, Karla del Ponte je nedvosmisleno pokazala šta se radilo sa ljudima koji su kidnapovani na Kosovu i Metohiji, i sa civilima i sa vojnicima, sa policajcima koji su zarobljeni.
Čulo se maločas od pojedinih da treba razgovarati sa vladom Kosova, tzv. vladom tzv. države Kosovo. Ko to ima prava da traži od Vlade Srbije da razgovara sa teroristima koji prave na našoj teritoriji, na našem placu, od našeg materijala svoju kuću? Adresa su, dame i gospodo narodni poslanici, Ujedinjene nacije, adresa je Rezolucija 1244, adresa je Kumanovski sporazum koji sada ova vlada države Srbije pokušava da zaobiđe razgovorom sa Evropom o kobajagi ukidanju bezbednosnih snaga koje su na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, a da mi sa druge strane povučemo policiju, žandarmeriju iz zone bezbednosti.
Da li je, dame i gospodo narodni poslanici, cena ulaska u Evropu, cena bele šengen liste, cena toga što ćemo moći da se šetamo po Evropi..
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
...završavam, izvinjavam se, odmah ću završiti, da li je cena Kosovo i Metohija?
Samo još dve rečenice, gospođo predsedavajuća, ako mogu. Nemoralno je da danas diskutuje Slobodanka Petković, koja je bila Tačijev poslanik u vladi Kosova, Dragan Nikolić takođe, Oliver Ivanović takođe, Bogdanović Goran, koji je bio ministar u vladi Kosova...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Slaviša Popović, koji je bio ministar u vladi Kosova, nemaju moralno pravo da pričaju o Kosovu i Metohiji, o Srbima....
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas da nemate prava da govorite o tome ko ima, a ko nema moralno pravo. Sloboda govora je garantovana Ustavom i ne možete odricati drugima, zbog bilo kog vašeg stanovišta, da govore. Zahvaljujem.)
Izvinjavam se, gospođo predsedavajuća, što sam prekoračio vreme. Ne govorim o pravu, govorim o moralu.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nekoliko dana raspravljamo o ovim zakonima, koji u principu predstavljaju dodatnu globu građana Srbije i kako koji zakon dođe tako se ministri kao na pokretnoj traci menjaju. Za divno čudo, uvek dođe pogrešan ministar.
Porezi na imovinu - ministar vera, akcize - ministar za prostorno planiranje, takse - ministar poljoprivrede, dobro - trgovine. Predlažem da predsednik Cvetković pošalje ministra vera, da ga ovlasti za sve ove zakone do kraja, jer jedino ministar vera i gospod Bog mogu građanima Srbije da pripomognu da se nekako bar ove vlade spasu.
Dame i gospodo narodni poslanici, takse su dodatni način da se građani Srbije oglobe. Pored republičkih taksi, koje su inače velike, opštinske takse, takse lokalne samouprave, takođe velike i građani Srbije dok se naplaćaju taksi neće im ostati ni za hleb.
Odite po uverenje - taksa, odite po potvrdu - taksa, odite po rešenje - taksa, idite po najobičnije pismeno iz lokalne samouprave - taksa, sudske takse, porezi, prirezi, akcize, dokle više, dame i gospodo? U doba socijalizma su šalteri gde su građani dolazili da se obrate opštinskoj, odnosno republičkoj birokratiji, pravljeni tako nisko da vi kada dođete morate da se poklonite onom birokrati koji sedi iza šaltera, da sagnete glavu, da se poklonite.
U malo lokalnih samouprava se to promenilo, pa između tog birokrate i građanina, eventualno, postoji staklo sa rukom na sredini da građanin ne mora da se pokloni birokratama, birokratiji koja se inače razmnožava poput ameba.
Dođe jedan, sedne na stolicu, za 50 sati najdalje, već se ukazala potreba za još jednim. Kada uđete u kancelariju, pa vidite po 10 njih, guraju se, ne da nemaju gde da sednu, nego nemaju gde da okače kaput kada dođu.
Da vas podsetim kolika je bila birokratija u doba kada je buldožer revolucija došla na vlast, došli da nas usreće ovi eksperti, doduše, niko ne pokaza uverenje da je ekspert, dođoše neki u pocepanim patikama, a sada su kupili zmaj, ti isti postali su biznismeni. Razlika između tih biznismena i "bizmismena" je relativno mala. Od tih eksperata ostadoše još Božidar Đelić, gospodin Milosavljević i ne znam da li je još neko, jedan ili dvoje ostao. Svi ostali su otišli u privrednike.
Doduše, ostao je i Dinkić, ali znali smo za njega da nije nikakav ekspert bio, njemu je majka Mirosinka pisala domaći zadatak kada je bio na Ekonomskom fakultetu. Jedino što je ekspertski izveo, to je ono kad je navukao čarapu na glavu i ušao u Narodnu banku sa kalašnjikovom. Onda je i počeo sunovrat Srbije. Da pogledamo koliko će to građani Srbije morati ovu moju izmišljotinu da plaćaju.
Inače, svi amandmani SRS glase jednostavno - briše se. Smatramo da ovaj zakon nije potreban Srbiji, da oni članovi nisu takođe potrebni Srbiji. Da pogledamo član 24, recimo, na strani 8, odnosno na strani 7, pa da vidite koliko će to građani Srbije da plaćaju, jer građanin Srbije razume kada mu kažete šta će ga sutradan, kada se pojavi na šalteru, ili ode u neku od kancelarija da plati, pa kaže ovako - zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa.
Drugim rečima, pravni savet kako da se čovek snađe u šumi republičkih propisa koje smo doneli, pa su često ti republički propisi apsolutno u suprotnosti jedan sa drugim, pa ljudi ne znaju koji da primene, na koji da se oslone i odu kod birokrate da im objasni - to ne može bez 1.000 dinara takse. Onda kaže ovako - ako hoćete da podnesete zahtev za otkup stana, pored toga što ste stan svojim sredstvima platili, pored toga što ste odvajali i od usta i od cipela detetu da biste mu obezbedili krov nad glavom, samo to što zahtevate da možete da otkupite stan, 900 dinara, dame i gospodo.
Kaže - zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak obavljanja delatnosti. Pošto onih 500.000 radnih mesta u predizbornoj kampanji je ostalo u predizbornoj kampanji, jer ko još veruje u predizborna obećanja demokrata i deda Mraza, pa ste sada odlučili, jer morate nekako da zbrinete porodicu, pa onda podnosite zahtev da otvorite, recimo, nekakvu radnju da obavljate, nekakvu delatnost, jer zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova, da ste ispunili uslove, 1.000 dinara.
Za žalbu protiv rešenja o prekršaju, 900 dinara. Sudija za prekršaje vas kaznio, apsolutno smatrate da nije bio u pravu, zahtev za podnošenje žalbe ne može bez 900 dinara. Za žalbu protiv rešenja carinarnice, jer setite se koliko su puta posle nekoliko meseci ljudima vraćali robu koja je oduzeta i otišla u carinsko skladište, ljudi su imali potpunu dokumentaciju, ali desilo se, 1.100 dinara.
Za vanredni pravni lek, kad potrošite u nekakvom procesu sva pravna sredstva, dolazite do vanrednog pravnog leka, to može, ali 1.750 dinara. O rešenju o utvrđivanju opšteg interesa za eksproprijaciju nepokretnosti 17,5 hiljada, to sad i nije tako. Rešenja koja se donose u vezi sa registrovanjem crkava i verskih zajednica, tu su cifre od 2.000 i kaže ovako - rešenje o zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti sertifikacionih tela 300 hiljada.
Da vidimo ovo što građane treba da interesuje - za izdavanje odobrenja za nabavljanje vatrenog oružja, hoćete da budete lovac, može ali samo odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja 3.700. Za bilo koje drugo oružje opet je to od 1.800 do 3.600 itd.
Kad pogledate ovu zadnju stranu i vidite kolike su tarife bile ranije, uporedite sa ovim, vidite da je bar u proseku za 50% više. Ovaj zakon u vreme kad ništa u Srbiji ne radi, ovaj zakon u vreme kad jednostranom primenom SSP bukvalno otvaramo tržište i time gušimo ne samo našu privredu, naše privatno preduzetništvo, nego gušimo i našu poljoprivredu, jer će debelo subvencionisani poljoprivredni proizvodi iz te Evrope u koju hrlimo, doduše, neće nas, ali mi hrlimo, doći će u Srbiju, ugušiti seljaka.
A pri tom i ono malo što smo imali mogućnosti da makar malo jeftinije proizvedemo, da naš seljak makar malo jeftinije proizvede je uništeno nakaradnom i budalastom privatizacijom recimo fabrike veštačkih đubriva u Pančevu, uništili smo mogućnost da dođe seljak do malo jeftinijeg veštačkog đubriva, da proizvede to i da iznese na tržište.
Sada će na tržištu imati konkurenciju iz Holandije, sada će na tržištu imati konkurenciju iz zemalja EU po mnogo nižim, po damping cenama, jer njihove države vode računa o poljoprivrednim proizvođačima, njihove države daju debele subvencije njima samo da proizvode, njihove države čak i otkupljuju višak proizvoda, pa makar morale i da bace taj višak proizvoda, ne dozvoljavaju da se proizvodnja prekine.
Kod nas, videli ste ne samo seljaka koji obrađuje 10-20 hektara zemlje bukvalno uništili ovim zakonima i onim koje ćemo tek doneti, nego smo omogućili nekakvim kriminalcima po nekoliko stotina hektara, čuli ste gospodina Petra Jojića, čak i 1.000 hektara državnog zemljišta uzmu i da dve godine ne plaćaju, vi niste predvideli kamatu za neplaćena sredstva.
Pogledajte koliko je u banci, ako se radi o 800 hiljada evra, da je podigao kredit pre dve godine, koliku bi kamatu banci morao da plati za tih 800 hiljada evra? Zato ste onoga ko je hranio Srbiju dosad doveli do prosjačkog štapa.
SRS smatra da je ovaj zakon apsolutno nepotreban i da ga treba povući iz procedure. Doduše, ne znam ko je danas dežurni ministar, možda će gospodin Milosavljević da bude još pola sata, gospođa Kalanović je bila pre podne sat i po, izgleda da se oni menjaju na sat vremena.
Ko zna ko će, dok dođemo do kraja rasprave o amandmanima, ko će od ministara da se pojavi ovde.
Predlažem opet da gospodin Cvetković dovede ministra vera, jedino on i gospod Bog mogu da nam pomognu.

Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, kako vrhunska svetska tehnologija polako zadire u sve pore ove vlade i parlamenta, a bogami i države.
Prvo smo 1999. godine imali stelt avione, nevidljiva tehnologija, jedva ga videše ovi naši, pa onda dođe buldožer revolucija, a onda smo imali eksperte sa stelt uverenjima o ekspertizi, tačnije niko ih nije video, niko nije video njihove diplome, da su eksperti, pa pošto su nas onako usrećili, nestadoše i oni, postadoše nevidljivi i ostali su još neki tragovi, ostao je Đelić i možda još par njih, pa smo posle toga imali stelt standard građana, građani nisu videli koliko im je standard visok, nisu ni mogli da vide, i sad imamo stelt ministra, tu je on, sedi na ovoj stolici, ali ga niko ne vidi.
Da se vratim na amandman. Pošto smo dobili Predlog zakona o budžetu i svi videli da tamo fali 50 milijardi dinara, shvatili smo da će to morati na neki način, od nekoga da se uzme, ne bi li se nadoknadilo. Tačnije potrošnja je za 50 milijardi bila veća od onoga čime država raspolaže. Posle toga, ovim zakonom o ukidanju carine, zakonom o jednostranom sprovođenju SSP, videsmo da će država biti kratka za 280 miliona evra, ili preračunato u dinare, to je 26 milijardi dinara. Naravno da država mora od nekoga da uzme.
Ne valja samo što se država ponaša tako da je naopako shvatila logiku Robina Huda. Robin Hud je uzimao od bogatih i davao sirotinji, a oni su počeli da otimaju od sirotinje i da daju bogatima.
Kad je stelt ministar, gospođa Diana, najavila pre neki dan u novinama da će povećanje PDV vrlo brzo da bude i pred poslanicima, a zatim da uđe u široke narodne mase, jasna je to bila potvrda ove naopako shvaćene robinhudovske logike.
Oslobođenje od carina proizvoda iz EU, jednostrano oslobođenje, prvo će uništiti privredu i prvenstveno poljoprivredu. Privredu u smislu da naš IMT ne može da se nosi sa "Džon Dirom", jer se i proizvodnja u "Džon Diru" subvencioniše na određen način i da će "Džon Dir" sigurno biti konkurentniji. Time će se naša industrija traktora uništiti. Poljoprivreda je apsolutno subvencionisana u zemljama EU. Poljoprivredni proizvode će moći da budu daleko jeftiniji ovde i time ćemo konačno ugušiti i seljaka i ono malo proizvodnje na koju smo mogli da se oslonimo u najgorim i najtežim godinama, jer smo znali da ćemo imati hleb da prehranimo naciju. Povećanje akciza je upravo popunjavanje onih rupa u budžetu, onih rupa u potrošnji o kojima sam maločas govorio. Rupe nastale ukidanjem ili smanjenjem carina će se upravo povećanjem akciza popunjavati.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. stav 2. Član 3. kaže - u članu 9. osnovnog zakona, tačka 1), 27,5 dinara je bila akciza za benzin, zamenjuje se brojem 42, u tački 2) broj 16,66, to se odnosi na naftu, zamenjuje se brojem 26, dakle, 16,5 dinara je bila akciza za naftu, sada je 26, i tečni naftni gas za pogon motornih vozila sa 11 na 13 dinara.
Kad pogledamo kako je rasla akciza upravo na taj tečni naftni gas za pogon automobila, stvari stoje ovako. Do 31. decembra 2007. godine, pre godinu dana, akciza za ovo gorivo je bila šest dinara. U periodu od 1. januara 2008. do sada je bila 10 dinara, sad je 13 dinara.
Dame i gospodo narodni poslanici, mnogi ne znaju, ne moraju ni da znaju, i građani Srbije mnogi ne znaju, ne moraju ni da znaju, šta je tečni naftni gas. Frakcionom destilacijom sirove nafte u rafinerijama Pančevo i Novi Sad dobija se kao nus-proizvod, ako hoćemo od sirove nafte da dobijemo benzin, dizel itd. kao nus-proizvod se pojavljuje tečni naftni gas, ili degazolinažom, imamo rafineriju za degazolinažu u Elemiru, gde se skida kajmak sa prirodnog gasa, sa zemnog gasa koji izlazi iz naših bušotina i prolazi kroz cev, uzimaju se propan i butan, a metan, etan i ostale frakcije ostaju, i to je taj prirodni gas koji dolazi cevima do potrošača, ili u industriji ili u domaćinstvu, a ovaj se posebnom tehnologijom prevodi u tečno stanje i onda se distribuira na taj način.
Šezdesetih godina otprilike je počeo pionirski poduhvat uvođenja tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila. Sada imamo situaciju da se pokušava, odnosno vrlo uspešno se privodi kraju eksperiment i očekujem da će vrlo brzo autobusi ići na prirodni gas.
Ono što smo radili sa tečnim naftnim gasom 60-tih godina, sada to radimo sa prirodnim gasom. U Beogradu ima dva autobusa koji koriste kao pogonsko gorivo prirodni gas. Ofarbani su belo-zeleno i možete ih videti. Inače, proizvodnja je FAP iz Priboja i možete ih videti na našim ulicama. Država je sve vreme pomagala proširenje potrošnje tečnog naftnog gasa za pogon automobila iz više razloga. Prvi, što je tog tečnog gasa bilo i lakše može da se uveze kada nestane. Drugi je što se aerozagađenje apsolutno svodi na minimum, jer sagorevanjem tečnog naftnog gasa, kao i prirodnog uostalom, dobija se samo ugljendioksid, koji nije opasan po okolinu, po okolinu je opasan sumpor i olovo, koje motori koji koriste naftu i benzin izbacuju u atmosferu.
Dakle, s jedne strane se dobije čist vazduh u gradovima, a s druge strane taj gas je daleko jeftiniji, jer u proizvodnju ulazi kao nus-proizvod. Treće, produžava vek motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Problem zašto se to nije tako brzo širilo je bio jednostavan. Svojevremeno je država imala monopol nad distribucijom derivata, pa i tečnog gasa, i postojale su punionice, i pored njih pumpe za utakanje tečnog gasa u automobile u Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Beogradu, dakle vrlo malo. Danas imamo u Beogradu bar 10-tak pumpi za prodaju tečnog naftnog gasa. Cena uređaja je takođe bila faktor koji nije dozvoljavao proširenje, jer se uvek kretala negde oko dve, dve i po hiljade maraka za kvalitetnije uređaje, čak je i naša država svojevremeno proizvodila izvesno vreme po licenci uređaje za potrošnju tečnog naftnog gasa za pogon automobila.
Međutim, najkvalitetnije, lovator tartarini, ne samo u Italiji, nego u svetu su najtraženiji i njihova cena se sada kreće negde oko 1000, 1200, 1300 evra, u zavisnosti od veličine boce u koju se utače taj tečni gas. Mnogi prelaze, upravo zbog toga što ih je standard stisnuo, zbog toga što nam je ovako kako nam je, zbog toga što nam je potrošačka korpa sve praznija, sve manja, a sve skuplja, i ljudi su radi racionisanja počeli da prelaze. Odvoji 1000 evra jednom i otprilike za godinu dana, za osam meseci do godinu dana, u zavisnosti od potrošnje, u zavisnosti od toga koliko koristi automobil, samo na uštedi taj deo mu se vrati.
Pošto je ova vlada sposobna da nađe način da i sa golih leđa skine košulju, našli su način da i ovde uđu polako. Prvo, nisu im obezbedili gradski saobraćaj, bez obzira na to koliko se trude ili bar pričaju da se trude iz grada, gradski saobraćaj nije zadovoljavajući. Drugo, često ili ste u nemogućnosti da stignete do posla, a ovo je bio način da relativno jeftino se dovezete do radnog mesta i natrag.
Dobio sam obrazloženje zašto se moj amandman ne usvaja. Kaže ovako - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Gordana Pop-Lazić. Pročitam obrazloženje koje je dato gospođi Gordani Pop-Lazić, pa kaže - amandman se ne prihvata iz istih razloga u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović. Pročitam sledeće obrazloženje da bih došao do obrazloženja zašto se moj amandman nije prihvatio. Kaže, amandman narodnog poslanika Miloša Radulovića - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje su podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Arsen Đurić. Idem dalje, amandman gospodina Arsena Đurića - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji je podneo narodni poslanik Jovan Palalić. Tu smo došli do kraja.
Obrazloženje gospodinu Palaliću kaže - imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina, pre svega, zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđenje prihoda od akcize projektovani u Zakonu o budžetu za 2009. godinu. Ko je razumeo, shvatiće.
Počećemo da analiziramo ovo obrazloženje. Neelastična tražnja; vidite čega se Vlada setila. Verovatno im je elastična tražnja ona ako je jednog meseca potrošnja nekog artikla 10 nekakvih jedinica a drugih 30, onda je to elastično, a neelastično je ako je potražnja otprilike ujednačena. Drugačije to ne mogu da shvatim.
Neelastična tražnja, kao i predloženi iznosi akcize, predloženi iznos akcize od tri dinara po litru – jer se ovde isto radi o litrima kao i za benzin, bez obzira što se tečni naftni gas kada se prodaje za domaćinstva prodaje u kilogramima i litar je negde od 530 do 580 grama, u zavisnosti od mešavine, da li je više propana ili butana. našli su način da tri dinara, a potrošnja je malo veća, mislim da je nekih 10 do 15% veća nego potrošnja benzina - a pošto je to neelastično, svakog meseca mogu da računaju u kontinuitetu na povećanje priliva u budžet, jer kada povećate akcizu onda je za toliko i povećanje.
Ta neelastična tražnja im je takođe elastična, sve je dosad bila, jer su se ljudi odlučivali da prebace svoje automobile, a da vas podsetim da je prosečni vek automobila u Srbiji od 12 do 16 godina, ima ih i starijih, pa onda ta neelastična im je elastična na onu stranu koja njima preteže. Prihodi će u budžetu biti veći od toga.
Ne utiču na rast maloprodajnih cena nafte. Nije nego. Kada je to akcizu država povećala, a da istovremeno nije povećana cena nafte i naftnih derivata?
(Predsedavajući: Vreme, Momire.)
Vidim da je vreme isteklo. Moraću, da bih obrazložio ovaj moj amandman, još jednom da se javim. Hvala.

Upravo imam nameru da odbranim amandman mog prethodnika, jer smatram da su svi ovi amandmani koji su vezani za ovaj deo koji se odnosi na naftu i naftne derivate u bliskoj vezi i da bi sve trebalo usvojiti. Da kojim slučajem imamo sreću da nam je ministar tu, onda bi ih on usvojio, pretpostavljam, jer, koliko sam shvatio, razumeva stvari, pa bi razumeo da je ovo samo u korist građana Srbije.
Ono što se pomalo krije iza ovoga, jer kaže - sa 11 na 13 dinara za tečni gas, sa 16 na 26 dinara za dizel gorivo, sa 27 na 42 dinara za naftu, odnosno za benzin, malo je drugačije kada se pogleda onaj deo ovamo. Za godinu i nešto dana akciza na naftu i naftne derivata je skočila skoro 100%, jer smo krajem 2007. godine imali šest dinara za tečni i naftni gas, a sada imamo 13 dinara.
Od početka 2008. godine do sada 11 dinara i sada kada nam Vlada kaže - samo za dva dinara povećavamo po litru, onda to i ne ispada toliko, ali kada pogledate da je za godinu dana to skočilo za tečni i naftni gas više od 100%, a za ove derivate negde oko 100%, onda se stvara postavlja pitanje da li ova vlada može da pronađe način da na drugi način zaradi sredstva, odnosno obezbedi pare, ili mora sve preko grbače upravo najšireg sloja stanovništva. Naravno da ovaj amandman treba usvojiti.
Kada sam pogledao obrazloženje zbog čega se amandman narodnog poslanika Milana Lapčevića ne usvaja, kaže ovako - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković i Srboljub Živanović.
Predlažem, gospodine predsedavajući, da kada dođe gospodin Markićević, pošto je on zadnji kome je Vlada ovako odgovorila zašto mu se amandman ne prihvata, da mu date 20 minuta, jer će on morati da uradi sve ovo što sam ja radio da bi došao do onog obrazloženja koje nisam stigao maločas da izanaliziram do kraja.
Kaže ovako - imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju, kao i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču... a kad to predloženi iznos akcize, povećanje akcize nije nužno uticao na povećanje cene tog proizvoda na koji je akciza propisana? Trgovci samo dodaju akcizu na cenu i to kao maloprodajnu, odnosno kao velikoprodajnu cenu plasiraju na tržište, pa ko voli, nek izvoli. Ako građani nemaju pare, ne moraju da koriste taj artikl. To je logika Vlade.
Kaže - ... čija visina pre svega zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđenje prihoda od akcize projektovanih u Zakonu o budžetu za 2009.
Dakle, nisam dobro rekao, neće se ovo akcizom koju sad predlaže Vlada puniti ova razlika koja je nastala ukidanjem carine na proizvode, naprotiv, puniće se rupa koja već postoji u budžetu, a ovo će od nekog novog povećanja akcize koje možemo očekivati sigurno za mesec ili dva, jer je najjednostavnije posegnuti za akcizom, posegnuti za povećanjem onoga što država uzima od širokih slojeva, jer upravo ove proizvode njih najviše pogađaju.
Prema tome, ovo je samo prazna priča, od toga da akciza neće uticati na povećanje cene, nagledali smo se tih priča i naslušali se i ovde u parlamentu, da eto povećava se akciza, povećava se porez na PDV sa nekih 12-13 na 18, ali to više neće. Evo, sad se opet poteže za PDV-om.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da vi u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme, da operete svoju savest i da ne opterećujete ionako tanak i prazan džep građana Srbije. S obzirom da se ovde u prepodnevnim časovima i još ranije raspravljalo o nekim stvarima, kao čovek koji je proveo 25 godina u Naftnoj industriji radeći i kao čovek koji je shvatio neke stvari, moram radi građana Srbije, pre svega, da objasnim vezano za skladište u Banatskom Dvoru.
Skladište u Banatskom Dvoru i sva skladišta koja se po ovom principu rade su tzv. sočivasta nalazišta nafte, dakle, nalazište nafte koje je ograničeno, tu je, i svako nalazište u principu ima gasnu kapu, prirodni gas, ovaj koji mi koristimo, odozgo koji stvara pritisak, nekad i po četiri ili pet stotina bara.
Kada se izbuši cev kojom se dođe do gasa, ulazi se u naftu, taj pritisak sabija tu naftu i ona izlazi kroz cev i to je aktivno nalazište. Kad se dalje koristi, onda se upumpava prirodni gas da bi taj pritisak isterao naftu kroz cev da izađe napolje i onim pumpama se malo pripomaže.
Kad se izvuče nafta, gas se uglavnom ne dira u tim nalazištima, koja se eventualno nekad mogu koristiti kao skladišta za prirodni gas, iz prostog razloga što ako izvučete gas, smanji se pritisak i voda će sama po sebi, priroda sama po sebi popunjava praznine u zemljinoj kori, voda će popuniti to i onda je mnogo teže izvući vodu nego zadržati pritisak.
Šta se kod takvih nalazišta radi, kada se pretvaraju u skladišta - gotovo ništa što se dole tiče, jedino se pravi instalacija, prave se kompresori, koji će, kada ima gasa sabijati taj gas u skladište, i kad ga nema, izvlačiti taj gas iz skladišta. Vrlo jednostavno, pogotovu kada se radi o neelastičnoj, kako rekoste vi iz Vlade, potrošnji.
Radi se o potrošnji prirodnog gasa kada se leti ne koristi za grejanje, kada se zimi koristi više i za grejanje, industrija radi itd. i onda je veća količina. Da bi se u gasovodu napravio normalan protok i da bi količina gasa zadovoljavala potrebe iz skladišta se određena količina izvlači i opet kad je manja potrošnja, uglavnom se tako prave ugovori i tada je gas najjeftiniji, da se tokom čitave godine u kontinuitetu kupuje gas i taj gas dolazi kroz gasovod.
Ono što fali to su ta 22 miliona, odnosno 11 miliona. Fali 11 miliona za te kompresore i fali nekih desetak miliona evra da se to skladište napuni do pritiska, dakle onaj gas koji će ostati unutra i čekati narednu sezonu.
Što se tiče Južnog toka, opet je ovde bilo nekih proizvoljnih stvari. Prvo pitanje je bilo - da li je magistralni gasovod Južni tok? Mi sada imamo jedan gasovod koji je kapaciteta negde 2,5 milijarde tzv. normalnih kubnih metara i on je magistralni, jer pored naše zemlje snabdeva i Republiku Srpsku i BiH.
Ovaj gasovod Južni tok kada uđe u Srbiju, preko njega će se jednim krakom snabdevati Albanija, Crna Gora, BiH, Hrvatska, jednim krakom Slovenija i Italija, ma koliko da bude, on je magistralni. Da ne pričam o tome da je ovaj 2,5 milijarde kubika, a ovaj će biti negde 18 do 20 milijardi kubika, koliko sam uspeo da pročitam.
Prema tome, magistralni je gasovod, za transport kroz državu se naplaćuju transportni troškovi, za transport kroz državu se naplaćuju i tzv. potrošnja toga prirodnog gasa za kompresore, jer na svakih stotinak kilometara postavljaju se kompresori, kompresorska kuća, glavna merno-regulaciona stanica, koja recimo odavde 30 bara pritiska sabija na 50 bara da bi on mogao dalje da funkcioniše.
Južni tok nam je potreban još zbog nečega. Upravo sada nam je pokazalo da gas koji prolazi kroz Ukrajinu, Ukrajina zavrnula ventil - cela Evropa nema gas. Kada prođe Južni tok i kada se spoji sa gasovodom koji već imamo, dobićemo posle, ako nema gasa iz Mađarske preko Ukrajine ili ako već bude na drugi način, onda ima gasa preko Južnog toka - domaćinstva i privreda će uvek imati gas i imaće tu energetsku sigurnost.
Zbog toga se, gospodo, nemojte više hvatati tog Južnog toka. Potreban je ovoj državi kao kap vode.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto Vlada nije prihvatila amandman narodnog poslanika gospođe Lidije Dimitrijević, s obzirom na to da se amandmanom samo preciziraju stvari koje su već u zakonu predložene.
Kada pogledate obrazloženje, onda tačno vidite zbog čega se amandman ne prihvata. Upravo je gospođa Dimitrijević rekla maločas da Vlada šatro pokušava da izvrši decentralizaciju fiskalnih prihoda, a u stvari i dalje drži sve dizgine u rukama.
Kada pogledate na trećoj strni drugi deo obrazloženja, kaže - prema tome, iako je saglasno odredbama iz članova 6. i 60. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, "Službeni list" broj taj i taj, u nadležnosti je jedinica lokalne samouprave da utvrđuje, naplaćuje i kontroliše porez na imovinu, utvrđuje poreske olakšice, a utvrđivanje poreske olakšice vrši se primenom zakona i podzakonskog akta koji donosi ministar nadležan za poslove finansija na osnovu ovlašćenja iz člana 9. itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS već drugi, odnosno treći mandat u Leskovcu, gde gospođa Dimitrijević, inače je uključena u lokalnu samoupravu, vrši vlast i vrlo dobro znaju i sve probleme i sve mogućnosti i sve olakšice, olakšavajuće okolnosti koje bi mogle u ovom slučaju da se primene.
Maločas je gospođica Nataša Jovanović rekla kakav je slučaju Aranđelovcu. Vama, gospodo iz Vlade, ne ispuštaju se dizgini, pogotovo se ne ispuštaju dizgini onog ministra koga je gospodin Velimir Ilić maločas tako lepo ishvalio. Ne ispuštaju se sredstva finansiranja. Vi biste i dalje da kontrolišete, i dalje, i ako prepustite lokalnoj samoupravi do kraja deo prihoda od poreza, vi biste i dalje da određujete.
A pri tom zaboravljate da kvadratni metar u Leskovcu, u Aranđelovcu, u Beogradu ne može nikako biti ista vrednost i pri tom vrlo dobro znate da se cena kvadratnog metra i te kako može u određenim vremenskim intervalima, u zavisnosti od ponude i potražnje, i naduvati do neslućenih razmera ili pasti, ukoliko ponuda bude veća. Smatram da amandman treba prihvatiti i smatram da biste ovaj, ionako nakaradan zakon, malo bar poboljšali.

Dame i gospodo narodni poslanici, sreća je što ovaj predlog zakona ima samo dva člana, pa ćemo moći večeras do 24.00 časova da ga usvojimo. Ne daj bože da ima onoliko članova koliko ima ministara, koliko ima državnih sekretara, pomoćnika, direktora, agencija, do sv. Ilije ga ne bismo završili.
Dobro je, gospođo Malović, da je formirana radna grupa koja će raditi temeljno i studiozno na krivičnom zakoniku. Ne valja samo što je u toj radnoj grupi jedan čovek koji je apsolutno dokazao svoje antisrpstvo, a to je gospodin Grubač. Na prethodnim suđenjima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu je to nedvosmisleno pokazao, pored onog Stojanovića, tako se čini mi se zvaše onaj pijani.
Dobro je da imate nameru da u tim koji će raditi taj predlog zakona uključite eminentne stručnjake, da uključite vrh naše pravne nauke i pravne misli, da uključite tužioce, da uključite osvedočene sudije, sudije koji imaju iza sebe rezultate, da uključite advokate od imena i renomea, jer samo tako može ispasti jedan dobar zakon, zakon o kome ćemo mi raspravljati ovde i usvojiti ga.
Ovaj zakon o krivičnom postupku je usvojen 2006. godine, čini mi se, i odložena mu je primena godinu i po dana. Sada se drugi put odlaže primena. Naravno, gospođo Malović, vi niste krivi za to, ali je kriva Vlada, u krajnjoj liniji, jer je predložila onaj zakon koji je tražio određene pripreme, određen vremenski period i određena sredstva da bi se mogao primeniti.
Kada kompletnu istragu prebacujete u segment koji se zove tužilaštvo, onda morate i materijalno, i kadrovski i prostorno da pripremite službu da bi mogla taj posao da radi i zakon da primenjuje. U ovom slučaju, kada ovaj zakon budemo konačno primenjivali, tužilac kao šef tima koji će voditi od krivične prijave preko istrage, preko utuženja, preko procesa, do presude, čitav taj proces on mora da ima kancelariju, odnosno da ima prostor u kome će samo on sedeti i primati stranke, gde će dolaziti i ti okrivljeni, gde će dolaziti policija koja će mu pomagati u pripremi i skupljati dokumentaciju, podatke itd.
S druge strane, istražne sudije će verovatno biti prebačeni ili u krivicu, ili u parnicu, ili u neko drugo odeljenje. Ukoliko ne bismo doveli opet državu u situaciju da u minut do dvanaest raspravljamo, sinoć smo do deset sati raspravljali o budžetu i da ga nismo usvojili krenulo bi se na privremeno finansiranje.
Međutim, ako ovaj predlog zakona ne bismo usvojili, već od nove godine bismo došli u situaciju da pravda u državi Srbiji ne može uopšte da funkcioniše. Vi znate da policija kada uhapsi ima pravo da drži 48 sati, tako da će osvedočeni kriminalci koji su uhvaćeni na delu, ubice čak bi morale da budu puštane posle 48 sati. Stvarno dovodite parlament u situaciju da mora da usvaja nešto uvek u minut do dvanaest.
Nije ovo prvi zakon. Nije ni zakon o budžetu bio prvi zakon. Pre toga smo imali Zakon o putnim ispravama, gde smo doveli ljude koji su otišli, recimo, vraćaju se posle Nove godine i da dođu u situaciju da ne mogu da se vrate u zemlju, ili oni koji su za Novu godinu trebalo da putuju, da dođu u situaciju da ne mogu da otputuju. Opet se preko parlamenta lomi nerad, nesposobnost i neorganizovanost Vlade. Parlament bi bio u ovom slučaju kriv zašto nije donet Zakon o putnim ispravama, zašto nije donet Zakon o budžetu, zašto u ovom slučaju ne bi ovaj zakon bio donet.
Predlog onog zakona o krivičnom postupku je relativno dobar, možda bi se mogao ispraviti sa još nekoliko stvari i iz prakse i sa amandmanima poslanika SRS. On je sada neprimenljiv. Shvatam da morate da pripremite kompletan set zakona iz oblasti pravosuđa da bismo ušli u Evropu kada nas Dinkić i ovi povedu tamo, ali moramo da upodobimo naše zakone sa zakonima EU. Nemojte više dovoditi državu u ovakvu situaciju da mora u minut do dvanaest Narodna skupština da vadi kestenje iz vatre.