Dozvolite, gospođo predsedavajuća, bez namere da ulazim u polemiku, jer je očigledno da druga strana nije dorasla za polemiku, ali zbog javnosti moramo da istaknemo neke važne činjenice, barem one vezane za UN. Činjenica je da nikada nismo prestali da budemo članica UN, samo nam je bila suspendovana stolica u UN i to je ono što je fakt. Drugo, da je Slobodan Jovanović sve merio prema UN, nije mogao da meri, jer UN u to vreme nisu ni postojale. Njegovo naučno delo, na sreću, danas još uvek nije niko, barem iz naučnih krugova, stavio pod znak pitanja, pa ne verujem ni da će se ovde među nas 250 naći neko ko će to moći da uradi.
Dakle, nesporne činjenice su one koje je moj kolega upravo pre mene istakao i samo zarad javnosti smo oduzeli ovoliko vremena i skrenuli malo s teme, mada je to posredno i vezano za Ministarstvo spoljnih poslova.

Ja sam se, gospođo predsedavajuća, pre toga prijavila, kao što ste mogli da vidite, po Poslovniku.
Dakle, molim vas, prvo to, pa ću onda posle preći na svoj amandman.
Želela sam da vas, kao zamenik šefa poslaničke grupe SRS, ipak opomenem da malo pomnije slušate govornike, jer član 101. je apsolutno omogućavao gospodinu Martinoviću repliku na izlaganje gospodina Nikolića. Zbog čega?
Prvo, radi se o veoma osetljivoj i važnoj temi. Pogrešno je protumačen, zlonamerno je pogrešno protumačen, i bilo je neophodno da se replicira na njegovo izlaganje.
Član 101. upravo i govori o tome da kada se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku, vi možete da protumačite da to nije uvredljivo, ali ne samo lično uvredljivo, uvredljivo u odnosu na stav koji zastupa poslanik, a koji je pogrešno protumačen.
Dakle, jeste da je bilo diskusije između gospode Martinovića i Nikolića, ali ovog puta, kada je bio direktno spomenut imenom i prezimenom, i kada se radilo o KiM i, naravno, zlonamerno protumačeno da je status KiM isti kao i status Švajcarske, zbog onoga zbog čega je Martinović i poredio te dve, ovu priznatu državu i ovu koja nije suverena država i koja nema taj osnovni element državnosti, vi niste omogućili repliku.
Zbog toga vas molim, zaista, da budete malo korektniji prema poslaničkoj grupi SRS. Mislim da mi zaista ne zaslužujemo to sa vaše strane.

Koristiću svoja dva minuta za ovaj amandman, s obzirom da je već bilo diskusije na ovu temu. Želim da kažem da smo u situaciji kad se država nalazi pred bankrotstvom, kada je država prezadužena sa nizom već donetih zakona koji nam nanose ogromnu ekonomsku i finansijsku štetu, pre svega mislim na SSP, kada smo proklamovali, kao država, mere štednje.  
Bez imalo želje da demagoški nastupim, u ime SRS podnela sam ovaj amandman iz razloga što smatram da u takvim uslovima, s obzirom da se ovde radi o onim ljudima koje ministar može bez sprovođenja internog i javnog konkursa da primi, praktično, u radni odnos na određeno vreme, da je takvih 5%, navodno, ukupno zaposlenih, da oni sami mogu da odsustvuju sa rada kod poslodavca kod koga su bili u radnom odnosu, da im miruju prava i obaveze, protiv čega nisam ništa ni imala, ali smatram da je pravo na mirovanje radnog odnosa takvih lica i za njihove supružnike u ovim uslovima dodatni trošak za državu i da je to previše.
Recite mi, molim vas, da li radnik iz Crne Trave koji radi u Beogradu može da zatraži mirovanje radnog odnosa njegove supruge kako bi došla u Beograd da bude s njim?
Radi se o licima koja imaju plate od 10.000 do 12.000 evra, pa mogu i da prošetaju, mogu i da plate avionsku kartu svojim suprugama ili porodici da ih vide.
Prema tome, nije ovo nikakva demagogija, ne radi se ni o konzulima, ni o ambasadorima, radi se o zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Otišlo se suviše široko, a priča se navodno o nekoj štednji. U ovim uslovima u kojima se država nalazi za nas je ovo mera štednje i neprihvatljivo. Zahvaljujem.

Član 68. propisuje da je lice koje pronađe napuštenu životinju dužno da o tome, bez odlaganja kaže predlagač, obavesti najbliže registrovano prihvatilište radi zbrinjavanja životinje.
U amandmanu koji sam podnela u ime SRS tražim da se tačka zameni zarezom i da se doda tekst "shodno svojim mogućnostima i uslovima". Prvo me interesuje šta to znači "bez odlaganja"? Da li takve neodređene reči može neko ovde da mi opravda u tekstu, pogotovo zbog toga što u obrazloženju Vlada odgovara da ne može da prihvati amandman zato što se i podrazumeva samim tekstom ovog člana da nije predviđen način na koji lice koje pronađe napuštenu životinju treba o tome da obavesti nadležno prihvatilište.
Dakle, sve ono što nije napisano kao i da ne postoji, a dovodi ljude u jednu situaciju da možda nisu u mogućnosti da to urade, nemaju načina da urade, nemaju saznanja gde, kako, tako da iako nema nikakvih sankcija, vi im propisujete jednu obavezu koju oni možda nisu u mogućnosti da ispune, a opet kažete "bez odlaganja" i to će neko da ceni.
Mislim da vam je potpuno čitava ova odredba besmislena. Možda je mogla u okviru nekog drugog člana da postoji i da predvidi neke druge mogućnosti ili neke bliže odrednice o svemu tome.

Evo, završavam. Pošto je ovo nešto što je neophodno da bismo ušli u EU, vi i sami kažete da usklađenost ovog zakona sa zakonodavstvom EU omogućava nesmetan uvoz, izvoz i prevoz životinja, evo donošenjem ovog zakona verujem da će ovaj Kacini biti u pravu kada kaže da ćemo beli šengen dobiti pre nego što Đelić obećava.

Dame i gospodo, zaista je malo dva minuta da bih mogla da obrazložim u potpunosti svoj amandman, ali ću pokušati da budem koncizna i da kažem šta je to što me je navelo da zatražim u ime poslaničke grupe SRS brisanje ovog člana 19. stav 6, u nameri da se barem zadrži ono prethodno rešenje koje u zakonu postoji, odnosno smatram da je sasvim dovoljno da poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini raspolaže i upravlja država preko ministarstva.
Ovde mislim, pre svega, na odgovornu državu, a da li ona jeste ili nije, ceniće neko drugi već prema njenom odnosu, u ovom slučaju prema poljoprivredi, i poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi se prema državnom programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, i to je sve.
Sada vi tu stavom 6. i u šest tačaka dalje naširoko obrazlažete šta se sve tu dešava i kako treba da se radi, u nameri da podelite kolač između Vlade Srbije i gradonačelnika i predsednika opštine, mada mene ovde naročito interesuje kako će to da izgleda na nivou grada Beograda, kako će to gradske opštine koje nisu jedinice lokalne samouprave po ovom vašem zakonu ovo da rade, da li statutom grada Beograda je to predviđeno i preneto u nadležnost na jedinice lokalne samouprave i da li može, obzirom da to nije njihova izvorna nadležnost, već preneta nadležnost itd?
Ali, ono što je najvažnije za ovu temu jeste da je u državi Srbiji sve manje poljoprivrednog zemljišta, jer je uništavanje svega toga započelo lošim zakonom o privatizaciji i ovim zakonom…

Poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 48. koji se tiče kaznene politike i volela bih da kažem da je to kaznena politika, ali nažalost nije, jer naši ministri nisu štedljivi ni u čemu, pa ni u propisivanju novčanih kazni.
Ono što sve vreme kada je kaznena politika u pitanju SRS zastupa, jeste da raspon tih kazni ne može da bude ovako veliki, kako je predviđen i Predlogom ovog zakona. Privredni prestup od 300 hiljada do tri miliona dinara, prevedite to u evre, tri hiljade i 10 hiljada evra je ogromna razlika.
I jedno i drugo je mnogo, ali obzirom da se štiti jedan vid intelektualne svojine, ne mislim da kazna treba da bude mala, ali ne treba ostaviti sudu da odlučuje da li će to biti 3.000 evra ili 10.000 evra.
Ovde mislim da se napravio jedan propust u tački 2, gde se sankcioniše za privredni prestup nešto što je uradilo fizičko lice, što je nemoguće.
Ako pogledate član 14. stav 1, primetićete da se potkrala verovatno gruba greška.
Moj amandman konkretno se odnosi na odgovornost odgovornog lica i na kaznu koja je propisana u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara i tražim da ona bude od 25.000 do 100.000 dinara, jer i 100.000 dinara je misaona imenica, pa čak i za ova odgovorna lica, mislim da nemaju tolika primanja na tim radnim mestima gde se nalaze.
Uostalom, pitajte bilo koga u Srbiji šta je to 100.000 dinara, pa i nas narodne poslanike, mnogima će oči da se rašire.
Gubimo mi malo predstavu o tome gde živimo i od koliko para živimo kada propisujemo ove kazne. Ne znam na osnovu čijih primanja i mogućnosti i privrednih subjekata i fizičkih lica propisujemo kazne, ali ovo su neke cifre sa toliko nula od kojih se većini građana zavrti u glavi.

Gospodine ministre, naš je utisak na osnovu vašeg ponašanja i prihvatanja amandmana koje je Odbor za poljoprivredu podneo da vam je neko ovaj zakon podmetnuo. Znači, vaši saradnici očigledno rade na osnovu nečijih instrukcija, a nezvanično se zna da u svakom ministarstvu sedi poneko iz inostranstva, iz EU, NATO pakta, ne znam već iz kojih institucija, pokušavajući naravno da na taj način kroz našu zakonsku regulativu provuku nešto što bi bilo u njihovom interesu.
Vi ste bili blago iznenađeni kada ste videli da se uopšte predviđa promet ovakvih genetski modifikovanih organizama i bili ste za to da se to iz zakona briše, zato je Odbor i reagovao, ali mi smo i protiv toga da se izdaje odobrenje za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, odnosno za provoz genetski modifikovanih organizama i proizvoda od genetski modifikovanih organizama.
Dakle, nisam stručna za to, nisam lekar opšte prakse, ali vi imate oko sebe u vašem okruženju stručnjake koji bi mogli da vam kažu, a i vi verovatno znate dosta o tome, čemu ovo i zašto je nama ovo neophodno. Da li to može da izađe iz laboratorije i da načini neku štetu, a ne znamo već šta sve uništava zdravlje naše nacije. Znamo kako je loše zdravlje naše nacije, da smo najbolesnija nacija u Evropi i u zemljama u okruženju naročito.
Šta nas je sve lomilo i šta nas je sve snašlo, pa nam samo treba još ovako da neobazrivo prihvatimo ovakve zakone, da se i kroz hranu ili kroz nesavestan rad pojedinih stručnjaka, a nekad možda i samim slučajem nešto otme kontroli što može da nam uništi zdravlje.
Evo, i ovaj meksički grip koji preti, kažu, i Srbiji. Bez obzira na to, mi ne otkazujemo ni Egzit, ni Guču, niti bilo šta, kod nas je sve moguće, bez obzira na to kolika opasnost preti po zdravlje nacije. Kao da bi nas stavili na stub srama ako ne bi bilo Egzita.
Dakle, jedna neodgovornost postoji kod onih koji gledaju da na svaki način da podiđu da li nekome sa strane ili nekom biračkom telu, ne znam kome, umesto da preuzmemo odgovornost, odnosno da pre svega vi preuzmete odgovornost na sebe, jer vi ćete bili ili krivi ili ćete se proslaviti na neki način ako budete vodili računa o tome kakve zakone predlažete Skupštini.

Hvala. Gospođo predsedavajuća, nije neočekivano, ali nas zaista dovodite u situaciju da se svaki put začudimo vašem načinu tumačenja Poslovnika i uspostavljanja nekog samo vama znanog reda u radu ovog parlamenta, jer ste prešli na 2. tačku dnevnog reda, prekršivši barem nekoliko članova Poslovnika. Pošto ćete me verovatno pitati koji su to članovi, a moja obaveza je da vam kažem, prvo, po članu 85,  koji govori o tome koliko radimo, od koliko do koliko sati, da nam je potrebna jednočasovna pauza, koju možete da odredite kad hoćete, ali očigledno ne morate, da samo izuzetno radimo posle 18 časova, da samo izuzetno radimo ponedeljkom i petkom, ali izgleda da je postalo sve pravilo, a izuzetno samo ono što je po vama pravilo.
Drugo, uzeli ste osam minuta gospodinu Krasiću, da raspravlja kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, a da na to niste imali pravo. Možete sada da pogledate stenogram, bili ste u obavezi da pitate da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč. Gospodin Krasić je preuzeo na sebe tih osam minuta, javio se za reč da govori, a vi ste mu uzeli reč, tumačeći da se javio po Poslovniku. Tu ste grubo prekršili Poslovnik, ali to neka ostane vama na dušu, a očigledno je da ćemo rad u Parlamentu, uglavnom, bazirati na tome kada se koja košarkaška, fudbalska utakmica dešava…

Gospođo predsedavajuća, vi zaista demonstrirate silu, ali bilo bi dobro kada bi kamera prikazala ovu salu i prebrojala poslanike koji ovde sede, koji očigledno imaju nameru da rade, da uzmu učešće u ovoj raspravi. Vi nas, manje ili više, zlostavljate, i to radite namerno. Svaki zaposleni u Srbiji ima pravo barem na pola sata pauze u toku osmočasovnog radnog vremena, a vi nas ovde maltretirate da 12 sati radimo a da sebi ne možemo da obezbedimo polučasovnu pauzu.
Mi vam ne tražimo sat vremena pauze, jer su vaše kolege otišle na spavanje i tuširanje, tražimo pola sata, da se malo odmorimo i pripremimo za dalji rad. Pošto vi imate zamenika, vi zamenjujete jedni druge, možete da radite i dan i noć, ako hoćete, ali nas nema ko da zameni, ovde su poslanici nezamenljivi, svako za sebe odgovara i radi svoj posao. Nastavite li tako, neće me čuditi da bombaši dođu ispred Narodne skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije, koristim jedinu privilegiju koju kao narodni poslanik imam, a to je da progovorim o onome što interesuje građane Srbije. Kako nam sutra dolazi u zvaničnu posetu potpredsednik SAD-a, to iziskuje nekoliko pitanja. Dakle, samo prenosim pitanja koja građani postavljaju nama, narodnim poslanicima.

Znači li to da će SAD insistirati u ovom susretu na primeni SOFA sporazuma? Onima koji ne znaju šta to znači, našim jezikom ću to da kažem. Sporazum koji se odnosi na status vojnih trupa SAD-a u Srbiji, dakle, namera da se s vojskom uđe na teritoriju Srbije, a to, kao što znate, nije ništa novo, jer je Džozef Bajden poznat po tome da je još 1999. godine, u vreme bombardovanja Srbije, govorio da trupe SAD-a i NATO-a treba da uđu u Srbiju isto onako kao što su to uradile trupe Nemačke ili Japana, dakle, potpuna okupacija. Naravno, tražiće dobrosusedske odnose s Kosovom i Metohijom.

Očigledno je da Sjedinjene Američke Države nisu završile svoj posao na Balkanu, to javno govore. Od Federacije BiH traže promenu Ustava, traže suspendovanje "Dejtona", što znači revidiranje "Dejtona" i uništavanje Republike Srpske, koja je produkt upravo tog sporazuma, i unitarno uređenje. Na to upozoravamo godinama, ali i ovom prilikom upozoravamo i Borisa Tadića i predsednika Vlade da vode računa o tome kakva će obećanja davati Džozefu Bajdenu.

Ministra unutrašnjih poslova pitamo – da li će građani Srbije sutra moći da dođu na posao, da li će sutra ceo Beograd da bude blokiran, da li će ova skupština da radi, da li će na vreme da obavesti građane o svemu tome, ili ćemo se zaglaviti sutra u saobraćaju, s obzirom na to da je rekao da to više neće dozvoliti i da nema nikakvih okupljanja koja će ometati saobraćaj u Beogradu?

Da li je Bajden važniji od svih građana Srbije koji imaju potrebu da iskažu svoje neslaganje sa bilo čime što se u ovoj zemlji dešava?

Pošto smo čuli da se i prozori na toaletima u zgradama koje Vlada koristi blindiraju, pitamo da li to Amerika bolje poznaje prostor Vlade Srbije i da li bolje poznaje mogućnosti eventualnog atentata u toj zgradi? Možda bi to koristilo i našim službama bezbednosti kako bi se bacila nova svetlost na neke događaje iz bliske prošlosti.

Dakle, i za vas i za ministra unutrašnjih poslova, prvo, da li će ovaj parlament smeti sutra da zaseda, da li će građani Srbije imati neradan dan ili, ne daj Bože, praznik možete da proglasite na sutrašnji dan, da li ćete ih upozoriti na sve ono što je ovaj osvedočeni srbomrzac godinama govorio kao lobista šiptarskih terorista i separatista, ili ćete mu prostrti tepih od Aerodroma ''Beograd'' sve do Predsedništva, što će se verovatno dogoditi?

Ovako nešto Srbija nije videla još od doba Tita, pa čak i u to vreme takvo obezbeđenje nije bilo. Ako je dobrodošao i ako nam donosi nešto dobro, čemu obezbeđenje? Verujem da bi građani Srbije onda izašli s karanfilima na ulicu, a ne da postoji ovoliki strah od toga šta će se dogoditi sa Džozefom Bajdenom kada dođe u Beograd u, eto, prestonicu države koja pledira da ima dobre spoljnopolitičke odnose s njegovom državom. Zahvaljujem.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, za reč se, u stvari, javio gospodin Todorović, ali je iskoristio moju karticu. I to ne slučajno, nego sa namerom da vam dokažemo da je na ovaj način tajnost glasanja u Narodnoj skupštini ugrožena.
I ranije smo imali elektronski sistem za glasanje i kartice koje smo morali da koristimo ubacivanjem u elektronski sistem za glasanje, ali se nije u listingu videlo i znalo ko kako glasa.
Sada imamo čipovane kartice, a da nijedan organ Skupštine nije odlučio o tome da ta kartica tako izgleda. Ne znamo koje podatke taj čip ima.
Pitam predsednika Narodne skupštine, a pozivam i narodne poslanike koji su, pretpostavljam, za to zainteresovani – ko je taj ko svakodnevno kontroliše prilikom glasanja ko je, kako i za šta glasao? Ako se vi slažete s tim, ako su to vaši partijski čelnici, ako je to neko drugi sa strane ko je zainteresovan da zna ko je kome lojalan, to je vaš problem, ali mi mislimo da onda u ovoj državi nema prave demokratije, da je parlamentarizam i te kako ugrožen i da bismo morali protiv ovoga da se pobunimo.
Vama možda ovo izgleda benigno, ali ja lično i u ime SRS smatram da je ovo još jedan način kontrole parlamenta. Pored toga što ga kontrolišu tajkuni, što ga kontrolišu strane ambasade, sada imamo kontrolu ko zna kojih i čijih službi i ko zna kojih zainteresovanih ljudi. Ako vi dozvoljavate da budete nečiji taoci, mi nismo spremni da na to pristanemo.
Pored toga, gospođo predsedavajuća, ukratko samo, tražim od vas da odgovorite poslaničkoj grupi SRS – koliko je dana trajala sednica sa koje smo mi izbačeni, Četvrta sednica redovnog zasedanja?
Koliko smo dugo bili odsutni iz Skupštine, s obzirom da se Skupština pretvorila u cirkus, da je opozicija nepoželjna, da nam ne omogućavate da radimo i da ćete verovatno i nadalje činiti sve da se reč srpskih radikala ne čuje, naravno, sinhronizovano i sa svim srpskim medijima ili većinom medija, izvinjavam se ako sam uvredila nekoga ko sebe zaista smatra samostalnim ili jeste samostalan, da bismo znali koliko eventualno jednog dana možemo da budemo van parlamenta, jer smo teorijski mogli da budemo i 100 dana van parlamenta.
Sticajem okolnosti, bili smo nešto manje, ali javnosti radi, molim vas da nam pismeno odgovorite – koliko smo mi to bili van Skupštine? Pogotovu što gospodin Konstantinović obmanjuje javnost na televiziji i kaže da opozicije nema u parlamentu zbog toga što nema dnevnica, a ne zbog toga što je izbačena iz parlamenta. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, htela sam samo, radi kolega koji učestvuju u raspravi, da vas pitam da li smo bili u prenosu onog momenta kada ste rekli da će biti odložen prenos.
Kako sam pratila minutažu i vreme, nismo bili u prenosu, tako da građani Srbije ne znaju da će večeras u ko zna koje doba moći da prate dalji rad parlamenta, a vi ste negde oko pola četiri, koliko se sećam, rekli da ćemo raditi i nakon 18.00 časova po tačkama dnevnog reda koje budu u 18.00 časova na dnevnom redu. To nisu tačke dnevnog reda za koje javnost ne bi bila zainteresovana. Pre svega, mislim na Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Mi ćemo ovde imati i uvodnu reč ovlašćenog ministra ispred Vlade. Govoriće predstavnici poslaničkih grupa. Verujem da večeras to apsolutno niko neće propratiti.
Mislim da je nekorektno sa vaše strane što ste i Vladi i parlamentu onemogućili da upoznaju javnost sa ovako važnim zakonima koji će biti na dnevnom redu. Čini mi se, svojom nemarnošću ili lošom koordinacijom sa Javnim servisom, koji nije na adekvatan način danas propratio rad ovog parlamenta.
U ime poslaničke grupe SRS vas molim da se malo više pozabavite tim problemom. Jer, nije nam ovo prvi put, a neće biti ni poslednji put da se nađemo u ovakvoj situaciji, pogotovo kada čujemo da će se pojedini kanali gasiti, kao recimo SOS kanal, a ko bi bio zainteresovan osim Javnog servisa da se taj kanal ugasi, pa ćemo vrlo često imati umesto parlamenta tenis, košarku, fudbal itd.
Mislim da zaista nema smisla da na vreme ne odlučite o tome kako ćemo da radimo i danas nije bilo baš potrebe, nije o glavu da moramo da radimo i nakon 18.00 časova i da uskratimo javnosti Srbije (Predsednik: Prošlo je dva minuta.) da se upozna sa ovim zakonom.

Gospođo predsedavajuća, verujem da ste vi uložili napor da ova sednica uspe, ali Vlada koju je ovaj parlament birao pokazuje koliko taj parlament poštuje, na taj način zaista vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Vidite, na taj način se urušava politički sistem, takođe, i političke institucije u zemlji.
Nije ovo nešto što je neizvesno, nije ova sednica nešto što je vanredno, u Poslovniku jasno piše da je to poslednji četvrtak u mesecu. U kalendaru svojih obaveza, i ministri i predsednik Vlade, ako oni ne mogu, njihove sekretarice treba da upišu da tog dana u 16.00 časova treba da budu u Parlamentu Srbije, jer će poslanici postavljati pitanja određenim ministrima. Prisustvo ova četiri ministra koji su došli, od 26, pokazuje kakav je odnos Vlade i treba onda da se zapitamo mi, narodni poslanici, da li je možda vreme da preduzimamo neke druge mere, kao što je interpelacija, koja može da se uputi za pojedine ministre – opoziv pojedinih ministara ili cele Vlade.
Jer, nećemo valjda dozvoliti da nas 250 narodnih poslanika ponižava njih 26 na ovaj način. Ne ponižavaju oni nas, nego ponižavaju građane koji su nas poslali ovde da u njihovo ime zastupamo njihove interese, tražimo odgovore, dajemo predloge, čujemo mi i čuju građani Srbije šta je to što će Vlada da odgovori na krucijalna pitanja koja potresaju ovu državu.
Eto, toliko. Ako ovakvo stanje ostane, ako se ne odazove predsednik Vlade, ostali ministri, mi zaista nemamo šta da radimo u ovom parlamentu danas na ovoj sednici. (Aplauz.)

Kako nije dozvoljeno vršenje prava utvrđenih ovim zakonom, suprotno cilju u kojem su priznata u nameri da se uskrate ili ograniče prava i slobode drugih, zajamčena Ustavom i međunarodnim ugovorima, pitam vas da li je zajamčeno pravo na rad? Jeste. Da li je zajamčeno pravo na štrajk? Jeste.
Šta se onda desilo sa radnicima „Komgrapa“, koji su juče imali svoj štrajk upozorenja i koji su danas svi ne papirom suspendovani, ali nije im dozvoljeno da priđu svojim radnim mestima kako bi im se dao otkaz, jer nisu došli da rade.
Znate ko je kupio „Komgrap“ i znate za koje pare, za četiri miliona i 300 hiljada evra, iako je vrednost negde oko 120 miliona samo nekretnine „Komgrapa“ vrede, zatim uplata zarada se vrši selektivno, dakle, ne dobijaju platu svi koji rade, nego oni koji se sviđaju direktoru. Ne može 40 ljudi da ode u penziju zbog toga što se ne uplaćuju doprinosi. Šta će ti ljudi da rade? Kome će oni po ovom zakonu da se obrate?
Hoćemo li ovaj zakon, što vi kažete, da svedemo samo na pedere i na lezbijke ili ćemo da pričamo o ovim krucijalnim stvarima koje drmaju Srbiju, ili se plašite da o tome progovorite? Hoće li ovaj poverenik da rešava ova pitanja, kada ih ni sud godinama ne rešava u postupku poništaja ovakve pljačkaške privatizacije, iza koje stoji neki Slobodan Stanković, a iza koga stoji neki Dodik, a iza koga stoji neki Tadić.
To su naši problemi, gospodo, o kojima mi danas treba da pričamo i uopšte treba da govorimo, jer će nam se dešavati takve stvari neprestano na ulicama (Predsednik: Zahvaljujem. Morate da završite.), sem ako svesno ne idete na izazivanje građanskog rata. Zahvaljujem.