Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, kako vrhunska svetska tehnologija polako zadire u sve pore ove vlade i parlamenta, a bogami i države.
Prvo smo 1999. godine imali stelt avione, nevidljiva tehnologija, jedva ga videše ovi naši, pa onda dođe buldožer revolucija, a onda smo imali eksperte sa stelt uverenjima o ekspertizi, tačnije niko ih nije video, niko nije video njihove diplome, da su eksperti, pa pošto su nas onako usrećili, nestadoše i oni, postadoše nevidljivi i ostali su još neki tragovi, ostao je Đelić i možda još par njih, pa smo posle toga imali stelt standard građana, građani nisu videli koliko im je standard visok, nisu ni mogli da vide, i sad imamo stelt ministra, tu je on, sedi na ovoj stolici, ali ga niko ne vidi.
Da se vratim na amandman. Pošto smo dobili Predlog zakona o budžetu i svi videli da tamo fali 50 milijardi dinara, shvatili smo da će to morati na neki način, od nekoga da se uzme, ne bi li se nadoknadilo. Tačnije potrošnja je za 50 milijardi bila veća od onoga čime država raspolaže. Posle toga, ovim zakonom o ukidanju carine, zakonom o jednostranom sprovođenju SSP, videsmo da će država biti kratka za 280 miliona evra, ili preračunato u dinare, to je 26 milijardi dinara. Naravno da država mora od nekoga da uzme.
Ne valja samo što se država ponaša tako da je naopako shvatila logiku Robina Huda. Robin Hud je uzimao od bogatih i davao sirotinji, a oni su počeli da otimaju od sirotinje i da daju bogatima.
Kad je stelt ministar, gospođa Diana, najavila pre neki dan u novinama da će povećanje PDV vrlo brzo da bude i pred poslanicima, a zatim da uđe u široke narodne mase, jasna je to bila potvrda ove naopako shvaćene robinhudovske logike.
Oslobođenje od carina proizvoda iz EU, jednostrano oslobođenje, prvo će uništiti privredu i prvenstveno poljoprivredu. Privredu u smislu da naš IMT ne može da se nosi sa "Džon Dirom", jer se i proizvodnja u "Džon Diru" subvencioniše na određen način i da će "Džon Dir" sigurno biti konkurentniji. Time će se naša industrija traktora uništiti. Poljoprivreda je apsolutno subvencionisana u zemljama EU. Poljoprivredni proizvode će moći da budu daleko jeftiniji ovde i time ćemo konačno ugušiti i seljaka i ono malo proizvodnje na koju smo mogli da se oslonimo u najgorim i najtežim godinama, jer smo znali da ćemo imati hleb da prehranimo naciju. Povećanje akciza je upravo popunjavanje onih rupa u budžetu, onih rupa u potrošnji o kojima sam maločas govorio. Rupe nastale ukidanjem ili smanjenjem carina će se upravo povećanjem akciza popunjavati.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. stav 2. Član 3. kaže - u članu 9. osnovnog zakona, tačka 1), 27,5 dinara je bila akciza za benzin, zamenjuje se brojem 42, u tački 2) broj 16,66, to se odnosi na naftu, zamenjuje se brojem 26, dakle, 16,5 dinara je bila akciza za naftu, sada je 26, i tečni naftni gas za pogon motornih vozila sa 11 na 13 dinara.
Kad pogledamo kako je rasla akciza upravo na taj tečni naftni gas za pogon automobila, stvari stoje ovako. Do 31. decembra 2007. godine, pre godinu dana, akciza za ovo gorivo je bila šest dinara. U periodu od 1. januara 2008. do sada je bila 10 dinara, sad je 13 dinara.
Dame i gospodo narodni poslanici, mnogi ne znaju, ne moraju ni da znaju, i građani Srbije mnogi ne znaju, ne moraju ni da znaju, šta je tečni naftni gas. Frakcionom destilacijom sirove nafte u rafinerijama Pančevo i Novi Sad dobija se kao nus-proizvod, ako hoćemo od sirove nafte da dobijemo benzin, dizel itd. kao nus-proizvod se pojavljuje tečni naftni gas, ili degazolinažom, imamo rafineriju za degazolinažu u Elemiru, gde se skida kajmak sa prirodnog gasa, sa zemnog gasa koji izlazi iz naših bušotina i prolazi kroz cev, uzimaju se propan i butan, a metan, etan i ostale frakcije ostaju, i to je taj prirodni gas koji dolazi cevima do potrošača, ili u industriji ili u domaćinstvu, a ovaj se posebnom tehnologijom prevodi u tečno stanje i onda se distribuira na taj način.
Šezdesetih godina otprilike je počeo pionirski poduhvat uvođenja tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila. Sada imamo situaciju da se pokušava, odnosno vrlo uspešno se privodi kraju eksperiment i očekujem da će vrlo brzo autobusi ići na prirodni gas.
Ono što smo radili sa tečnim naftnim gasom 60-tih godina, sada to radimo sa prirodnim gasom. U Beogradu ima dva autobusa koji koriste kao pogonsko gorivo prirodni gas. Ofarbani su belo-zeleno i možete ih videti. Inače, proizvodnja je FAP iz Priboja i možete ih videti na našim ulicama. Država je sve vreme pomagala proširenje potrošnje tečnog naftnog gasa za pogon automobila iz više razloga. Prvi, što je tog tečnog gasa bilo i lakše može da se uveze kada nestane. Drugi je što se aerozagađenje apsolutno svodi na minimum, jer sagorevanjem tečnog naftnog gasa, kao i prirodnog uostalom, dobija se samo ugljendioksid, koji nije opasan po okolinu, po okolinu je opasan sumpor i olovo, koje motori koji koriste naftu i benzin izbacuju u atmosferu.
Dakle, s jedne strane se dobije čist vazduh u gradovima, a s druge strane taj gas je daleko jeftiniji, jer u proizvodnju ulazi kao nus-proizvod. Treće, produžava vek motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Problem zašto se to nije tako brzo širilo je bio jednostavan. Svojevremeno je država imala monopol nad distribucijom derivata, pa i tečnog gasa, i postojale su punionice, i pored njih pumpe za utakanje tečnog gasa u automobile u Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Beogradu, dakle vrlo malo. Danas imamo u Beogradu bar 10-tak pumpi za prodaju tečnog naftnog gasa. Cena uređaja je takođe bila faktor koji nije dozvoljavao proširenje, jer se uvek kretala negde oko dve, dve i po hiljade maraka za kvalitetnije uređaje, čak je i naša država svojevremeno proizvodila izvesno vreme po licenci uređaje za potrošnju tečnog naftnog gasa za pogon automobila.
Međutim, najkvalitetnije, lovator tartarini, ne samo u Italiji, nego u svetu su najtraženiji i njihova cena se sada kreće negde oko 1000, 1200, 1300 evra, u zavisnosti od veličine boce u koju se utače taj tečni gas. Mnogi prelaze, upravo zbog toga što ih je standard stisnuo, zbog toga što nam je ovako kako nam je, zbog toga što nam je potrošačka korpa sve praznija, sve manja, a sve skuplja, i ljudi su radi racionisanja počeli da prelaze. Odvoji 1000 evra jednom i otprilike za godinu dana, za osam meseci do godinu dana, u zavisnosti od potrošnje, u zavisnosti od toga koliko koristi automobil, samo na uštedi taj deo mu se vrati.
Pošto je ova vlada sposobna da nađe način da i sa golih leđa skine košulju, našli su način da i ovde uđu polako. Prvo, nisu im obezbedili gradski saobraćaj, bez obzira na to koliko se trude ili bar pričaju da se trude iz grada, gradski saobraćaj nije zadovoljavajući. Drugo, često ili ste u nemogućnosti da stignete do posla, a ovo je bio način da relativno jeftino se dovezete do radnog mesta i natrag.
Dobio sam obrazloženje zašto se moj amandman ne usvaja. Kaže ovako - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Gordana Pop-Lazić. Pročitam obrazloženje koje je dato gospođi Gordani Pop-Lazić, pa kaže - amandman se ne prihvata iz istih razloga u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović. Pročitam sledeće obrazloženje da bih došao do obrazloženja zašto se moj amandman nije prihvatio. Kaže, amandman narodnog poslanika Miloša Radulovića - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje su podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Arsen Đurić. Idem dalje, amandman gospodina Arsena Đurića - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji je podneo narodni poslanik Jovan Palalić. Tu smo došli do kraja.
Obrazloženje gospodinu Palaliću kaže - imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina, pre svega, zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđenje prihoda od akcize projektovani u Zakonu o budžetu za 2009. godinu. Ko je razumeo, shvatiće.
Počećemo da analiziramo ovo obrazloženje. Neelastična tražnja; vidite čega se Vlada setila. Verovatno im je elastična tražnja ona ako je jednog meseca potrošnja nekog artikla 10 nekakvih jedinica a drugih 30, onda je to elastično, a neelastično je ako je potražnja otprilike ujednačena. Drugačije to ne mogu da shvatim.
Neelastična tražnja, kao i predloženi iznosi akcize, predloženi iznos akcize od tri dinara po litru – jer se ovde isto radi o litrima kao i za benzin, bez obzira što se tečni naftni gas kada se prodaje za domaćinstva prodaje u kilogramima i litar je negde od 530 do 580 grama, u zavisnosti od mešavine, da li je više propana ili butana. našli su način da tri dinara, a potrošnja je malo veća, mislim da je nekih 10 do 15% veća nego potrošnja benzina - a pošto je to neelastično, svakog meseca mogu da računaju u kontinuitetu na povećanje priliva u budžet, jer kada povećate akcizu onda je za toliko i povećanje.
Ta neelastična tražnja im je takođe elastična, sve je dosad bila, jer su se ljudi odlučivali da prebace svoje automobile, a da vas podsetim da je prosečni vek automobila u Srbiji od 12 do 16 godina, ima ih i starijih, pa onda ta neelastična im je elastična na onu stranu koja njima preteže. Prihodi će u budžetu biti veći od toga.
Ne utiču na rast maloprodajnih cena nafte. Nije nego. Kada je to akcizu država povećala, a da istovremeno nije povećana cena nafte i naftnih derivata?
(Predsedavajući: Vreme, Momire.)
Vidim da je vreme isteklo. Moraću, da bih obrazložio ovaj moj amandman, još jednom da se javim. Hvala.