Pošto mi već teče vreme, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih da objasnim da ste pogrešno primenili član 108. i mislim da ćete mi to dozvoliti, jer ću napraviti mali uvod da biste me bolje razumeli.
U svetlu svih ovih događaja u Parlamentu u poslednje vreme, pogotovo od pre desetak dana, možemo da dođemo do zaključka da je Tijanić taj koji uređuje Skupštinu, koji uređuje dnevni red Skupštine, kome će da se izrekne mera...

Hoću. Nemojte me prekidati, doći ću do toga. Neophodno je da izvršite konsultacije, pretpostavljam, i s njim da biste mogli da donesete odluku. To je moje mišljenje, izvinite ako grešim, vi mi to nećete uzeti za zlo.
Pitam, zašto onda jutros nije bilo TV prenosa, kada je gospodin Čanak, očigledno, doveden ovde, jer je to sve inscenirano, da uradi ono što je uradio, tresući ovu govornicu, lupajući rukom vrlo snažno o nju, gotovo da se srušila, a to srpska javnost nije mogla da vidi?
Znali ste šta će da se dogodi, ali niste reagovali na to. Čekali ste da se dalje stvari ovde zaoštravaju. Dakle, gospođo predsedavajuća, ništa se slučajno ne dešava u ovoj državi, pa se ni ovo slučajno ne dešava. Od juče, od kako je, ne znam u kom obliku, satana, očigledno, ušao u ovaj parlament, procenjujte ko je to, dešavaju se ovakve stvari. Komesar Oli Ren, podvlačim ovu reč ''komesar'', došao je u Narodnu skupštinu da bi, očigledno, inscenirao sve ono što smatra da je neophodno, kako bismo doveli do toga da se parlamentarni život odvija van javnosti, odnosno da se televizijski prenos potpuno isključi.
Ako je Tijanić Bog, onda će to tako i biti, ali nadam se da u ovoj državi to nije. Međutim, apelujem na vas, gospođo predsedavajuća, ako ste našli za shodno da jednog narodnog poslanika kaznite ovako drastično kako ste, po sopstvenom uverenju, uradili, iako mislim da niste u pravu, zašto nemate isti aršin prema svim ostalim narodnim poslanicima?
Evo, recimo, čula sam mnoge poslanike ženskog pola da se bune i kažu – dokle će nas ovde gospodin Nikolić, recimo, deliti na one koje su udate, koje su neudate, koje su imale tu sreću da imaju decu i na one koje nemaju decu, na one koje su u klimaksu, one koje su mlađe, one koje su već matore i ne bi trebalo ovde da se pojave? Da li je na taj način, možda, moralni integritet nas žena narodnih poslanika ugrožen? Da li vi kao žena smatrate da treba da nas uzmete u zaštitu?
Ovaj član 108. stav 2. vam to omogućava i mogli ste da izreknete istu tu meru, da biste obezbedili nama ženama da u Skupštini Srbije budemo ravnopravne. Takođe, zahtevam da mi odgovorite, molim vas, na ovo na šta sam imala primedbe, a ja ću vam reći da li sam zadovoljna vašim odgovorom.

Poštovana predsedavajuća, možda vi niste u svakom momentu u stanju sve da vidite, kao što niste videli ni šta se dešava u holu, ili u zgradi Skupštine, ali ste dobili neke informacije, pa ste na osnovu tih informacija došli do nekog zaključka i izrekli jutros ovde meru udaljenja jednog narodnog poslanika.
Sada ste izrekli, vidite, nepravednu opomenu jednom narodnom poslaniku, a niste izrekli opomenu, iako vas na to Poslovnik obavezuje, onome ko je provocirao i ometao narodnog poslanika dok je govorio.
Pitajte gospođu Kolundžiju šta je rekla gospodinu Krasiću i izazvala ga da joj se direktno obrati. Samo u tom slučaju, znate, imate podjednake aršine. Samo tada možete da pokažete da imate integritet kao predsednik Narodne Skupštine, ako i gospođi Kolundžiji, ako smatrate da je potrebno da izreknete meru opomene gospodinu Krasiću, izreknete tu istu meru. Kada to budete dokazali, onda ćete, gospođo predsednice, imati poverenje svih narodnih poslanika, onda ćete pokazati da ste predsednik svih narodnih poslanika, da ste prvi među jednakima, ali da se trudite da budete pravedni. Ovako, vi ste samo oruđe u rukama poslaničke većine.

Molim vas da uozbiljimo ovaj parlament koliko je god moguće. Možda je vama smešno, meni nije smešno. Gospođo Kolundžija, svi mi smo čuli da ste provokativno... Reći ću koji je član Poslovnika.

Ne, izazivam gospođu Kolundžiju na repliku, to je moje pravo. Dakle, vi ste, dok je gospodin Krasić govorio o govoru mržnje, kao veoma kompetentan, jer je napisao i nekoliko knjiga na tu temu, nažalost, niste upoznati, izgleda da ne čitate dovoljno, njemu ljutito, podrugljivo rekli: "Ti ćeš da mi govoriš šta je govor mržnje".
Pa, vi imate neko autonomno pravo da procenjujete šta je govor mržnje, samo vi znate šta je govor mržnje, mi drugi smo neobrazovani. Mi ne znamo šta je govor mržnje, ne umemo da ga definišemo. Umemo, i te kako, samo na različit način, verovatno, od vas. Tako ste izazvali poslanika da vam se direktno obrati, jer ste ga ometali da vam kaže – na osnovu čega vi meni kažete da ja ne mogu da govorim o tome.

Molim vas, gospođo predsedavajuća, član 106. vas obavezuje da izreknete opomenu narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju i dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora.
Vi ste mogli da primetite da je gospodin Krasić izazvan, pa da tražite krivca koji ga je izazvao na ovakav malo žustriji ton i da ga kaznite, a ne onoga ko je žrtva takvog ponašanja, jednog narodnog poslanika, i to šefa jedne poslaničke grupe.

Gospođo predsedavajuća, prihvatam opomenu, iako ovaj naš poslovnik ne poznaje institut kolektivne odgovornosti. Dakle, ne mogu da odgovaram ni za vas, ni za gospodina Nikolića, ni za gospođu Kolundžiju, niti za gospođu Elenu Božić-Talijan, Filipa Stojanovića ili bilo kog poslanika SRS-a. Mogu da odgovaram za svoje postupke.
Upozorili ste me da ćete mi izreći meru opomene i pokazala sam vam rukama da su moje ruke iznad stola, takođe sam prekrstila noge sa strane, to često radim, zato što je vrlo neudobno i ne mogu da držim noge ispod stola i da cepam čarape, a da bi gospođa Čomić videla da ne lupam ni nogama. Sada ste mi izrekli meru opomene, a zaista ne znam zašto.
Hoćete da me izbacite iz Skupštine? Smeta li vam to što često izlazim za ovu govornicu, to što iznosim ono što mislim da treba da iznesem, što vas kritikujem kako radite? Ako vam to smeta, kažite i odmah mi izrecite tu opomenu na 20 dana, na šest meseci.
Imali smo slučaj da je šest meseci neko bio izbačen iz Parlamenta, sumnjam sada da to nije bio dogovor sa poslaničkom većinom, to je bilo ono kada je Nikolić bio izbačen šest meseci, pa sam ostala ovde sama da rušim Vladu, ako se sećate, 2003. godine, ali uspela sam u tome.
Vodite računa, u takvim situacijama dešavaju se neke nepredvidive okolnosti. Odijum koji šaljete prema građanima Srbije biće veoma težak. Mnogo će vas zaboleti sve ovo što radite, zato budite malo i političar, nemojte da budete sudija. Preispitajte sebe, a doći će na Administrativni odbor i ova moja kazna, ovo što ste mi izrekli, da li ste bili u pravu, po kom članu.
Molim vas nađite mi član, alineju, tačku Poslovnika po kojoj ste meni izrekli meru za nešto što je neko drugi uradio. A pred gospodinom Nikolićem, koji me je ovde izvređao, a već sam vas upozorila na to da mrzi žene i da se prema ženama ponaša diskriminatorski i nipodaštavajući, niste me, kao žena, uzeli u zaštitu.
Možda nisam lepa, ali strašilo nisam. Da sam bogalj, ovde biste morali da me uzmete u zaštitu. Imam troje dece, zamislite kad čuju ove reči koje mi se upućuju – ja digla noge?
Molim vas, da li sam podigla noge? Šta to znači? Znate kada se za neku ženu kaže – podigla noge, šta to znači. Da li je to moralna diskreditacija? Da li to tako osećate? Ako osećate, molim vas, izreknite jednu meru ovoj vašoj novoj zvezdi koju ste lansirali, pa ćete dokazati da ravnomerno svi poslanici pred vašim očima stoje i da se prema svima isto ponašate. Inače, verujte, pali ste u mojim očima za sva vremena.

(Plače) Gospođo predsedavajuća, žao mi je što na tom mestu ne sedi gospođa predsednica, jer sam je upozorila na to da me je dovela u neprijatnu situaciju time što nije reagovala na ono što mi je gospodin Nikolić uputio sa ove govornice.

Vi svi znate da sam udovica, da imam troje dece i da me svi znaju kao jednu smernu i finu ženu. Ako neko kaže jednoj takvoj ženi da diže noge ovde, u ovoj sali, kakvu to poruku šalje? Dobila sam poruke, prvo, od svoje dece, koja su me pitala – da li je moguće, mama, da si se ti tako ponašala, od porodice svog supruga, izvinjavam se.

Kada je moj suprug umro, dobila sam 400 telegrama od svojih kolega iz različitih poslaničkih grupa, što mi je predstavljalo kompliment, jer sam onda videla da u meni vide čoveka i da me poštuju kao čoveka, čak i od LDP-a.

Ako ne odreagujete, gospođo predsedavajuća, to će značiti da sam to zaista uradila. Poruke od porodice moga muža bile su – da li na taj način rušiš dostojanstvo svog pokojnog supruga i svih nas? Možda više ništa ne treba ni da kažem, ali vi odlučite šta ćete da uradite.

Gospođo predsedavajuća, neću vas upućivati na to da taj član koji vi spominjete nije jedini osnov za javljanje, ali ću se pozvati na član 104 – dostojanstvo Narodne skupštine, iz jednog veoma, čini mi se, za državu važnog razloga.
Danas smo vidno uznemireni naslovom u "Politici", gde gospodin Tadić, predsednik države, kaže da ne sprečavamo ulazak ...

Dakle, samo sam želela da skrenem pažnju poslanicima na ono šta je uloga Parlamenta. Dakle, ima trostruku ulogu. Pored toga što smo zakonodavno telo, mi smo i predstavničko, ali i kontrolno telo. Zbog toga smatram da je Parlament uskraćen za veoma važnu informaciju, s obzirom na reči predsednika Republike, koji, na neki način, predstavlja državu i, delom, vodi spoljnu politiku, iako je to u nadležnosti Vlade koju je ovaj parlament birao. Moramo da imamo dodatne informacije o tome.
Znate zbog čega vam to kažem? Gospođo predsedavajuća, daću vam, odlično govorite engleski, dosta ste putovali po svetu, "Ekonomist" na engleskom jeziku, koji nam potvrđuje ovo što naš predsednik kaže i unosi pometnju u to da li mi na taj način, na mala vrata, priznajemo Kosovo.
Taj "Ekonomist" kaže da je de fakto zamrznuto pitanje Kosova u ovom trenutku, ali da će u 2009. godini ono, de fakto, biti priznato, ne i de jure, ali na ovaj način kako se to sada radi.
Zato skrećem pažnju Parlamentu da bi možda bilo dobro da povodom ovog važnog pitanja pozovemo predsednika Republike, zašto da ne, da nam kaže da li je svestan činjenice da ako prizna, tj. ne sprečava ulazak Kosova u finansijske institucije Evorpe, na taj način, na mala vrata, de fakto priznaje nezavisnost Kosova.
Moliću vas da iskopirate tu stranu, pa da mi vratite ovaj list, on mi je dragocen. Znam da ste vi zainteresovani, s obzirom na to da ste predstavnik našeg parlamenta u OEBS-u i da ste u mnogim drugim organizacijama, evropskim, svetskim, i da će vam ovo, kao članu DS-a, dobro doći kao informacija da, možda, i na nekom vašem partijskom telu o tome progovorite. Molim vas da pošaljete nekog da vam to iskopira i da mi onda vratite ovaj list. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, kao zamenik šefa Poslaničke grupe, želela bih da se, na osnovu člana 104, pre svega, obratim predsednici Skupštine, a i svima vama, jer ne prihvatam da je ovo što mi radimo opstrukcija i da je ovo nerad. Skupština radi. Niko nikoga ne opstruiše. Ako neko nešto opstruiše, onda poslanička većina opstruiše ovaj parlament, tako što već meseca dana ne rešava nešto što je u skupštinskoj proceduri, a što treba da se reši pred nadležnim odborom.
To možemo da nazovemo opstrukcijom, jer se nikada nije desilo da se takva jedna tačka dnevnog reda nađe pred Administrativnim odborom, a da Administrativni odbor hitno ne sazove sednicu i to pitanje reši. To bi bila opstrukcija.
Drugo, DOS, današnji ZES, opstruiše Srbiju već osam godina na razne načine, donoseći zakone po volji Brisela i Evropske unije. Da li je to ono što Srbiji treba, vreme će pokazati, ili vreme već pokazuje i građani Srbije vrlo dobro to osećaju.
Gospođo predsedavajuća, vrlo često umete da kažete da ovu govornicu koristimo za političke tirade, političku priču. Vi ste se zaboravili, mi jesmo političari i mi ovde, tačno je, vodimo politiku. Mi nismo Vladini činovnici, mi nismo ničiji službenici. Možda neki jesu službenici nekih stranih agentura ovde, pa moraju da rade onako kako im oni kažu, pogotovo ove nove atlantističke zvezde, ali, mi se osećamo političarima i dužni smo da vodimo politiku za koju smo dobili poverenje građana.
Interesantno je to, gospođo predsedavajuća, da se ovaj parlament nikada, pa čak ni u vreme kada je Vojislav Šešelj bio u štrajku glađu, nije pozabavio tim pitanjem i nije stao u odbranu osnovnih ljudskih prava jednog građanina Srbije pred jednom takvom institucijom, pa nek se radi i o međunarodnoj instituciji, za koju danas svi tvrde da nije formirana, naravno, svi oni koji se razumeju u to, od strane nadležnog organa, koju mi ne moramo tako slepo da slušamo i koja ne mora da bude ona šargarepica ili onaj štap kojim nam se stalno preti da bismo, navodno, ušli u EU.
Kao što vidite, Haški tribunal će završiti svoj rad, ali onda i ovaj Oli Ren, koji danas dolazi, i Kacin, neki dan, takođe, kažu – statut Vojvodine, ovakav kakav je, jeste uslov za ulazak u EU.
Dakle, nema kraja tom uslovljavanju, a mi ovde moramo da budemo svesniji od bilo koga drugog, da budemo dorasli tom trenutku, da se izjasnimo o svim tim pitanjima, da iznesemo svoj stav i da im jasno kažemo – ne pristajemo više ni na kakve ucene. Svaki građanin Srbije vredniji je od te EU. Hvala i izvinite što sam malo prekoračila vreme.

Poštovane kolege narodni poslanici, inspirisala me je predsednica Poslaničke grupe ZES-a svojim stavom da izađem za ovu govornicu i oštro protestujem, koristeći reklamaciju člana 104, jer je grubo narušila dostojanstvo narodnih poslanika, pre svega, opozicionih političkih partija i lično se osećam povređeno. Evo zbog čega, zbog dvostrukih aršina koje DS ima kroz svoje celokupno političko delovanje.
U jednom momentu, smatrala je da ne treba uopšte da učestvuje u političkom životu Srbije i nije učestvovala u radu Skupštine 90-ih godina. Onda je, 2006. godine, napustila Parlament u jednom momentu, nezadovoljna svojim statusom kao opozicione političke partije. Opet, 90-ih godina, kada je na dnevnom redu bio zakon o lokalnoj samoupravi, podneli su 1500 amandmana. Znam da sam ih zatekla u Ministarstvu, kada sam bila ministar za lokalnu samoupravu, i čuvala sam to kao raritet u Ministarstvu. Nadam se da se i sada čuva.
Dakle, to su bili mehanizmi njihovog opozicionog delovanja. Tada su blokirali Parlament, kada je taj zakon trebalo da se donese. To se smatralo legalnim. Pazite, tada, u tom tzv., po vama, totalitarnom režimu.
Zamislite se malo, gospodo, kakva je situacija u zemlji? Da svi mediji nisu pod kontrolom vlasti i tajkuna, možda narodni poslanici opozicije ne bi morali baš sve što imaju da kažu kažu za ovom govornicom, možda bi našli neki drugi prozor u svet.
Tih 90- ih godina, u tom totalitarnom režimu, većina medija je bila pod vašom kontrolom, lokalnu vlast ste imali u većini opština. Svi ti mediji bili su vaši, mogli ste da pričate šta hoćete i opet ste u to vreme ovde pravili tzv. opstrukciju, a ja mislim da to nije opstrukcija, to je bilo vaše legitimno pravo.
Kako ste to sve zaboravili? Kako su to zaboravili oni koji su palili Skupštinu, pa sada uglađeno govore o nekim evropskim vrednostima? Ne verujem da su to baš evropske vrednosti, a možda i jesu, oni koji su vodili krizne štabove, tukli ljude koji se nalaze na rukovodećim funkcijama u pojedinim institucijama i pojedinim javnim preduzećima i, uopšte, preduzećima.
Vi koji ste doneli ovakve pogubne zakone, kakve ste doneli po nalogu Strazbura, očekujete da mi svi ćutimo, da u rukavicama razgovaramo s vama i kažemo – divni ste, zlatni ste, nemamo šta da vam zamerimo.
Mesec dana stoji nešto što treba Odbor da reši. To je nešto normalno za vas. Za nas nije normalno, jer kada se pojavi tako nešto od strane poslaničke većine, to je već sutradan na dnevnom redu. Hoćete da mi preko toga pređemo. Ne može. Zalažemo se samo za poštovanje Ustava, zakona, tekovina parlamentarne demokratije i ne damo da se to urušava, jer 18 godina to gradimo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nismo mi zviždali, ni lupali o šerpe, ni šetali Beogradom, ni rušili beogradske izloge, ni palili Saveznu skupštinu, sve to ste radili, gospodo, vi.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ne znam, kako biste vi rekli, ''za čega'' ste dali opomenu vašoj koleginici koja vam pomaže u radu, gospođi Nataši Jovanović, ali vezano za član 105, koji reklamiram, stav 1, koji kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući, ukoliko predsednik Narodne skupštine nije tu.
Pred celokupnom srpskom javnošću i pred svim ovim poslanicima koji danas sede u Parlamentu, vi ste dokazali da, ne samo da se ne starate o redu, nego pravite haos u Narodnoj skupštini. Ne znam zašto vi to radite.

Poštovana predsedavajuća, evo, da samerimo, kako vi kažete, sve ovo što se u Skupštini dešava. Da li vi to ne dozvoljavate da ja imam svoj stav i svoje mišljenje? Da li vi hoćete da prekršite i Ustav, na taj način što mi ne dozvoljavate da izrazim svoj stav i to kako doživljavam vaše predsedavanje Narodnom skupštinom?
Mislim da je to, apsolutno, moje pravo, a vi možete da se ne složite s tim.
Možete i s mesta predsedavajućeg da mi odgovorite, a možete i da zatražite reč i izađete na repliku, što bi bilo jako dobro, da mi replicirate i kažete šta je to sa čim se vi ne slažete, odnosno zašto je moj stav oprečan vašem, pa da vidimo ko je u pravu, a ne da zloupotrebljavate mesto predsedavajućeg i da isključujete povremeno, kako vam se već prohte, govornika koji izlazi za govornicu.
Samo sam htela da vas upozorim da nema potrebe da dižete tenziju i da pravite koncentracioni logor od ovog parlamenta...

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, iskoristiću ovaj minut na najbolji mogući način.
Dakle, još jednom ću da pročitam, član 105. stav 1. kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.
Sve ovo što vi radite, ovo koliko ste me puta prekinuli u izlaganju, a niste dokazali da nisam u pravu da vi pravite haos u ovoj skupštini, dokazuje da sam ja u pravu.