Kada odgovorim na dobacivanje, onda svaka od vas kaže nisam, a čuo se ženski glas. Dobro.
Za ovom govornicom je izgovoren niz netačnosti na koje bi trebalo ukazati u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci. Najpre jedna činjenica koja je nepobitna, a to je da DOS-ovska vlada Republike Srbije, znači Vlada Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Jozefa Kase, Vuka Obradovića, gospođe Matković nije nasledila dug po osnovu materinskih dodataka, dodataka na decu i svih drugih prava koja se ostvaruju po osnovu Zakona o društvenoj brizi o deci.
U 2000. godini namirena su sva prava zaključno sa novembrom, koliko znam, a dozvoljavam da me samo argumentima razuverite. Naime, Zakon je stupio na snagu u julu mesecu, a u junu mesecu je stupio na snagu Zakon o izdavanju dugoročnih obveznica Republike Srbije, koji je dva puta godišnje, u dve polugodišnje rate, četiri godine, predvideo da se namire zaostali dečiji dodaci. Mislim da ih je bilo 27 tog časa kada je Zakon stupio na snagu, da se namire materinski dodaci, oprema za novorođenčad itd.
Po tom osnovu samo je do kraja prošle godine realizovano redovnim putem nešto oko 500 miliona dinara i vanrednom donacijom Vlade Norveške oko 492 miliona. O tome govori završni račun budžeta za 2000. godinu. U naknadama za vreme porodiljskog odsustva postignuta je potpuna ažurnost i Vlada koja je izabrana u januaru mesecu ove godine nije nasledila dug po osnovu porodiljskog odsustva, nije nasledila dug po osnovu prava na materinski dodatak, nije nasledila dug po osnovu prava za pomoć za opremu novorođenčeta, nije nasledila dug po osnovu dodatka na decu, naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi itd.
Naravno, bilo bi dobro da je to išlo mesec za mesec, bilo bi dobro da zemlja nije bila pod sankcijama, bilo bi dobro da je bilo para za sve, pa, ubeđen sam, da bi i dosadašnje vlade Republike Srbije najpre skinule sa sebe teret hipoteke, da ne brinu dovoljno o deci, pa bi najpre namirile sva prava koja sleduju porodicama i deci iz Zakona o društvenoj brizi o deci.
Nije moglo, nije išlo, a nije više moglo ni da se trpi to da nas neko stalno proziva kako ne brinemo o deci, kako ne mislimo, i onda je uz angažovanje privrede, uz angažovanje i budžeta, koji se odrekao svojih prihoda po osnovu poreza, na taj način što bi se obveznicama, za koje je izdata roba, preduzeća razduživala za obaveze kod države, država je konačno uspela da jedan veliki dug na neki način, na jedan kompletan način, stavi ad akta.
E, tu sada postoji jedan problem kod direktora nekih preduzeća u Srbiji koja, po nalogu svog partijskog vrha, nisu izdavali robu za obveznice, iako su na to bili obavezani, ali to je išlo po onome "da komšiji crkne krava", dakle da zakon koji se vezivao za Vojislava Šešelja ne pokaže pozitivne rezultate, pa makar zbog toga jednog dana pala i Vlada. Ali, kada sada govorimo, danas, post festum, posle svega što se desilo, ti dugovi su namireni.
Želim Vladi Republike Srbije da može da namiruje svakog meseca dugove po ovom osnovu, mislim da su najvažniji, ali me interesuje, ako je dug od tri milijarde i dvesta (pogledaću da li je cifra baš tolika), ako je taj dug namiren, a bilo je i 27 mesečnih dugovanja, otkuda potreba za 10 milijardi dinara u budžetu ove godine, za 12 isplata, ukoliko nominalna vrednost ostaje ista? To je jedan veliki problem, izaziva veliku sumnju, zato što se planira zaista mnogo sredstava, a ne treba toliko u budžetu. I naravno, da odgovorim na jednu netačnost, koju je izgovorio jedan od prethodnika - Ministarstvo za brigu o porodici nije nenamenski trošilo sredstva, posebno ne tako da neko izađe za ovu govornicu i da kaže: umesto da isplaćujete dečije dodatke, Ministarstvo za brigu o porodici je trošilo sredstva na drugi način, i time se izazove revolt kod građana, revolt koji nije dokazan ciframa i ne može da se dokaže ciframa, zato što je, izuzev striktno određenih namena i izuzev plata, mislim samo još jedan promil sredstava koje je potrošilo Ministarstvo za brigu o porodici, otišao na ostale troškove, da ih tako nazovem.
Završni račun budžeta pominje iznos novembarske isplate dečijih dodataka od 400 i nešto dinara, o čemu je ovde govorila i ministar Matković.
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
Evo završavam, izvinjavam se. Mislim da ne vršim opstrukciju Skupštine time što ću jedan minut govoriti duže nego što ste predvideli. Zaista me niste ubedili da je vaš proračun neto i bruto zarada, i učešće dečijeg dodatka, recimo 20% za prvo dete, ili onaj procenat koji ste vi predvideli, da je tačan i da će dati povećane iznose koje će dobijati porodice u Srbiji. Hvala.