Dame i gospodo narodni poslanici, Darko Glišić, poslanik SRS, podneo je amandman na Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave i traži da se član 24. briše. Ovu materiju reguliše Zakon o lokalnoj samoupravi. Suvišno je da ta ista materija bude u dva zakona.
Hteo bih nešto da kažem i iskoristim ovo vreme, već dve i po godine traje ovaj saziv parlamenta, doneto je bezbroj zakona, ukupno 239, usavršili ste resavsku školu po nalogu zapadnih mentora. Nije Srbija Holandija, Danska, Engleska, da se ti zakoni prepisuju i teško su primenljivi na našem brdovitom Balkanu. Otvorili ste bezbroj agencija, direkcija, uprava, povećali ste broj činovnika tako da Ministarstvo liči na moju opštinu Trgovište.
To je najjužnija srpska opština, najsiromašnija, čista srpska opština, teritorija od 370 kilometara kvadratnih, veća nego teritorija države Malta koja ima 312 kilometara kvadratnih.
Kažem da Ministarstvo liči na moju opštinu Trgovište jer opština Trgovište ima 6.411 stanovnika, a ima 56 činovnika i još 30 koji se "sekiraju" za kulturu, komunalnu higijenu sa tendencijom da ih bude još više, jer svaki odbornik treba da bude zaposlen negde gde se krčmi opštinski budžet, odbornik ili neko od njegovih i to što pre dok traje mandat.
Poznato je da se opštinski budžet puni finansiranjem iz republičkog budžeta. Poznato je da Ministarstvo finansija nema ili ne želi da ima uvid u to kako se raspolaže sredstvima koja se daju iz republičkog budžeta.
Opština Trgovište je zagubljena teritorija. Do 2000. godine nešto je funkcionisalo, a dolaskom ovih "revolucionara" sve je stalo i sve je propalo. Narod se iseljava i pitanje je šta će i kako biti. Tamo u Trgovištu sve može kad se hoće.
Opštinski menadžer može da najavi pripajanje opštine teritoriji Makedonije, podrazumeva se sa Svetim Prohorom Pčinjskim. To je srpski manastir, zadužbina kralja Milutina i to ništa manje nego referendumskim izjašnjavanjem. Razume se da tu ništa ne može da se promeni.
Ne daj Bože da jedan Niš, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, pođe takvim putem pa da na svakih 80 stanovnika počne da zapošljava po jednog činovnika u opštinsku upravu. Gde će Srbija stići ako ovim putem pođu svi gradovi u Republici?
Zahtevam od Ministarstva da odredi budžetsku i finansijsku inspekciju, da dođu u Trgovište i izvrše kontrolu opštinskog budžeta. Da me obaveste kada će doći. To je poslaničko pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o rehabilitaciji koji je predložila Vlada Republike Srbije.
Predlog zakona je kratak, nedorečen, neprimenljiv, nema propisane kriterijume za njegovu primenu.
SRS neće glasati za ovaj zakon, uložila je amandmane da se svih osam članova brišu. Evo zašto.
Zamolio bih gospodina ministra Stojkovića da mi odgovori na nekoliko pitanja.
Član 1. ovog zakona predviđa rehabilitaciju lica koja su bez sudskih ili administrativnih odluka ili tim odlukama lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode i drugih prava od 6. aprila 1941. godine, odnosno datuma kada je Hitlerova Nemačka izvršila invaziju na Kraljevinu Jugoslavije.
Koji je razlog i zašto je uzet baš ovaj datum kada znamo da je i pre 1941. godine bilo progona političkih protivnika?
Samo da podsetim, donet je zakon, uvedena šestojanuarska diktatura, robijašnice su bile pune, a pogotovo članova Komunističke partije Jugoslavije Kraljevine Jugoslavije, pa su čak i dva kongresa - treći i četvrti držani van zemlje - Beč i Drezden.
Da mi odgovorite na to pitanje zašto je uzet 6. april 1941. godine pa naovamo.
Drugo pitanje, ovim zakonom nisu obuhvaćena sledeća pitanja - da li se mogu rehabilitovati građani Srbije kojima je suđeno u drugim republikama bivše Jugoslavije. To je pitanje koje nije obuhvaćeno ovim predlogom zakona.
Treće, šta sa ljudima kojima je suđeno ovde u Srbiji, a sada žive u drugim državama, bivšim republikama SFRJ. Veliki je broj Srba iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske kojima je tamo suđeno. Šta sa Albancima? To u predlogu nije regulisano.
Nakon oslobođenja Beograda 20. oktobra 1944. godine, bez suđenja, po hitnom postupku, na osnovu odluke prekih vojnih sudova samo u Beogradu je streljano negde oko 10.000 ljudi, a u celoj Srbiji negde oko 100.000 ljudi, oko dva miliona je osuđivano zbog ideologije ili politike, bilo pravnika, advokata, doktora, glumaca, ovih divnih ljudi, seljaka koji nisu davali žito na otkup, odbijanja pristupanju seljačkim zadrugama.
Mislim da će ovaj zakon teško da se primeni u ovim uslovima. To se odnosi na ovaj član 1.
Ako možete, gospodine ministre, da odgovorite na ova postavljena pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti. Tražim da se u članu 10. stav 2. reč "društvena" zameni rečju "državna", a posle reči "obuhvata i donošenje" dodaje se reč "i izvršavanje".
Obrazloženje – stav SRS je da država treba da bude odgovorna za sprovođenje donetih planova. Vi ste ubacili u ovaj zakon reč "društvena"; loše nas to asocira, gospodine ministre. Imali smo društvena preduzeća u proteklom periodu i još ih imamo, nisu privatizovana, ta društvena preduzeća su bila Alajbegova slama, odnosno izvor zla, pljačke i kriminala. Sama ta reč je nekako nedostupna u ovom zakonu.
Malopre ste rekli, tražite konkretne stvari. Slušajte me pažljivo, ja ću izneti, pošto zastupam jug Srbije, odnosno područje južne Srbije koje je sadašnja vlast, sadašnja država otpisala kao da nije u sastavu Srbije.
U članu 13. stav 1. kaže se da AP, odnosno opština, grad obezbeđuje sredstva za sprovođenje društvene brige za zdravlje iz svog budžeta i da oni utvrđuju cene pojedinačnih usluga. U članu 94. kaže se da je dom zdravlja zdravstvena ustanova gde se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou i da dom zdravlja osniva opština, odnosno grad.
Mislim, gospodine ministre, da bi trebalo da saslušate, jer ovo su konkretni problemi. Ja vam iznosim konkretan problem koji se po donošenju ovog zakona stvara. Pitam vas, šta će biti sa domovima zdravlja u siromašnim, nerazvijenim graničnim opštinama kao što je opština Trgovište na jugu Srbije?
Opština Trgovište ima 7.000 stanovnika, granična nerazvijena siromašna opština ima dom zdravlja... Gospodine ministre, saslušajte me, vi prelistavate tamo, ne obraćate pažnju, ne interesuje vas. Dom zdravlja u Trgovištu ima 70 radnika. Teren je brdsko-planinski, uslovi za rad su teški. Imamo samo jedno terensko vozilo, a to je nedovoljno, jer stanovništvo pretežno, oko 90%, predstavljaju staračka domaćinstva. Kuće su razbacane po brdima.
Osoblje doma zdravlja pruža medicinske usluge po kućama, nema stacionar, ide na kućno lečenje. Uz velike napore pešači po 10 ili 15 kilometara da bi pružilo pomoć ljudima, pogotovo u ovim zimskim periodima, a to su baš natčovečanski napori. Plate su im male, a uslovi za rad su vrlo teški, ali radnicima Doma zdravlja u Trgovištu treba dati priznanje, pohvaliti ih za njihov rad u nenormalnim uslovima.
Najudaljenije selo, slušajte me, gospodine ministre, od medicinskog centra u Vranju je 80 kilometara. Da li možete da zamislite kakva je situacija? Stacionar ne postoji, stomatološka oprema je u kvaru, ne radi ništa. Čovek da bi popravio zub mora da ide 80 kilometara.
Predlažem ministru da prihvati sledeće: da država Srbija pomogne Domu zdravlja u Trgovištu, da otvori porodilište i stacionar i da nabavi stomatološku opremu, kao i terensko sanitetsko vozilo. Prošle godine ste nam obećali, rekli ste za ovu godinu, a gde ste rekli tu je i ostalo. Rekli ste – Trgovište i Srpska Crnja dobijaju ove godine, ali nema ga, nije nabavljeno. Do kraja godine? Vi ćete da odete sa vlasti do kraja godine.
Stvarno treba omogućiti uslove i pomoći ovom napaćenom narodu. Ako ova država ne uradi, mladi sve brže odlaze, nemaju posla, ogromna teritorija ostaje prazna. Upozoravam državu, Vladu, vi ste predstavnik Vlade, da pod hitno reaguje na ovo.
Predlažem da dom zdravlja u Trgovištu dobije porodilište i stacionar i da se finansira iz budžeta Republike Srbije, imajući u vidu da lokalna samouprava nema para da finansira dom zdravlja. To će biti veliki problem ne samo za Trgovište, nego i za siromašne granične opštine, biće veliki problem, jer šest meseci lokalna samouprava nije primila platu.
Slušajte sada dalje, vi ste predvideli u članu 96. stav 2, ali niste ga dobro predvideli, nađite član 96. stav 2 – izuzetno... Molim vas da me saslušate, smejete se, za vas je ovo neozbiljno, a za ovaj narod dole je to biti ili ne biti, jer ljudi svakodnevno umiru. Hoću čim završim da mi odgovorite.
Član 96. stav 2: "Izuzetno, na područjima sa specifičnim potrebama pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu, gde saobraćajni i geografski uslovi to opravdavaju, u skladu sa planom mreže, u domu zdravlja može se organizovati porodilište i stacionar za dijagnostiku i lečenje akutnih i hroničnih bolesti." Taj stav da iskoristite i da se doda još da se finansira iz državnog budžeta.
Ljudi, to je beda dole, dođite i posetite opštinu Trgovište. Reći ću vam kako da se snađete. Ristovac znate gde je, skrenite levo, 35 kilometara jugoistočno, i verujem da vi ne znate gde je opština Trgovište. Ako ja lažem, uverite se da ne lažem.
Želim da iznesem jedan slučaj. Jesenas, oktobra meseca, brao sam jabuke u svom voćnjaku i padne žena, komšinica sedamdesetih godina, u nesvest. Zovem dom zdravlja, imaju jedno terensko vozilo i otišlo je tamo na teren. Četiri sata sam onu ženu držao na rukama, a po profesiji sam veterinar, znam osnovno pružanje prve pomoći, spasio sam ženu. To je stvarno cirkus, bruka i sramota.
Ako nema para oporezujte ove novobogataše. Ne upotrebljavam termin tajkun, a vi ste za ovih pet godina uveli, donošenjem ovih zakona, više termina nego što su nam Turci ostavili za 500 godina. Uvodite neke termine koji su neprihvatljivi za srpski narod. Imamo mi veliki srpski rečnik. Hoću povodom mog izlaganja da se izjasni gospodin ministar.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Dinkić je napustio salu i otišao, pobegao. Dolazim iz nerazvijene opštine na jugu Srbije, u kojoj 60% stanovništva čini staro stanovništvo. Zašto vam iznosim ovaj podatak objasniću vam kasnije.
Dame i gospodo, ne mogu a da ne primetim da ministar finansija polako ali sigurno počinje da kontroliše sve što mu se prohte. Tako osnivanjem uprave za duvan pri Ministarstvu finansija ministar stavlja svoju šaku na kontrolu proizvodnje, prerade i prodaje duvana.
Svakako da proizvodnja i prerada, a posebno promet duvana i duvanskih proizvoda treba da se uvede u normalne tj. legalne tokove, jer svi znamo kakve su sve moguće mahinacije, da ih ima i da ih je teško kontrolisati. Ali, čisto sumnjam i ne verujem da će to uspeti ministar gospodin Dinkić sa ovakvim predlogom zakona, sa kojim se SRS ne slaže i smatra da je loš, sa mnogo nedostataka. U svom izlaganju baziraću se na par članova ovog predloga zakona.
Najpre, niste ni u jednom članu precizirali šta smatrate pod proizvođačem duvana, koje količine treba da proizvodi da bi ga smatrali proizvođačem duvana. U članu 9. stav 8. stoji da fizičko lice tj. proizvođač duvana može da se bavi proizvodnjom duvana ako ima zaključen kooperativni ugovor sa proizvođačem duvana, odnosno sa obrađivačem duvana.
To znači da svako ko se bavi proizvodnjom duvana ne može direktno da proda duvan proizvođaču cigareta, odnosno fabrici koja se bavi time. Znači, to mora da prodaje uz proviziju onome ko ima sklopljen ugovor, odnosno overen ugovor.
U članu 9. stav 2. stoji da proizvođač duvana mora da ima najmanje pet hektara obradive zemlje. To valjda sve mora da bude pod duvanom. Na primer, čovek koji ima tri ili četiri hektara je faktički odbačen.
Mislim da je tu prekršen Ustav, član 35, jer ne može čoveku da se uslovljava da ima najmanje pet hektara obradive zemlje, kada znamo da se duvan najviše proizvodi na jugu Srbije gde su parcele male i ljudi nemaju toliko obradive površine. Znači, ti ljudi će biti izolovani i ne bi mogli da se bave proizvodnjom duvana.
Da li pod proizvođačem duvana podrazumevati nekog dedicu u zabačenom planinskom selu, kakvih je puno u opštini iz koje ja dolazim, a to je Opština Trgovište, Pčinjski okrug, koji proizvodi duvan za sopstvene potrebe. To u ovom zakonu nije precizirano. Da li vi njega smatrate proizvođačem, iako on zbog finansijskog stanja i iznemoglosti nije u stanju da obezbedi sebi gotove proizvode od duvana? Po zakonu koji vi predlažete i on je proizvođač, šta ćemo sa njim? I on podleže, po vašem zakonu, kao proizvođač određenim odredbama. Da niste možda njega imali u vidu samo za kaznu?
U članovima 79. i 80. taksativno ste naveli koja su prava, dužnosti i ovlašćenja poljoprivrednog inspektora, a u članu 86. stav 4, naveli ste kaznene odredbe ukoliko se fizičko lice ne pridržava odredaba ovog zakona. Šta ćemo sa ovim našim dedicom, zar ćemo mu kao država oduzeti i onu jednu kravicu ako je ima, da bi platio kaznu vama da punite budžet i održavate nekakav socijalni mir, samo da bi se održali na vlasti?
Ovaj zakon je pun manjkavosti, ali ja sam se posebno posvetio ovim članovima, jer želim da skrenem pažnju ministru i Vladi na naše građane, iznemogle i osiromašene, po selima, koji nemaju dovoljno novca za osnovnu egzistenciju, a vi sa druge strane želite da ih kažnjavate samo zato što se nekako snalaze da zadovolje neku svoju potrebu ili naviku.
U obrazloženju ovog zakona jedino vam je tačno ovo da Republika Srbija ima dugu tradiciju, kao i da klimatsko podneblje pogoduje gajenju kvalitetnih sorti duvana. Jedino je to istinito i tačno. Evo zašto to kažem. Kažem zato što su Amerikanci, znajući to, kupili Duvansku industriju Vranje i Duvansku industriju Niš. Zašto nisu kupili vranjski "Jumko", fabriku tekstila sa 13.000 zaposlenih radnika koja propada, nego je prodato ovo rentabilno, gde se izvlači profit? Nije ministar prisutan, baš bih mu postavio pitanje i želeo bih da mi odgovori.
Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon zato što se umesto agencije formira uprava. Čudo da nije gospodin Dinkić predložio da se formira ministarstvo za duvan. Želeo bih da mi odgovori koliko će ta uprava imati činovnika, imajući u vidu da je Srbija siromašna zemlja, da se duplira broj činovnika, a tu će biti verovatno zaposleni stranački aktivisti, kumovi, svastike itd, ali mislim da će doći vreme da će SRS uskoro pobediti i izmeniti ove zakone iz temelja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko vidimo, ni danas nije prisutna ministarka, znači za nju ovaj zakon nije bitan.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 126. stav 1. Predloga zakona o veterinarstvu, koji glasi – u članu 126. stav 1. posle reči "životinje" briše se tačka i dodaju se reči "i kloniranih embriona".
To je član koji reguliše uvoz patogenih organizama. Vlada je trebalo da prihvati ovaj amandman, jer neprihvatanjem ovog amandmana dozvoljava se uvoz svega i svačega. Trebalo je da prihvate i amandman na član 115; i tamo sam predložio da se ubace reči "i kloniranih embriona".
Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se pod pojmom "oplođena jajna ćelija" podrazumevaju svi stadijumi razvoja embriona, bez obzira na način oplodnje, pa ne postoji celishodnost posebnog izdvajanja pojma kloniranog embriona. Vlada to ne prihvata i kroz uvoz reprodukcionog materijala, a ne prihvata ni kroz uvoz patogenih mikroorganizama, pa samim tim se dozvoljava da ova zemlja Srbija uvozi sve i svašta.
Mislim da bi Vlada trebalo bar amandman na član 115. da prihvati, ako već ovaj neće. Zemlja Srbija će biti bogata zemlja kada postane izvoznik grane, a ima idealne uslove za razvoj poljoprivrede, stočarstva, voćarstva. Predlažem da sadašnja vlada pod hitno donese zakon o obnovi, odnosno o preporodu srpskog sela, kako bi Srbija postala bogata zemlja i izvoznik hrane. Mislim da samo odsustvo ministra dovoljno govori da Vlada nije zainteresovana za oblast poljoprivrede i stočarstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada nije prihvatila amandman o privatizaciji na član 164, već je taj naš predlog modifikovala i ispada sada da je to predlog G17 plus.
Veterinarska struka je vrlo bitna za Srbiju, to je posebna struka koja sada treba po ovom predlogu da se privatizuje i ja bih Vladi, odnosno predstavnicima ministarstava skrenuo pažnju da naprave poseban program o preuzimanju veterinarske struke.
Nemojte da se desi kao kod ostalih javnih preduzeća - da izbiju razne afere, da se obavi pljačkaška privatizacija, već da imaju prednost ljudi iz veterinarske struke koji su radili 20 ili 30 godina i da učestvuju u toj privatizaciji.
Nezamislivo je da novopečeni tajkuni kupe veterinarske jedinice, odnosno preduzeća i da rade dve ili tri godine, a onda ugase i naprave običnu trgovinsku radnju.
To ne smemo dozvoliti, nego da se striktno vodi računa da ostane ta struka.
Morate to, ja bih predložio čak i da parlament donese ovaj program o privatizaciji veterinarske struke. Međutim, ministar nije tu, nju ne interesuje ovaj zakon. Toliko od mene.

Dame i gospodo poslanici, koliko vidim, ministar nije prisutan, znači ne interesuje ga ovaj zakon. U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o veterinarstvu, i to na član 3. tačka 36) gde zahtevamo da se ona menja i da glasi: "otpaci životinjskog porekla su sastavni delovi životinjskog tela koji nisu namenjeni ili bezbedni za ishranu ljudi, konfiskat, leševi životinja i delovi leševa životinja".
Vlada nije prihvatila ovaj amandman uz obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što je pojam "otpaci životinjskog porekla" u Predlogu zakona definisan u redosledu koji je logičniji. Prema našem predlogu ispada da je logičnije, međutim čisto iz inata, pošto je to amandman Srpske radikalne stranke, nije prihvaćen i baš me čudi što nije tu da obrazloži zašto nije prihvaćen.

U Predlogu zakona o veterinarstvu kao najmanje organizacije veterinarske službe predviđene su veterinarske ambulante.
U Predlogu zakona nije predviđeno da veterinarske ambulante prodaju lekove i hranu za životinje. Ja sam u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman na član 16. stav 1. da se posle tačke 3) doda nova tačka 4) koja glasi – veterinarska ambulanta može da vrši promet na malo veterinarskih lekova i hrane za životinje.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je za promet na malo veterinarskih lekova i hrane za životinje neophodno imati posebne veterinarske i sanitarne uslove i stručni kadar za obavljanje ovih poslova. U slučaju da ambulanta ispuni te uslove može da vrši promet na malo veterinarskih lekova i hrane za životinje.
Međutim, u Predlogu zakona ne stoji tako. Veterinarske ambulante već sada ispunjavaju uslove, vrše promet lekova na malo, imaju prostorije i baš me čudi zašto Vlada nije to prihvatila, a ministar nije tu da obrazloži.
U nerazvijenim opštinama sa malim brojem stanovnika neće biti privatizovane veterinarske ambulante čisto iz ekonomskih razloga. Ostaće državne i javne veterinarske ambulante, pa će biti problema ako im se ne omogući da vrše prodaju lekova.
Baš me čudi zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Nije prihvaćen čisto iz inata, zato što je to amandman Srpske radikalne stranke. Da je amandman stranke G17 plus, prihvatili su njihove amandmane, ali u našoj verziji, pa su ih malo preinačili.

U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 115. Predloga zakona gde predviđamo da posle reči "osemenjavanje" dodamo reči "kloniranih embriona". Obrazloženje zašto ovo predlažem – predloženim amandmanom treba jasno zabraniti nekontrolisani uvoz kloniranih embriona, jer to može imati negativne posledice za stočarstvo zemlje Srbije.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman uz obrazloženje, pa kaže ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što se pod pojmom "oplođena jajna ćelija" podrazumevaju svi stadijumi razvoja embriona, bez obzira na način oplodnje, pa ne postoji celishodnost posebnog izdvajanja pojma "klonirani embrioni".
Odbijanjem ovog našeg amandmana doći ćemo u takvu situaciju da će se uvoziti sve i svašta. Vi sami doprinosite ovim zakonom da dođe do afera. Bila je šećerna afera, bila je afera oko soje; neprihvatanjem ovog našeg amandmana doći će u dogledno vreme afere kloniranog embriona, jer danas se uvozi sve i svašta u ovoj zemlji.
Prema tome, ministarka nije tu, mi smo se natezali na Odboru, nije prihvaćeno, međutim, da je to predlog od strane G17 plus, bilo bi sigurno prihvaćeno, a pošto amandman dolazi iz Srpske radikalne stranke, naravno on nije prihvaćen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samim tim što za nepunih 15 dana ponovo dolazi predlog zakona o veterinarstvu pred parlament, to znači da Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nije bilo sposobno da napravi jedan dobar zakon. Dva puta je Odbor zasedao i bilo je tu povuci-potegni. Onda su uspeli da ubede SPS i verovatno da će biti izglasan.
Prvobitno su prihvatili neke amandmane Srpske radikalne stranke, u onoj prvoj verziji. Međutim, u ovoj drugoj verziji nije prihvaćen nijedan amandman Srpske radikalne stranke. Doduše, radi se o ovome: Srpska radikalna stranka je predložila amandmane na članove 96. i 124, na one članove kada u prvoj verziji zakon nije izglasan. Šta se desilo? G17 plus je te naše amandmane mutirao, odnosno izmenio i sada su naš predlog, ali u njihovoj verziji, juče prihvatili Vlada i Odbor za poljoprivredu, sada će biti izglasan, koliko se vidi i oseti.
Juče na Odboru smo otvorili raspravu. Ima tu nekih propusta. Govorio sam o veterinarskim ambulantama, pogotovo u nerazvijenim područjima, gde neće doći do privatizacije. Tu država treba da zalegne, da pomogne tim siromašnim, pogotovo pograničnim opštinama, koje će biti ulazna vrata za širenje bolesti. Konkretno, Pčinjski okrug, opština Trgovište. Ja tamo živim. Dvesta metara mi je stara očeva kuća od makedonske granice. Makedonsku granicu čuva njihova pogranična policija. Na srpskoj strani niti ima vojske, niti ima policije. Tu se švercuje roba, ide živa stoka tamo-vamo, zavisi gde je skuplja. Niti su naši organi bili kad su postavljali granični kamen. Oni su samo određivali granice.
Govorim to zato što je prisutan ministar koji je predstavnik Vlade. Nikoga ništa ne interesuje, a narod je prepušten sam sebi.
Hoću da kažem da treba zakon o veterini, jer veterina je jedan glavni segment u stočarskoj proizvodnji. Danas je stočarstvo u Srbiji propalo. Sve je stalo, sve je propalo. Mi se spremamo da uđemo u EU. Međutim, to će biti tek 2020. godine, a mi moramo da obnovimo srpsko selo, sve je propalo.
Vi, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, vi ste iz stranke G17 plus. To je jedna mala, minijaturna stranka, a vodi ključne resore: Ministarstvo odbrane, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja, Narodnu banku, a i šire. Imate direktore.
U Veterinarskom centru Niš je vaš direktor. Bilo je tamo afere, ljudi su štrajkovali. Vi silom smenjujete radne i poštene ljude, a postavljate svoje. To nije na mestu. To neće biti zadugo, sledeći izbori će pokazati ko i kako treba da radi.
Niste prihvatili naše amandmane, a prihvatili ste amandmane stranke G17 plus, a to su, u stvari, naši amandmani, samo su malo mutirani. Vi uopšte ne prihvatate amandmane Srpske radikalne stranke čisto iz inata. Mi smo najjača politička stranka, dokazaćemo na sledećim izborima.
Dalje, danas smo svedoci naše nacionalne propasti. Moram da se obratim članu Vlade, gospođi ministarki, pošto drugi ministri nikad ne dolaze. Nacionalna propast, ekonomska katastrofa, pljačkaška privatizacija. Propada ceo srpski narod.
Faktički, 90 posto naroda u Srbiji gladuje. Dosovski petooktobarski revolucionari sve su bogatiji i bogatiji. Niko ne brine o statusu Kosova. Vlada se ne oglašava, a treba da se rešava problem Kosova i Metohije. Tamo je popaljeno 150 crkava i manastira, a Vlada se ne angažuje na tome. Treba da zauzme jedan stav, da iznese pred parlament i da Skupština donese odluku. Treba da počnemo pregovore, a niko ništa o tome.
Republika Srpska tone. "Aždaja" Pedi Ešdaun guta sve. Taj srpski entitet se gasi. Vlada o tome ni reči.
Jug Srbije propada. Niko ništa ne ulaže, niti neko od ministara dolazi. Gospodin predsednik Vlade Koštunica je došao da pusti fabriku vode u Vranju i fabriku dušeka u Bujanovcu, a ova fabrika vode je pravljena 11 godina. Nikog ništa ne interesuje.
Ministarstva koja drži G17 plus ispunjena su svakodnevnim aferama. Vojni ministar – afera panciri, šlemovi; afera "Erikson", svakojake afere, Srbija je danas postala zemlja raznih afera.
Čak ste izmisli i bosanski jezik. Pitam vas – gde se školuju stručnjaci da taj jezik predaju? Da li neko ima diplomu sa bosanskim jezikom? Spremate se da uđete u EU, a zemlja nam je u katastrofalnom položaju.
Slažem se da treba da se donese zakon. Voleo bih da ovo ministarstvo uskoro donese zakon o oživljavanju srpskog sela, za preporod srpskog sela, da donese zakon da mladi ljudi ostanu da žive tamo, da rade, a ne da se iseljavaju i napuštaju zemlju. Srbija se sužava. Mi ćemo 2020. biti nacionalna manjina u sopstvenoj državi. To je nezapamćeno. Najstariji narod na svetu će nestati ako se ovako nastavi.
Donosite zakone koji će da budu od koristi ovoj zemlji, da narod živi bolje, a ne da po nalogu EU prepisujete te zakone koji su neprimenjivi u Srbiji. Srbija nije Holandija, nije Engleska, nije Danska, nije Amerika. Srbija je Srbija. Specifična sredina, specifično podneblje. Prema tome, ili radite kako treba ili raspišite nove izbore, pa će doći Srpska radikalna stranka, koja će predvoditi srpsko patriotsko jezgro i videćete kako će se vladati. Biće Srbija zemlja bez korupcije, bez pljačke, bez kriminala, bez afera. To ćemo dokazati na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 3. tačka 36) u ime SRS podneo sam sledeći amandman: "Otpaci životinjskog porekla su sastavni delovi životinjskog tela koji nisu namenjeni ili bezbedni za ishranu ljudi, konfiskat, leševi životinja i delovi leševa životinja."
U obrazloženju stoji da se amandmanom preciznije definiše pojam otpadaka životinjskog porekla. Međutim, Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Mislim da je naša definicija ove tačke 36) bolja od predloga u postojećem zakonu i mislim da bi Vlada trebalo da je prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman Vlada treba da prihvati, evo iz kojih razloga. Prevoz životinja unutar epizootioloških jedinica vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove. Vozilo mora da bude tehnički ispravno, što se podrazumeva, i higijenski ispravno. Šta znači higijenski? Da ima potvrdu o dezinfekciji od nadležne veterinarske službe. Nema potrebe da se prijavljuje Ministarstvu, nema svrhe. Čak može i ovaj sa zaprežnim vozilom, da li su u pitanju konji, krave koje vuku zaprežno vozilo, tera pet-šest prasića, on može da prethodnog dana izvrši dezinfekciju tog zaprežnog vozila pri veterinarskoj stanici ili ambulanti i nema potrebe da prijavljuje Ministarstvu.
Drugo, doći će do blokade pijace. Najveća pijaca na jugu Srbije Ristovac, tu je dnevno hiljadu vozila, tu ne može nikakva kontrola, sem da se ovaj amandman prihvati i da vozilo bude tehnički ispravno i da ispunjava te minimalne higijenske uslove, a to znači da se transport životinja obavlja vozilom nad kojim je izvršena dezinfekcija. Mislim da bi trebalo Vlada da prihvati, nema potrebe da vi donosite neke naknadne pravilnike, jer bi to zaista teško bilo.

Dame i gospodo, čim je Odbor za poljoprivredu prihvatio ovaj amandman, mislim da i Vlada treba da ga prihvati. U članu 115. posle reči "osemenjivanje" treba da se dodaju reči "kloniranih embriona".
Treba jasno zabraniti nekontrolisani uvoz kloniranih embriona, jer to može imati negativne posledice po stočarstvo zemlje. Imali smo slučaj sa tom modifikovanom sojom i prema tome, treba da se zabrani ovaj uvoz.
Danas Srbija uvozi jabuke, pasulj, meso. Srbija je za vreme Miloša Obrenovića bila izvoznik mesa, a sada uvozimo sve i svašta. Dolaskom Srpske radikalne stranke na vlast stvoriće se uslovi da Srbija postane bogata zemlja, a to će biti razvojem poljoprivrede i postaće izvoznik hrane.
Ne možemo zapadu izvoziti mašine, kola, televizore; moramo izvoziti poljoprivredne proizvode, jer smo bogata zemlja, imamo ogroman potencijal, da hranimo 100 miliona. Međutim, situacija je takva, a dolaskom Srpske radikalne stranke na vlast situacija će se izmeniti nabolje, to garantujem svima. Neće biti kriminala, korupcije, pljačke. Država će funkcionisati normalno.

U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 126. koji reguliše zabranu uvoza. U članu 126. u stavu 1. posle reči "životinje" briše se tačka i dodaju se reči "i kloniranih embriona". U stavu 2. posle reči "životinje" dodaju se reči "i kloniranih embriona".
Ne smemo dozvoliti da se u Srbiju uvozi sve i svašta, da Srbija bude evropska deponija. Srbija mora da bude zdrava, ekološka država, da proizvodi zdravu hranu, jer je dosta zagađena. NATO alijansa 1999. godine nam je zagadila zemlju. Na jugu Srbije se suši šuma. Pitaj Boga šta je sve bačeno, i još nam fali da sve i svašta uvozimo. Ne smemo dozvoliti da Srbija bude ekološki zagađena, da postane evropska deponija.
Srbija mora da postane prirodna oaza za proizvodnju zdrave hrane, da privuče veliki broj turista. Imamo sve preduslove, imamo banje, planine, kulturno-istorijske spomenike, da ne idu naši građani u druge zemlje da ostavljaju devizna sredstva, kao sada što idu u Tursku, Bugarsku, Grčku, nego da tu odmaraju, kod svoje kuće. Pošto je Odbor za poljoprivredu prihvatio, mislim da bi trebalo i Vlada da prihvati.

Ja sam veterinar po struci i red je da kažem nešto o ovom zakonu. Prošle godine Veterinarska ambulanta iz Trgovišta podnela je zahtev Ministarstvu poljoprivrede za dodelu jednog terenskog vozila, mislim na "ladu nivu", ali do dana današnjeg, Odbor za poljoprivredu nije doneo odluku, do dana današnjeg ništa od toga. Juče sam video gospodina iz uprave, on kaže da nema para. Ako nema para za jednu nerazvijenu i najsiromašniju opštinu...
Pogledajte koji je stočni fond tamo. Tamo je sirotinjski narod, on živi od te stoke. Potičem iz te opštine, gde je tradicionalno bilo razvijeno stočarstvo, narod je živeo vekovima od toga. Prvo su se zatvorile fabrike, stavljeni su lanci i katanci, a sada se zatvaraju i privatna domaćinstva. Mladi svet beži ka centru, ka Beogradu, rade kao fizikalci, nemaju posla, stari ljudi ne mogu da čuvaju stoku i to se gasi.
To vam je ogromna teritorija, uz samu makedonsku granicu i tu će doći do državnog problema. Narod se iseljava, prave se tenzije od suseda. Čitali ste u novinama, bivši predsednik Kiro Gligorov izjavio je da je manastir Prohor Pčinjski njihov, od manastira do graničnog prelaza je pet kilometara, i kaže, uključiće evropske institucije da se izvrši revizija granice. Naša vlada na to ćuti, nikako da reaguje i baš me čudi.
Dalje, do 1991. godine zakon je bio da svaka opština ima veterinarsku stanicu, bez obzira na broj veterinara. Godine 1991. donet je onaj Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja, pa su spojili ove male opštine, tako da su napravili da te stanice budu ambulante sa jednim veterinarom.
Vi ste sada u ovom predlogu stavili da veterinarske ambulante rade sa jednim veterinarom, veterinarske stanice sa tri, i to je dobro za ove male opštine. Međutim, problem će se javiti u tome što kada se izvrši privatizacija u ovim malim opštinama, to privatnik neće da kupi, čisto iz ekonomskih razloga, jer privatnik tu ne može da stvori profit, on ide tamo gde može da stvori profit. Znači, ovo je jedna nerazvijena opština, to vam je Trgovište, Bosilegrad, Crna Trava, gde država treba da zalegne, da se finansira, jer ljudi rade u nenormalnim uslovima. Veterinarska ambulanta 15 godina ima jednu "ladu nivu", nedavno se srušila tamo, ljudi su hteli da izginu.
Ja vas pozivam grupno da dođete do Trgovišta, da vidite kako narod živi tamo. Ako ste se odrekli, a to je sastavni deo Srbije, onda kažite da nije sastavni deo Srbije. A, ogromne žrtve su pale; Ta teritorija je oslobođena 1912. godine 9. oktobra, to vam je Prvi balkanski rat, bitka kod Kumanova, odnosno osveta za Kosovo. Na sreću, to je najčistija srpska opština u Srbiji, 100% je Srba, samo što je sada ova situacija od 2000. godine pa naovamo takva da ostaje prazna teritorija, sužava se kao vuneni džemper posle pranja.
Ova vlada će snositi veliku odgovornost za to. Ova naša opština, što iznosim, u Preševu se prodaju kuće, za zadnjih mesec dana, to je rekao poslanik iz DSS-a, 17 srpskih kuća je prodato. Albanci su kupili i narod se iseljava. Dalje, nekoliko ari zemlje prodato je za 180.000 evra. Država ne reaguje na to nikako.
Znači, Srbija se postepeno sužava. Zašto su pale tolike žrtve za ovu zemlju?
Od 1912. godine do 1990. godine palo je 4,5 miliona stanovnika, odnosno naših predaka i mi smo dužni da Srbiju sačuvamo u postojećim granicama. Ne daj bože da Kosovo bude nezavisna država, a Evropska unija i Amerikanci su krivi za to, ode i jug Srbije, to je jasno. Ostaćemo mi dole prepušteni sami sebi.
Gospođo, obraćam se ministru, želim da vas pitam nešto. Negde do 1980. godine nerazvijena područja, stručnjaci, veterinari dobijali su iz Fonda Republike Srbije neku stimulaciju, vezivali su te ljude da ostanu tamo (dobijalo je Trgovište, Bosilegrad, Crna Trava), kolika mu je plata, toliko mu je i Fond dao i ti ljudi su bili vezani da ostanu i sada će biti problem prema svemu ovome kada se ostvari. O tome toliko. Voleo bih malo kasnije kada završim da izađete i da mi kažete, dve godine vas molim za jednu "ladu nivu", a toliko para ste potrošili po raznim aferama, ni traga ni glasa za jedno vozilo za Trgovište.
Sada bih se osvrnuo na zakon. Ovaj zakon ima dosta stvari koje su dobre, ima i neke stvari koje nisu prihvatljive, možda su omaškom ispuštene, a juče smo o tome raspravljali na Odboru. Veterinarska ambulanta kao organizaciona jedinica – dobro, jedan veterinar i sve ovo što je navedeno, šta treba da obavlja, ali veterinarska ambulanta ne može da vrši promet lekova na malo. Konkretno, juče sam objašnjavao, veterinarska ambulanta u Trgovištu 60 kilometara je udaljena od centra Vranja. Čovek da bi kupio tablete ili kesicu praška, ako ovo ne bude dozvoljeno, ja sam predlagao juče da Odbor usvoji jedan amandman, doći će ljudi i reći će – zašto vi idete tamo kada nemate lekove.
Dalje, trgovinske radnje, mislim na privatne, prodaju hranu na malo, stočnu hranu, a veterinarska ambulanta ne može da proda, to je apsurd. Da li ste to omaškom ili niste, ja to ne znam, ali sam ja juče predlagao da jednim amandmanom to ugradite.
Dalje, naveli ste u članu 31 – veterinarski radnici; sve je dobro, samo ste izostavili ovo što sam rekao juče na Odboru: veterinarski tehničari. Taj član mora da stoji, morate da ga uklopite. Vi ste stavili ovde da veterinarski tehničari ne mogu izvoditi hirurške zahvate, postavljati dijagnozu, propisivati način lečenja i samostalno raspolagati lekovima, to je u redu.
"Veterinarski tehničari u posebnim okolnostima, uz saglasnost i pod nadzorom veterinara mogu da obavljaju određene hirurške zahvate." Juče ste mi vi objasnili da veterinarski tehničar ne može da vrši, ali to nije postavljanje dijagnoze, to je običan hirurški zahvat gde se izvade jajnici kod krmače, što bi retko ko hteo da radi.
Vi ste ovo izbacili, a onda se postavlja pitanje šta ćemo sa ovolikim brojem veterinarskih škola u Srbiji, gde ćemo taj kadar; onda ukinite škole da ne postoji kadar, jer gde ćemo ove ljude koji ne mogu da rade. To je takođe primedba.
Dalje, član 96. Predloga zakona, mi smo stavili amandman, vi ga ne prihvatate. Dakle: "Prevoz životinja vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove i koja su evidentirana u Ministarstvu."
Najveća stočna pijaca na jugu Srbije - Ristovac, ja vas pozivam da dođete, nedeljom je. Ako čovek otera stoku da proda, ako zakači prikolicu, konkretno mislim na prasiće, ako ih otera "fićom", "jugom", kako da registruje vozilo? Druga stvar, zaprežnim vozilom se smatra i zaprega sa konjima. Čovek stavi stoku i ode do pijace, a gde to vozilo da registruje onda? Hoću da izađete i da mi objasnite kako on da registruje zaprežno vozilo u Ministarstvu i da upregne krave, volove. Dođite, mesto se zove Ristovac, tu možda ima nedeljom po hiljadu životinja.
Ko će to što ste vi predvideli ovde da reguliše? Treba da stoji da je vozilo ispravno tehnički ili da je izvršena inspekcija od strane veterinarske ambulante ili stanice, nema potrebe da se on registruje u samom ministarstvu. Ako se to ostvari, to će biti cirkus, biće gužva, policija će imati probleme, neće moći da se priđe pijaci. Takođe će imati probleme i veterinarski inspektori.
Dalje, vi u malim nerazvijenim opštinama, kao što je Trgovište, nemate veterinarsku inspekciju. Dužina granice je 80 kilometara prema Makedoniji. Makedonci imaju pograničnu policiju, naši imaju pet ili šest vojnika i ne obezbeđuju granicu, ona je otvorena, a ja sam očevidac: kada su životinje skuplje kod nas, Makedonci ih prebacuju ovamo.
Treba da se baci poenta na ta granična mesta gde je prodor zaraze otvoren, cirkulacija žive stoke nesmetano ide. Mi smo 1996. godine imali grdne muke kad je bila slinavka i šap, danonoćno smo dežurali. Vi imate veterinarske inspektore samo u centrima okruga. Ko će da pokriva to područje?
Dalje, predvideli ste da komunalna služba uklanja leševe. Kad ugine životinja, valjda treba veterinarski inspektor da pregleda, da posumnja na zaraznu bolest, da uzme uzorke, da pošalje u laboratoriju. Komunalna služba baci i zatrpa. Drugo, treba da propišete u tom članu da lokalna samouprava izgradi jame ili stočna groblja. To nigde nije regulisano u zakonu. Bacaju po rekama, po pašnjacima.
Prema tome, molim vas da napravite, Ministarstvo poljoprivrede je jedno bitno ministarstvo za državu, da se napravi plan i program za južnu Srbiju. Ogromni uslovi postoje za razvoj stočarstva. Fabrike su već zatvorene, narod živi od stoke i od prodaje stočnih proizvoda.
Predložio bih da vladajuća većina u danu za glasanje prihvati naše amandmane. U protivnom, nećemo glasati za ovaj zakon.
To su ključni amandmani, ovo što sam objašnjavao o transportnim sredstvima i amandman gospodina Mašića o privatizaciji veterinarske službe. Nemojte da dozvolite da veterinarske stanice, ambulante kupe tajkuni, rade pet godina i pretvore kasnije u tržni centar. Treba to da ostane 15-20 godina, da se bavi tom delatnošću. Te stanice treba da kupe ljudi koji se time bave.
Drugo, hteo sam nešto da kažem povodom ovih naređenih mera. Na primer, mi smo imali stočni fond - 20 hiljada ovaca, goveda, koza. Kad dođe do ubijanja vadi se krv i ide u laboratoriju na ispitivanje. Treba krava da se ubije, a mesecima Ministarstvo ne obezbeđuje pare. Desi se slučaj da čovek proda švercerima u Makedoniju. Pare su došle, a on je prodao kravu.
Dalje, u ovim siromašnim opštinama za ove naređene mere: bruceloza, TBC, sada se vrši obeležavanje, ta cena treba da bude skuplja, jer on iz Trgovišta do Niša treba da prođe 500 kilometara u oba pravca i da otera krv na analizu. Ko će da finansira? On te pare nema. Mora Ministarstvo. Želeo bih da mi posle ove moje diskusije vi iz Ministarstva objasnite neke stvari.