Dame i gospodo narodni poslanici, prelaskom na 12. tačku dnevnog reda ušli smo u raspravu o jednom setu socijalnih zakona, zakona iz oblasti radnih odnosa, u kome se predlagač nije usudio da nam dostavi nove tekstove zakona, kao što je to bilo kod ovih fiskalnih zakona, već nam je dostavio predloge za izmene i dopune već postojećih zakona, tvrdeći u obrazloženju zakona da je izvršeno usaglašavanje sa zakonodavstvom EU.
Predstavnik Vlade na ovoj sednici, predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda, je ministar, sindikalac, koga su iskoristili političari, ministar koji je imao jedan prljavi i podli zadatak, dok je bio sindikalac - da se bavi političkom borbom, a da se predstavlja kao predstavnik radnika, kao čovek koji brine o njihovom odnosu sa poslodavcem i o njihovom socijalnom statusu.
Izlazak na izbore, konstituiše se Vlada, i onda saznajemo da jedan predstavnik sindikata postaje ministar. Navedite državu u svetu, u kojoj se predstavnik sindikata bavi politikom i zastupa interese jedne političke opcije. Taj sindikat, koga zastupa ministar, koji nam predlaže ovaj zakon, je juče na televiziji Kragujevac, preko svojih predstavnika, ucenio radnike "Zastave". Poruke upućene radnicima bile su proste - ometate Vladu u naporima da reši problem Fabrike automobila, i odlažete na nekoliko meseci strateškog partnera, sa kojim Vlada samo što nije ušla u odnose koji će pomoći Fabrici automobila.
Naravno, u petak kada sam išao u Kragujevac, jedna traka autoputa na izlasku u Batočini, po starom dobrom komunističkom običaju, bila je zatvorena za saobraćaj. Čekalo se da prođu gospoda ministri iz Beograda. O tome imam dokaz, razgovarao sam sa policajcima.
A sada, dragi moj ministre, mnogo si hrabar kada sediš sa tim poslanicima DOS-a. Samo da znaš, kad te budu iskoristili i iscedili, onda te radnici neće primiti nazad, a onda ti neće biti mesta ni u političkim strankama, i mislim da je mnogo bolje da si časno obavljao posao jednog sindikalnog funkcionera, nego što su maske pale i što je jedan sindikalac postao ministar na kratko i ministar koji nizašta neće biti pitan, koji ni o čemu ne može da odlučuje. A kako može da odlučuje, šta to ima dobro u ovom zakonu, izuzev kritika na račun prethodne vlasti, gospodine ministre, a šta ste vi to dobro rekli u ovom predlogu zakona?
Jeste li rekli pre nekih 15 dana na televiziji da onaj ko ne može da isplati zarade, da ide u stečaj, a država će preuzeti brigu o radnicima? Da li ovaj zakon nagoveštava stečaj mnogih preduzeća? Da li jedno rešenje, koje ovde možemo da pročitamo, a ne možemo da pronađemo uporedno nigde, koje kaže da onome ko ne isplati platu, biće zabranjeno da radi. Da li to govori, gospodine ministre, da vi u stvari spremate polako Srbiju za ono što vi nazivate bolnim rešenjem, a to je prestanak rada u mnogim velikim preduzećima?
Ona su radila dok nije došao DOS na vlast. Podaci su nešto što ne možete da izbegnete. Prošle godine, u prvom tromesečju, Fabrika automobila proizvela je 3.500 automobila, ove godine 300, a prodala je 480, u drugom tromesečju ne može da proizvode ni 300. To su podaci. Sve drugo su priče. I mi možemo politički ovde da se preganjamo, možemo da se optužujemo za sve i svašta. Fabrika automobila u Kragujevcu ne proizvodi automobile. Možda gaji kokoške, možda proizvodi jaja za pijacu, ali automobile ne proizvodi. O tome nam govore podaci o broju automobila koji siđu sa trake.
Vidite, nagoveštavate nam, gospodine ministre, da će mnogo radnika, sa 10, 20 i 30 godina staža, ostati bez posla. To nije privremeni ostanak bez posla, koji je regulisan Ustavom i u kome se kaže da je dužan poslodavac da obezbeđuje nadoknadu i socijalni status, socijalnu zaštitu ljudi koji su privremeno bez posla. Ovo je trajni ostanak bez posla. Oni koji kod vas budu ostali bez posla, više nikada neće moći da se zaposle, neće biti više posla.
Industrijska proizvodnja beleži pad od skoro 12% u odnosu na prvo tromesečje prošle godine. To su podaci. Šta biva sa ljudima koji posle toliko godina staža ostanu bez posla - smanjujete im otpremninu. Zavijate to u bruto zarade, ali kada pretvorite bruto u neto, svima onima koji ostaju bez posla uzimate jednu zaradu, jednu mesečnu zaradu. Manje im isplaćujete nego u vreme pre ovog zakona.
To su podaci i to je matematika. Da li to vama odgovara, ne znam. Da li će odgovarati radnicima, i to ne znam. Hoće li biti bolno? Biće bolno, ali ne računajte da će biti bolno samo za radnike. Ubeđen sam da će biti bolno i za vlast.
Ne bi se pokupilo pola Vlade, da otrči u Kragujevac, noću da razgovara sa predstavnicima sindikata, da to nije bolno i za Vladu. I kada već govorimo o tome - pa ima li lepšeg mesta, nego da ovde, sa ove govornice, vi koji kažete da radnici koji traže posao i plate sprečavaju strateškog partnera, koji samo što nije ušao, pa ima li išta lepše nego da nam kažete sa ove govornice - Fabrika automobila je rešen problem, strateški partner se zove tako i tako, počinje proizvodnja automobila.
Nema ga, ima ga u obećanjima, možda dolazi sa onih 6 milijardi, putuje polako, opterećenje su mu milijarde dolara, koje nosi u džepovima, pa stići će jednoga dana, obradovaće i našeg ministra. Pogledajte koliko je nesolidno rađen zakon. Član 19. glasi (jedan njegov deo): "Ovaj zakon objavljuje se u Službenom glasniku, stupa na snagu 1. juna 2001. godine, a odredbe člana 64. Zakona primenjivaće se po objavljivanju prvog podatka".
Ovo je zakon, koji ima 19 članova, a vi kažete: "Odredbe člana 64. Zakona primenjivaće se ..."
Valjda mislite na onaj zakon koji ima više nego 64 člana i u taj 64. član ste vi ulazili izmenama i dopunama. To više nije 64 član. To je član 3, čini mi se, ovog zakona. On može da važi od 1. jula. Član 3. ovog zakona, a ne član 64. nekog zakona koji čak niste ni pomenuli, ni imenovali kako se već zove. Tolika je vaša stručnost. Da kažete da niste imali vremena, još bi vam verovali da ste potpuno nove zakone radili. Vi ste samo seli i izračunali gde možete još po nešto da štrpnete. Da zaustavite sivu ekonomiju, da više nema polutki, da više nema sikdinalne borbe, a šta je sindikalna borba bila u vreme dok ste vi bili pravi sindikalac, dok niste počeli da razmišljate kako da završite studije mašinstva u 50-toj godini života.
To je bila borba da se obezbedi da ljudi prežive, da narod preživi. Žao mi je što nije tu ministar Đelić, želim da njegova ćerka što pre ozdravi. Ganuo me je, samo nije mogao da mi izazove suze na oči, zato što je nama mnogo dece i bilo bolesno i bilo bombardovano i izginulo, avioni su doletali iz Francuske. Poručite ministru Đeliću, sve vreme pa i vama koji ste operisani (glas iz sale: takvi kao ti) ... opomenite onoga što štroji svinje i veprove da mi ne dobacuje dok sam na govornici. Nego da uhvatiš ono da ideš ti da utucavaš ovnove, ti nisi za ovu govornicu. Za ovom govornicom treba da se pojavljuju poslanici, a ne bukači. Šesti red nije mesto za govornicu, nego ovde.
Recite vi gospodinu Đeliću, možda je i mene sramota, ali ti avioni su dolazili iz Francuske iz koje je došao i gospodin Đelić. Da li je taj avion bacio bombe pa ubio malu Milucu ..., ćuti bre, šta ti je, ama šta ti je koliko godina ti imaš, smiri se malo, ti tek treba da živiš, ti tek treba da čitaš dosijea u državnoj bezbednosti o nama koji nismo na vlasti, polako. Da li je taj avion bacio bombe i ubio Milicu Rakić ili doneo ministra koji će da ubije i fabrike i radnike i socijalnu sigurnost građana u Srbiji, meni je sasvim svejedno. Hvala vam najlepše.