Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8577">Tomislav Nikolić</a>

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu zakona koji su proistekli iz onog strašnog zakona o budžetu i ovo je jedan u nizu zakona koji neće proizvesti posledice koje su predviđene, ili ste ih možda proizveli, odnosno posledice na koje ću da ukažem, ali ih niste pomenuli u obrazloženju. Pokušali ste da u obrazloženju zakona prikrijete mnogo toga negativnog što ovaj zakon izaziva.
Predlagač zakona nema mnogo veze sa realnošću i nije se potrudio da unazad nekoliko godina proveri kako je to izgledalo, kakvo je bilo stanje u privredi Srbije, na koje načine je Vlada Republike Srbije morala da se dovija da obezbedi kakve - takve uplate u fond za infalidsko i penziono osiguranje. Da se predlagač potrudio, ne bi prepisao osnovice iz Zakona o zapošljavanju, zato što je to apsolutno nemoguće poslodavcu da ispuni. Vidite, do sada su bile osnovice na neto zaradu; kada neto prevedemo u bruto, dobili bismo neke druge osnovice, ali za mene je bilo ... 470 dinara za stručnost stečenu doktoratom 2.300 novih dinara. Mi smo neprekidno bili izloženi zahtevima poslodavaca, sindikata, privrednih komora, koje su zastupale određene poslodavce, određene grupacije poslodavaca, da i takve osnovice smanjujemo. Vlada je na to imala pravo po članu 149a Zakona, do 50%.
Znate, lepo je to napisati da će jedna tekstilna fabrika morati da plati za najnižu cenu rada osnovicu prema nekoliko hiljada dinara. Ali, ta tekstilna fabrika neće moći, neće imati odakle da vam plati te doprinose. Lepo je napisati u obrazloženju da na ovaj način predlagač zakona želi da sva primanja zaposlenog uđu u njegov penzijski osnov, da bi imao veću penziju, ali izbegavate da kažete da je to i do sada bila zakonska obaveza, zato što je članom 157. stav 2. bilo predviđeno da se do sanacije fonda, na sva primanja zaposlenih uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa tu ulazi ovaj čuveni topli obrok i regres i sva ostala lična primanja.
Moram da vas upozorim, zato što sam bio svedok da ljudi koji vode velike fabrike, koji brinu o hiljadama ljudi, dođu i pruže nam podatke o tome da su plate u njihovim fabrikama ispod 50% prosečne zarade u Republici i da oni više ne mogu da stvore. Zemlja je tada bila pod velikom blokadom.
Naša tekstilna industrija orijentisana je na "lom" poslove, na doradu, na izradu prema šablonima, čak i sa koncem koji dostavi strani partner. Kad je to stalo, a sada to još uvek stoji, onda više nisu imali šta da rade. A ko će to u Srbiji da kupi svake godine novi kaput ili novo odelo, da bi tekstilne fabrike, koje imaju kapacitete za izvoz a dosta zastarelu tehnologiju, mogle da rade tako dobro da isplaćuju zarade i da obezbeđuju ono što država od njih traži.
Kamo lepe sreće da svi poslodavci mogu da isplaćuju ovakve osnovice na kakve vi predviđate i poreze, i doprinose, i doprinose za invalidsko i penzijsko osiguranje. Mi smo bili prinuđeni da to predvidimo zakonom i da to skoro za sve poslodavce obezbeđujemo, jer je privreda dolazila pred stečaj. Vi sada taj stečaj predviđate, planirate i rigorozno ćete se ponašati.
Poreski organ će biti dužan da utvrdi da li je isplaćena plata i da li su uplaćeni doprinosi. Ako plata nije isplaćena, nema sankcija, nikakve kazne nema, ni zapisnik o tome nećete da pravite, ali, ako nisu uplaćeni doprinosi, počinju kazne. Znači, zaboravljate jednu mnogo veliku obavezu, da ljudi u ovoj zemlji rade i da primaju platu. Vas to, kao jednu vlast koja je dobila ove predloge zakona od EU, uopšte ne interesuje. Vas samo interesuje onaj drugi deo - nije uplatio doprinose, zatvori mu radnju do 90 dana, zatvori preduzeća do 90 dana, a onda će u tih 90 dana da se stekne, ne samo za te doprinose koje je dugovao, nego i za plate za ta tri meseca i za doprinose za ta tri meseca. Onaj ko ne radi - kako - da rasproda ili da više ne otvori, da ne skine katanac sa te fabrike?
Ne znam zašto, ne znam kako, ne znam koji je motiv, izuzev da motivi nisu časni, izuzev da su motivi nečiji, tuđi, a da mi samo izvršavamo. Kako da tumačimo obrazloženje da dolazi do povećanja osnovice, pa to je valjda svima jasno, do drastičnog povećanja osnovice doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a onda nam predlagač zakona kaže - doći će do smanjenja postojeće stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kada? Ono što nije predviđeno Predlogom zakona, mogu da budu samo obećanja u obrazloženju zakona, ali smanjenje stopa se vrši zakonom, a ne obećanjem.
Čak se predviđa tako veliko smanjenje stopa da će biti umanjeni prihodi u fondu, pa će fond morati čak i iz budžeta da se namiruje. Ovo su priče za malu decu. Prvo nam povećate osnovice, a onda kažete - tako ćemo mnogo smanjiti stope da će biti još manje prihoda u fondu, pa ćemo mi iz budžeta. Pa zašto onda povećavate osnovice? Zašto povećavate osnovice, ako to neće doneti potrebne prihode u Fond za invalidsko, penzijsko i socijalno osiguranje?
Ne znam zašto predlagač zakona čini ono što ne može da izađe na dobro? To što vi, tobože, brinete da li će on, kada krene u penziju, da ima uplaćene doprinose na sva primanja koja je imao za vreme rada, to su samo priče. Vi ne brinete o tome hoće li on idućeg meseca primiti platu, vama to nije zanimljivo. Donošenje zakona pravdate velikim, visokim ciljem da kada napuni 35 - 40 godina staža ima u tim uplaćenim doprinosima sve što je primio dok je radio, a da li će idućeg meseca da primi platu, to ovaj zakon uopšte ne reguliše.
Ne kaže ovaj zakon šta će biti ako prestanu ljudi da primaju plate, šta će biti ako prestanu da uplaćuju doprinose? Zatvorićemo preduzeće do 90 dana, šta će biti 91. dana, šta će biti, gospođo, 91. dana, ako on ne bude mogao da namiri za 120 dana doprinose? Za onih 30 koje je dugovao i za ovih 90 koji su se u međuvremenu stvorili? Šta kaže zakon, hoće li se produžiti na još tri meseca, hoće li se produžiti na još 6 meseci, ide li u stečaj poslodavac?
Koliko će preduzeća otići u stečaj u roku od četiri meseca, od dana kada stupi na snagu ovaj zakon, i kome je u interesu da preduzeća odu u stečaj? Zakon o privatizaciji - zašto nam ne dostavite već jednom taj Predlog zakona o privatizaciji? Već ga afirmišete u mnogim sredstvima informisanja. Već pričate o odredbama, a mi, narodni poslanici, uopšte nismo videli taj predlog zakona.
Da imamo taj predlog zakona, možda bismo mogli još argumentovanije da se suprotstavimo donošenju ovih zakona. Ovako samo naslućujemo i samo govorimo o svojim slutnjama, ubeđeni smo da ovo sve radite zbog privatizacije koja se priprema na jesen, zbog privatizacije preduzeća koja su svakako sposobna za privatizaciju. Ni tu vas neće interesovati preduzeća koja niko neće.
O čemu govorite u sredstvima javnog informisanja - o cementarama, o elektroprivredi. Pa lako je naći kupce, postojali su lobiji u Vladi Republike Srbije koji su za procenat dovodili razne kupce u cementare. A šta ćemo sa Fabrikom vagona u Kraljevu, sa "Magnohromom", "14. oktobrom", šta ćemo sa Fabrikom automobila u Kragujevcu? Šta ćemo sa "Sartidom", sa "Gošom", šta ćemo sa velikim gigantima (koje ni vi, ni mi nismo stvorili, stvarali su ih naši očevi) u kojima rade desetine hiljada zaposlenih. Šta ako ih niko ne bude hteo? Najlakše je da mi dobacite iz sale i da kažete - neka idu u stečaj. Mislim da to nije rešenje. Hvala vam lepo.
Pošto ne znam koja je tačka dnevnog reda, bio sam odsutan, možda smo prešli na neku drugu tačku dnevnog reda. Mene samo jedna stvar interesuje, koliko je potrebno pomoći da dođe u Republiku Srbiju da građani žive onako dobro kako su živeli pre 5. oktobra? Koja je to cifra koja je potrebna da se obezbedi milostinja?
Što ne pitaste prethodnika po kom članu on govori?
Što ne pitaste vi, draga moja gospođo, prethodnika po kom članu je on govorio. Kako to samo opoziciju pitate po kom članu govori?
Koliko to treba novaca, pomoći, milostinje, koliko srpskih duša da prodamo, koliko gradova i opština da izgubimo, da bar narod živi onako kako je živeo dok vi niste došli na vlast.
Za ovu govornicu može svako da izađe i predloži, ali to bar nekog smisla treba da ima. To znači, kada god neki poslanik krene iz sale, izriče mu se opomena jer je izašao iz sale. Otkud vama pravo da tražite da u momentu utvrđivanja kvoruma poslanici budu u sali. Na šta to liči? Kada god gospodin Jovanović pođe iz sale, mi treba da mu izreknemo opomenu - gde ćeš, sada ćemo da utvrđujemo kvorum. Vi ste taoci toga što vaša većina ne poštuje sednice Narodne skupštine. U svakom momentu ... ovo već prelazi meru. Ja razumem da vas iritiram, meni je to posao. Probajate malo da obuzdate svoje živce. U svakom momentu kada piše 126, niko ne traži kvorum. Kada vas nema u sali, tada tražimo kvorum.
Gospodine predsedniče, vi jeste načinili povredu Poslovnika, ali ne treba zbog toga da nas optužuju poslanici DOS-a. Svesno ste to načinili da bi se obezbedio kvorum. Znao sam za ovu povredu Poslovnika, video sam užurbanost gospodina Jovanovića, koji je trčao da svima dokaže povredu Poslovnika, zato što Skupština nije odlučivala hoće li biti glasanja prozivkom. Međutim, da je Skupština tog časa odlučivala hoće li biti glasanja prozivkom, vi tog časa niste imali kvorum.
Da li ja tebe nešto pitam? Nema smisla zaista. Možete vi da blejite koliko hoćete, ali ja se nalazim za govornicom. Dobro - ne blejite, mučete. Ja se nalazim za govornicom zato što sam dobio reč. Vi koristite neartikulisane krike da me sprečite da govorim.
Dakle, dok je trajalo utvrđivanje kvoruma, kvorum se skupio. Poslanici su ulazili i pitali koje je prezime na dnevnom redu - aha, dobro je, imaće i za mene mesta. Dalje, naknadno ste zaokružili neke poslanike, koji su posle prozivke ušli u salu. Prisustvo u sali se utvrđuje onog momenta kada se ime i prezime poslanika pročita. Ja imam informacije, ljudi su gledali televizijski prenos, kažu da je gospodin sekretar, koji uteče, i moje ime zaokružio kao da sam prisutan. U momentu kada je pročitano moje ime i prezime, bio sam izvan sale. Naravno da ću posle toga da uđem, ali ja nisam onaj koji će da čini kvorum.
Da raščistimo sa tim kvorumom, ne može većina da kažnjava manjinu, zato što nema kvoruma. Obezbedite 126 poslanika u sali, cela opozicija će biti tu. Nama odgovara da sednica teče, a ne da ne teče. Vi se pitajte zašto vama odgovara da sednica ne teče.
Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 98. stav 1. Mi imamo samo jednog ministra ovde koji treba da izvrši neku sublimaciju prethodnih rasprava, da odgovori na naše strahove, na naše bojazni i to nije posao pojedinih poslanika. Mislim da je, gospodine predsedniče, trebalo da pomenete u toku izlaganja prethodnika, da treba da govori o zakonu, a ne o tome šta su govorili poslanici opozicije i šta je tu istina, a šta nije. Kada smo već kod toga, zašto se ja bojim posledica koje će doneti vaši zakoni? Zato što uvek pred sobom imam program kojim ste dobili izbore. U njemu piše da ćete za prvih 100 dana nove vlade doneti zakon o socijalnom staranju i pomoći siromašnima, antikorupcijski zakon, zakon o vojsci i policiji, zakon o sudovima i sudijama, zakon o javnom tužilaštvu, krivični zakoni, zakon o krivičnom postupku i zakon o...
Zakon o univerzitetu, zakon o lokalnoj samoupravi, paket izbornih zakona. Ništa od toga niste ostvarili. Počinjem da sumnjam da ste nas mnogo slagali u predizbornoj kampanji. Onaj ko jednom slaže, taj laže večito. A ko laže, taj i krade. Ko krade, ide u zatvor.
Dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam da smo mi i u okviru rasprave u načelu dovoljno obrazložili i ovaj amandman i ostale amandmane, ali treba da podsetimo i vas, kojih ponovo nije bilo dovoljno za izglasavanje ovog zakona, pa ste morali kvorum da obezbeđujete pomoću nas koji glasamo protiv, što se jasno vidi iz rezultata glasanja. Mi sada moramo još jednom da vas podsetimo, posebno vas koji ćete glasati ne razmišljajući, na to da ovim članom 1. se uskraćuju određena prava koja su radnici do sada imali.
Možemo o mnogim zakonima da diskutujemo ovako i onako, da tumačimo šta će biti, a da nas predstavnici Vlade ubeđuju da nismo u pravu, mi da kažemo da će ljudi ostati bez posla, a vi da kažete da neće ostati, ali ovde je sasvim jasno - onaj ko ostane bez posla, imaće mnogo manje prava nego što je prava imao onaj ko je do sada ostajao bez posla. Zaista nisam očekivao od jedne levičarske vlade da svojim predlozima zakona ugrožava interese radnika, nezaposlenih. Ova vlada je levičarska, jer vidim da je njen predsednik u Nemačkoj, na skupu levičarskih partija.
Danas ste nas ubeđivali, a slušao sam i predsednika Vlade pre neki dan na televiziji, da je ova sporost u donošenju zakona samo na uštrb radnika, pošto ne može da se donese zakon o privatizaciji. Tobož, taj zakon bi odavno bio donet da nije opstrukcije u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Moram sada svima vama da kažem, moguće je da vi koji predstavljate većinu u ovoj skupštini, imate u rukama Predlog zakona o privatizaciji, ali poslanička grupa Srpske radikalne stranke još, kao zvanični materijal, kao akt, kao predlog, pa makar da ga potpiše i ovaj Vuk Obradović, nije dobila Predlog zakona o privatizaciji. Taj zakon nije ušao u skupštinsku proceduru, i onda je barem u najmanju ruku pošteno da predsednik Vlade ne pominje zakon koga nema u skupštinskoj proceduri i da ne optužuje opoziciju za nedonošenje tog zakona.
Bilo bi dobro da nam je neki predstavnik Vlade, tu ne računam ministra koji danas sedi u klupi, nego baš jedan pravi predstavnik Vlade, da je izašao jutros i da nam kaže šta se ovo dešava u Vladi Srbije? Mi vama zaista ostavismo jednu zgradu skoro potpuno rekonstruisanu, a bila je pogođena NATO bombom, ostavili smo vam stručne zaposlene ljude u toj zgradi i jednu demokratsku i humanu atmosferu tamo, a sad čujem da se tamo vijate po Vladi sa spuštenim pantalonama. Javnost Srbije ima prava da zna šta to radi Vlada u zgradi Vlade Republike Srbije, šta rade pojedinci i ima li odgovornosti Vlade za ono što se dešava?
(Glas iz sale: Tema.)
Tema je zaista ozbiljna, samo vi to nećete da priznate. Da zaista želite da izgradite društvo o kome nam pričate i ovim zakonima, do sada bi predsednik Vlade izašao za ovu govornicu i nešto učinio. Znam šta bi trebalo da učini, ne znam šta bi učinio. Ali, iole ozbiljan predsednik Vlade bi izašao za ovu govornicu i rekao - građani Srbije, desilo se ili se nije desilo, dešava se ili se ne dešava.
(Glas iz sale: Nije tu.)
Dobro, završiće se skup levičarskih partija, vratiće se predsednik Vlade. Zaista vas molim da ne ugrožavate interese zaposlenih u zgradi Vlade Srbije. Vi niste pobedili na izborima da biste nagonili na buljuke zaposlene koji tamo rade. To je nehuman, nečovečan odnos prema zaposlenima. Onda se potpuno dokazuje naša tvrdnja, da na zaposlene ne mislite ni ovim zakonom. Zato sam pokušao amandmanom da zakon koji ne valja vratim, tako da važi onaj deo starog Zakona, koji je valjao i koji bi i sada valjao. Hvala najlepše.
Gospodine predsedniče, grubo ste povredili Poslovnik. Mogu da kažem kako treba da izgleda rasprava po kom članu, ali  ne znam po kom ste vi članu gospodinu Jovanoviću dali reč preko reda, da bih vam rekao koji je član povređen. Zna se vrlo dobro da u raspravi po amandmanima učestvuju podnosioci amandmana, predstavnici poslaničkih grupa i tako dalje, ali nigde ne piše pravo da predsednik neke poslaničke grupe dobije reč preko reda u raspravi o amandmanima. Vi ste - govorim o povredi Poslovnika, vi ste prozvali podnosioce amandmana, pitali ih da li žele reč po podnetim amandmanima, mi smo se za reč javili, a posle moje diskusije vi ste dali reč gospodinu Jovanoviću i pitali ste ga da li je replika, a on je rekao da nije, a vi ste mu i dalje dali reč. Grubo ste povredili Poslovnik, kao i više puta do sada. Imaću prilike u raspravi o amandmanima da odgovaram na ono što je bitno u onome što je govorio gospodin Jovanović, ali vas molim da ne diskriminišete podnosioce amandmana kada je reč o raspravi o amandmanima.
Sada kada smo saslušali i predstavnika Vlada i predstavnika vladajuće većine, koji su osetili potrebu da povodom ovog amandmana govore u Narodnoj skupštini, sve postaje jasno, postaje jasno da su naša upozorenja bila upozorenja zabrinutih ljudi zato što je očigledno da će biti mnogo nezaposlenih, čiji predstavnici vlasti kažu da ne mogu da obezbede onakva prava kakva su do sada bila garantovana.
Znate, da se ne predviđa veliki broj nezaposlenih napisali biste vi u zakonu svakakva prava za one koji ostanu bez posla. Ali, pošto znate da će ih biti mnogo vi im smanjujete ta prava. Pogledajte sada, ministar je 100 dana u ministarskoj fotelji i već se opametio. Kaže - lako je pričati o pravima radnika kad nemaš nikakvu odgovornost. Deset godina si to radio ministre. Evo, sad tri meseca brineš o tome hoće li biti plata, penzija, nezapošljavanja i odmah se sve sručilo na glavu.
Nije lako vršiti vlast, ali ne možete da vršite vlast i da se ponašate kao opozicija. Nema više, šta je bilo bilo je, to ste ispričali u kampanji, to ste nam ispričali u ovih 100 dana, sve smo upropastili, sve smo srušili, ne postoji više država, vi sad nama odgovarate za ono što radite u Vladi. Ne odgovarate nam uopšte za situaciju koju ste zatekli. Samo za ono što radite.
A šta radite? Upozoravate Narodnu skupštinu da mnogo novaca dugujemo Zapadu. A, mi vas ovde neprekidno upozoravamo da nama taj zapad duguje ogroman novac. Duguje nam ljudske živote.
Zamolio bih vas, gospodine predsedniče, da ne ispadne da sam ja nekulturan čovek, da ne ispadne da ja imam nešto protiv ovog ženskog lobija, opomenite ovu damu, evo, i sada izjavljujem da je dama, ja nju ničim ne izazivam, ne gledam u njenom pravcu, da mi ne dobacuje više dok sam za govornicom. Imam mnogo narodnih izraza, primenjivih za takve osobe, neko će ih možda protumačiti, jer ne znate te izraze, pa ćete me možda čak i izbacivati sa sednice. Mnogo je lakše da jednog krvoloka vas 176 ukrotite, nego da se ja ovde sa njim borim, sa ove govornice. Ispašće da nemam preča posla. Zaista imam prečih poslova, nego da se obraćam nekome ko mi dobacuje dok sam za govornicom.
Nema smisla, nema razloga. Evo, kad god izađe ženski lobi, ja neću reč da progovorim, da ih ne bih ometao u njihovim diskusijama.
Znači, ta dugovanja, taj rat, agresiju, razaranja, minimum 50 milijardi dolara štete nanete Srbiji, ne pominjete. Vi pominjete kako mi njima nešto dugujemo, po osnovu kredita koji su uzimala preduzeća pre više godina, ili po osnovu učlanjenja u razne međunarodne organizacije. Morate da razmislite - hoćete li ispostavljati te račune Zapadu, ili nećete, hoće li Zapad neprekidno da drži na uzici ovu vlast, time što će Karla Del Ponte da obećava dan De, kada dolazi po Miloševića, kada dolazi po Mladića, kada dolazi po Šljivančanina, kada dolazi po mnoge Srbe (glas iz sale: i po Nikolića), i po Nikolića, što, pa još ću mnogo da živim, bio bih srećan da me odvedu tamo, bolje nego sa vama ovde da se preganjam u Skupštini. Ja vam to istinu kažem. Jer, tamo idu samo čestiti Srbi. Još nijedno đubre nije otišlo u Hag, samo čestiti Srbi.
Šta je tu osnovno? Ministar je rekao, kad je prvi put govorio o ovom zakonu, kaže - neće niko da otpušta ljude koji imaju 25-30 godina staža, to su, kaže, iskusni, a oni mogu tamo da daju najviše saveta. Znate, u jednoj firmi vam treba jedan ili dva takva iskusna, koji će da daju savete i treba vam na hiljade onih koji će da poture leđa. Ne možete da očekujete od čoveka koji ima 32-33 godine radnog staža da potura leđa. Ministar kaže - nisu im isplaćivana prava u 2000. godini. Ali ministre, po tom zakonu, svi su mirno čekali godine koje im stižu za penziju. Po ovom zakonu ne čekaju. Po ovom zakonu imaju samo pravo ... možete vi ministre da se smejete koliko god hoćete, to je vaše pravo, vi ste bili čovek bez ikakvih obaveza, do pre 100 dana. Sada ću da vas pitam, kada ponovo odete u "Zastavu" - kako to izgleda kada odgovaraš za neki segment u društvu?
Ali ti ljudi su čekali penziju, a sada ne čekaju ništa, od 1. juna ne čekaju više ništa. Dobiju otkaz kao neko za čijim je radom prestala potreba, 24 meseca mu se isplaćuje nadoknada i šta ga onda čeka, šta ga onda čeka u jednom levičarskom društvu, humanom, socijalnom, koje vodi levičarska vlada? Čeka ga jedan surovi kapitalistički sistem, u kome će morati da se veša, da skače sa mosta, ili na drugi način sebi da prekraćuje muke.
Osnov svake države je u tome da oni koji rade i zarađuju, finansiraju mnoge koji ne rade i ne zarađuju. Ako bi postojala takva država da u njoj oni koji rade finansiraju samo svoj rad, država bi propala. U najmanju ruku je nemoralno, ako je ovo zaista stav Vlade, da Vlada traži da joj se prizna da neće moći da servisira neke obaveze koje je dužna da servisira, a istovremeno, nigde ovde ne kaže da će odustati od nekih svojih zahteva zato što je jasno da oni koji rade mogu sve da finansiraju. Znate, ubeđujete nas da oni koji rade neće moći da finansiraju one koji ne rade, ali će finansirati državu i njene potrebe. To je onda nešto nad čim treba da se zabrinemo.
Onda je mnogo optimistički obećavati uopšte ovoj državi da će ova vlada nešto isplaćivati 24 meseca. Onda se postavlja pitanje, koliko će još dana ova vlada biti na vlasti, a ne meseci, a ne godina. Vi tako jasno, otvoreno za ovom govornicom kažete da ćete sve naplaćivati, a da nemate od čega da naplatite ono što treba drugima dati, da je to čak i za one koji su bili najverniji do sada, kao šamar po glavi. Ovo nije priča kojom ste došli na vlast. Ovo je potpuno nova priča. Ubedljivost ove priče i njeno uporište treba proveriti među biračima. Ali, ovde se igra jedna igra koju Srpska radikalna stranka nije zaslužila, a dovoljno smo mudri i dovoljno smo iskusni u Skupštini da svaku igru ocenimo.
Vi ste ovde imali dva amandmana Srpske radikalne stranke. Većina je glasala protiv njih. Pojavio se amandman jedne stranke koja je na vlasti, istovetan kao naši amandmani. Odjednom postoji većina da bude usvojen taj amandman. Sada vas pitam, ako vam je želja bila da bude bolje, zar nije svejedno ko je podneo amandman. Izgleda da je vama bila želja da Vlada ostane uporna u tome da nema da plati, a da onda poslanici donesu amandman i to zanimljiv, poslanici Socijalističke partije Srbije znali su da će deo opozicije glasati za ovaj amandman. O čemu se ovde radi? Kakve su to igre. Radi se o sudbini, možda stotina hiljada ljudi. Zašto gledate ko je podneo amandman, da biste znali kako da glasate za njega. Zašto za, tako se desilo, prvi smo predali amandmane, zašto za amandmane Srpske radikalne stranke nije glasala većina, a za amandman koji je podneo predstavnik partije koja je na vlasti, usuđujete se da glasate, umesto da Vlada kaže - prihvatamo ovaj amandman, završen je posao. Ona dozvoljava da poslanička većina neke amandmane ovde prihvata.
Ovo nisu korektne igre, ovaj zakon je mnogo opasan, mnoge ljude će ostaviti gladnima, i na ulici. Vi se igrate kako će biti usvajani amandmani. U čemu je razlika, objasnite mi molim vas, u čemu je razlika između amandmana koje podnose poslanici opozicije i poslanici vladajuće stranke. Da bi u novinama pisalo da je na predlog tog i tog koji pripada toj i toj stranci, da su poboljšani uslovi za one koji ostaju bez posla. Vi još uvek imate vremena da se time bavite, a država u ovako teškoj situaciji. Ima sredstava za ovo ostvarivanje. Nemojte da blindirate kabinete, nemojte da vozite blindirane automobile, nemojte da snimate porno filmove u Vladi, biće para, biće para za radnike.
Smatram da Narodna skupština treba da prihvati amandman narodnog poslanika Božidara Vučurovića, zato što bi time sprečila dalju eroziju prava predviđenu ovim predlogom zakona i pridružila se svima onima koji pozivaju odgovorne predstavnike Vlade, ministre, predsednika Vlade, da sa ove govornice kažu, da pogledaju u kameru i kažu - nije u pravu opozicija, ne umanjujemo prava nezaposlenih ili onih koji privremeno ostaju bez posla, ili da kažu - u pravu je opozicija, umanjujemo prava, ali mi nemamo para da oni ostvare i ona prava koja su ostvarivali za vreme prethodne vlasti. Po dva osnova u oba stava člana 2, odnosno bivšeg člana 20. koji se menja, umanjuju se prava onih, kojih će biti sve više, ukoliko DOS zaista uspe da ostane još neko vreme na vlasti.
Sada je novačana naknada 60% prosečne zarade nezaposlenog lica, a bilo je 70% neto zarade i ministar nas u obrazloženju ubeđuje da je to nominalno isti iznos, da mu verujemo. Bilo je 70%, ali sada se uzima tromesečni prosek, a onda je bila osnovica prethodni mesec, mesec koji prethodi. U stavu 2. sada se ide na 40% kao najniži osnov, a bilo je 50% i ide se na 80% kao najviši, a bilo je 100%. Sve su to umanjivanja prava i sve je to znak da smo mi u pravu kada kažemo da će biti mnogo ovih lica i da zato Vlada predviđa da neće imati dovoljno sredstava da servisira njihova prava po osnovu zakona koji je već bio na snazi.
To je ono što u nama izaziva zabrinutost, to je ono što nas tera da upozorimo građane Srbije, da je ovaj zakon zaista, jeste mu baksuzni broj 13, već sam na to upozoravao, da će ovaj zakon biti izvor za mnoge nesuglasice između Vlade i radnika i Vlade i nezaposlenih lica.
Da li će to biti trajno ili privremeno nezaposlena lica, još uvek ne znam. Ali, u vreme dok smo mi taj termin počeli da koristimo - privremeno nezaposlena lica, lica koja su privremeno ostala bez posla zbog dejstva agresije, sankcija, oni su svi mogli da očekuju da će se vratiti na posao.
Sada, u vaše vreme, više neće biti privremeno nezaposlena lica, biće trajno nezaposlenih lica. Ljudi će masovno ostajati bez posla, zato što će to najpre tehnologija da zahteva, a onda, kako ste krenuli da otpuštate sve koji su bilo kada bili, u bilo kojoj od stranaka, koje su bilo kada pre vas bile na vlasti, očigledno je da će partijski ključ, da će podobnost, da će jedan novi vid fašizma ponovo odlučivati i o tome ko će raditi u fabrikama u kojima će biti vrlo malo posla.
Zato je naš zadatak da pokušamo da vas sprečimo, da donesete ovaj zakon, naravno svim parlamentarnim sredstvima, zato što smo ubeđeni u to, da ovaj zakon donosi zlo i nevolje i velike sukobe između onih koji brinu za svoju budućnost, a vi ako ostanete gluvi, šta da vam radim.
Znate, kad predsedavajući neće da mi da pravo po Poslovniku , sam ću da ih ostvarujem, a vi preduzimajte...
Hvala. Dobio bih svakako.  
Dakle, iako sam uključio sve svoje intelektualne mogućnosti nisam uspeo da svhatim šta je hteo "pesnik da kaže svojim prethodnim nastupom". Ako ste hteli da kažete da sam radio kao grobar, zar je to nečasno zanimanje. Iz tog vremena i sada znam dimenzije. Vi biste se uklopili u jedan malo manji grob od tipskog. Iz tog vremena gospodine ministre, na žalost, mnogo je čestitih, poštenih, časnih ljudi nestalo sa lica zemlje a ostale su vagabunde da se kreću. U te vagabunde ubrajam sve one koji su bili i sindikalni rukovodioci i borili se za vlast.
U te vagabunde ubrajam sve one koji su odmah posle izbora, dok su se borili za radnička prava, seli u ministarske fotelje. U te vagabunde ubrajam i sve one kojima je neki član Vlade, možda i predsednik, brat. U te vagabunde ubrajam sve one koji obmanjuju građane iznoseći...