Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. koji zamenjuje član 65. se zaista potpuno razlikuje od bivšeg člana 65, ne samo zato što se termin garantovane zarade zamenjuje terminom minimalne zarade, nego i zato što, čitajući zakon i obrazloženje zakona, koji je sastavni deo predloga koji je izašao iz Vlade Republike Srbije, nisam znao šta je hteo onaj ko nam je predložio zakon i nisam znao da li želi da zaposleni ostvare prava iz teksta Predloga zakona, ili iz teksta obrazloženja zakona? U dve veoma bitne stvari se tekst Predloga zakona i tekst obrazloženja Predloga zakona razlikuju.
Prva je cifra - u tekstu je 35% od prosečne zarade u privredi Republike, a u obrazloženju je 40% od prosečne zarade u Republici. Najpre, 35 i 40 nije isto, a onda, prosečna zarada u privredi Republike i prosečna zarada u Republici uopšte nisu isti termini. E sada bi trebalo znati, pošto će, naravno, da važi ovo što piše u Predlogu zakona, ko je hteo da obmane narodne poslanike obrazloženjem Predloga zakona?
Ko je hteo da mi pogledamo obrazloženje, da kažemo - 40% od prosečne zarade u Republici, i da time budemo zadovoljni, a u stvari, biće 35% od privrede Republike. To je mnogo manje zato što se u vanprivredi ostvaruje veći prosek zarada, vi to vrlo dobro znate.
Zašto je ovo urađeno? Da li je u pitanju obmana, ili je u pitanju ono našta ja neprekidno ukazujem, a to je da zakoni, ne samo da nisu usklađeni sa saveznim, sa Saveznim ustavom, sa Republičkim, zakoni sami sa sobom nisu usklađeni. Onaj ko vrši poslednji pregled zakona, Sekretarijat za zakonodavstvo, uopšte nije stručan, uopšte nije sposoban. Možda sekretar Republičkog zakonodavstva ume da brine o svojim radnicima koji su na bolovanju, pa da im šalje cveće, pomorandže i neke druge poslatke, ali to nije dovoljno za nekoga ko je preuzeo na sebe ulogu da Vladi kaže - ovaj zakon može da ide pred poslanike, ili, ovaj zakon ne može da ide pred poslanike. To je poslednji filter.
Ovaj zakon nije prošao dobar poslednji filter. To se već vidi u članu 19. - u poslednjem članu zakona. Mislim da nije u redu da nas, narodne poslanike, ovde izlažete tome da tumačimo šta je predlagač zakona hteo da kaže. Mi tumačimo kakve će posledice zakon proizvesti, a to što ste hteli da kažete, to mora ovde jasno da piše - da li je 35% od privrede Republike, ili 40% u Republici, ali ako je i jedno i drugo, malo je zato što više nema garantovanih zarada. Ovo je sada sve. Posle ovoga se ide na ulicu.
Da li je zakonodavac i na to mislio, da li je predlagač zakona mislio i na to, verovatno će to da nam objasni kada bude obrazlagao amandmane. Mi smo pokušali da zaštitimo zaposlene, vi ste sada izbacili iz člana 65. (bivšeg) obavezu da se konsultuju sindikati.
Oko garantovane zarade konsultovani su sindikati i uz njihovu saglasnost išao je upravni odbor, ili ako nema upravni odbor, drugi nadležni organ, i to određivao. Ja ne reagujem obično na upadice, ali kada mi neko ko je sindikalac maše odrečno glavom i kaže da nisam u pravu, a neće da pročita član 65. i stav 2. i 3. zakona u kome se pominju sindikati, onda je jasno da su kod nas sindikati potpuno, ovi današnji sindikati, potpuno u rukama vlasti.
To je ono što ste 10 godina pokušavali i konačno uspeli. To nije sindikalna borba. To nije borba za to ko će da bude na vlasti. To je borba za uslove rada, za radno vreme, za nadnice i za ostala primanja. Ali, čim ministar kao sindikalac sedne u fotelju, on zaboravi šta je dužnost jednom sindikalcu. Hvala.