Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan iznuđeni zakon, nastao zbog toga što je Vlada Republike Srbije odlučila da pređe na drugačije obračunavanje zarada. Pretpostavljam da će biti još takvih zakona iako je rok veoma kratak, do 1. juna, pretpostavljam da će se odnositi na zarade iz juna i da onda možda i ima vremena.
O čemu se radi?
Ovde se Vlada bavi matematikom. Ja sam, na žalost, juče popodne i danas prepodne mogao samo da pratim kako teku te rasprave oko toga šta je bruto zarada i, evo, obećavam da se u to neću mešati. Praksa će pokazati ko je bio u pravu i da li je bruto zarada ono što je radnik zaradio ili ono što su mu doneli još doprinosi. Ima nešto drugo što ja zameram Vladi, a posebno ministarstvu koje je moglo da smogne malo više snage i da ovaj zakon bar u nekim segmentima detaljnije obradi.
Radi se o tome da mi imamo belu kugu i da je moda među našom decom da se razvode. To je sasvim evidentno. O tome možete da se raspitate u komšiluku. Nikakva statistika vam više nije potrebna. Naša se deca mnogo lakše razvode, nego što stupaju u brak. U brak stupaju tek oko 30-te ili iza 30-te godine, a ponekad taj brak samo donese dete i dete prelazi od dede do dede, od babe do babe. Roditelji su razvedeni, imaju neki svoj život. Javlja se problem koji bi trebalo da bude regulisan ovim zakonom.
Problem u koji ovaj zakon tj. izmena i dopuna zakona na žalost ne zadire je šta ćemo sa belom kugom, šta ćemo sa razvedenim brakovima. Kako da obezbedimo ko su primaoci izdržavanja, stariji, nemoćni, razvedene žene, uglavnom, i maloletna deca. Mislim da dosadašnje rešenje nije bilo dobro zato što je u praksi pokazalo da su se ljudi veoma lako razvodili.
I, kad imate jedan raspon koji je sada od 7 do 22% a bio je od 15 do 30, do 50%, što nije bitno, kada imate raspon koji ostaje sudiji na procenu, onda, iako u većini slučajeva moram da priznam da sudije brinu o detetu ili o onome ko je izdržavan, odjednom shvatite da i onaj ko daje izdržavanje kada da izdržavanje onima koji trenutno nisu zaposleni ne može da zasnuje novu porodicu. Tako ispadne da jednom razveden muškarac i žena ostaju razvedeni zauvek. Jedan supružnik zato što nema izvora prihoda, a drugi zato što daje izdržavanje i posle nema izvora prihoda da pravi novu porodicu.
Ja sam se ovom materijom kao poslanik bavio 1993. godine, kada je na moj predlog Skupština, iako je većina bila potpuno drugačije političke orijentacije, prihvatila izmene i dopune Zakona o društvenoj brzi o deci i taj zakon od onda uopšte nije menjan. Vidim da je sada vrlo malo predviđeno za izmenu.
Trebalo bi da se gospođa ministar, žena, zainteresuje za ovaj zakon mnogo ozbiljnije nego što su to matematički proračuni i da nam ponudi jedan zakon koji neće biti ni evropski, ni savremen, nego će odgovarati Republici Srbiji i pokušati da neke naše krajeve oživi, možda i na način koji ovaj zakon predviđa, ali nedovoljno dobro. Posebno mislim na Vojvodinu i posebno mislim na izvesne sredine u Vojvodini u kojima je natalitet na ivici kraha.
Zato predlažem da ove amandmane prihvatite, zato što su otprilike poslanici SRS prihvatili da bruto i neto, kako vi kažete da će biti, daju negde oko 6,7% ono što ste dali 7, ali smatramo da to nije dovoljno i da bi izdržavana lica trebalo da dobiju pravo na još veće procente od onih predviđenih ovim zakonom ili koji su bili predviđeni Zakonom o neto zaradama, pa je to sada prevedeno u procente.
Zato vam preporučujem da ove amandmane prihvatite. Mislim da vam nema prečeg zadatka u ministarstvu kojim rukovodite od toga da se ovaj zakon detaljno pregleda i da se u saradnji sa opozicijom, koju ćete sigurno imati, pokuša da nađe zakon koji će nam pomoći da u našim selima i gradovima ponovo trče deca. Hvala.