Dame i gospodo narodni poslanici, i ja sam kao ostali mislio da malo sačekam sa prvim javljanjem, ali postoje situacije u kojima ne možete da čekate.
Ovo je jedna od tih situacija. Posle prethodnog govornika, koji ima dvostruke aršine, jedne kojima opominje druge, a druge prema sebi i uopšte ne oseća da čini stravičnije, gore stvari, finim, mirnim glasom, lepim naglaskom, negde iz Niša ili okoline, a govori strašne stvari koje upozoravaju na situaciju, posebno ako ih govori čovek koji za sebe kaže da je lekar.
Molim prethodnika da na kraju svog radnog veka ponovo za ovom govornicom kaže koju to ceremoniju lapota primenjuju danas lekari, odnosno da li on učestvuje u tim ceremonijama, da li je sadašnja vlast za to kriva, da li je prethodna vlast za to kriva i da li uopšte zna koliko je teško reći danas, a pretpostavljam da je on čovek koji to zna, reći starijim ljudima da u lapotu učestvuju njihova deca, sinovi, unuci.
Na sreću sam do sada bio pošteđen, izuzev udesa, potrebe da se obraćam lekarima. Nikada nisam naišao na nehuman odnos, nikada, čak i kad im je bilo najteže i kada su bili protiv politike koju sam vodio, pa je to bilo i sada kada je DOS došao na vlast, nalazio sam se u Urgentnom centru u Beogradu i nikada nisam naišao na doktore koji bi me zato što sam političar iz druge opcije mrzeli i nikada još nisam video lekara koji bi ubio starog čoveka samo zato što je star.
Druga je priča - ima li ova država mogućnosti da leči bolesne ljude, posebno hronične bolesnike i posebno ima li mogućnosti da produži životni vek starijim ljudima koji uopšte nisu bolesni, ali postoje lekovi koje čovek u određenom dobu svog života počinje da pije, a računa se da je zdrav. Ti lekovi su sada najskuplji. Ti lekovi sada ne mogu da se kupe.
I, ako čitate dnevnu štampu koja vam je potpuno naklonjena, ali ipak promiču u njima priče o tome kako su stariji ljudi prestali da nabavljaju lekove, onih koji su na spisku nema, ima ih tamo gde je kasa, ali tamo, kako kaže Milan Panić, kome je Vladan Batić hteo da pokloni Fabriku lekova, tamo je "prilazid plus" već 1.300 dinara.
Evo nama našeg ministra zdravlja, koji je bio zadužen da finansijski obrazlaže jedan zakon, što zaista nije njegov posao i nije ni bilo potrebno da nam čita obrazloženje i nije bilo potrebno ni da prisustvuje ovoj sednici da bismo razgovarali o jednom zakonu koji je čisto finansijske suštine. Ovo nije zakon koji pruža čak ni priliku da se govori o tome kakva je situacija sa našim pacijentima. O tome je li bolje sada ili nekada?
Da li je bolje sada nego pre dva meseca, pre pet ili pre godinu dana ili pre deset godina. Kod nas to u kontinuitetu pada, a tek će da pada zato što i ona osnova koja je do sada postojala za finansiranje zdravstvenog osiguranja nestaje pred našim očima. Pričamo i slušamo priče o tome kako sada idemo na bruto zarade, pa ćemo sprečiti poslodavce da kriju deo isplata, pa kad ih sprečimo i kad sve bude javno, onda će svaki fond, svaki zavod, dobiti toliko koliko mu sleduje po zakonu. Ali, odakle? Odakle?
Nemaju od čega da plate vodu, struju. Nemaju od čega da nabave sirovinu. Nemaju novca da isplate zarade, a mi onda kažemo - ma, zarade ne moraš da isplaćuješ, ali ako za mesec dana ne uplatiš doprinose, zatvorićemo ti firmu. I, to je razlog da imamo ozbiljnu analizu o stanju u zdravstvu, tim pre što nas je i ministar u dva-tri javna televizijska nastupa upozorio, kao sve građane Republike Srbije, da nas čekaju izuzetno teški dani.
Tim pre što je ministar javno rekao da ima problema sa lobijima u okviru DOS-a, koji poništavaju neka njegova osnovna shvatanja. Na primer, o tome valjaju li kineski lekovi ili ne valjaju. U protekle dve godine neprekidno sam čitao u tzv. nezavisnim medijima i slušao sa vaših televizija priče o tome da Vlada Republike Srbije truje građane uvozeći kineske lekove.
Pa su čak govorili da su to lekovi za male ljude, od metar i po, metar i šezdeset, a mi imamo dva metra, metar i devedeset, imamo 100 kila, pa to nisu doze koje su uopšte prilagođene, pa je to za žutu rasu, nije uopšte za belce, pa sve neispitano, pa okreni-obrni. A, sad saznajemo od ministra, koji u tom delu javno neke zablude razotkriva, da su oni u stvari najveći svetski proizvođači sirovina i da se svi svetski proizvođači snabdevaju njihovim sirovinama, a onaj ko ume da napravi sirovine za lek, taj ume posle i da sastavi komponente i da napravi lek.
E, tu priču mi očekujemo za govornicom Narodne skupštine. Ne priču o budžetu, ne priču o finansijama, o parama. Ovaj zakon je samo malo drugačiji od tačke 14. Isti je broj članova, isti opis, iste sankcije, isti zahtevi, iste osnovice, sve je istovetno, samo se zakon drugačije zove zato što ide na drugi račun. Ali je sve istovetno.
Ovo su zakoni koji su proistekli iz budžeta i iz jednog shvatanja Vlade Republike Srbije da se pređe na bruto zaradu. Mi bismo po tom zakonu mogli da ćutimo, jer smo o ovoj vrsti zakona govorili dan i po na 14. tački dnevnog reda, ali mi smo želeli da jednom u ovoj skupštini povedemo prave, ozbiljne rasprave, da ne moramo da kršimo Poslovnik da bismo razgovarali o zdravstvu.
Moglo bi da se kaže da mi sad imamo povod. Evo Zakona o zdravstvenom osiguranju i ja ću da izađem i da kažem koliko koštaju lekovi za jednu staricu koja je zdrava, i koja ih više ne pije. Da pretpostavim koliko koštaju lekovi jednog starca koji je bolestan i koji lekove koje mu država nudi besplatno nigde ne može da nađe, izuzev preko puta da ih kupuje.
Želeo bih jednu takvu raspravu. Ovo je rasprava koja će nas voditi ponovo u sukobe. Iskakaćemo iz dnevnog reda, pokušavajući da temu okrenemo na ono što je bitno, ali mi u tome sigurno nećemo uspeti zbog toga što imamo jednu agilnu potpredsednicu Skupštine koja će rezati opozicione poslanike, a dozvoljavati poslanicima DOS-a da govore što god hoće i da tek sačeka reakciju na njihove priče da bi opominjala poslanike opozicije.
Ovde je poslanik DOS-a izašao i rekao za sve prethodnike, koji su pre njega govorili, da su oličenje bezobrazluka, nemorala. Vama to nije bila uvreda za poslanike koji su pre njega govorili, ali kad je jedan poslanik izašao i rekao da se to onda odnosilo i na ministra, koji je direktno pre njega govorio, vi ste opomenuli tog poslanika. To su aršini, to su merila kojim delite ljude u ovoj sali, a onda očekujete da rasprava teče mirno, usklađeno, bez ikakvih svađa, kao među gospodom.
Pa i mi smo gospoda, što vam ne damo da rasprava tako teče, a i vi ste gospoda, što biste želeli da rasprava tako teče. Pitanje je samo ko se nalazi na vlasti, ko u opoziciji. Prepoznajem među vama iz DOS-a sve one iz opozicije, koji su bili gori nego mi sada kada smo u opoziciji. U čemu je razlika? Ima vas mnogo novih, ima vas koji ne zaslužujete da budete ovde, pošteno da vam kažem.