Gospodine predsedavajući, gospodine ministre i saradnici u Ministarstvu, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da se obratim vama, gospodine Đeliću. Mislim da ste izuzetno dobro medijski pripremili ovu današnju raspravu, potpisivanjem juče tog ugovora o finansiranju naučnoistraživačkog rada u našoj zemlji narednih nekoliko godina, i to je dobro primljeno, ili će, da kažem, biti dobro primljeno kod svih poslanika koji se bave naučno-istraživačkim radom, kako obrazovnim, tako i u naučnoistraživačkim ustanovama.
Dobro ste mesto odabrali za tu promociju i prezentaciju, jedino mislim da tamo nije bilo mesta predsedniku države, da se i on obraća po tom pitanju, jer to onda ja, a i mnogi drugi poslenici u nauci, tretiramo kao stranačku promociju nečega što je od opšteg državnog interesa, čime se država zadužuje za narednih 20 godina i moraju svi građani ove države da vraćaju tih 200.000.000 evra.
Mnogo bolje bi medijski bilo prihvaćeno da je o tom projektu govorio neko drugi, možda je bilo govora od strane nekih ljudi, ali medijski to nije prikazano, da su se ugledni članovi Srpske akademije nauka i umetnosti obratili, da su to podržali, da su se ugledni direktori naučnih instituta, takođe, pojavili na Javnom servisu ili u toj informaciji, jer bi takav jedan projekat onda imao mnogo veću težinu i ozbiljnost.
Moram malo i da se našalim, ali i da iz zbilje jednu istinu iznesem. Vašim dolaženjem na mesto ministra nauke, mnogi poslenici u nauci su računali da ćete vi, u odnosu na vaše sposobnosti ministra finansija, uspeti obezbediti već u startu mnogo veće pare, mnogo veća sredstva za naučnoistraživački rad. Nažalost, do sada niste uspeli u tome i čak ste dozvolili prošle godine, kod rebalansa budžeta, da milijarda dinara koja je izdvojena za istraživački rad bude uzeta i prebačena na neke druge pozicije, što vam ne može ići u prilog kao ministru koji je imao dobru brigu o naučnoistraživačkom radu u Republici, pogotovo za mene.
Da se legitimišem – ja sam i član matičnog odbora za biotehničke nauke pri Ministarstvu nauke, 11 godina sam bio direktor jednog naučnog instituta. Ono što je za mene neprihvatljivo, i s aspekta bivšeg direktora, i člana matičnog odbora, jeste da ste vi uskratili finansiranje naučnoistraživačkog rada najvećem naučnom institutu u ovoj državi tokom prošle godine, upravo zbog nedostatka sredstava, vi znate o kom se institutu radi, s obrazloženjem da taj institut zarađuje iz drugih nekih osnova i da mu, u ukupnom finansijskom skoru, tih nekih 200 i nešto miliona dinara koje treba da dobije po osnovu naučnoistraživačkog rada neće faliti.
Mislim da je falilo i tom institutu i svakom institutu koji se bavi naučnoistraživačkim radom. Ako nema pravog podsticaja od države, onda se to ne može tretirati kao dobra državna politika i državna briga. Nadam se da početkom ove godine nijedan institut, ni po kom osnovu, nije uskraćen u finansiranju naučnoistraživačkog rada. Molio bih vas da ovde javno to i kažete, a meni će sigurno biti lako da to i proverim.
Još par minuta ću iskoristiti da se osvrnem i na Strategiju koju ste ovde promovisali, na ono što ste rekli vezano za ova podsticajna sredstva. Apsolutno je to dobro i nadamo se da će stvarno te pare i pare koje će ova država, pored tih 200 miliona, još izdvojiti znatno pomoći da se revitalizuje naučnoistraživački rad u našoj zemlji. Ali, nažalost, na početku vašeg obrazlaganja, vi ste počeli priču da će se te pare trošiti na adaptacije nekih prostorija, to jest nekih objekata, koje su počele da posrću, na izgradnju rektorata u Novom Sadu, nekih biblioteka, itd.
Ako ova sredstva potrošimo na zidanje i krečenje, onda je uludo sve to što uzimamo. Nadam se da to ipak neće biti vaš prioritet i vaših saradnika u trošenju, nego da će ta sredstva da se iskoriste za jedno kvalitetno opremanje, upravo po ovim ciljevima koje ste postavili u Strategiji, za biomedicinska istraživanja, za istraživanja novih materijala, zaštitu životne sredine, energetiku, poljoprivredu, itd., znači, za opremanje, pre svega, naučnoistraživačkih institucija, koje treba da unaprede, da dostignu neki evropski nivo u tim istraživanjima.
Dalje, ono što je zapušteno ovih poslednjih 10 godina, to je ulaganje u podmladak. Ova država, pre svega, Ministarstvo nauke i Ministarstvo obrazovanja, mora učiniti sve da zadrži školovane mlade ljude, talentovane, s visokim prosečnim ocenama, da više na hiljade mladih ljudi ne odlazi da svoje dalje doškolovanje i svoju profesionalnu karijeru opredeljuju u inostranstvu, nego da im se stvore preduslovi da ostanu ovde da rade, da se bave naučnoistraživačkim radom. Nadam se da će, pored nabavke opreme, kvalitetne istraživačke opreme za ove ključne institucije koje će se baviti ovim ciljnim istraživanjima koje ste definisali u Strategiji, drugi nivo podsticaja biti upravo u školovanju mladih kadrova i u zemlji i van zemlje.
Svesni smo da u našoj zemlji nemamo adekvatne preduslove da kvalitetno iškolujemo naučni kadar i podmladak i da treba obezbediti podsticajne stipendije da u prestižne naučne ustanove odu mladi ljudi da se tamo doškoluju, možda, da urade i svoje doktorske disertacije ili deo tih doktorskih disertacija. Nadam se da će ta sredstva biti iskorišćena, kroz projekte koji će se finansirati u sledećem ciklusu, deo sredstava, za to da svi mladi ljudi koji su se opredelili za doktorske studije, na svim univerzitetima, imaju apsolutnu prohodnost i uključenje na projekte.
Znači, da u sledećem ciklusu, svi oni koji su završili s prosečnom ocenom iznad osam i opredelili se, upisali doktorske studije, ili se zaposlili u naučnim institutima, automatski mogu imati prohodnost i uključenje u projekte, da li su to osnovna istraživanja, tehnološki razvoj ili razvojni projekti, ali, da ne bude – evo, para nema više, podeljeno je sve i nema za mlade ljude da se uključuju. Onda, kako će, sa čim će raditi svoja istraživanja.
Poslednje na šta mislim da treba deo ovih deo para utrošiti, kad je reč o obezbeđenju drugih materijalnih preduslova za mlade istraživače, to je podizanje nekih stanova koje će po povoljnim cenama moći kupiti i time ih vezati da ostanu ovde, ili davanje povoljnih kredita. Znači, omogućiti im i kroz to da ostanu ovde, unaprede naučnoistraživački rad i da podmlade ovih 10 hiljada istraživača koji se vode na spisku istraživača u našoj zemlji.
Iskreno se nadam da ćete ovo, krajnje dobronamerno od mene, da prihvatate, upravo ceneći moje godine i iskustvo, jer sam, kažem, prošao sve izbore u naučnom zvanju, nažalost, tj. izbore vanrednog i redovnog profesora na fakultetu, tako da sam od onih koji imaju najviše naučno i nastavno zvanje, i nadam se da to na neki način daje ozbiljnost ovome o čemu govorim.
Da se sad vratim na ovaj predlog zakona o naučnoistraživačkom radu i da, prvo, kažem o ovom nacionalnom savetu, izmeni članova Nacionalnog saveta. Imam tu nekoliko primedaba. Prva je da se, što se tiče članstva u nacionalnim savetima, na neki način smanjuje broj istraživača, tj. savetnika iz naučnih instituta, Ministarstva nauke, matičnog ministarstva, za naučnoistraživačke ustanove, ljudi koji se isključivo bave naučnoistraživačkim radom. Ne smatram da treba da budu favorizovani oni koji rade u naučnoistraživačkim ustanovama, ali, na nekim mestima, kao što je, recimo, ovaj nacionalni savet, trebalo bi da bude više naučnoistraživačkih radnika, tj. naučnih savetnika, nego, recimo, redovnih profesora s univerziteta, uz svo uvažavanje zvanja redovni profesor.
Prvobitni predlog sastava Nacionalnog saveta je značajno promenjen, tako što je smanjen broj naučnih radnika iz instituta i broj, nažalost, onih s fakulteta. U isto vreme, predlažete da se poveća broj privrednika, lica koja nisu s naučnoistraživačkim zvanjima. Mislim da i to nije dobar predlog. Ako mislite, a pretpostavljam da je to bila motivacija, da će tih pet članova Nacionalnog saveta koji su privrednici, koje delegira Privredna komora ili Savet inostranih investitora, doprineti da će se ti istraživački rezultati, patenti, novi proizvodi itd. efikasnije primenjivati i realizovati, mislim da se varate. Prvo, zato što takvih dostignuća imamo malo. Sami ste rekli da je to 10 ili 15 godišnje. Dalje, ne vidim da će njihovo članstvo značajnije afirmisati i omogućiti da se ti novi proizvodi i patenti operacionalizuju i stave u funkciju.
Moja poslanička grupa nije dala amandmane, zato što je sve ovo išlo po hitnom postupku, a imali smo obaveza oko drugih zakona, ali bismo ovde sigurno dali. Ako bude predloga u smislu izmene, založićemo se sigurno da ne bude pet privrednika. Maksimalno je dva ili tri, ali da bude zato još više naučnoistraživačkih radnika, pre svega, iz instituta.
Sledeće što želim da prokomentarišem je Centar za promociju nauke, koji želite da kao novu instituciju, novo telo, formirate unutar Ministarstva. U suštini, može da ima opravdanja, ali ako idemo ka nekoj ekonomskoj racionalizaciji u našoj državi, smanjenju javnog sektora ili štednji, onda mislim da nije trenutak za formiranje tako nečega sada, ili barem ovako kako ga vi tretirate.
U nekim ranijim vremenima postojao Sajam novih tehnologija, gde su se pojavljivali naučni instituti koji su imali ostvarene rezultate u smislu novog proizvoda, patenta itd., i to je bilo dobro posećeno od strane naučnoistraživačkih radnika, građana, kao i ovo što ste prošle godine promovisali.
Već u Ministarstvu imate neke ljude koji se bave promocijom nauke, ali ako želite da formirate novo telo i da to telo afirmišete, onda nije prihvatljivo da direktor takve institucije bude neko ko nema naučnu titulu.
Zašto je to tako i kako mislite da takvo jedno lice, a ovde ste naveli da direktor Centra može biti imenovano lice koje, pored opštih uslova propisanih zakonom, ispunjava i sledeće uslove – završene diplomske, akademske studije i radno iskustvo od najmanje pet godina, koje ima pet godina radnog iskustva i završene akademske studije, može na pravi način da promoviše nauku i rezultate naučnoistraživačkog rada?
Mislim da je trebalo da stavite kriterijum da direktor mora biti ugledno lice iz naučnoistraživačke oblasti i da ima ostvarene rezultate naučnoistraživačkog rada, da to bude i svojom ličnošću, svojim ''personaliti'', da promoviše tako nešto, funkciju i telo koje osnivate. Kroz ovakvo rešenje ne vidim ozbiljnost vašeg predloga.
Dalje, ono što želim da komentarišem vezano je za formiranje Nacionalnog instituta. U principu, mislim da je to dobro i da sve ozbiljne države imaju nacionalne institute koji su nosioci naučnoistraživačkog rada iz pojedinih oblasti. U neka ranija vremena, da li, čak, u Predlogu zakona ili u fazi javne rasprave, bilo je takvih predloga. Tada sam podržavao i sada podržavam takav predlog, ali ono što smatram da nije u redu jeste kriterijum koji postavljate za ispunjenje, a to je sto naučnoistraživačkih radnika.
Naveli ste da i dva instituta koji to ispunjavaju. Mislim da nema nijednog. Niti to ima Institut za ratarstvo i povrtarstvo, niti Institut "Mihajlo Pupin", koji je treći ili četvrti. Molio bih vas da se izjasnite koja su to dva instituta koja danas ispunjavaju uslov da mogu biti nacionalni institut? Znači, da imaju sto istraživača u naučnim ili istraživačkim zvanjima.
Neki raniji predlog je podrazumevao da takav institut ima 60 istraživača, što mislim da je prihvatljivo, a što je, ipak, znatno viši kriterijum nego što je propisano za naučni institut, od toga, 30 s naučnim zvanjem, a 30 s istraživačkim. Da ste barem stavili 80. Ali, sto istraživača apsolutno diskvalifikuje gotovo sve naučnoistraživačke institucije i nateraće ih na neko objedinjavanje. Ima smisla objediniti nešto što se može objediniti, ali ako objedinite Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Institut u Zemun Polju, da bi bio nacionalni, prvo će se duplirati masa opreme koju imaju i jedan i drugi za istraživanje i mnogo toga drugog.
Lično, ne mislim da je to pravo rešenje, pre bih bio za to da se smanji taj cenzus na, recimo, 60 ili 80 istraživača. Polazim od branše kojoj pripadam, veterinarska medicina, koja ima dva naučna instituta, da se oba spoje neće se ispuniti taj kriterijum da bude nacionalni. Smatram da ova država treba da ima jedan nacionalni veterinarski institut, koji će biti vodeća naučnoistraživačka institucija u oblasti veterinarske medicine, ali, o tom potom.
Razmislite o tome da li je uputno da se smanji taj cenzus i da se osnuju takve institucije, ali da budu utemeljene na nekim realnim činjenicama.
Ono što još želim da prokomentarišem jesu izmene u delu koji se odnosi na upravne odbore. Ovom izmenom vi želite da preuzmete potpunu vlast nad imenovanjem i predsednika i članova upravnog odbora, tj. predlažete da se smanji broj članova upravnog odbora i da budu četiri člana koji će predstavljati društvenu zajednicu, koje će imenovati Vlada, i tri koji će biti iz naučnih instituta. Preuzimate potpuno pravo vi, koji ste sada na vlasti, da imate većinu u svakom upravnom odboru naučnog instituta koji je državni.
Mislim da to nije dobro, ili da treba paritet da se napravi i kod drugih institucija. Kada sam govorio o upravnom odboru, mislio sam na fakultete i imenovanje dekana. Tamo je to drugačije rešeno, a ovde se faktički podržavljuje.
Ono što sam još hteo da kažem, vezano za nacionalne institute, to je mentorstvo. Dobro je što ste to predložili, ali realnost je drugačija. Nažalost, gotovo nijedan naučnoistraživački radnik iz naučnih instituta nije uključen i nema mentorstvo, već fakulteti i naučno-nastavna veća određuju mentore, pa je onda problem kod izbora koje ima naučno zvanje. Neko ko ima naučno zvanje, kada želi da se bira u nastavno, jedan od ključnih kriterijuma je mentorstvo, a to ne ostvaruje.
To što ste predložili usaglasite s Ministarstvom za prosvetu, u Zakonu o obrazovanju, tamo definiše da naučnoistraživački radnik u institutu može biti i mentor i ispunjava se uslov da bude mentor za doktorske disertacije.
Pošto mi vreme ističe, još ću na blic da kažem da bi trebalo da se naprave određene korekcije i u delu koji ste predložili za izbore u zvanja. Ponovo se povećavaju kriterijumi, što može dovesti u opasnost veliki broj istraživača da neće ispuniti jedan od značajnih kriterijuma, a to su radovi u međunarodnim časopisima, međunarodne monografije itd.
Predsedavajući, zahvaljujem, nastaviću, eventualno, u onom drugom delu, u raspravi u pojedinostima. Hvala.