On nije dužan da poznaje naš poslovnik i evo koristim priliku, ako mi dozvolite, samo u dve rečenice da ga upoznam sa tom mogućnošću, jer bi on to pravo možda, čovek, iskoristio, a ne zna da može da ga iskoristi.

Neka nam onda on kaže, molim vas, nemojte vi kao portparol Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, evo dokaza da se, koristeći Poslovnik, ne javljamo samo kada je procedura u pitanju nego upravo onako kako sam juče pokušala da objasnim, da nam Poslovnik omogućava i ovo pravo, da utorkom i četvrtkom postavimo neka pitanja.
Pitanje koje postavlja poslanički klub SRS odnosi se na posetu hrvatskog predsednika Sanadera, koji dolazi u zvaničnu posetu Srbiji, a premijer najavljuje, vezano za tu posetu, povlačenje naše tužbe protiv Hrvatske za ratne zločine, a ta tužba ili kontratužba je obuhvatala i ratne zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, ukoliko i Hrvatska povuče svoju tužbu. Cilj je, po nama, da se zaborave zločini u prošlosti i kao što je Tito oprostio zločine nacistima, tako je očigledno i današnji režim, na čelu sa Tadićem, spreman da oprosti Hrvatima zločine koji su izvršeni nad Srbima i etničko čišćenje i progon 250 hiljada Srba sa prostora Republike Srpske Krajine.
Postavljamo pitanje: ko im daje za pravo da odustanu i da se zaborave i Jasenovac i etničko čišćenje Srba iz Krajine?
Paradoks je, da Hrvatska nije odlučila da podnese tužbu protiv Srbije, Jeremić i vlasti u Beogradu bi verovatno Hrvatima rekli, u redu, jer mi opraštamo sve zločine. Dakle, svojevremeno je ministar Jeremić rekao da Srbija ne može da obuhvati tužbom genocid iz Drugog svetskog rata, jer je Konvencija o genocidu doneta 1948. godine, pa će se, kako ističe Jeremić "pravni tim u svojoj tužbi samo osvrnuti na istorijski period između 1941. i 1945. godine i zločine u NDH".
Međutim, statut ovog suda je formulisao međunarodna krivična dela, formulisao je nove kategorije: zločin protiv mira, zločin protiv čovečnosti, koji obuhvata i genocid. Dela su formulisana 1945. godine, a primenjena su na ceo Drugi svetski rat. Tu je primenjen retroaktivni princip.
Imamo puni pravni osnov za pokretanje te tužbe protiv Hrvatske od 1941. godine naovamo. To ističu pravni eksperti i mi se slažemo sa tim stavom. Zato zahtevamo da dobijemo detaljne informacije kada je u pitanju kontratužba za genocid protiv Hrvatske - ko čini pravni tim, ko u pravnom timu tvrdi i obmanjuje javnost da ne možemo da pokrenemo tužbu protiv Hrvatske od 1941. godine naovamo.
Sada premijer najavljuje da ćemo da povučemo kontratužbu, ako Hrvatska povuče tužbu protiv Srbije. Evo još jednog pitanja: ko daje za pravo premijeru da odlučuje o tome da srpski narod treba da zaboravi zločine počinjene nad srpskim narodom? Zašto su obmanjivali građane da naša tužba ne može da obuhvati zločine počinjene nad Srbima tokom Drugog svetskog rata?
Očekujem da odgovor na ovo pitanje, koje je u sličnoj formi postavljeno pre dva meseca, zaista i dobijemo, pogotovo što je vrlo aktuelno i što se povlače veoma važni državni potezi koji mogu da imaju i veoma značajne istorijske posledice. Vlada ima pravo da vodi politiku, ali mora da se u toj politici ponaša tako da bude odgovorna, pre svega prema svojoj državi i generacijama koje dolaze.
Samo još jedno kratko pitanje upućeno vama: gospođo predsedavajuća, kada nameravate da stavite na dnevni red zahtev SRS da mi ovde Vladi i ministrima iz Vlade postavimo pitanja vezana za posledice i način saradnje sa Haškim tribunalom, pomoći Srbima koji se nalaze u Haškom tribunalu i posebno odnos države prema Vojislavu Šešelju, koji je, eto već sedmu godinu, u Haškom tribunalu?

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da ne bih dobila opomenu nakon isteka dva minuta, odmah ću vam reći zbog čega sam izašla za govornicu.
Dakle, htela sam da vas opomenem da postoji član 106. stav 1. alineja 7. i da protestujem zaista zbog toga što ste evo trojici narodnih poslanika opozicije iz DSS i SRS izrekli opomenu.
Od vas zavisi kakva će atmosfera da bude u ovom parlamentu. Dakle, vi ste imali mogućnost da u trenutku kada vidite dva minuta, a dozvolićete kada neko govori ovde i kada se koncentriše na sadržaj svog izlaganja, a ima na raspolaganju samo dva minuta, nije baš sposoban da prati ono vreme gore, pa da kažete, isteklo vam je dva minuta, molim vas privedite kraju ili završite.
A ne zbog toga što je isteklo dva minuta, a on je ostao još koju sekundu za ovom govornicom, vi izričete meru opomene, a nigde ne piše ovde da je to razlog za izricanje opomene.
Dajte bar malo pokažite vi tu političku toleranciju, ako se zalažete za toleranciju, pokažite. Ako kažete da ovaj zakon nije zakon o diskriminacijama, kao što je profesor Mićunović hteo da naglasi, da je to zakon o toleranciji, dajte pokažite to na delu. Nemojte da jedno pričamo, a da drugo govorimo.
Ovde važe jedna pravila, tamo važe druga pravila. Poštujte malo svoje kolege i shvatite, gospođo predsednice, da ste vi samo spiker, da sve vi ovde potpuno u pravima i obavezama jednaki sa svima nama i nemojte da pravite pačiju školu od ovog parlamenta. Verujte, mi nećemo pristati na to.
Naći ćemo načina da vam se odupremo i da potpuno razgolitimo vaš stav, vaš odnos prema narodnim poslanicima, vaše ponašanje, da se ogadite srpskom narodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon ove rasprave koja se bliži kraju, a poslanici SRS dali su sve od sebe da javnosti i vama prenesu stav naše stranke po pitanju ovog zakona koji, moramo da priznamo, tretira samo određene vidove diskriminacije, a neke koji su možda čak i važnije gura u zapećak ili ih čak i ne spominje.
Pošto nemam mnogo vremena, samo ću navesti neke vidove diskriminacija čiji smo svedoci, a možda i učesnici, da bismo skoncentrisali naše snage da to nekako prevaziđemo, jer stav naše stranke je borba protiv bilo kakve diskriminacije.
Govoriću o političkoj diskriminaciji. Ovaj zakon se u jednom svom članu, u članu 25, na neki način osvrće na zabranu diskriminacije zbog političkog ubeđenja, sem kada je to neophodno da se reaguje, ukoliko to političko ubeđenje u svom programu ima fašističke, nacističke i rasističke poglede ili neke aktivnosti, što nije svojstveno našim političkim strankama, barem ne ovim bitnim koje utiču u političkom životu, a ni uopšte istorijski svojstveno našoj političkoj sceni.
Pozabavila bih se pre svega diskriminacijom narodnih poslanika, a dokaza za to imate koliko god hoćete. O diskriminaciji žena ovde takođe, evo u našoj kući ovde, u parlamentu, odredio se Odbor za ravnopravnost polova, i bez ovog zakona zadovoljna sam ovom odlukom koju je Odbor doneo i pročitaću kako glasi.
Dakle, ta odluka kaže - osuđuje se neprimerno postupanje i istupanje narodnog poslanika Tomislava Nikolića na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, dana 13. februara 2009. godine, u obraćanju narodnoj poslanici Gordani Pop-Lazić, koje predstavlja kršenje ljudskih prava u oblasti ravnopravnosti polova.
Odbor za ravnopravnost polova upućuje apel svim narodnim poslanicima da se u svojim istupanjima jedni drugima obraćaju dostojanstveno i sa uvažavanjem. Dakle, postigli smo efekat i bez ovog zakona, parlament je pokazao, ili članovi odbora, da je dorastao situaciji.
Govorila bih o diskriminaciji građana u odnosu na to na kom delu teritorije žive. Spomenula bih građane na KiM koji su diskriminisani, nemaju osnovne, elementarne uslove za život, struju, vodu, danima. Niko ne preduzima ništa po tom pitanju. Dakle, da li i kako ćemo mi njih ovim zakonom zaštiti? Ovim zakonom, naravno, nećemo moći.
Diskriminacija po osnovu prava na rad. Koliki je broj nezaposlenih? Kažu 750.000, s tim što po 10.000, prema zvaničnim podacima, svakodnevno ostaje bez posla. Firme koje već imaju sklopljene ugovore da mogu izvezu svoju robu u ovim teškim uslovima i mogu da nam donesu 50 miliona evra, kao recimo "Sloboda" Čačak ili "Oružari" u Kragujevcu, ne mogu da izvezu svoju robu zato što ne mogu da dobiju izvozne dozvole.
Neću da govorim o aparthejdu, genocidu, etničkom čišćenju, to je katastrofa da se našlo uopšte u ovom zakonu, jer to nije primereno uopšte našoj državi.
Politička diskriminacija od strane medija. Da li je neko izvršio analizu, da li će neko izvršiti analizu koliko, recimo, prostora imaju neke novostvorene političke partije ili nevladin sektor u odnosu na zvanične državne organe, da ne govorimo o političkim partijama koje su osvojile ovoliki broj glasova i koje imaju toliko građana iza sebe? Niko o tome ne vodi računa. Možemo da održimo skup sa 5.000 ljudi, recimo, u zatvorenom prostoru (Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je iskorišćeno.) završavam, zahvaljujem, i to neće zabeležiti ni jedan medij, ali skup od 40 ljudi neke novostvorene partije biće zabeležen u svim elektronskim medijima. To je diskriminacija.

Evo, gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, malo da pomognem, ako je uopšte moguće pomoći i da se pozovem na član 85. koji govori o tome od koliko sati do koliko sati mi radimo.
Gospođo predsednice, pitala sam gospođu Čomić u vreme dok ste vi bili odsutni - do koliko ćemo mi to večeras raditi, do osam, do deset, do dvanaest časova? Rekla je - ne znam, to zavisi od vas. Vi ste sada dali jedno obećanje gospođi Aleksandri, rekavši joj da će biti u odloženom prenosu, a to znači, kada sve prođe, pa, hajde na kraju, biće i Aleksandra Janković.
Pazite, vi ste pokazali da ne razumete kako funkcioniše ova skupština. Dakle, mi procenjujemo kada će ko da se javi za reč, da li će da govore šefovi ili će da prepuste prvo govornicima po redosledu prijavljivanja, pa će oni u nekom momentu da se jave iz različitih razloga. Vi to morate da poštujete.
Ne možete vi nas da tumbate, ajde sad napravite neki miks, pa ćemo da gledamo to kako ste vi zamislili da Skupština izgleda. Tako ne bi imalo smisla. Na taj način nas zaista i povređujete, ne da vređate samo Poslovnik, nego pokazujete da ne poznajete smisao i način funkcionisanja ovog parlamenta.
Zato vas molim, barem budite precizni kada određujete do koliko ćemo da radimo. Procenjujete da ne možemo večeras da završimo ovaj zakon u načelu, znači, nastavićemo sutra, recite osam, recite deset, recite dvanaest.
Ovo je krajnje nekorektno što ste, i mislim da nije slučajno, što ste uradili prema poslaniku Nove Srbije. Imali ste nameru da se njen govor očigledno ne čuje, upravo zbog onolike medijske kampanje koja je ovih dana bila i na državnoj televiziji i na B 92. Kada biste toliko prostora davali nekim drugim grupama, i nekim drugim ljudima koji zaista imaju šta da kažu blago bi nama bilo.

Dozvolićete, gospođo predsedavajuća, jasno je da član 101. stav 3. daje vama za pravo da odlučite da li neko ima pravo na repliku ili nema, ali shvatam da ste vi osoba širokih shvatanja koja zna, pogotovo imajući u vidu šta ste po profesiji, da je to subjektivan osećaj.
Na osnovu onoga što je gospođa Kolundžija rekla, tvrdeći još uz to, što nam je spočitavala da smo veliki broj amandmana podneli, ne samo mi, nego i drugi poslanici i poslaničke grupe, to što oni neće da negoduju to je njihovo pravo, ali mislim da ne treba da oćutim i dodala je na to da mi ne pratimo trendove i da smo mi kao retrogradne snage.
Smatram da smo imali pravo po Poslovniku da ponesemo koliko hoćemo amandmana, to ne može niko da nam ospori, a podsetila bih vas, gospođo Kolundžija, na broj amandmana koji ste podneli svojevremeno u onoj vladi pre 98. godine na Zakon o lokalnoj samoupravi. Bilo ih je 1500, pa vam niko ništa nije spočitavao.
Prema tome, ne možete da vi spočitavate nekome koliko će amandmana na jedan zakon da podnese u negativnom kontekstu. Mi kao osporavamo nešto ili ne želimo da se nešto radi u parlamentu.
Naše je pravo da vi ne donesete nijedan zakon, pogotovo ne ovakav koji je potpuno nebitan u ovom trenutku, obzirom da smo mi politička stranka koja je glasala za ovaj Ustav i pozivala birače da glasaju za Ustav, koji se jasno opredelio po pitanju zabrane diskriminacije po svim osnovama.
Nemojte da zamenjujete teze. Nemojte da ovaj zakon da svodite na član 21, koji govori o zabrani diskriminacije vezano za seksualnu orijentaciju. Ovaj zakon je veoma širok.
(Isključen mikrofon.)

Zaista, gospođo predsedavajuća, neviđenu diskriminaciju sprovodimo upravo ovde u Narodnoj skupštini. Podsetiću vas na Poslovnik i na član 1, jer vi nas stalno upozoravate na to da se mi javljamo po Poslovniku zbog kršenja procedure. Ne javljamo se zbog toga. U samom članu 1. piše da Poslovnik reguliše način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika. Nama ovaj poslovnik omogućava mnogo štošta. Ne vodimo mi samo računa o tome šta vi radite, pa ste nešto pogrešili, pa sad mi vas opominjemo, ne, nego ste ugrozili, recimo, vi nešto ili neko drugi od narodnih poslanika ono pravo koje nama Poslovnik daje i mi onda negodujemo ili nešto predlažemo, ili tražimo.
Dakle, to je smisao Poslovnika. Taj vaš učitelj, gospođa Čomić, to je uvela u parlament - procedura povređena. Kakva procedura, molim vas? Replika je upravo ustanovljena zbog toga da mi možemo da komuniciramo jedni s drugima. Ministar takođe može da se koristi pravom na repliku, može da izađe kad god hoće za govornicu i da kaže, a onda svih 249 poslanika može da mu izađe na repliku jer misli drugačije. To je valjda smisao svega ovoga.
To što ste vi sveli parlament na to da mi za dva minuta treba da kažemo nešto što je esencija onoga što sadrži neki zakon ili neki predlog, to pokazuje kako vi vidite značaj svega onoga što mi ovde radimo. Pravo da vam kažem, mislim da je ovaj zakon došao na dnevni red ovog trenutka samo zbog toga što su veliki i nagomilani socijalni i ekonomski problemi, takvi da vi ne smete da se njih dotaknete, pa hajde da se malo mlatimo sa nečim što je već regulisano našim pozitivnim zakonodavstvom.

Pošto smo mi ovde svi jednaki, je li tako, nas 250, tako barem Ustav kaže, gospođo predsedavajuća, zbog toga Poslovnik i predviđa da kada vi želite da kao narodni poslanik sa nekim polemišete siđete za ovu govornicu. To vam član 96. omogućava. Onda ne bih bila u situaciji da s vama razgovaram iz klupe.
Vi odatle možete šta hoćete, ali ako dođete ovde pa mi se obratite, opet imam pravo da zatražim repliku, za to vreme će vas zamenjivati neko od vaših kolega. Vi to još nikada niste uradili.
(Predsednik: Hoćete samo reći koji je član povređen?)
Rekla sam vam, član 96. Htela sam da vas samo podsetim nešto, a verujem da znate, šta je bilo načelo francuske buržoaske revolucije. Za njih je osnovno načelo da nema demokratije...
(Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, samo trenutak.)
Gospođo predsednik, pustite me molim vas da ovo moje vreme istekne, pa mi onda recite šta imate. Nemojte da me prekidate dok vam skrećem pažnju kako vi ugrožavate demokratiju.
Ako ćemo da se vratimo u vreme francuske buržoaske revolucije, da svi oni koji govore drugačije, ne onako kako vi mislite, da je to demokratija, onda šta smo mi radili ovih 200 godina? Šta je sa 200 godina srpske državnosti i razvoja demokratije uopšte u Evropi? Samo vas na to podsećam.
Molim vas, ako govorimo o diskriminaciji, hajde malo da progovorimo o diskriminaciji onih milion ljudi koji danas ne rade u Srbiji.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, želela bih, pre svega, vama da se obratim, u nameri da vam skrenem pažnju da, ako se već zalažete za poštovanje Poslovnika, a stalno to ističete kao vašu orijentaciju i da održavate na taj način red u Skupštini, to ne radite selektivno, nego da se prema svim poslanicima i prema svim poslaničkim grupama ponašate isto.
Vi ste više puta umeli da sa tog mesta iznesete ili izreknete 24 opomene narodnim poslanicima iz poslaničke grupe SRS, a sada ste imali osnov iz člana 100, čak i obavezu da izbegnete opomenu gospodinu Aligrudiću. Naravno, ne zalažem se za to i cenim to što niste to uradili, ali ste demonstrirali da ste to mogli da uradite i da je trebalo da uradite. Imate član 100. koji vas na to prosto obavezuje.
Takođe ste napravili proceduralnu grešku, jer gospođu Kolundžiju niste ni pitali po kom osnovu izlazi za govornicu, po kom amandmanu, ni kako po amandmanu, da li po Poslovniku, koja je povreda Poslovnika učinjena, niti je ona rekla šta je njen osnov. Čisto zbog stenograma. Pogledajte stenogram i videćete da se ne zna koji je osnov izlaska za govornicu gospođe Kolundžije.
Dakle, papa i gospođa Čomić su uvek u pravu, a pridružuje im se na tom tronu i gospođa Kolundžija. Hvala.

Gospodine Aligrudiću, vi ste apsolutno u pravu i potvrdili ste sve ono što sam rekla. Nema nesporazuma između vas i mene, ima nesporazuma samo između predsedavajućeg i nas, ali govorim o tome da nema principijelnog stava i da je slučajno za govornicom, umesto vas, bio neko iz SRS, taj bi prošao mnogo gore nego što ste vi prošli.
Vi ste imali samo mogućnost da ponovo ubeđujete predsedavajućeg da nije u pravu, a nama bi verovatno bila oduzeta reč ili bi možda taj poslanik morao da bude udaljen sa sednice Narodne skupštine.
Samo sam na to htela da ukažem. Inače, apsolutno se slažem sa vašim pravom da koristite pravo iz Poslovnika ili, kako gospodin Todorović kaže, da gospođu predsedavajuću proglasimo za papu, on je uvek u pravu.

Gospođo predsedavajuća, verujem da ulažete napore da zaštitite sve narodne poslanike i zato vas molim da pažljivo slušate kada poslanici koji izađu za ovu govornicu govore, odnosno šta govore. Uvredio je sve narodne poslanike koji su pre njega govorili, rekavši da se za ovom govornicom čuje neko očijukanje.
Izvinite, nisam ovde nikakvu mačku videla, videla sam gospodina Aligrudića, bila sam za govornicom, mi smo, pretpostavljam, ljudi koji govore potpuno artikulisano, razumno i nismo ovde ni lajali, ni cijukali, niti njištali. Bio je red da opomenete poslanika. Posle toga je opet uvredio poslanike, ne znam na koga je mislio, govorio je da su tu neke pletilje, neke vezilje, nemam pojma, stvarno umem da pletem, umem da vezem, umem da heklam, sve radim, umem da radim sve te poslove, majka me naučila, umem i da šijem, eto, ako je to interesantno.
Nisam se lično prepoznala, nisam pretpostavila da misli na mene. Ima i muškaraca verovatno koji znaju da vezu goblene, zašto da ne, koja je to diskriminacija. Zar tom čoveku nije dovoljno ono što je Odbor za ravnopravnost polova, kao jednu opomenu i odluku doneo na svojoj sednici vezano za njegovo ponašanje tada, konkretno prema meni, ali evo sada prema svim poslanicima.
Opet dok je prolazio kroz klupe, taj čovek je rekao - nemoj da jedeš ... pretpostavljam da znate šta to znači. Malo ipak od vas, čini mi se, zavisi kako će teći dalje sednica i kakvi će odnosi ovde u parlamentu da vladaju ...

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da, na osnovu mogućnosti koje mi Poslovnik daje, na današnji dan, četvrtak je, pred početak sednice, postavim neko pitanje, bolje rečeno, da dam jedan predlog predsednici Skupštine, obzirom na to da je dobila predlog akta od strane Poslaničke grupe SRS-a da zakaže jednu sednicu na kojoj bi poslanici mogli da postavljaju pitanja određenim ministrima na temu – posledice saradnje države Srbije s Haškim tribunalom.
Kako se bliži 24. i godišnjica NATO bombardovanja, predlog SRS-a je da tu sednicu organizujete, ako je moguće, na taj dan, ako ne možete pre, ali na taj dan bi bilo vrlo simbolično, čini mi se, i dobro za sve nas, i to na području Kosova i Metohije.
Na taj način bismo pokazali onima koji su nas bombardovali pod izgovorom da se radi o humanitarnoj katastrofi na KiM-u, da je ugrožen albanski živalj, da je Kosovo i Metohija u sastavu države Srbije, da se humanitarna katastrofa dešava pred našim očima i da su žrtve, pre svega, nealbanski živalj, svi oni koji su smogli snage da godinama odlevaju svim nedaćama i da žive u nemogućim uslovima, gde im život stalno visi o koncu, da danima budu bez struje, bez elementarnih sredstava za život.
Država nije pokazala naročitu brigu, ili nije odgovorila na sve izazove koju su pred nju postavljeni u ovim teškim vremenima, kada se i Euleks razmestio i kada gotovo da nemamo nikakve mogućnosti da reagujemo putem državnih organa na zbivanja na samoj teritoriji KiM-a, ali i spoljna politika koju vodimo i izjave koje naši državni funkcioneri daju o tom pitanju, sve ono što su učinili da bismo došli u ovu situaciju, jeste nešto što može da bude predmet razgovora na toj sednici.
Ne zaboravite da je nakon bombardovanja započeto isporučivanje naših građana Haškom tribunalu, počevši od bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, koji je kidnapovan i poslat u Hag, da je u poslednjih deset dana izrečena i presuda najvišim funkcionerima ove zemlje iz policijskog, vojnog i političkog vrha, koji su dobili ogromne kazne zatvora, koje treba da predstavljaju presudu koju bi verovatno Milošević dobio da je kojim slučajem ostao u životu i da bismo morali da pokažemo više državotvornosti, više odgovornosti, više zrelosti, imajući u vidu ovaj istorijski trenutak u kome se država Srbija nalazi, a da bi to bio i podstrek onima koji su ostali na KiM-u.
Na taj način bismo poslali poruku i zapadnim zemljama, pogotovo SAD-u, a i Haškom tribunalu, da nećemo dozvoliti da na ovaj način budu abolirani od odgovornosti za sve ono što su učinili od 24. marta, pa do završetka agresije u tih 78 dana 1999. godine.
Posledice te agresije, pored toga što na jednom delu svoje teritorije imamo ograničeni suverenitet, ili gotovo nikakav, jesu i brojne druge posledice koje naši građani trpe. Pre neki dan je gospodin Paja Momčilov govorio o zdravstvenim posledicama, a to sigurno nije od masnih kolača, nego od onih bombi s osiromašenim uranijumom.
Dajem vam predlog. Mogli bismo da pokažemo zrelost, dostojanstvo i da tu sednicu održimo na području KiM-a, ali na vama je da o tome odlučite.

Gospođo predsedavajuća, interesantno je koliko Narodna skupština, poslanička većina, ne vodi računa o tome kakav stav Ustavni sud zauzima o raznim predstavkama i inicijativama koje se upućuju, a tiču se, recimo, našeg poslovnika.
Mi nismo bili u mogućnosti da više poslanika potpiše jedan amandman, recimo, da bi neko mogao da izađe i da obrazlaže taj amandman umesto poslanika koji, možda, nije trenutno ovde, zbog toga što član 147. stav 2. izričito kaže da podnosilac amandmana ne može da sam ili zajedno s drugim narodnim poslanicima podnese više amandmana na isti član predloga zakona.
Imate sudsku praksu i Ustavni sud Republike Srbije, koji kaže da Ustav ne ograničava pravo predlaganja zakona od strane narodnih poslanika, već, naprotiv, predviđa da svaki narodni poslanik može da predloži zakon i drugi opšti akt, da su amandmani na predlog zakona oblik izmene ili dopune predloga zakona u procesu donošenja zakona, da ih usvaja Narodna skupština i da, nakon usvajanja, postaju sastavni deo zakona.
Ustavni sud, takođe, ocenjuje da se pravo na podnošenje amandmana ne odnosi samo na način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, već i na ostvarivanje Ustavom garantovanog položaja i uloge narodnog poslanika, a naročito pravo na predlaganje iz člana 76. Ustava i pravo na predlaganje zakona iz člana 80. stav 2, pa stoga i ocenjuje da osporena odredba, Odlukom 52/01, nije u saglasnosti s navedenim odredbama Ustava, a predviđeno je tom odlukom da narodni poslanici, koji su članovi iste poslaničke grupe, mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član zakona.

Gospodine Aligrudiću, imate jedan mutant od Poslovnika, pa morate malo više energije da utrošite da to protumačite.
Pozivam se na član 88. stav 2. koji mi daje ovlašćenje, daje mi pravo da od vas zahtevam da date potrebno objašnjenje u vezi s radom sednice i drugim pitanjima.
Gospodin Aligrudić je započeo jednim pitanjem na koje je nemoguće dati odgovor, s obzirom na to da je Poslovnik takav kakav jeste, napravljen samo da obesmisli rad Parlamenta i rad po amandmanima, kako nikome ne bi bilo jasno šta, u stvari, poslanici, na osnovu prava koja crpe iz Ustava, žele da poprave u bilo kome zakonu.
Ja hoću da vam postavim drugo pitanje. Odložili ste sednicu za dodatnih pola sata, u želji da nam se pridruži neko od ovlašćenih ministara, troje ih je navedeno za ovu raspravu, a nema nijednog. Mislim da je to zaista neprimereno, jer bi, opet na osnovu ovog poslovnika, neko od njih mogao da izađe za ovu govornicu da odgovori na pitanja koja poslanici postavljaju, vezano za amandmane, ili da ih ubeđuju da ti amandmani treba da budu prihvaćeni, a ovde nemamo nikoga ko bi to mogao da učini.
Dakle, ako ćemo od Parlamenta da pravimo provizorijum, možemo da nastavimo ovako da radimo.
Ako hoćemo da to uozbiljimo, mada vidim da ni poslanici poslaničke većine nisu zainteresovani za rad Parlamenta, evo, pogledajte, ima ih ukupno četvoro ovde i četiri sekretara nekih ministarstava, onda je najbolje da prekinemo današnji rad i da sačekamo neko vreme, kada će ministri biti ovde i kada će poslanici shvatiti da imaju dužnost da budu prisutni na sednicama, jer ih Poslovnik, takođe, na to obavezuje.