Dame i gospodo narodni poslanici, mesec i po dana unazad se znalo kakva će biti sudbina budžeta i znalo se da je ova vlada planirala da 2009. godinu počne sa privremenim finansiranjem. Razlog je vrlo jednostavan, para nema.
Januar i polovina februara su inače, kako to poslovni ljudi kažu, siromašni meseci, jer se u januaru takoreći ništa ne uplaćuje do 20. januara, februar takođe. Bilo je jasno zašto će Vlada krenuti na privremeno finansiranje.
S druge strane, nesuglasice u Vladi su odraz i ovakvog budžeta. Rasprave, svađe, otimačina za svaki dinar su izrodili ovu knjigu od 800 i nešto strana, u kojoj se nedvosmisleno vidi da su pare deljene ne prema nekim prioritetima, nego jedini prioritet i jedina koncepcija je bila ko je na kojoj funkciji, koja je stranka na kojoj funkciji, koja stranka koje ministarstvo drži, koja stranka koje veze u Vladi ima da izlobira.
Došli smo do ovoga do čega smo došli. Imamo tako nebuloznih stavki, gde se milioni rasipaju, jednostavno bacaju u nekakva ministarstva i troše na vrlo nekonkretan način. S druge strane, imamo delove ministarstava, delove službi, koje su i te kako potrebne građanima i koje građanima pružaju određene usluge, a ostale su uskraćene za dobar deo sredstava samo zato što nisu bile u situaciji da njihovi ministri eventualno pripomognu da se pare odvoje.
Gospođa Donka Banović je svojim amandmanom tražila da se preraspodeli jedan deo sredstava koja je Vlada, odnosno kabinet predsednika Vlade opredelio za tzv. Kancelariju za saradnju sa medijima. S druge strane, upravo Poverenik za informacije od javnog značaja, koji je otkada je ova skupština formirala tu kancelariju i izabrala poverenika, pastorče ove države i ove vlade. S obzirom da sam u timu koji pomaže u pripremi odbrane prof. dr Vojislava Šešelja, često smo imali prilike i potrebe da sarađujemo sa poverenikom i dosta smo kvalitetnih informacija dobili.
Međutim, njegova kancelarija, kako ste maločas čuli, broji ukupno sedam zaposlenih, a i na zahteve, i na njegove naloge se mnogi u ovoj državi i Vladi oglušuju. Ne samo Vlada, nego čak i javna preduzeća, daju sebi za pravo da kažu da je, recimo, plata direktora ili plata predsednika upravnog odbora ili plate članova upravnih odbora poslovna tajna. Zašto će nam onda zakon o povereniku za informacije od javnog značaja?
Da vidimo kako to izgleda u ovoj knjižici od 800 i nešto strana. Strana 26 - Kancelarija za saradnju sa medijima, kaže ovako: usluge po ugovoru - 16 miliona dinara. Ako je kancelarija, koja ima toliko zaposlenih, već formirana, koje su to usluge po ugovoru i kome se te usluge po ugovoru plaćaju?
Pročitaću i taj deo, to je strana 166, kaže se: Kancelarija za saradnju sa medijima osnovana je Uredbom Vlade, br. taj i taj, "Službeni glasnik" taj i taj, kao služba Vlade u skladu sa kojom Kancelarija za saradnju sa medijima obaveštava javnost o radu Vlade, ministarstava, posebnih organizacija, službi Vlade, stara se o internom informisanju. Imaju li ministri mogućnost da na konferenciji za štampu obaveste građane Srbije, srpsku i svetsku javnost, šta to rade? Zar im je bila potrebna za ovo kancelarija?
Dalje, kaže - interno informisanje. Da bi oni informisali javnost, moraju da budu interno informisani, pa se to na tri kolena prenosi, a onda će onaj treći informisati javnost tako što će, kako kaže, izdavati javne interne publikacije i obavljati druge poslove iz oblasti saradnje sa medijima koje joj poveri Vlada.
Kaže - u kancelariji su obrazovane osnovne unutrašnje jedinice, i to: sektor za saradnju sa medijima, u okviru koga su obrazovane unutrašnje jedinice, i to: pres-služba, obaveštavanje domaće javnosti o radu Vlade; Odsek za saradnju sa stranim medijima, organizacija praćenja aktivnosti članova Vlade van zemlje.
Dakle, kada ministar nešto radi u zemlji ili kada Vlada nešto radi u zemlji, posebna služba će ga pratiti, a za one poslove koje će ministar ili ministri, ili Vlada u celini, kada ode negde u inostranstvo, doduše, cela nikada nije odlazila. Mislim da bi za Srbiju bilo najbolje da cela Vlada ode, ali da uzme kartu u jednom pravcu.
Kaže - pres-kliping, interno informisanje članova Vlade. Znači, oni kao da ne govore između sebe, nego moraju pres-kliping, pa - ministar Dinkić je rekao ovo, ministar Đelić je rekao ono, ministar Dinkić je rekao da se ide na privremeno finansiranje, jer neće glasati.
Rekao je doduše, to znaju građani Srbije, znaju narodni poslanici, ali izgleda ovi u Vladi ne znaju, nego će morati ta njegova izjava da se prosledi svim članovima Vlade, otkucana, da bi se ljudi informisali.
Sektor za internet, u kome se obavljaju poslovi koji se odnose na prezentaciju rada Vlade putem interneta i prezentaciju najširih informacija o Republici Srbiji. Nazdravlje.
Kaže - najveće učešće u strukturi opredeljenih budžetskih sredstava imaju sredstva za usluge po ugovoru – kako ako ova kancelarija postoji, ako u njoj postoje zaposleni, ako u njoj zaposleni ostvaruju prava iz radnog odnosa, primaju platu koja je sigurno daleko veća od prosečne plate u privredi i u vanprivredi u Srbiji – pa kaže ovako, a odnose se na usluge informisanja javnosti, "Beta", "Tanjug", "Fonet", "Srna".
Sada meni tu nešto nije jasno, da li oni plaćaju "Beti", "Fonetu", "Tanjugu", "Srni", pusti ovakvu informaciju, to košta toliko, rad po učinku, učinim ja tebi, učiniš ti meni. Ja tebi dam pare, ti meni proslediš informaciju. U Vladi sve funkcioniše, a oni samo što se tamo ne pobiju.
Dalje kaže - stručne usluge, troškovi prevođenja i dodatno angažovanje prevodilaca. Imamo li mi u Vladi prevodioce? Prevodioce koji rade, koji su zasnovali radni odnos u Vladi. Kome to dodajemo nova sredstva za dodatna prevođenja? Šta to prevodimo?
Hoćete li da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, setite se unazad dve-tri godine, koliko smo zakona dobili koji su neprimenjivi na našu državu, na naše odnose, na našu privredu. Sećate se koliko smo zakona dobili koji su, zato što prevodioci, verovatno ovi po ugovoru, nisu preveli kako treba, ima li neke slovenačke reči.
Čovek u prevođenju preskočio, pa smo tek tako shvatili da usvajamo slovenačke zakone, zakone Holandije, zakone Nemačke. Vrlo je malo zakona koje su ministarstva u svojim službama napravili i doneli ovde pred narodne poslanike, pri tom poštujući osobenosti ove države, ovog naroda i ove privrede.
Kaže dalje, troškovi prevođenja i dodatno angažovanje prevodioca, usluge za izradu softvera koji je potreban internet odeljenju, pa 16 miliona za softver koji je potreban internet odeljenju; ajte, molim vas.
Usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, kotizacija za seminare.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, oni kada hoće da se obrazuju i da se usavršavaju, ne mogu to da rade u Beogradu, nego mora bar Zlatni bor ili Kopaonik, pa se plati kotizacija, a izgleda da se na Zlatiboru mnogo dobro usavršava, eventualno u Vrnjačkoj Banji.
Za stručne ispite, usluge štampanja biltena; Vlada komunicira između sebe biltenima. Nešto se ne sećam da je ta Vlada dostavila neki bilten i ovde Narodnoj skupštini, pa da malo i mi pogledamo šta oni to rade, kada već ovolike pare odvajaju itd.
S druge strane, imamo Poverenika za informacije od javnog značaja, imamo zakon koji obavezuje sve društvene subjekte da na zahtev poverenika za informacije od javnog značaja dostave informacije. Mi smo imali prilike da nam ne zato što on nije hteo, nego što ni njemu nisu dostavljali podatke i što ni njemu nisu dostavljali informacije, da po nekoliko meseci čekamo određena dokumenta koja su nam bila preko potrebna, jer je suđenje u Hagu odavno krenulo i dobijali so ih nekada sa zakašnjenjem, a nekada navrat-nanos.
Zato je u pravu gospođa Donka Banović kada je tražila da se njima ostavi šest miliona, a da se 10 milina prebaci na konto Povereniku za informacije od javnog značaja. Sa ovih 6 miliona em će manje putovati na seminare, kurseve i ostale obuke i usavršavanja, em će Vlada i verovatno ovo odeljenje kvalitetnije raditi. Uostalom, neće plaćati za informacije "Betu", "Fonet" i ostale. Zahvaljujem.