Hvala lepo što ste me uključili. Da li ima još promašaja u Ministarstvu za nauku? Naravno da ima, i to ne malo i koštaju još više. Tamo smo već konstatovali 18 miliona za nešto što niko ne traži, jer naučnici obično traže - dajte pare, dajte pare, a vi vičete uglavnom - nema para; znam kakva je tu procedura. Oni sada kažu - nemojte da nam dajete pare za ovo, to nam ne treba, to je prevaziđeno, a vi i dalje gurate u to. Sada oni kažu šta im treba.

Jedan promašaj o kome ću dakle, govoriti, sigurno ministra Domazeta i ovu vladu u istoriju uvodi. Zašto u istoriju? Pa zbog toga što su uspeli da naprave najviše štete srpskoj nauci za najkraće vreme. To vam je onaj otpad o kome ste vi govorili afirmativno, a ja ću da vam dokažem sa naučne tačke gledišta da je to veliki promašaj. Naime, vi ste poklonili više desetina miliona dolara, možda čitavu stotinu miliona dolara, bespovratno, otuđujući iz Instituta Vinča sveže obogaćeno reaktorsko gorivo avgusta meseca prošle godine. Molim vas, skrećem pažnju na više desetina miliona dolara, možda čitavu stotinu ste poklonili.

Ogromnu štetu se spremate da napravite, jer hoćete da započnete dekomisiju, a to je rasturanje vinčanskog reaktora koji košta između 50 i 100 miliona američkih dolara. U đubre se pretvara teškovodni nuklearni reaktor u Vinči, skoro unikatna istraživačka mašina, za čije bi građenje danas trebalo odvojiti stotinak miliona dolara. Želim da napomenem da je vinčanski reaktor bio u funkcionalnom stanju kada su ga sredinom osamdesetih zatvorili, a internacionalna atomska agencija iz Beča je bila dužna da za ovaj istraživački reaktor isporuči nov sigurnosni sistem, a 85% toga je već stiglo, da vas ne zamaram, malo ću i da preskočim, shvatili ste o čemu se uglavnom radi, pretpostavljam.

Dakle, ovo je kratak komentar šta ste vi poklonili. Tu se postavlja jedno prosto pitanje - dokle će nam se događati ovakve stvari i ko je za to kriv? Tu dolazimo do odgovornosti. Možda vam u odgovoru na ovo pitanje može pomoći prošlogodišnja izjava ministra za nauku i tehnologiju gospodina Domazeta, pošto je on ekspertski kadar Demokratske stranke, povodom odluke da se demontira nuklearni reaktor. Ništa se, kaže gospodin Domazet, u suštini neće promeniti. Naši nuklearni fizičari i dalje će imati posla. To što smo im rekli da demontiraju nuklearni reaktor isto je kao da smo im rekli da ga sagrade, samo malo drugačije....

Sada je neko shvatio, neko nije shvatio, ali ovi naučnici i istraživači jesu shvatili o čemu se radi. Nije se ovde čuditi ministru Domazetu, on je član Vlade već tri godine, koja nas oslobađa i od naših preduzeća i od banaka i od mladosti koja još brže odlazi, a i cela Vlada izgleda odlazi. Njima je sve bolje, narodu sve gore.

Što se tiče opomena koje ste dobijali od stručnjaka iz Vinče, koji su vas savetovali dobronamerno šta treba da činite, naučno veće iz oblasti fizike Instituta u Vinči obratilo se jula meseca 2002. godine sledećim pismom svim važnim institucijama u zemlji (pokušavam da skratim ovo): i predsedniku SRJ i predsedniku Savezne vlade, i predsedniku Vlade Republike Srbije, i ministru odbrane i načelniku Generalštaba VJ, i Saveznoj nuklearnoj komisiji i javnosti, zato što Vinča nije neka samostalna zanatska trgovinska radnja, nego je bitna za sve ove oblasti života, pre svega za medicinu, za odbranu.

Naučno veće iz oblasti fizike Instituta Vinča odlučilo je da se sledećim dopisom obrati relevantnim državnim institucijama, SANU i javnosti: "Ako svi na visokim dužnostima, koje moraju visoko i da obavezuju, hitno ne upotrebe svoja ovlašćenja koja je na njih preneo narod, do kraja avgusta ove godine biće iz naše države bespovratno izneseno u inostranstvo po bagatelnoj ceni celokupno sveže nuklearno gorivo koje imamo.

Prodaja ovog materijala, koja je usledila, u bescenje, bez neke adekvatne nadoknade i to u smislu potencijalne naučne i tehnološke vrednosti, bila bi jedan od najjačih u nizu udaraca nanesenih nauci od jedne neobjavljene naučne politike, koji ako se nastave prete da uskoro nepovratno razore osetljivo tkivo misaonog života, koji u ovom momentu predstavlja najveći domet naše naučne i tehnološke pismenosti, a koje je stvarano sa najvećom brigom i požrtvovanjem više generacija decenijama unazad."

Ovih dana su vam Rusi ispostavili račun za odnošenje visokoradioaktivnog nuklarnog goriva reaktora u Vinči. On iznosi preko 45 miliona američkih dolara. Prošlo je svega godinu dana, a ono na šta su stručni ljudi upozorili sve relevantne faktore ove zemlje da će se desiti, ostvarilo se. Istina je došla kao udarac motkom po glavi. Da sve bude još tragičnije, Amerikanci su u isto vreme dok su nama otimali gorivo i zatvarali reaktor, preduzimali korake da nekoliko svojih reaktora, čak četiri, znatno slabijih performansi od vinčanskog reaktora, osveže i rekonstruišu.

Da rezimiramo: otuđeno gorivo je, da ste poslušali savete stručnjaka, moglo da obnovi celokupnu nauku u Srbiji. Dakle, vi se hvalite da ste otuđili ovo, a to nije trebalo otuđiti, to je moglo da obnovi celokupnu nauku u Srbiji. Zbog politike i diplomatske nepismenosti onih koji na to utiču, ovo je propalo, a Amerikanci, kao što znate, više od svega vole poltrone, dok im trebaju, a kada im više ne trebaju, onda ih preziru.

Sledeći korak ministra Domazeta je jedino logičan, jer je trebalo uraditi nešto da se zatrpaju za sva vremena promašaj i malverzacija oko ove akceleratorske instalacije i davanje u bescenje svežeg unikatnog obogaćenog reaktorskog goriva dovoljnog da reaktor u Vinči radi preko 20 godina. On zato jula meseca ove godine pristupa nečemu što zove transformacija Instituta Vinča, a radi se o rasturanju najvećeg i najpoznatijeg naučnog Instituta u Srbiji. Svašta, naravno, Domazet priča da bi opravdao ovu svoju destrukciju: te Vinča nije naučno uspešna, te da će Institut njegovim razbijanjem na četiri dela postati jedinstveniji, iako je sada jedno pravno lice, znači jedinstven i kao takav funkcioniše već 50 godina, te nije zadovoljan tempom kojim je prethodni v.d. direktor vršio traženu reorganizaciju itd.

Da i sam ministar nije mačiji kašalj dokazao je i tako što se umešao oko izbora v.d. direktora Vinča, pa je ucenio nastavno-naučni savet, pa kaže - ako ne bude izabran taj i taj, prestaću sa finansiranjem svih projekata u Vinči, a narednog dana ću poslati finansijsku policiju u Institut, pa ću isključiti sve predstavnike Instituta iz svih radnih tela itd. Onda je logično da se u odabranoj komisiji za tzv. transformaciju nađe čovek od 33 godine koji se zaposlio 2000. godine, pošto je posle osam godina studiranja završio fiziku i samo posle tri godine rada u Vinči. Baš me interesuje da li je i on u Demokratskoj stranci, treba li on da transformiše ljude od kojih je većina onih koji su se zapošljavali 70-tih i pre 30-te čak doktorirali.

Tako ni u Titovo vreme nije bilo, ali sada jeste. Dakle, ako uništite Vinču, ministre, Vinča je takva kakva je, jedino pravo jezgro u kome još gori neka organizovana vatrica nauke koju predani ljudi jedva održavaju. U Vinči je fizika, hemija, biologija i određeno iskustvo rada na primenjenim naučnim projektima. Vinča danas ima 15% kompetentnih istraživača u Srbiji, 2000 kompetentnih ima Srbija danas, a Slovenija ima 5.500 po nekim međunarodnim podacima, a ostali su istraživači; negde ukupno oko 7.000 Srbija ima istraživača, a nadam se da pravite razliku između naučnika i istraživača.

Iz gore iznetog jasno je da još jedno karakteristično postupanje aktuelne vlasti imamo na delu, da je to najsuroviji odabir po novoj moralno demokratskoj mondijalističkoj političkoj podobnosti i bez savesnosti.

Ovo ni u vreme inkvizicije nije bilo da vam ne daju vodu dok ovoliko radite. I tako svašta se... ne bih ja vašu vodu uzela pa makar crkla žedna, valjda zaslužujem ovde nešto novo. Šta ja znam šta ste vi radili sa tom čašom vode.

Svašta se danas u Srbiji događa. Piše se nova istorija kojom bi našem narodu da usade osećaj krivice za nepostojeće zločine i da srpske heroje u zločince pretvore. Zatire se svaki trag srpske nauke, ja sam se malo prebacila na istoriju, i naravno da se započinje žurnim rasturanjem najvećeg i najpoznatijeg naučnog instituta u Vinči, pre donošenja zakona o naučnom radu, koji je tek u pripremi. Od naučnika u Vinči se traže svetski rezultati, a najveća i najvažnija grupacija fizičara u Institutu nije poslednjih 15 godina dobila nijedan eksperimentalni uređaj vredan preko 50.000 dolara i ništa u poslednje tri godine, ako se ne računaju mizerna sredstva data na popravku davno prestarelih eksperimentalnih uređaja.

Na nabavljenim računarima, kažu da ima previše personalnih računara, kojima se Domazet tako diči, nauka se raditi ne može. Na njima se mogu pisati samo lepo frizirani izveštaji o nekim davnim merenjima i eventualno nešto zaraditi, kada se tako na an gro kupuje, da bi se dopunile mršave ministarske plate.

Domazet će ostati upamćen još po nečemu. Nedavno se na sajmu pojavila objava da su neki rukovodioci projekta nagrađeni za, navodno, ažurno vođenje projekta. Jedan od projekata iz fizike se nalazi na 43. mestu, od 45 projekata. Ovo dajem kao primer koliko vi vodite računa o istaknutim naučnicima. Taj projekat je jedva uspeo da zadovolji i dobije mršavu prelaznu ocenu. Nagrađeni rukovodilac je u rubrici gde stoji ocena kvaliteta projekta - faktor 0,004. Taj je imao ravno 375 puta lošiju ocenu od prvoplasiranog projekta, koji je u toj koloni kvaliteta postignutih rezultata imao ocenu 1,501. To su vaše zasluge. Međutim, očigledno se radi o političkoj podobnosti, odnosno političkoj nepodobnosti onoga koji je bio na prvom mestu.

Šta je, u stvari, trebalo uraditi? Trebalo je u uslovima velikih budžetskih ograničenja sačuvati preostale kadrove koji su dobro radili i preživeli poslednjih 15 teških godina za nauku. Da li je propisivanje pravila i donošenje zakona bilo teško uraditi? Ministre, vi niste iz te oblasti ništa još uradili, a mogli ste. To pitaju naučnici koji se bave fizikom, hemijom, biologijom, koji rade u laboratorijama i naučno-istraživačkim stanicama i apsolutno nezadovoljni vašim radom.

To je bilo vezano za vas. Toliko imam snage. Verujte, više me zamorio onaj uvod i rasprava sa predsednikom Skupštine da li ja zloupotrebljavam govornicu ili predstavnici Vlade, pa dođosmo na to da je uvek kriv onaj ko je za govornicom, odnosno ko je u opoziciji.

(Predsedavajuća: Razgovarali ste sa potpredsednikom a ne predsednikom Skupštine, ali razumem pad koncentracije.)

Zašto mi isključujete vreme? Tako pratim koliko dugo izlažem, jer hoću da postignem izvesne rekorde.

Ovo sam vam odgovorila tek toliko da znate da smo znali kakva će vam koncepcija biti, da će svako od vas podnositi neke izveštaje, pa tek toliko da znate da pratimo vaš rad pojedinačno i da za svakog možemo da odgovorimo. Nešto me je mrzelo da čitam i da se prisećam svega onoga vezano za Dušana Mihajlovića, za Gašu Kneževića, za Čovića. Doduše, oni nisu još ni podnosili izveštaj, pa ćemo tek imati vremena da to iznesemo u javnost, jer su išli naši zahtevi za smenu tih ministara na vreme, a sada smo dobili zahtev za razrešenje jednog ministra, u toku rasprave o celoj Vladi, koja očigledno pada, pa mi nije jasno kako će ovde skupštinska većina da nađe 126 glasova da razreši jednog ministra. To je prosto nemoguće, tako da gospođa Rašeta može slobodno da sedi u svojoj ministarskoj fotelji. U ovom parlamentu nema ko da je razreši. Ne može joj ni predsednik Vlade ništa.

Ono što je naročito bitno i što ova vlada, kao grobar srpske privrede i ekonomije, treba da odgovori - gospodine predsedniče Vlade, ne gledam u vas, tu samo mislim na ove ekonomske eksperte, a nema ni gospodina Milovanovića - kako ćemo da sprečimo ovu najveću stopu nezaposlenosti? To je ono što narod najviše brine, a ne koliko smo personalnih računara kupili ili koliko smo mreža za ribu nabavili. To narod ne interesuje, nego kako da mi zaposlimo ovih 970.000 ljudi koji su ostali bez posla i one koji će tek da ostanu bez posla, jer je pred stečajem i pod stečajem još 21.000 preduzeća. Kako ćemo ovaj spoljnotrgovinski deficit da smanjimo, kako ćemo ovu prezaduženost da smanjimo, kako ćemo da izbegnemo argentinski scenario?

To što vi kažete da nam je 220 evra prosečna plata, samo da znate da su Argentinci pukli onda kad im je bila 500 dolara i više. Oni su već tada pukli. Kako se mi još držimo, to je pitanje, ali ćete morati na ova osnovna i krucijalna pitanja, zbog kojih mi tražimo smenu, pored onoga što vas je jutros i Dušan Mihajlović optužio za dodatni kriminal, da odgovorite. Podsetićemo vas u toku sutrašnjeg dana na ono što vam je svojevremeno govorio Čanak, Čović, pa šta ste vi njima govorili, pa kako ste se dogovarali i kako ste do sada opstajali.

Da se mi malo vratimo na temu zbog koje  tražimo da se izglasa nepoverenje ovoj vladi, a da ne diskutujemo o onome što bi ministri hteli. To što bi oni hteli, mogu na sednicama Vlade, a ovde ono što mi hoćemo. Samo ću se kratko vratiti na 1999. godinu, vezano za nestašicu struje, kako ovde reče predstavnik jedne poslaničke grupe; 19. decembra 1999. godine, posle NATO agresije, a zna se da je na Svetog Nikolu potrošnja struje najveća, proizvedeno je 145 miliona kilovat sati. To vi nikada niste postigli. Sećate se onih grafitnih bombi - e, posle dva sata kako bace one grafitne bombe mi smo opet dobijali struju.
Ne znam o kojoj nestašici vi pričate. Kad su nestašice struje u pitanju, sećam se da je 1982. godine zaista bilo nestašica i restrikcija struje. Tada sam imala malo dete, pa se zbog toga sećam. Sećam se da je bilo i ono da smo vozili par-nepar, ali to je bilo negde 1981. godine, a tada je da li Milka Planinc ili Branko Mikulić, ko je bio predsednik Saveznog izvršnog veća, ne sećam se. Ako pričate o tom vremenu, onda to što ste rekli možda i ima nekog smisla. Ako pričate o onom periodu 1998-1999. i ono 2000. do 5. oktobra, onda vi očigledno niste bili u zemlji i ne znate o čemu se radi.
Ono što vas sada manje-više boli, a ministra Pitića najviše, pretpostavljam, kaže da ga nije iznenadilo to što Senat američkog Kongresa ne da tih 92 miliona dolara, a računalo se na to, i da nije prvi put da ste ucenjeni, priznao je čovek i jasno je da su to ucene. Morate da shvatite da više ne možete da računate na strane donacije i strane kredite, ono što smo vam rekli u uvodnom izlaganju, i da moramo da se okrenemo sopstvenim rezervama.
Vi to nikako niste kadri da učinite, ali ste shvatili sada ono što smo vam pričali godinama, otkako ste došli na vlast, i uopšte politika SRS jeste takva.Od Zapada mi možemo mnogo toga da dobijemo, možemo da sarađujemo, možemo njihovu tehnologiju, možemo da vidimo i njihove zakone, koliko su oni napredniji od naših, da se tu usaglašavamo po mnogo čemu. Ima i kapitala, može i neki kredit, ako možemo da ga vraćamo i ako znamo u šta ga ulažemo. Ali, svoje proizvode možemo da prodajemo samo na Istoku.
Evo i predsednik Vlade ide sad u Kinu. Shvatio je da je to jedini način. Idemo u Kinu, moramo da idemo u arapske zemlje, sa njima možemo da sarađujemo, sa Južnom Amerikom, po tom pitanju. Da li nam je to malo sveta, pored Rusije, Belorusije i Ukrajine, da mi svoje proizvode, jedna ovako mala država na Balkanu, prodajemo? Nije, samo treba da vam dođe u glavu da na jednoj osnovi možemo da razgovarmao sa Zapadom, a da na drugoj osnovi moramo da razgovaramo sa Istokom. Nema vas, koliko vidim, na prijemima ovih ambasada zemalja iz Afrike, Azije, Južne Amerike. Tu vi ne idete, mislite da ne treba da se ide tamo, a onda kako iskukate da odete u Kinu stvarno ne znam, i kako vas uopšte primaju.
Najviše sam se javila zbog jedne stvari, zbog koje sam bila revoltirana, a što je prilično obavezujuće za ministra građevina. On je na kraju zasedanja prošle nedelje, replicirajući meni na izdatke vezane za legalizaciju, koje sam ja navela, rekao jednu stvar za skupštinskom govornicom koja ga mnogo obavezuje. Rekao je - izvršili smo pritisak na gradsku skupštinu i na lokalnu samoupravu da za objekat do 100 kvadrata ne može da košta više od 45.000. Kada oduzmemo ovih 30 hiljada što mora da vas košta samo da uz onu prijavu uplatite za raznorazne takse, izlazak geometara i tome slično, ispada da još 15.000 treba da se plati. Onda je išla vest u, čini mi se, poslednjem Dnevniku RTS-a, ministar građevina za govornicom i kaže - izvršili smo pritisak na lokalnu samoupravu i gradsku skupštinu da cena legalizacije za objekat do 100 kvadratnih metara bude.... i rez, ne kaže 45.000 dinara. To nisu smeli da kažu, jer je neko tamo shvatio, posle onoga što je ministar rekao, koliko je to obavezujuće i da to ima elemente krivičnog dela, ukoliko to tako ne bude. Sada ja vama kažem ovde i javnosti Srbije - držimo za reč ministra građevine da legalizacija u Beogradu za objekat do 100 kvadratnih metara ne može da košta više od 45.000 dinara, jer je on to rekao.
Drugo, izneo je jednu neistinu, rekavši koliki je broj zahteva. Ako on pod zahtevom podrazumeva običan beli papir na kome piše ime, prezime i adresa gde se nalazi objekat, da je to zahtev za legalizaciju, onda je on u pravu. Ali, to nije to. To su ljudi podneli smatrajući da je to možda dovoljno da ih ne ruše - neće ovi dugo, pa će legalizacija verovatno biti po nekom novom zakonu ili će proći ovo što radikali traže, da se ovaj zakon stavi van snage. Dakle, nije istina.
Ono što je najgore, ovih dana idete po Zemunu, po novom naselju, članovi Demokratske stranke, po onom metodu siguran glas, to ste radili i na prošlim izborima, i kažete građanima - ako se učlanite u Demokratsku stranku i ako glasate za kandidata Dragoljuba Mićunovića, nećete biti srušeni. Tako ste skupljali potpise ovog vikenda u novom naselju, u ulicama: Romanijska, Crnogorska, Garibaldijeva. Građani vam stoje na raspolaganju, a ja imam imena ljudi kod kojih su aktivisti dolazili. To je to.
Neću ja od ove legalizacije tako lako da odustanem, kao što ste vi mislili. Izašao ministar 10-15 minuta i rekao nešto, pa završili smo posao. Ne. Postavljam sledeće pitanje ministru građevina: šta sa onima koji su započeli postupak legalizacije pre donošenja ovog zakona i platili sve što je trebalo da plate? Ništa. To bi trebalo da važi. E, ne važi. Kažu u lokalnoj samoupravi da to ne važi, jer to je bio onaj, kažu, pljačkaški zakon o legalizaciji, koji nije ni funkcionisao, bio je odmah stopiran, jer su demokrate i SPO-ovci bili na vlasti i nisu dali legalizaciju, potpuno su zaustavili, znajući šta se priprema i znajući šta mogu da očekuju od legalizacije, koliko je to para.
Recimo, jedan čovek je zaključio ugovor sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište, potpuno regulisao naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, platio, ni manje ni više, nego skoro milion dinara, 30. septembra 2002. godine. Oni sad kažu: gospodine, ovo više ne važi, to što ste platili, platili ste, a sada morate novi zahtev za legalizaciju, inače vas rušimo. Ovo je bio pljačkaški zakon, ovaj ne znam kakav je.
Znate li vi koliko ima takvih ljudi? Ministar građevina mora da odgovori na to konkretno pitanje. Ugovor je validan, zaključen između Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izvesnog gospodina, čije ime neću da kažem; predmet ugovora: regulisanje naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta za bespravno izgrađeni proizvodno- poslovni objekat u naselju Kumodraž. Toliko smem da vam kažem.
O onome što ste uradili na Plavom mostu, o tome neću ni da govorim. Kažu: treba da nikne zelena trava, treba da se vrati sve u prvobitno stanje. Srušeno je objekata u vrednosti oko 20 miliona evra, oko 1.000 njih je ostalo bez posla i sada ljudi postavljaju pitanje: da li smo toliko bogati da zatvorimo 80 firmi? Kome koristi rušenje 10.000 metara kvadratnih poslovnog prostora? Da li je trenutak ostaviti 1.000 radnika bez posla, a njihove članove porodica bez egzistencije? Ko je profitirao nanošenjem štete vlasnicima, ukupne vrednosti 10 miliona evra? Postavili su oni ovde pitanje i za gospodina Mihajlovića, vezano za asistenciju, i za gospodina Batića, jer su uputili krivične prijave, ali neću ovde da širim priču, da ne kažete da mnogo odugovlačim.
Dakle, pitam vas kome to ide u prilog, zbog toga što to radite i što vam je draža zelena trava, kao da ćemo da idemo i pasemo travu, umesto proizvodnih objekata, koji sami po sebi imaju vrednost. Jer, ako nešto država ima, ima nepokretnosti, nije važno u čijoj su svojini, pogotovo ako su u privatnoj svojini, neće da odlete nigde. To je naše bogatstvo. Još ako se u tim objektima nešto proizvodi, pa se stvara nova vrednost, pa se uplaćuju porezi i doprinosi, to za državu može da bude samo dobro. Do zelene trave ima mi da čekamo još 30, 40, 50 godina. S druge strane, uništavate Košutnjak. Tamo zidate gde šta hoćete, po Topčideru, tu može da se seče drveće staro i po 100 godina. To nije bitno zato što je interesantno za raznorazne vile i vilice i tome slično.
Ima mnogo dokumentacije, zatrpali me od jutros, vezano za ovu legalizaciju i za zloupotrebe, ali neću sve to da čitam. Postavljam, dakle, pitanje ministru Šumarcu - kome sve to ide u prilog, konkretno, šta sa onima koji su već uplatili sve što treba u postupku legalizacije, a sada ih terate da ponovo legalizuju, pa kad vi odete sa vlasti, dođu neki drugi, po tom principu bi mogli ponovo da donose nove zakone i kažu - opet sve počinje od nas. Morate da shvatite da su u pitanju državni organi, da može vlast da se menja, ali državni organ se obavezuje potpisivanjem nekog ugovora.
Ono što je gospodin Pajtić rekao, prozivam ga ovde, kaže - političke slobode, nema osvetoljubivosti od 2000. naovamo, otkako su demokrate na vlasti, politička tolerancija. Zašto onda izbacujete SRS iz poslovnih prostorija? Kako vas nije sramota da jednu političku parlamentarnu partiju bez ikakvog zakonskog osnova izbacujete iz prostorija koje su stečene na legalan način, legalniji nego što ste vi demokrate stekli svoj poslovni prostor, jer ste vi prostor uzeli na dugoročni zakup, na 30 godina, ali od DIPOS-a, Diplomatskog poslovnog prostora. Oni nisu mogli to da uzmu. Ja vam kažem, budete li izbacili SRS iz njenih prostorija, sledeće parlamentarne izbore mi ćemo iz prostorija Demokratske stranke sprovoditi. Tako će biti, nema šale sa nama, vi to znate. Silu ne priznajemo, zakon poštujemo, ali niti je šta počelo sa vama, niti će se sve završiti sa vama.
Ovo kroz šta građani prolaze, vezano za njihove objekte, za rušenje bespravno podignutih objekata, a navodno mogu da ih legalizuju, kroz to prolaze i vaši politički neistomišljenici. Vi mislite - hajde, sklanjamo trafike iz glavnih ulica, joj što su ružne, načičkali tamo, prodaju bombone, novine, čokoladice; danas sklonili, na pet metara sutra je drugi nikako, ali nije vlasnik onaj isti, nego neki koji je vama podoban, neko kome ste nešto dužni. To tako, ljudi moji, ne može da funkcioniše, jer ne možemo mi tako da delimo građane, ko je podoban, ko nije podoban, ko je u mojoj stranci, ko je u nečijoj stranci. Svako mora da koristi svoja prava, prema svojim sposobnostima da se razvija, da državi plaća ono što treba da plaća i niko od toga ne beži, samo im ne date da rade.
Toliko sam htela da se vratim na ovu legalizaciju i na gospodina Šumarca, ako može da odgovori ovim građanima. U svakom slučaju, ovde će ići sudski sporovi, to sve obavezuje one koji su ugovore potpisali, pa neka se češu kad krivične prijave počnu da rade.

Gospodine Šumarac, meni nije jasno zašto vi revidirate svoj stav koji ste izneli u petak. Meni je jasno da to uradi Dragoljub Mićunović, on je bio na Golom otoku, doduše vrlo kratko, pa je revidirao od Staljina do Tita, pa do Demokratske stranke, a vi biste morali da budete dosledni, pa da ono što pričate bude barem istinito.
Vezano za ovo što je gospodin pre mene govorio i stavio nam na dušu kako smo mi krivi zbog onolikog broja izbeglica i kako je to teret za državu bio i kako smo vodili ne znam kakve ratove, sve će to polako, da se prevede onih 80 knjiga što je Vojislav Šešelj pre neki dan dao tužilaštvu i Haškom tribunalu, pa će da čita ceo svet kako smo mi to bili krivi i kakve smo mi to ratove vodili.
Ti ljudi što su došli iz tih srpskih zemalja ovde bili su dobrodošli u opštini Zemun, gde su radikali bili na lokalnoj vlasti. Dobili su po najnižim mogućim cenama, po 50 dinara po kvadratu, u naselju "Busije". Vi ste ih pomešali. Tu je trebalo da bude deponija i hvala Bogu nije, svi su srećni i zadovoljni što nije. Samo budala može da planira da deponija bude tamo gde su visoke podzemne vode, a zna se da Ugrinovci plivaju u vodama. To je nemoguće. Dakle, tamo je 2300 placeva. Uđite vi u naselje "Busije" i nađite nekog koji je preprodao plac. Sve su to ljudi koji su došli iz Krajine i iz Bosne.
Šta je sa Plavim horizontom? Sedamsto placeva i tamo je sirotinja kupila za iste pare. Doveden put, dovedena voda u naselje i bili smo istrasirali ulice, samo da ih asfaltiramo, kada je došla ta 2000. godina, kad ste onako pobedili i kada narod više nije znao šta će, kada ste mu obećavali da ćemo po zlatu hodati ulicama. Prevara je bila jednom.
Ne bojimo se mi izbora i hvala vam, gospodine premijeru, meni je sada jasno da vi nećete dozvoliti glasanje u parlamentu o vašem poverenju. Meni je jasno da ćete vi ovu raspravu odugovlačiti do predsedničkih izbora i da ćete posle predsedničkih izbora odmah raspisati parlamentarne izbore. To je apsolutno jasno, ali nemojte da mislite da ćemo zbog toga što znamo da su parlamentarni izbori sasvim izvesni da odustanemo od rasprave. Nećemo, mi ćemo da vam kažemo sve što ne valja i zbog čega treba da ova vlada padne, pa sada šta bude biće.
Međutim, kada ste rekli da je ne znam gde tamo mnogo veći broj zahteva pristigao, da vam kažem da iz Malog Mokrog Luga umalo ubiše svog odbornika u opštini Zvezdara zbog ovakve dobre legalizacije, tako da ima primera svakojakih. I, zahvaljujem se u ime građana što ste im rekli da moraju da kupe loz ukoliko žele da izvrše legalizaciju, jer ako ne kupe loz može da se dogodi da legalizacija ne uspe.
Što se tiče naših prostorija zna se vrlo dobro ko diriguje sudovima i kakve se odluke donose. Izvršna vlast. Ne kažem za vas lično. Ne znam ko od vas, neko vodi tu politiku. Što se tiče dogovora i eventualnog pritiska na vas od strane nekoga iz Srpske radikalne stranke, da ćemo odustati od ovog zahteva za izglasavanje nepoverenja Vladi ukoliko utičete na sud ili odustanete od uticanja na sud da nas izbaci iz svojih prostorija, pa to je prosto nemoguće, gospodine premijeru.
Mi bismo pristali ovde da nas pobijete sve, a ne bismo odustali od ovoga što smo sada sebi i zahvaljujući ostalim kolegama omogućili da o vama raspravljamo pred licem javnosti. To iseljenje je zakazano za 19. novembar, a 16. su izbori i šta će biti 17. novembra, gde ćete svi vi biti 17. novembra to sam Bog zna. Prema tome, ovlašćenje niko nije imao da sa vama pregovara. Kao visoki funkcioner stranke znam da je to što ste izneli laž i nije lepo što ste tu laž izneli za ovom govornicom.

Danas, po mišljenju predlagača, nije na dnevnom redu Gašo Knežević. Mi ćemo o njemu govoriti onda kada mi budemo hteli. Sada ću koristiti pravo na repliku. Danas su neki drugi ministri na dnevnom redu, ali u popodnevnom delu zasedanja. To što vi iznosite neke vaše izveštaje, javnost će da prosudi da li su zadovoljni sa tim izveštajima ili nisu. Mi na njih manje-više ne obraćamo pažnju.
Samo bih rekla nešto što se tiče poreskih obveznika, a vezano za budžet, da ga uporedimo kakav je bio 2000. godine, 35 milijardi; 2001. godine već, kada ste vi projektovali budžet, 107, a 2002. godine 171 milijarda. Koliko to košta građane Srbije, a između ostalog Ministarstvo prosvete, samo za specijalne usluge, a koje su to specijalne usluge ne reče nam ovde ministar, valjda će nam objasniti naknadno: znači, 142 miliona za osnovno obrazovanje, opet neke specijalne usluge 49 miliona, učenički standard 4.480.000, a više i visoko obrazovanje 16.356.000, studentski standard 51.350.000, fizička kultura 76.300.000. To, vezano za onu školu, gimnaziju u Kragujevcu, koju nam ovde promovišete, kao da ste ne znam šta uradili, a plus one donacije koje ste dobili, nešto kompjutera uneli u škole, malo okrečili. To je ono što je bilo kao nešto napredno, a sve ostalo je degradacija i nešto što će tek ubuduće ove generacije i ovaj srpski narod da košta, a to je ova vaša reforma, koju neću da nazovem "šuvarica", jer je ona bila sitnica za ovo što vi sada pravite.
Štrajkova nema, zato što je zaprećeno prosvetnim radnicima da će dobiti otkaze. Ovo što ste im ponudili povećanje plata 3%, to je takva degradacija da se osećaju toliko poniženim, više je iluzorno da sa vama, kao socijalnim partnerom, i razgovaraju. Rekli ste za neko srbocentrično obrazovanje, a ne znam šta znači ta kovanica. Stavili ste na dušu nekima da dosadašnje obrazovanje nije učenicima davalo dovoljno znanja o Šekspiru, Aristotelu, Njutnu, Platonu, pa ne znam kako smo svi mi onda čuli za sve to. Zato ste izvrgli ruglu Vuka Karadžića i jeste izvrgli ruglu svetog Savu i jeste izbacili "Gorski vijenac", jer kažete - mnogo je težak za naše đake, ne mogu da shvate, to je filozofsko delo, šta je Njegoš hteo da kaže. Pored toga, on rasplamsava versku i nacionalnu mržnju...
(Ppredsedavajuća: Tri minuta.)
... jer govori, molim vas, o istrebljenju poturica. To je ono čime ste doprineli ovom obrazovanju.
Mnogo toga smo vam stavili na dušu, kada smo govorili o Zakonu o osnovnom obrazovanju, a to da ste pripadnik sekte, to vi vrlo dobro znate. Nije vaša zasluga što smo onih sedam tradicionalnih crkava ubacili u zakon, pa da mogu versku nastavu samo pripadnici tih crkava da imaju; to je bio amandman SRS, kada smo vam dali obrazloženje bili ste prinuđeni da to prihvatite. Inače, ko zna šta bi bilo u školama.

Dame i gospodo, mislila sam da ova vlada ima predsednika Vlade, ali izgleda da nema, pa svaki ministar mora, u ime Vlade, da podnosi ovde izveštaj Skupštini. Doduše, zloupotrebljavate onaj član 213. Poslovnika koji vam omogućava da jednom godišnje podnesete izveštaj, ali tamo piše - Vlada podnosi izveštaj, u ime Vlade predsednik Vlade; samo da vas naučim šta je Vlada, ko je predsednik Vlade i ko ima kakva ovlašćenja.
Uopšte nemam nameru da se obazirem na ovo što je gospođa pre mene govorila, to je nebitno za razloge zbog kojih mi tražimo da se izglasa vaše nepoverenje. Mi ćemo vas da vratimo na temu ove sednice, a to su Čume, "Difens roud", asfaltiranje, ko stoji iza njega; šta je bilo sa Janjuševićem i Kolesarom, kako vam se dogodilo da oni dve - tri godine budu u vašoj vladi, kao službenici dođu do onakvog bogatstva, ne plate ni porez, pa tek sad ministar finansija, pošto su ga mesecima prozivali, kaže - treba da plate porez, toliki i toliki, jer nećete da kažete istinu da li su to oni za svoje potrebe kupovali, te stanove i te pare dolazile i sa Sejšelskih i Maršalskih ostrva, ili za potrebe nekog drugog iz Vlade, koji je možda zaštićen ili više ne može da odgovara, vaša veza sa mafijom.
Malo da vratimo priču na gospodina Čovića i Čanka, oni su u sredstvima informisanja iznosili sve ono što je prljavo u ovoj vladi. Neću ja ništa novo da kažem. Kada budem imala nameru o tome da govorim, ja vas sad samo malo podstičem, kažem vam da ne promašite temu, jer pustiću vas da svi vi ispričate, a onda ću ja 72 časa da pričam ono što javnost Srbije treba da čuje o vama.
Neću ja da odgovaram gospođi na priču o ekologiji; niste bili u stanju nijedan zakon o zaštiti životne sredine da donesete u ovoj skupštini, povukli ste ga iz procedure, ponovo nešto dali, mi opet dali amandmane, vi opet povukli i sada smo nešto uradili povodom toga. To je nebitna priča za široke slojeve stanovništva. Ovo njih boli i ovo su razlozi zbog kojih smatramo da ste vi nesposobni da vodite ovu državu.
Da vas podsetimo malo na Argentinu i argentinski scenario. I oni su imali stabilan kurs. I oni su bili hvaljeni kako je tranzicija dobra i brza i imali su saradnju i pomoć MMF-a, sve do trenutka dok ih nisu potpuno prezadužili, dok nisu izvukli sav kapital i onda ih ostavili u onakvom stanju u kakvom su se našli.
Na ta pitanja vi nama, gospodo, dajte odgovore, da vidimo kako se rasprodaje imovina, ko uzima proviziju. Konkretne optužbe ćete tek dobiti. Ne možemo od vas da stignemo na red, da kao poslanici kažemo zbog čega vas sve prozivamo. Evo, nabacujem vam teme da o tome pričate, a ne koliko imate zaposlenih, kolike su plate zaposlenih, koliko ima inspektora, koliko ste izvršili inspekcijskih nadzora. Koga to interesuje? To je državni organ koji treba da obavlja posao. To može samo ministra da interesuje i nikoga više.
Molim vas, da vidimo koliko je nameštenih licitacija bilo. Ima 800 zahteva za preispitivanje rasprodaje putem licitacije. Predsednik te komisije je Gašo Knežević, da vidimo što nije rešio nijedan. Šta je sa tim? Jednom će neko to morati da rešava, a onda ćemo da vidimo šta se dešavalo. Zašto sad Gašo Knežević ne radi svoj posao, što ne zamenite čoveka ako nije sposoban da radi taj posao? Znate i sami da imate 800 zahteva za preispitivanje raznoraznih rasprodaja, tenderskih, putem licitacija.
Da vidimo šta se dešava sa ovim smešnim suđenjem za ubistvo Buhe. Trebalo je samo da pročitate ono "Mafijaška pudlica, Nebojša Čović", Vojislava Šešelja, sve bi vam bilo jasno. Onda, ovo na adresu ministra Mihajlovića, može i sada da uzme da čita jednu knjigu, upravo je izašla, "Laufer mi javlja", tu sve lepo piše, pa će mu biti mnogo lakše da se bavi onim što mu je u opisu posla.
Pravite neki specijalni sud po ugledu na Hag pa vam tamo oni optuženi padaju u nesvest, valjda frustrirani svim onim što se oko njih dešava.
I, što je najvažnije, hajte malo ono vezano stvarno za poljoprivredu, neko se dokači malo te teme, pa kaže, ne znam koliko smo proizveli žita i merkantilne pšenice. Trebalo bi da znate da je 200 kilograma po glavi stanovnika neophodno žita. Ako nas ima osam miliona, da zaokružimo, znači milion i 600 hiljada, a vi govorite o nekih 300 hiljada. Šta ćemo za onih milion i 300 što vam nedostaje?
Odgovornost za ovu katastrofalnu situaciju u poljoprivredi nije na ministru i ne možete da nam vraćate ovde Veselinova i da kažete -odgovoran je Veselinov, vodio je pogrešnu politiku, nije bio sposoban, zbog toga je podneo ostavku. Za nas je uvek odgovorna Vlada i predsednik Vlade, a Komisija za hranu, pri Ujedinjenim nacijama, gospodo, zvanično je rekla da Srbiji preti glad. Na ta pitanja vi nama dajte odgovore, pa ćemo mi da razgovaramo zašto ste vi dobri ili zašto niste dobri, zašto treba da ostanete na vlasti ili zašto ne treba da ostanete na vlasti.
Današnjim izlaganjem ministara, i ministra prosvete i ministra za ekologiju, sa malim uskakanjem ministra za trgovinu i turizam, ne mislim uopšte danas da se bavim, jer to ne zaslužuje pažnju. Vi niste ni jednim jedinim argumentom pobili ono što smo mi, kao predlagači, u našem predlogu za izglasavanje nepoverenja vama stavili na dušu, nego iznosite neke izveštaje koji apsolutno nikoga ne interesuju, niti je vreme za izveštaje. Vreme je, očigledno, za izbore.
Vi to znate i sad koristite ovu govornicu da pokažete koliko ste toga postigli. Koliko ste toga postigli, zna i vidi svaki građanin Srbije čim se uhvati za džep; verujte, kad stomak proradi, nema vam nikakve ideologije više, nema vam spasa. A mi smo svi u Srbiji već toliko gladni, jadni, bedni i ojađeni, da ovu vladu moramo da srušimo ako želimo da sprečimo ovo što Ujedinjene nacije kažu, vezano za glad u Srbiji, ako želimo da sprečimo argentinski scenario koji je očigledan ovde.
Molim vas, mi smo pod okupacijom, potpuni protektorat postoji nad Srbijom. To je apsolutno jasno. Vi niste samostalni ni u čemu. Ni Aleksandar Makedonski nije skidao vladare kada je osvajao, nego ostavi njih da rade svoj posao, ali onako kako on kaže. Tako se dešava i sa vama. Ovde u ovoj državi neko mora da počne da razmišlja kako se radi u interesu ove države, i to dugoročno.
Ne možete ad hok od slučaja do slučaja, sada nam Amerikanci ne daju 92 miliona koliko su nam obećali, a šta ćemo sada, gde ćemo sada da ih nađemo, pa kažete, idete u Kinu, ne zbog toga da tražite saradnju, nego ne znam ni ja zbog čega, zbog nekih dugova koje Srbija ima prema Kini. Kina je bila država koja je imala razumevanja za Srbiju u vreme dok smo bili pod sankcijama, dok smo bili u ratnom okruženju, koja je davala i pomagala koliko je mogla i nikada nije tražila, niti je potencirala na bilo čemu da joj se vraća.
Dakle, želela je na taj način da pomogne, i nećete vi imati težak zadatak sa Kinezima, Kinezi su naši prijatelji, sa njima mora da se razgovara. Molim vas, jedva im dadoste plac za ambasadu nakon bombardovanja. Šta mislite, zašto su Amerikanci srušili kinesku ambasadu? Ne znate vi, zato što su bili prijatelji srpskog naroda, eto zbog toga, dragi gospodine.

Gospodine premijeru, saznali smo da je vaš izvor  jedan ustaša iz Posušja, a svi znaju da je Posušje mesto gde su sve Srbe najzverskije zaklali, a izvori, to je ono što se tiče - magistra. U to vreme profesor Šešelj je bio doktor, znam ja, imam taj papir koji ste vi dobili, takođe sam dobila i ja, znate. Ono što je gospodin Šešelj u "Lauferu" napisao to su izvori iz državne bezbednosti i da vi niste takav šarlatan kakav jeste, vama ni predsednik stranke ne bi bio ubijen. ...

... nego biste ozbiljno shvatili ono što vam se u javnosti iznosi i što vam je predsednik Šešelj na vreme ukazivao. Prema tome, vodite računa, kada saznate nešto od ljudi koji imaju podatke iz državne bezbednosti, jer možda od vas nešto kriju, pročitajte to, uzmite to k znanju, a nemojte ove ustaške izvore. Molim vas, u takve gluposti više niko ne veruje.

Dame i gospodo, zarad javnosti u Srbiji, a zbog slobodnih medija koji jednostrano izveštavaju sa sednice ove skupštine, moram da iskoristim priliku, pre svega kao predlagač za izglasavanje nepoverenja Vladi, da kažem da je premijer ovde za ovom govornicom izneo jednu laž (mediji su je preneli) o tome kako je navodno SRS pokušala neki dogovor sa Vladom Srbije da odustane od ovog predloga, ukoliko ne bude izbačena iz svojih prostorija. Naravno, niko nije preneo ono što sam ja za ovom govornicom rekla povodom toga.
Hoću ponovo, pred celom srpskom javnošću, da kažem da je to jedna notorna laž i da bismo mi svi pristali ovde da izvršimo kolektivno samoubistvo, pre nego što bismo se sa Zoranom Živkovićem dogovarali oko tako nečega. Ako nemate neki jači argument protiv predsedničkog kandidata SRS, gospodina Tomislava Nikolića, obzirom da podržavate kandidata Dragoljuba Mićunovića, koji vas je sve ovakve iznedrio, koga ste svojevremeno izbacili iz svoje partije, pa ga sada opet podržavate, smislite nešto efektnije. Zamislite da ja sada kažem - ponudio nam je Zoran Živković milion evra da ne stavimo na dnevni red ovaj predlog. Cela Srbija bi poveravala, zato što znaju da vi pristajete samo na ucene.
Druga vest koja se vrti sada na televiziji jeste da tražite razrešenje Marije Rašete-Vukosavljević. Gde ste ovoliko meseci, od kad ove afere oko Marije Rašete-Vukosavljević od letos potresaju Srbiju, da to uradite, nego sada, kada vam SDP to uslovljava. Vi umete samo na tom nivou da razgovate sa političkim protivnicima, metodama ucena, i mislite da to može da prođe kod javnosti. Svi su vas već pročitali.
Nešto gledam i slušam od jutros, uopšte mi više ne smeta da podnosite ove izveštaje. Što ih više podnosite, to je javnosti jasnije da vi uopšte ništa od onoga što ste obećavali niste uradili. Ne treba ja više ništa o vama da pričam, samo da vas pustim da sve sami ispričate i da na kraju pristupimo glasanju, do koga očigledno neće doći, jer ste vi svesni da ovde više nema poslanika koji mogu da podržavaju politiku Vlade i da su ti izbori neminovni i da su ti izbori 21. decembra. To je očigledno. Taj datum se poklapa sa danom kada ćete vi biti prinuđeni da raspišete izbore, a to je odmah nakon predsedničkih izbora.

Gospođo predsedavajuća, malo me stavljate u neravnopravan položaj sa ovolikim ministrima. Ne mogu da dođem na red da ih prozovem za sve što treba, ali polako hvatam beleške, tražim im slabe tačke u izlaganju, pa povremeno da ih podsetim na koja pitanja treba da odgovore.
Slušajući ovako ministre, svi dolazimo do jednog zaključka: imali smo teško nasleđe, krivi su oni prethodni, ne znam koliko unazad idu i mi sada ne možemo više nego što smo uradili. To što smo obećali, nije ni bitno, narod je to zaboravio, opravdaće to na neki način ili neće, ali uglavnom se sve svodi na to. Ministra zdravlja nema već možda sedam-osam meseci, ne znam, vi bolje znate, ali jako dugo taj resor pokriva gospodin Korać, koji zaista ne može i da utvrđuje ko je ubio premijera i da se bavi zdravljem u isto vreme. To je nemoguće da čovek može da postigne sa toliko obaveza.
Što se tiče zdravstva, branite nešto što je neodbranjivo. Svi znamo kakva je situacija u zdravstvu. Ako ste tako zadovoljni zdravstvom, zašto svi koji imate zdravstvene probleme, a imate ih, kao i ja i kao svi ostali koji sedimo ovde, dozvolite sebi da odete na VMA kad god vam nešto treba.
Ali, uskoro nećete moći ni na VMA da odete, zato što je VMA već predviđena da bude baza za NATO, za lečenje svih onih iz NATO baza, kojima ste obećali da će biti na prostorima ove zemlje.
Prema tome, u zdravstvu nije reformisano ništa od onoga što ste obećali. Nije donet zakon o zdravstvenoj zaštiti, o zdravstvenom osiguranju, lekarskoj komori. Sve se plaća, i to se debelo plaća, sve morate da odnesete, ako hoćete neku intervenciju u bolnici, jer nema novca. Zašto nema? Pitajte ovog gospodina Mijata Savića, koji je direktor Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu, ovog tasta gospodina Čede, potpredsednika Vlade, koji je, verovatno zahvaljujući dobro plaćenom poslu, uspeo da pošalje njega i njegovu ćerku na Mikonos da se letos malo odmaraju. Tu su pare. To je korupcija u zdravstvu, koja cveta, a vi ste doprineli tome, ne rešavajući sistemski problem zdravstva. Lekovi su preskupi, građani ne mogu osnovne lekove da kupuju i sve je po sistemu: ko ima neka živi, ko nema neka umre.
Gde je tu onaj minimum neke zaštite stanovništva od bolesti, ne znam. Ako je to humano ili se radi o potpunoj dehumanizaciji zdravstva, neka prosude građani sami. Ali, nađite se jednom u čekaonici, da odete kod lekara i čućete šta građani misle. Ne mislim da su krivi zdravstveni radnici. Oni nikada nisu krivi. Uvek je odgovorna Vlada za stanje u određenoj oblasti, da obezbedi uslove, da imaju sa čim da rade i da budu nagrađeni onako kako treba da budu nagrađeni.
Sve se, naravno, obija o glavu onima koji traže uslugu, odnosno koji traže da im se vrati iz budžeta ono što su oni iz svojih džepova dali da bi imali adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Valjda to vrzino kolo nije ništa novo, valjda je to nešto što je apsolutno shvatljivo i što je apsolutno za očekivati. Ako ti dam pare i platim sve što si od mene kao građanina tražio, hoću da dobijem od tebe, kao od države, sve ono što mi pripada. Ako ne dobijem, moram da budem nezadovoljan. Tako je nezadovoljan pacijent, tako je nezadovoljan lekar. Zato vam lekari i farmaceuti i štrajkuju.
O politizaciji u zdravstvu neću ni da govorim. Svi su kadrovi promenjeni, svi direktori, otkako ste došli na vlast, nisu valjali. Ma koliko da su bili stručni, morali su da dođu neki novi koji su podobni i koji su po nekoj vašoj stranačkoj nagodbi dobili određena mesta.
Postoji jedna javna tajna, recimo, da je upis na Medicinskom fakultetu u Nišu, upis na studije, dve i po hiljade evra. Da li mi stvarno treba da dozvolimo tako nešto, da nam se tako ljudi upisuju na medicinski fakultet? Da ne govorim o svim onim plaćenim ispitima i da nas posle leče kojekakvi šloseri, koji su na ovaj način, koristeći raznorazne pozicije, uspeli da dođu do nekih diploma. Ako mislite da to tako treba i da tako treba da štitimo, pre svega, o zdravstvu posebno govorim, a to je pojava koja postoji na svim fakultetima manje-više, ali zdravstvo nas sve i te kako interesuje, onda tako i treba da ostane.
Drugo, gospodin Vlahović izlazi ovde kao portparol ministra Pitića, koji nije trenutno tu, da nas ubedi u nešto u šta ne može da nas ubedi. Ne može da nam da odgovor gde su nam nova radna mesta. Ako je došao taj strani kapital, ako smo privatizovali toliko preduzeća, gde su nam nova radna mesta? Nemam ništa protiv toga da se privatizacija vrši, da tranzicija dalje teče, to je nešto za šta se zalažemo, ali imamo protiv da vi uzimate kajmak u svoje džepove, a da radnici ostanu na ulici. Protiv toga smo i te kako.
Ne možete da mi kažete da moramo da budemo zadovoljni spoljnotrgovinskim deficitom od 9.658.000 dinara. Evo, zabeležila sam ovde, ministar za trgovinu, sećate se toga, odlazi u Arapske Emirate na susret sa privrednicima, vodi privrednu delegaciju sa sobom. Do susreta sa privrednicima u Emiratima uopšte nije došlo, to su privrednici potvrdili kad su se vratili, i ispalo je, po njihovim izjavama (ako oni lažu, lažem i ja), da je gospodin ministar za trgovinu išao tamo da se susretne sa svojim, da li mu je pašenog ili šurak, ja stvarno ne znam, vi bolje znate.
Postavlja se pitanje, a zna se, odakle gospodinu Milosavljeviću pare da uloži u Institut za tržišna ispitivanja, a zna se da je tamo kupio neke akcije u vrednosti od 40.000 evra. "Rekreaturs" se prodaje u Hrvatskoj, a posrednik je gospodin Milosavljević. Za to imam podatke dobijene upravo iz Turističke organizacije Srbije. Kažu da oni finansiraju i turistička putovanja ministra i njegove supruge. Za direktora te organizacije dovodi se izvesna gospođica Milica Čubrilo, iz Pariza, prijateljica, verovatno, gospodina Đelića; ona deli otkaze kako hoće, a usput, nema sertifikovanu diplomu, pa se postavlja pitanje kako je Vlada uopšte takvu osobu mogla da postavi na tu funkciju, ako nema adekvatnu diplomu, adekvatnu stručnu spremu.
Mnogo toga smo o delovanju gospodina Milosavljevića, koji ima bebi fejs, čuli, upravo iz ove turističke organizacije, što ne bih sada iznosila, bez papira i podataka koji bi to potkrepili. Samo bih pitala - kako je moguće da je sve hotele u Nišu, počevši od hotela "Putnik" i ove turističke organizacije "Putnik", pokupovao jedan te isti čovek. Da li je moguće da je taj jedan isti, neki Nišlija Srba Ilić, koji živi u Americi, kupio i "Putnik" i sve hotele u Nišu?
Sada ćete vi nekome u Srbiji da objasnite da je sve to po nekim tržišnim principima, da je svima podjednako sve dostupno, a samo određeni ljudi iz vašeg okruženja dolaze do ogromnog bogatstva. To je ono u šta ne možete da ubedite nikoga u Srbiji, ma koliko ovde iznosili neke podatke koji mogu da deluju i zbunjujuće. Vi ste veoma dobro naučeni kako treba da govorite, ali to neće moći ovog puta da prođe.
Ima još nekoliko pitanja za Vladu, koja treba da nam odgovori na neka pitanja koja zapostavlja, iz onoga što sam ja u ekspozeu navela, a to je da ova vlada ima stalne afere. Evo, danas je odlučila da se ogradi od jedne afere. Kao, Marija Rašeta-Vukosavljević traži razrešenje i sada je sve tu gotovo. Prekosutra će možda ministar Mihajlović da se seti da traži razrešenje, ili možda neće, ne znamo, on će sam da proceni, zbog svega onoga što njega tereti i što kod njega, verovatno, ima sukoba interesa oko onoga čime se on bavi kao privrednik i onoga što radi kao ministar policije.
Meni samo nije jasno kako nikad ništa sami ne iznesete, pa ne izađete ovde, pa kažete - tražimo razrešenje ovog ministra zbog toga što je radio to i to, nego prvo afere u javnost; novinari, opozicija ili neko ko vam je doskoro bio blizak pa znao, šurovao sa vama, radio je jedno te isto, dođe mu dovde, pa iznese u javnost, pa vi malo perete ruke oko toga, čekate da malo slegne prašina i posle izvesnog vremena, eto, dogovorili smo se ipak da se gospođa razreši.
Ta gospođa koja je dobila odlikovanje, svojevremeno, od Miloševića, za obnovu i razvoj, mislila je iskoristiće i to odlikovanje i poziciju ministra da dođe do svega onoga do čega je došla, ali, kao što vidite, kad neko tako radi, njemu dođe kraj. Kao što je i njoj došao kraj, tako će i svima vama da dođe kraj, jer ne radite u skladu sa zakonom i Ustavom i ne radite u interesu ovog naroda.
Ono što sve građane takođe tišti jeste taj organizovani kriminal sa kojim se niste obračunali. Jeste napravili onu sudnicu, po ugledu na hašku sudnicu, ali to vam nije obračun sa organizovanim kriminalom, i sve dok Korać ne bude rekao do čega je sve došao, dok svoj izveštaj ne bude obelodanio srpskoj javnosti, mi ćemo vas optuživati da je neko iz Vlade umešan u ubistvo Zorana Đinđića.
Takođe vam postavljamo jedno mnogo važno pitanje, jer ste sada predmet ucene onih koji su vam do sada nešto malo para i crkavice, makar u vidu zajmova, davali, a to je američki Senat. Šta ćete da radite sa ova četiri generala vojske i policije? Kako ćete tu bolnu ranu sada da izvidate? Hoćete li da nastavite po starom principu, da bezuslovno sarađujete sa Haškim tribunalom, što znači isporučujete Srbe Haškom tribunalu, ili ćete sa tim da prestanete? A onda, kako ćete da objasnite onim drugima koje ste isporučili, zašto ste ih isporučili? Kako ćete porodici Šljivančanin da objasnite da je pukovnik Šljivančanin morao da ode u Hag, a da general Sreten Lukić ne mora i ne sme da ode u Hag?
To su pitanja koja najviše interesuju građane Srbije i na ta pitanja vi nama odgovorite, a ne koliko ste ribe ulovili, u kojoj reci, koja je koliko čista i tome slično. To mi vrlo dobro znamo i to nas u ovom trenutku manje zanima. Kada je Vlada u pitanju, interesuju nas samo krucijalne stvari, ono od čega zavisi dostojanstvo svakog čoveka, a to je, pre svega, da može da radi i da od svog rada može da živi. I sada, ako neko bude izašao i rekao - to ste vi sve krivi, crveno - crna koalicija, pa dobro, žuti, hajde već jednom kažite kako ćete vi to u žutoj boji sve da uradite. Ništa drugo nemojte da nam govorite.

Ako dozvolite, gospođo predsedavajuća, samo bih da napomenem i da gospodina premijera podsetim da se radi o Vladi čiji je mandat od 18. marta. Dakle, nikakav izveštaj o 1000 dana ove vlade ne može da dođe u obzir. To je jedno veoma važno, možda krucijalno, pitanje. Možete da podnesete izveštaj od 18. marta. Da biste podneli izveštaj, logičko tumačenje je da epilog podnošenja vaših izveštaja treba da bude odluka ove skupštine da li usvaja vaš izveštaj ili ne, a to nije isto kao rasprava o nepoverenju Vladi.
Dakle, član 130. jasno kaže, da ne citiram, gospođa predsedavajuća će pogledati, šta ova skupština radi. Ukoliko ste želeli da podnesete izveštaj, na šta apsolutno imate pravo, po sopstvenoj inicijativi, to mora da se uvrsti u dnevni red i da glasi - predlog odluke o usvajanju izveštaja o radu Vlade Republike Srbije, za period taj i taj. To vam niko ne spori.
Naravno, vi u vašoj priči možete da se osvrćete na sve što ste radili u ovom proteklom periodu, da se vratite, obzirom da je ovo vlada kontinuiteta, i na onaj prethodni period. Nemamo ništa protiv, ali gledajte da odgovorite na argumente koje mi vama upućujemo i pokušajte da ih osporite. To vam je dobronameran savet. Nemojte da podnosite izveštaj kao đačići u školi - ja sam ovu i ovu lekciju naučio, ali nemojte da me pitate ovu, ovu ne znam.
Mi ćemo da vas pitamo sve i vi morate da odgovorite na sve. Mislim da je to svima vama jasno. Ali, dobro, vi ste neku svoju strategiju napravili, kao što smo i mi svoju strategiju napravili, spremni na tu vašu strategiju. Mi smo spremni, za svakog ministra koji bude izlazio da podnosi izveštaj, da dodatne argumente damo.
Ako sam već izašla za govornicu, iskoristiću mogućnost, jer smo malo kasnili zbog prenosa iz Haškog tribunala, statusne konferencije dr Vojislava Šešelja, da danas, na Svetog Luku, čestitam svim pravoslavnim vernicima slavu, posebno porodici Šešelj, koja ove godine slavu slavi bez svog domaćina u kući, zahvaljujući, pre svega, vama.

Poštovane kolege, pozivam se na član 83. koji precizira ko može da prisustvuje sednicama Narodne skupštine, citiraću ga sada: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".
Prvo pitam predsednika Narodne skupštine da li je dotičnog gospodina pozvala u parlament i u kom svojstvu, jer ne znam o kome se radi, a ako u parlament može da uđe svako, ja bih sutra zaista povela svoje troje dece, jer, verujte, radeći na ovom predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi, već mesec dana gotovo da ih ne viđam.

Poštovane dame i gospodo, gospodine Pitiću, mi smo još prilikom formiranja one prve DOS-ove vlade negodovali, i gospodin Šešelj je u više navrata, a tada posebno, potencirao nepotrebnost, izlišnost postojanja ministarstva na čijem ste vi čelu, jer takvo jedno ministarstvo je postojalo u SRJ, a i danas postoji u okviru državne zajednice Srbija i Crna Gora, što znači da vi samo nepotrebno za rad svog ministarstva trošite pare poreskih obveznika.
Samo u budžetu ove godine imate planiranih nekih 35 miliona za putovanja. I tada smo vam, kod projekcije budžeta za ovu godinu, rekli da prosto ne možemo da zamislimo na šta ćete sve te pare potrošiti i da li je moguće da ćete sve vreme biti u avionu, leteći oko zemljine kugle, jer biste za te pare mogli 360 dana samo da budete u vazduhu.
Drugo, kao profesor rekli ste nešto što možda jeste lapsus, ali mislim da nije, a rekli ste - imamo pozitivan rast društvenog proizvoda. Pitam vas da objasnite, barem svojim studentima, meni ne morate, kakav je to negativan rast? Drugo, odlično pravim razliku između društvenog bruto proizvoda i društvenog proizvoda, a pretpostavljam da i vi, kao profesor univerziteta, znate koja je razlika.
Pošto vas je i gospodin Šešelj danas pominjao u Hagu i nekog vašeg pomoćnika izvesnog Dražića, kao partnera u onoj Lazarevićevoj advokatskoj kancelariji, koji se, eto, usudio da ode u Hag, iako ga Vojislav Šešelj nije zvao, niti želeo kao advokata, kršeći svoj i advokatski kodeks, jedna prodata duša; to vam je dodatno na dušu, vidi se sa kim sarađujete. Rekao je da ste ministar u kriminalnoj DOS-ovoj vladi.
Ali dobro, da se mi vratimo na one stvari koje, što kažu, život znače. Troškovi domaćih reprodukcionih materijala, izraženo u cenama, u dinarima, za dve godine su fantastično porasli; troškovi radne snage, izraženo kroz plate, bez obzira što je manji broj radnika, fantastično su porasli; troškovi električne energije su tri do četiri puta viši. Sve što se uvozi izgleda, pri tom, fantastično jeftino. U takvim uslovima neto izvoznik, dakle, onaj koji izvozi, koji više izvozi nego što uvozi, prosto ne može ništa da zaradi. Uvoz je postao atraktivan. Na uvozu se fantastično zarađuje, a izvoz je postajao sve destimulativniji, što je opšti zaključak svih onih koji se bilo kakvom privrednom aktivnošću bave, pogotovo sa inostranstvom.
Uvoz je porastao 32%. Ove godine još uvek nećemo dostići nivo izvoza iz 1998. godine. To je apsolutno za očekivati. Izvoz je 1999. godine bio 50% smanjen zbog bombardovanja. To je bila logična posledica. Dakle, statistička osnova, čak i ako posmatramo 2000. godinu, izuzetno je niska. Dominira uvoz robe široke potrošnje, dok je uvoz opreme radi produktivnih investicija i pokretanja proizvodnje i razvoja marginalan.
Ono što najviše boli ove sindikalce koje danas niste pustili na ulice Beograda, nego ste ih zadržali na Brankovom mostu, pa su na Novom Beogradu, a i širom Srbije ima onih koji se protive ovom modelu privatizacije, pljačkaške privatizacije, ja ću se usuditi da pročitam jedan faks koji je stigao, a koji potvrđuje da širom Srbije građani protestuju u okviru sindikata ili zaposleni uopšte, iz nekih preduzeća, koji su opljačkani.
Faks stiže iz Čonoplje kod Sombora - "U vreme zasedanja samozvane tzv. Narodne skupštine Srbije, kada je narodna milicija tukla sindikalce na kiši i smrzli, u Čonoplji kod Sombora se takođe vodila grčevita borba radnika DPP "Bačka" Čonoplja, sa Vlahovićevim "dobročiniteljima", privatnom firmom DOO "Parmons" - Novi Sad, koja je nedavno izvršila dokapitalizaciju ovog preduzeća, vrednog 2.500.000 američkih dolara, sa svojim učešćem, osnivačkim ulogom od svega 5.000 američkih dolara. Vlasnik ove firme, Veljko Momčilović iz Novog Sada, i njegovi pomoćnici su uz pomoć policije, privatnog obezbeđenja, sedam naoružanih civila i bokserskog kluba iz Sombora na čelu sa trenerom Draganom Vučićem pokušali po rešenju naloga Trgovačkog suda iz Sombora da zauzmu ovu firmu, pored činjenice da su protiv Kamenka Zoremskog i tzv. vlasnika Veljka Momčilovića i ostalih pomagača podignute već dve krivične prijave za izazvanu štetu i zloupotrebu u privredi, u ukupnom iznosu od 61.000.000 dinara. No, pored svih tih činjenica, ni Trgovački sud u Somboru, ni Viši trgovački sud u Beogradu, pored niza žalbi advokata DPP "Bačke" Čonoplja, čak i obraćanja Komisiji za praćenje rada sudova pri Ministarstvu pravde, Beograd, ne čine ništa da zaštite radnike DPP "Bačke" Čonoplja.
Nažalost, ovde se radi o onoj istoj firmi čiju su nesreću započeli Milan Zoraja i Siniša Kozlina, direktor i upravnik, koja je već bila predmet rasprave u Narodnoj skupštini Srbije, a povodom saradnje sa sistemom "Lutra", gospodina Mihajlovića, gde je u saradnji dva tima iz DPP "Bačka" preliveno od 1997. do 2000. godine oko 1,5 miliona maraka. Iste su sudbine bila slična preduzeća iz okoline Čačka i Valjeva, Belanovica kod Čačka, Klanica "Divci" i ostali sretnici koji su poslovali sa poštenjačinama iz sistema "Lutra". Na svu sreću, uz korektnu intervenciju policije i pritisaka građana Čonoplje i zaposlenih, ova ekipa je napustila DPP "Bačka" Čonoplja, gde je postojala velika opasnost da dođe do sukoba sa širim i nesagledivim posledicama".
Ovo je, dakle, jedan primer i, evo, prozivka za ministra Vlahovića, da podnese izveštaj o privatizaciji i da ubedi građane Srbije koliko je ovakva privatizacija za radnike dobra. Iako imate utisak da je malo sindikalaca izašlo na ulice, to je samo zbog toga što je malo zaposlenih, a oni koji su ostali bez posla više nisu članovi sindikata i ne mogu kao takvi da demonstriraju, a ubeđena sam da su svi veoma nezadovoljni, što će naravno i izraziti na sledećim predsedničkim, pa onda i parlamentarnim izborima.

Poštovane kolege narodni poslanici, ja prozvah Vlahovića, ono se javio Đelić. Kada se već javio, hajde malo da pričamo o tim efektima Ministarstva finansija i uopšte do čega nas je ova vlada, odnosno politika Vlade Republike Srbije dovela. Da malo ljudi pored ovih političkih konotacija izlaganja jednog eksperta čuju nekoga ko nije ekspert, ali ko je dovoljno stručan da može da prati šta stručnjaci i eksperti u Srbiji misle o svemu što se na ekonomskoj sceni u Srbiji dešava.
U jednoj ekonomskoj politici koja mi je došlo do ruke, ali uglavnom se trudim da pratim sve što se tamo piše, sve one koji smatraju za neophodno da kao stručnjaci doprinesu nekoj drugoj, odnosno drugačijoj i boljoj ekonomskoj politici i da upozore Vladu, pogotovu ovaj ekspertski deo Vlade, kako on sebe naziva, da prošle godine nismo vratili 343 miliona dolara duga, koliko je bilo predviđeno; otplatili smo, pazite, od 343 samo 43 miliona; pa onda sledeće godine trebalo je da vratimo 460 miliona dolara, a Narodna banka je molila prošle godine MMF da ne vratimo nekih 25 miliona. To mora da je neki veliki problem u pitanju kada mole za 25 miliona, a hvale se da su nam devizne rezerve preko 2,5 milijardi dolara, to ja govorim za prošlu godinu.
Ove godine nećemo platiti toliko koliko je predviđeno, i to je sigurno. Povećava se učešće obaveza prema Londonskom klubu poverilaca, pa sada pitamo gde su banke. Te obaveze ne možemo da otpišemo, je li tako? Svetska banka i MMF mogu da nam reprogramiraju dug, ali ne daju otpis duga, niti to ko traži, niti to oni hoće da daju.
U isto vreme, spoljnotrgovinski deficit raste, a za narednu godinu predviđa se smanjenje stranih direktnih investicija ukoliko ne prodamo još neko atraktivno preduzeće koje je preostalo, poput Elektroprivrede. Zato vam nismo onaj zakon stavili na dnevni red, da znate samo, jer ne damo da je tako rasprodate.
Iako je sada na svetskom tržištu kapital jeftiniji, mi ćemo kredite dobijati po sve težim uslovima, a zašto? Zato što nam raste spoljni dug i što smo rizično područje. To je valjda svima jasno i sa tim i vi računate.
Ono što je najgore, teret otplate spoljnog duga prevaliće se na buduće generacije, pošto naši političari gde god mogu uzimaju kredite i nekako krpe, ne razmišljajući šta će biti posle njih, jer vi, gospodo, mislite da je posle vas potop, a mi koji se ozbiljno bavimo ovim poslom smatramo da će jedna vlada otići, druga vlada će doći, sve su vlade smenjive.
Moramo da mislimo dugoročno i o generacijama koje dolaze, jer jedino je Tito radio kao vi, zaduživao se, uglavnom su to bili neki krediti koji su njemu dati da bi svoju politiku ovde sprovodio i da bi mu osigurali pozicije, a sada i vama tako daju kredite, doduše, sve manje, jer nisu ni oni ludi da vam daju kredit ako je spoljnotrgovinski deficit sve lošiji i ako ste sigurni da te kredite ne možete da vratite.
Šta je trebalo ustvari da država uradi? Trebalo je da insistira na ratnoj odšteti, pa i ako ne dobijemo tih 100 milijardi ratne odštete, hajde da se složimo sa tim da jednostavno neće da nam daju, jači su, može im se, mogli smo da prebijemo dugovanja. Niko od vas nije potraživao od onih koji su u okviru NATO pakta učestvovali u agresiji na SRJ da se barem tih 11 onda, a sada već 13,5 milijardi duga nekako prebije i da konačno krenemo napred.
Zašto vi to ne radite, zašto na tome ne insistirate kada je svo međunarodno pravo na našoj strani, niti nama, niti građanima Srbije ne može da bude jasno.

Gospodine ministre, na moju tvrdnju da vam je sve teže da dobijate kredite, vi ste rekli da ima puno banaka u našem neposrednom okruženju koje su spremne da Vladi i državi daju kredit. Znamo da ih ima, ali po kamati od 24,6%. Možete vi da uzimate te kredite koliko hoćete, ali kredite treba i vraćati. Kako da ih vratimo to nam niste objasnili. Vi imate neku igru brojki, a ja vam lepo kažem, trebalo je da insistirate na prebijanju dugova, a vi ne znate da postoji tužba za naknadu ratne odštete i da tu tužbu zastupa Tibor Varadi. Ako Vlada to ne zna, onda mi odosmo stvarno bestraga i ne treba ni da dokazujemo ništa vezano za ovu vladu da je ona nesposobna da vodi politiku  ove  države.
Pored toga, samo ću da citiram gospodina Batića, a vi znate šta smo mi sve o gospodinu Batiću rekli onda kada smo raspravljali o njegovom poverenju, ali juče je rekao jednu fantastičnu istinu. Rekao je da ste Šredera dočekali na način kakav nije viđen još od doba Josipa Broza. Sada, taj Šreder je došao ovde da navodno razgovara sa nekim privrednicima, a sa sobom nije poveo nijednog privrednika iz svoje države. Ko je razgovarao sa njim? O čemu ste razgovarali? Kakvu je to podršku trebalo on da vam izrazi u ovom trenutku kada Vlada treba da vam padne? Bolje da ste tu posetu otkazali, jer nikakva svrha njegovog dolaska apsolutno nije postojala, ili je mi bar nismo videli ili vi to niste umeli
da nam kroz sredstva javnog informisanja kažete.
Gospodine Pitiću, vraćam vas na teoriju, ali ovo zaista sada upućujem kao informacije svim studentima ekonomskog fakulteta. Bude li neko od vas pao na ispitu, na drugoj godini ekonomskog fakulteta se to uči, na teorijsko pitanje da li postoji društveni bruto proizvod i društveni proizvod, šta ulazi u jedno, a šta ne postoji u onom drugom, recite profesoru neka se obrati gospodinu Pitiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo izlaganje ministra finansija. Doduše, ja bih posavetovala gospodina ministra da jednom pročita stenografske beleške svog izlaganja, pa će mu biti jasno da mu ništa nije jasno. Verujte, on je toliko konfuzan u svom izlaganju, da ma koliko se čovek trudio da shvati šta je hteo da nam kaže ne može to da shvati, a kad pročitate to što je rekao tek onda ne možete da nađete početak i kraj rečenice, što samo po sebi govori da čovek želi da govori, želi da uradi nešto, ali ne može. Da li što ne ume ili što ne zna ili što je na pogrešnom mestu, ja stvarno ne znam, ali takav je utisak.
E sad, sve on nama lepo reče, kako su oni uredili - kako uzeti poreze, kako ne utajiti poreze, samo mi nije jasno kako onaj Kolesar još ne plati porez. To mi nije objasnio i nije mi objasnio kako misli da puni državnu kasu. Državnu kasu ne možete da punite ovakvom legalizacijom, kakvu ste predvideli Zakonom o planiranju, tih 10 miliona neće da vam uđe u državnu kasu, jer narod nije toliko šašav da vam na tu pljačku pristane i da vam te pare da.
Pre nego što obrazložim tu legalizaciju i objasnim građanima šta ste time hteli i da ne treba da plate ono što od njih tražite, vratiću se samo na još jedan slučaj DOS-manlijskog načina otimanja firmi, a u pitanju je AD "Metaloplastika" u Šapcu.
Oni kažu da sve njihove muke počinju od 20. novembra 2000. godine kada je sadašnji predsednik Privredne komore Srbije Radoslav Veselinović upao nasilno sa naoružanim ljudima u njihovo preduzeće.
Dnevne novine u više navrata su obaveštavale javnost o nemilom događaju, ali niko nije preduzimao ništa. Akcionari su se u novembru 2002. godine obratili Ministarstvu za privredu i privatizaciju, ministarstvu za hartije od vrednosti i Beogradskoj berzi. Ne znaju ljudi da nema ministarstva za hartije od vrednosti, nego je to ova komisija za hartije od vrednosti, ali vi znate na šta se odnosi, jer su pomenute kuće u tom periodu tražile preko štampe da se jave preduzeća akcionari koji imaju problema sa privatizacijom, ali nama se niko nije obratio da pomogne.
Posle upada aktuelnog predsednika Privredne komore počinje otkup akcija od radnika i penzionera sa raznim pretnjama onima koji neće da prodaju akcije. Delegacija "Metaloplastike" bila je kod ministra Vlahovića, gde se našao i Veselinović, mislim na Radoslava Veselinovića, i gde je Vlahović rekao da kupovina akcija nije dozvoljena, jer je stari zakon van snage, a novi nije donet. Ako ste to rekli, svaka vam čast, čak je naglasio da nije dozvoljena ni overa preko suda uz punomoć, nego isključivo preko berze.
Veselinović se vraća u Šabac i nastavlja svoj posao kupovine akcija i otpuštanje neposlušnih radnika koji neće da prodaju akcije. Kada je došao, postavlja za direktora svog sestrića, Dejana Džagića. Bilo je zaposleno 350 radnika, a danas ih ima samo 150. "Metaloplastika" je privatizovana, kažu oni, po starom zakonu gde je svoje deonice pretvorila u akcije serije A itd, itd.
E, sada, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, pošto se ljudi obraćaju ministru Vlahoviću, kaže - kada je reč o sekundarnom prometu akcija i svojinskih transformacija o kojima govorite u dopisu, obaveštavamo vas da Ministarstvo nema nadležnosti u pogledu kontrole zakonitosti prometa akcija na finansijskom tržištu, već Komisija za hartije od vrednosti, shodno članu 68. Zakona o hartijama od vrednosti.
Ovi iz Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište 7. marta ove godine kažu - obratite se Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Agenciji za privatizaciju i Akcijskom fondu, i kažu - posebno skrećemo pažnju da akcionarima stoji na raspolaganju set mogućnosti u okviru kojih mogu da zaštite svoja ugrožena akcionarska prava, od prava preče kupovine preko obaveze većinskog vlasnika da im otkupi akcije po ceni koja je najmanja, odnosno najmanja cena po kojoj je taj vlasnik kupio akcije, pa do eventualne naknade štete, ukoliko se u sudskom postupku dokaže postojanje takve štete. Potrebe za zaštitom imaju posebno manjinski akcionari, te su odredbama člana 251. do 254. Zakona o preduzećima takve mogućnosti i predviđene.
Naše ministarstvo i naša vlada, ono što nije doneto u vreme kada su oni bili na vlasti ili jesu na vlasti, to uopšte ne priznaju, jer po njima ne postoji Zakon o preduzećima; oni kada o stečaju pišu, ovaj zakon što smo imali u proceduri, dok smo ga proučavali hoće li biti na dnevnom redu ili ne videli smo da potpuno ignorišu Zakon o preduzećima.
Naravno, ova komisija upućuje preduzeće i radnike da tužbom za utvrđenje traže poništaj upisa povećanja osnovnog kapitala u sudskom registru. Akcionarsko društvo može povećati svoj osnovni kapital ako je normalna vrednost svih akcija u celini uplaćena, osim u slučaju akcija koje su stečene pod povlašćenim uslovima, tj. iz privatizacije. Stoga je potrebno da se za kontrolu privatizacije i za sva ostala sporna pitanja obratite nadležnim organima, institucijama, tj. Agenciji i Ministarstvu.
Sada tako oni od nemila do nedraga, a preduzeće u rukama ovog Veselinovića koji sedi sa Vlahovićem dok razgovara o svojim ličnim interesima u preduzeću koje je, naravno, oteo.
Zato vama treba zakon o sukobu interesa i zato vama treba antikorupcijski zakon, jer ste vi od 5. oktobra naovamo toliko toga pokrali da ne možete nikoga više da ubedite u ovoj državi da možete da to što ste uradili na bilo koji način ispravite.
Dakle, o Bože, nama će se gore istrošiti na faksu ona faks rolna koliko faksova iz Srbije stiže, koliko ljudi žele da se sa ove govornice čuje u kakvoj se teškoj situaciji svi nalazimo.
Ovde je sada Savez samostalnih sindikata opet, koji kaže da su juče u popodnevnim časovima imali priliku da se uvere da svaka vlast za očuvanje svojih pozicija koristi uvek jedan isti metod - pendrek. Mislili smo da je pendrek metodologija za očuvanje vlasti pluskvamperfekat (to vam je davno prošlo vreme, gospodine premijeru), ali nam je aktuelna vlast u duhu zapada i zapadnjačkih procesa koje nam je donela pred noć veštica naprasno oživela tu metodologiju.
Zgroženi smo činjenicom da su juče u Beogradu policajci obučeni u novu ratnu opremu, verovatno je pristigla sa zapada, tukli osiromašen i obespravljen narod koji je samo tražio prijem svojih predstavnika u Skupštinu Srbije i ostvarivanje svojih osnovnih sindikalnih prava. Zar da na samom pragu 21. veka pred vratima narodnog doma policija onako zlohudno bije i pendreči običnu radničku klasu na očigled građana Beograda, Srbije i cele svetske javnosti. Ovo je Milan Nedeljković, u potpisu organizacija sindikata Kolubara - površinski kopovi, predsednik.
Kada ovi iz sindikata Kolubara, koji su i te kakvu nadu polagali u vas 5. oktobra, pišu ovako o vama, nemojte onda da se čudite što vas opozicija ovde obara u parlamentu, što SRS, znajući šta radnici misle, iznosi samo ono što jeste, jer mi ništa nismo rekli što u Srbiji ne postoji. Posledice su vidljive, a vi govorite stalno o nekom vremenu šta ste vi nasledili. Ponovo vam kažem, ako mislite i ako ste mislili da nešto ne možete da ispravite, nije trebalo da se prihvatite tog posla, a ako ste se prihvatili, onda morate da govorite samo o svojim rezultatima, a ti rezultati se odmere, ovde su pozitivni, ovde su negativni, pa šta pretegne, toliko vredite.
"Ne mirimo se sa činjenicom da smo mi radnici Kolubare - površinski kopovi upravo ona snaga koja je omogućila gospodi iz Vlade Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova da izda naredbu da se biju i omalovažavaju radnici na ulicama glavnog grada. Kada smo gospodu na vlasti birali i podržavali nismo se nadali da će njihova pravda i demokratija da se odslikava po leđima radnika. Ona narodna - da što je veća demokratija, to je pendrek sve duži, samo govori o mudrosti srpskog naroda i činjenici da se kroz vekove vlast nije mnogo promenila.
Ukoliko premijer i Ministarstvo unutrašnjih poslova imaju časti i dostojanstva, očekujemo u toku današnjeg dana njihovo javno izvinjenje radnicima i građanima Srbije, da bar tu jednu mrlju speru sa svoje političke biografije ili da kao moralni čin izađu pred Skupštinu Srbije i javno podnesu ostavke."
Ovo su raznorazna pisma onih koji više ne znaju gde će, čija su prava zloupotrebljena, koji su potpuno demoralisani i onemogućeni da svoja prava zaštite i nije čudo što nama poslanicima stižu pisma, faksovi i molbe da to iznesemo u javnost kako bi barem bilo za nauk onima drugima.
Dakle, počeli smo oko ministra finansija i realne ekonomske politike, i ja sam tu realnu ekonomsku politiku povezala sa rezultatima, odnosno očekivanim rezultatima zakona o izgradnji, odnosno zakona o planiranju i izgradnji, jer se od njega očekuju najveće pare u budućih nekoliko godina.
Svi znamo da je skoro dve godine pripreman ovaj zakon o planiranju i izgradnji, koji je trebalo da zameni četiri ranije važeća zakona: zakon o izgradnji, zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinskih, odnosno upotrebnih dozvola za određene objekte, a poznatiji kao zakon o legalizaciji. Dakle, legalizacija nije ništa novo što je ova vlada omogućila građanima, postojala je mogućnost i ranije da se sa legalizacijom počne i da se legalizacija odvija. Zbog nedostatka nekih podzakonskih pravnih akata to baš i nije išlo kako treba.
Pored toga, najavljivano je da će se pored ostalog potpuno reformisati sistem prostornog i urbanističkog planiranja, sistem gazdovanja građevinskim zemljištem, pojednostaviti postupak pribavljanja građevinskih dozvola, maltene biće dovoljan poziv telefonom nadležnoj opštinskoj službi, a povrh svega na dobrobit naroda srpskog omogućiti gotovo besplatna legalizacija bespravno izgrađenih objekata.
Kada ste govorili o legalizaciji niste uopšte spominjali koliko će ta legalizacija da košta. Ispalo je da košta previše. Sada ću ja da podsetim i vas i građane koliko to košta. Pre svega, troškovi kod samog prijavljivanja i podnošenja zahteva za legalizaciju, prethodni troškovi koji se moraju odmah, bez odlaganja izmirivati daleko pre nego se dođe u poziciju da se legalizacija odobri i da se plaćaju naknade o kojima je bilo reči, otprilike izgledaju ovako: geodetski snimak 6.500 dinara; upis u katastarski plan 3.500 dinara; kopija plana katastarske parcele 1.500 dinara - u najvećem jeku reklamiranja legalizacije u Beogradu je ova naknada udvostručena, a to se dešava i u svim drugim davanjima za potrebe legalizacije. Zatim, upis prava u zemljišne knjige 250 dinara; izvod iz zemljišnih knjiga 100 dinara; uverenje o promenama korisnika na parceli od nacionalizacije do danas 1.750 dinara; izvod iz urbanističkog plana 3.850 dinara za minimalnih 30 m2, pa do 67.500 dinara; stručne usluge rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu minimalno 500 evra. Ovo narod jako boli, da znate, danas. Projekat izvedenog objekta - od tri do pet evra po metru kvadratnom; pa sada vidite, najmanje 100 kvadrata kuće koliko je to. Prijava objekta za legalizaciju - od 250 do 1.750 dinara. Takse za prepise, fotokopije i eventualne troškove vođenja drugih upravnih i sudskih postupaka nisu uračunate. Jedino se zna da se moraju odmah plaćati, a iznos je neizvestan.
Pod geslom da legalizacija bude lakša, građanima se gromoglasno obećava plaćanje na poček. Sve ovo što je napred nabrojano nije na poček nego odmah, a to što je na poček pod ozbiljnom je sumnjom. Nema niti jednog akta sa nivoa Republike kojim bi se opštine obavezale na obračun što je bespravni graditelj ranije uložio u komunalno opremanje građevinskog zemljišta. Plaća se dva puta za istu stvar.
Evo primera: recimo, platite legalizaciju ako imate neizgrađeni objekat ili rekonstruisan bez dozvole ili dograđen, svejedno, platite državi ovo što treba, mada ste jednom već platili, nije bitno, recimo da i ovo drugi put platite, a prolazi gas kroz vašu ulicu. Onaj što je dobio pravo za uvođenje gasa kaže 2.000 evra po domaćinstvu. Vi opet morate, ako hoćete gas, a kažu struje nema i struja ne treba da služi za grejanje i nigde u svetu ne služi za grejanje, dati iz svog džepa 2.000 evra ako hoćete da pređete na gas; a gde je onda obaveza države da vam potpuno infrastrukturu obezbedi. Šta je za vas infrastruktura? Ako nije put, voda, kanalizacija, telefon, ako sve to moramo sami da platimo ako hoćemo priključak, kome mi dajemo onda ove pare? Kojoj debeloj guski mi mažemo noge, a nemamo sa čim?
Odakle narodu ovolike pare i ko je procenio da za milion objekata može da uzme 10 miliona evra, milijardi, ne znam, za mene su milijarde pojam i milioni takođe. Deset milijardi evra, a otkud vam ideja da narod ima te pare. Nema. Mislite na otplatu? Mi sve kupujemo na otplatu. Mi dotrajale uređaje za domaćinstvo kupujemo na otplatu, odeću kupujemo na otplatu. Decu šaljemo na ekskurzije i plaćamo u ratama. Šta je vama, ljudi, vi kao da ne živite u ovoj državi. Zato smo mi srpski radikali skupili (a ja vam danas nisam donela, ali doneću vam sutra) za nepunih 10 dana širom Srbije 170.000 potpisa građana koji su protiv ovakve legalizacije, jer ovo je nasilje.
Ovo što ste vi zamislili da uradite, to je apsolutno nasilje. Građani, naravno, nisu ni verovali da će ovo sve biti džabe kada ste počeli da pričate o legalizaciji. Verovali su da nešto moraju da plate, znali su, a koliko, vi ste ostavili lokalnoj samoupravi da odlučuje koliko. Zato smo vas mi, kada je zakon ovde bio u proceduri, upozoravali da ne treba da ostane to pitanje nerešeno. Mi ga moramo rešiti ovde u parlamentu i da građanima kažemo šta će im taj zakon doneti. On se ne bavi samo legalizacijom, on ima samo četiri člana posvećena legalizaciji. Sve podzakonska akta, a još 30 treba da se donese.
Zašto ne kažete u javnosti koliko je to zahteva podneto? Gde mi je onaj ministar za građevinu? Pobegao. Doći će on sutra sa svojim podacima.
Pre svega, građani ne podnose zahteve za legalizaciju. Ni 10% od onih koji bi želeli i koji bi morali da legalizuju svoje objekte ne podnose zahteve za legalizaciju. Šta ćete da im radite? Ne možete im ništa. Šta ćemo mi da radimo? Mi im kažemo - nemojte da podnosite zahteve, jer ova vlast odlazi i nećete pod tim uslovima legalizovati svoje objekte. Sada vi možete da kažete - vi pozivate građane na neposlušnost. Jeste, kažem ja, što da ne, i gospodin Živković pozivao je građane da ne plaćaju struju i da bacaju račune u onu burad po Nišu, pa uništio elektroprivredu izgleda na taj način, pa ste doveli sada u situaciju elektroprivredu da morate te kredite da uzimate da je sređujete i oporavljate. Ako je on mogao da poziva na građansku neposlušnost, što mi ne možemo da kažemo građanima - imajte još malo strpljenja, nemojte da tražite legalizaciju. Ako slučajno dođu da vam ruše objekat, svi iz komšiluka se okupite i ne dajte, solidarišite se i mogu - šta; ništa ili kako bi naš narod rekao - da vam pljunu pod prozor.
To su ti neefikasni zakoni koje vi donosite ovde, misleći da radite nešto radikalno, misleći da nešto prevarite narod, da nešto pokradete još što može da ima u narodu, ali ne može. Koliko su građani poverovali u ovako neozbiljno i olako obećanu brzinu i za džabe legalizaciju bespravnih objekata i koliko su verovali ministru, a to je ovaj nasmejani gospodin bez brkova, iako je postao ministar sa brkovima? Po procenama ozbiljnih institucija do sada, a na isteku zakonskog roka, evo sada smo blizu toga, prijavilo se negde oko 15% bespravnih graditelja.
Podaci koje nadležno ministarstvo servira sredstvima javnog informisanja predstavljaju obmanu, kao što je i legalizacija obmana po sistemu na lak i brz način uzeti građanima pare i napuniti budžet, jer su donacije "prijatelja" sa Zapada presahle. Evo primera objavljenog u "Politici" od 18. oktobra 2003. godine, a podaci se odnose na broj prijavljenih za legalizaciju do 10.10.2003. godine: Novi Beograd, broj bespravnih objekata 1.000, a broj prijavljenih 2.547. Znači, preko 1.500 građana se prijavilo bez potrebe. Nemaju objekat, ali nisu mogli da odole nasmejanom ministru iz spota, onom bez brkova sa šlemom.
Isti slučaj je i sa Čukaricom - broj bespravnih objekata je 3.000, ali se za legalizaciju prijavilo 5.290. Vračar - broj bespravnih objekata 411, ali ih se prijavilo 780. To ministar kaže. Odakle sada ti bespravni objekti, niko živ ne zna da oduzme 411 od 780. Video bi za koliko je izneo neistinu, da ne kažem slagao. Sopot nema nijednog bespravnog objekta, ali se prijavilo njih 70. Verovatno ministar Vlahović sa svojom familijom, hajde da popunimo broj, da može ministar Šumarac da kaže da je počela legalizacija i u Sopotu. Smešno.
Vratiću ja ministra na još neke stvari ovde. Pored ovoga što je građane najviše interesovalo, a to je koliko to, gospodo, košta? Promašaji koji se tiču prostornog i urbanističkog planiranja, to su sve efekti vaše vlasti. Vi hoćete izveštaje, evo ja ću da podnesem izveštaj šta je ministar Šumarac od kada je postao ministar uradio i kako to građani doživljavaju i koje probleme u životu imaju zbog ovako nakaradnog zakona. Ukinut je prostorni plan Republike, pri čemu niko nije rekao zašto. Da li nije valjao, da li je trebalo da izgleda drugačije, pitaj boga oca, uglavnom uveden je neki novi planski akt za republički nivo, koji se zove Strategija razvoja. Znači, nemamo više planski akt. Imamo Strategiju razvoja, samo što nije obrazložio uopšte kakav je to akt, kakva je njegova pravna priroda, a isto važi i za šeme prostornog razvoja.
Pazite, u zakonu nađete naziv - šema prostornog razvoja; imali ste neki planski akt, sada imate šemu prostornog razvoja. Prosto da se čovek nasmeje. Posebno je nerazumljivo propisivanje da sve ove akte izrađuje ministarstvo kao državni organ uprave. Za očekivati je od zakona da stvori normativno-pravne uslove da država i opština, pošto je i ona državni organ, organ uprave, radi svoj posao, a da se izradom stručnih dokumenata bave stručne institucije.
Osnovana je Agencija za prostorno planiranje, kojoj je jedino ime, da se zaseni prostota, evropeizirano, a u stvari se radi o dosadašnjem Republičkom zavodu za prostorno planiranje. Znači, ono što je radio ovaj zavod sada treba da radi ova agencija, ali pošto smo navikli da samo osnivamo agencije, hajde da promenimo ime, ali da vidimo šta radi sada ta agencija.
Agencija je osnovana mimo imena i statusa utvrđenog u zakonu koji je nagoveštavao najstručnije kadrove, jer treba da rade na najsloženijim i najodgovornijim poslovima u ovoj oblasti, i na čelo Agencije dolazi čovek bez ikakvih stručnih referenci, sa nedavno završenim pripravničkim stažom. To vam je postalo pravilo u vašoj vladi. Svi pomoćnici možda imaju godinu dana staža, možda nemaju, po 10 godina su studirali, ali su savetnici ministara. To vama ništa ne smeta i zbog toga ste vi devalvirali i zvanje savetnika i etiketu eksperta, jer ako je neko ekspert iza njega stoji nauka, iza njega stoji naučno delo u određenoj oblasti, iza njega ne stoji samo diploma.
Ne mogu ja za sebe zbog toga što sam diplomirani pravnik i imam to zvanje da kažem da sam ekspert za pravne nauke. To bi bilo smešno. Gospodine ministre, vi i ja smo potpuno ravnopravni što se zvanja tiče, vi drugih nauka doduše, ali vi sebe zovete ekspertom. Tako isto i gospodin Šumarac smatra da je ekspert za ovo, upropasti potpuno urbanizaciju i građevinu u Srbiji.
Šest meseci je od donošenja ovog zakona, i to je trećina roka u kome svi ovi zatečeni prostorni, urbanistički planovi treba da se preispitaju. Šta se dešava? Da li ministar može da da podatak koliko postupaka je do sada započeto (ovo su konkretna pitanja), pošto nijedan nije završen - sigurno ima podatak - a posebno koliko postupaka za preispitivanje planova koje je donela Republička skupština je pokrenulo Ministarstvo, jer to je njegova nadležnost.
Da vidimo šta je uradio. Ministarstvo nije stupilo u obavezu 13. maja ove godine, kada je donet Zakon o planiranju i izgradnji; njegove obaveze su postojale i ranije. Šta je konkretno u oblasti prostornog planiranja i urbanizma učinjeno, koji planovi su doneti, šta je urbanistička inspekcija uradila, šta se dešava u nacionalnim parkovima i šta se dešava u drugim prostorima pod nadzorom države? Da vidimo konkretno ono što vas zakon, ministre, obavezuje da uradite, da li ste uradili i kakav ste haos stvorili na ovaj način.
Što se tiče građevinskog zemljišta, u važećem Ustavu Republike Srbije građevinsko zemljište postoji, ali u vašem zakonu ono više ne postoji. Da li je to ministar prevideo namerno, ignorišući Ustav, što ne bi bilo prvi put, mnogo puta smo vas upozoravali. Ova odredba zakona vam nije u skladu sa postojećim ustavom. Morate da sačekate prvo da se to promeni, pa onda da ovo radite. Vi to jednostavno ignorišete i terate svoje ili donosite jedan zakon, a ne kažete da taj zakon nije u skladu sa nekim koji je leks superior u odnosu na njega.
Jednako pogubno je i jedno i drugo i potpuno ga diskvalifikuje kao ministra, jer nova je kategorija javno građevinsko zemljište. Bilo je za očekivati da antipod tome bude neko tajno zemljište, ali smo dobili -ostalo građevinsko zemljište. Dakle, sada nemamo gradsko građevinsko zemljište, imamo ovo javno, imamo ono ostalo, a za tajno ćemo tek da saznamo kada budemo saznali gde imate vikendice, kuće i sve ono do čega ste došli na nezakonit način.
Pored obaveze plaćanja naknade za korišćenje i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta uvedena je i zakupnina. Očigledno da je došlo do lošeg i neznalačkog prepisivanja nekih zapadnoevropskih zakona, i na to smo vas takođe upozoravali. Čitano je i englesko i francuski štivo, ali očigledno je nedostajao prevodilac. Trebalo bi objasniti korisnicima građevinskog zemljišta u državnoj svojini zašto odjedanput umesto dve plaćaju tri naknade za zemljište. Eto, ministre, još jedno pitanje za vas, pored toga zašto ste obrijali brkove, jeste i zašto se plaćaju tri naknade za zemljište.
Preče pravo gradnje, kao jedan vid kompenzacije za oduzeto pravo svojine na nepokretnosti, više ne postoji. Nema više prečeg prava gradnje. Šta je sa onim nerealizovanim prečim pravom gradnje? Šta sa onima koji nisu realizovali to svoje pravo? Da li su ona, i po kom osnovu, ukinuta, a ako nisu ukinuta kako će se ostvarivati?
Ja ovde samo govorim ono što ovaj zakon ne reguliše ili nakaradno reguliše ili ne daje odgovore na određena pitanja koja stvaraju konfuziju, a ovo su za mnoge životna pitanja. Obaveza je ministra da prati primenu Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na građevinsko zemljište, bez obzira na to što su nadležnosti za uređivanje i obezbeđenje korišćenja građevinskog zemljišta prenete na opštine. Na koji način Ministarstvo prati primenu i kakvi su rezultati? Koja je opština razgraničila javno od onog ostalog, da ne kažem tajnog zemljišta?
Gospodin ministar je ne znam iz kojih sredstava, valjda iz onih sredstava - ostale namene, u budžetu planiranih za njegovo ministarstvo, platio veliki broj reklama reklamirajući ovu legalizaciju i ovaj svoj zakon, sve vam je sada kao na dlanu, nosio je onaj šlem, lepo se slikao, ali je više reklamirao sebe nego legalizaciju, jer mu se reklama apsolutno nije uklapala, odnosno nije dovela do željenih efekata. Dok smo skupljali potpise, počevši od Beograda i svake opštine u Srbiji, protiv legalizacije, kako odemo u neko bespravno naselje da prikupimo potpise tako ministar Šumarac ide za nama i nagovara građane da se prijave za legalizaciju i preti da će srušiti objekte. Takođe i u Kaluđerici, evo dobacuju mi moje kolege, da podsetim građane.
Namera je bila jasna, doneti jedan ovako konfuzan zakon koji ne može da se primeni, početi sa naplatom legalizacije, a ne donose se podzakonski akti; još onda nam je ministar rekao da će trebati bar još 20, 30 da bi mogao da se sprovodi i da bi oni ljudi koji u opštini operativno rade znali kada i na osnovu čega mogu da legalizuju neki objekat; to još uvek niko ne može da uradi, jer nije potpuno zaokružena ta pravna forma, pa onda sve ostalo.
Međutim, odziva za legalizaciju nema, gospodine ministre, neće ni biti i nemojte da plašite narod da ćete ih rušiti, jer će se oni međusobno pomagati, i to ne zbog toga što ne poštuju državu ili zakon, nego zbog toga što su teškom mukom stekli to što su stekli i zbog toga što nemaju odakle da vam plate. Zato što se vi uopšte ne razumete u svoj posao, jer ste predložili jedan zakon koji može da bude neki udžbenik ili seminarski rad, ali da bude zakon sa jasnim pravnim normama i pravnim posledicama, to nikako nije mogao da bude.
Zbog čega je ovaj zakon loš i zbog čega je do bespravne gradnje došlo? Da ste to analizirali verujem da nikada ne biste pristupili donošenju i predlaganju ovakvog zakona, niti bi većina glasala za takav zakon, jer bi poštovala činjenicu i istinu da su ti isti građani koji su izgradili bespravne objekte najmanje krivi za to što su ti objekti bespravni i da sada ne treba da budu naknadno kažnjeni. A, imali smo i one vaše predloge da ko god uključi mešalicu i počne nešto da zida, ako nije dobio dozvolu, makar to bilo i doziđivanje terase, kapije ili ograde, pošto se i za to uzima građevinska dozvola, može da ode u zatvor.
Ko je to u Srbiji otišao u zatvor zbog toga što je počeo bespravno da gradi? Nije niko, ali vi ste mislili da tako treba da piše u zakonu, znajući unapred da zbog nečega takvog nećete smeti da bilo koga odvedete u zatvor, jer smo vam još onda objašnjavali da je investitor jedan, onaj koji neposredno gradi je drugi i hoćete li babu od 70 godina na koju se vodi kuća i koja nešto dograđuje, a u stvari njen sin dograđuje i fizički on to radi ili onaj majstor koji je došao da radi, koga ćete od te trojice vi u zatvor na, koliko beše, godinu dana ili na tri godine, Vjerice, na tri godine.
Prvo, razlozi za bespravnu gradnju su ti što je preko dve trećine objekata izgrađeno na zemljištu na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi i to traje i dalje, to je razlog da se od ovih milion objekata veliki broj neće moći legalizovati dok se ti imovinsko-pravni odnosi ne reše. Za njihovo rešavanje potrebno je više meseci i ako se vode postupci pred sudom više godina. Shvativši da nije napravljena dobra procena, a ko da je napravi, s obzirom na sastav komisije za izradu zakona, ministar je u javnosti svojevoljno derogirao ovu zakonsku odredbu i upućivao građane da im ne treba dokazno pravo na zemljište. Tu ste mnoge građane slagali, ministre, rekli ste, javno ste to iznosili, da im ne treba dokaz o pravu na zemljište. Zašto onda tako nije propisano zakonom u ono vreme dok se dve godine govorilo o ovom zakonu, pričalo se jedno, a zakon je posle sasvim drugačije određenu oblast regulisao.
Za geodetsko snimanje objekta potrebno je angažovanje ovlašćene firme, a jedan dan za snimanje jednog objekta. Da li vam je palo na pamet ili onome ko je radio zakon da izračunate odnos između broja objekata, broja ovlašćenih firmi i broja potrebnih dana da se obavi geodetsko snimanje? Oni koji su to tražili znaju koliko se čeka, pa su se onda ovi u opštinama dosetili, pa privatne geodetske agencije koje to rade, pare se lepo dele i država opet ima najmanje koristi, a vi ste hteli da država profitira iz svega toga.
Gledam da malo preskočim, a pravo da vam kažem ja imam čitav elaborat o urbanizmu i ministru, jer tolika je ozlojeđenost građana i na svakom mitingu kada spomenemo legalizaciju i ministra Šumarca - ovacije. Kažu građani - lopovi. Tako viču i ja hoću da upozorim ministra kako građani doživljavaju ovaj zakon, ono što je on uradio i ono što je govorio da će da uradi i ne mogu da dozvolim da građani po ulici viču - lopovi, lopovi, a da ja gospodina ministra na to ne upozorim.
On ima mogućnosti da se odbrani i da dođe ovde, da kaže da nije istina, a Boža Đelić ne znam šta radi. Božu više ne spominjemo uopšte. On nije sada aktuelan. Sada je ministar Šumarac za legalizaciju i svi znaju da, što se poreza tiče, više niko nema na šta da plaća porez. Radnje se pozatvarale, porez na imovinu i imovina sve manja. Tu možemo da budemo sve lakši i lakši i ministar Đelić više uopšte nije interesantan za široke krugove. Sada je ministar Šumarac i polako zaslužuju pažnju još neki, naravno svako na svoj način. Neko aferama, neko svojim radom u ministarstvu, stručnim ili nestručnim, to već javnost posle procenjuje.
Pošto vi, gospodine ministre, svojim najvećim rezultatom smatrate donošenje Zakona o planiranju i izgradnji, drugo ništa nije ni urađeno, a sudeći po zakonu bilo bi bolje da ni to nije urađeno. Ministar je, sudeći po njegovim potezima, bio zadužen za zbunjivanje i zastrašivanje građana. Najpre je pretio krivičnim delima i kaznama zatvora za sve koji u bilo kojoj ulozi učestvuju u bespravnoj gradnji, a zatim velikodušno najavi amnestiju za bespravne graditelje. Niko ga nije naučio da se može amnestirati samo onaj koji je već kažnjen za učinjeno delo.
Prvu reakciju na katastrofalno loš zakon, izraženu u vidu potpuno privatne knjige, nekog komentara, koji je pozivao građane, pravna i fizička lica da knjigu ne čitaju, to sam čitala u novinama, neko je neki komentar ovog zakona dao, pa je gospodin ministar prozvao tog nekog i čini mi se da je taj neko iz ministarstva dobio otkaz. Valjda je to bio neki savetnik ministra, žena je u pitanju.
Interesantno je da se sada Ministarstvo usuđuje da na ovako jasan zakon objavljuje komentar zakona. Ministra niko nije imao da nauči kako ministarstvo ne treba da komentariše i da tumači zakon koji je on predložio, niti je nadležno za tako nešto, pogotovo ne ako je zakon potpuno jasan. Šta će komentar zakona? Ne znamo ko vam radi taj komentar zakona. Kada on bude izdat, mi ćemo se malo pozabaviti njim.
Znate, mi poslanici, pored toga što radimo ovde u parlamentu po dnevnom redu koji vi predlažete, na zasedanjima koja su, ako su vanredna, po vašem predlogu dnevnog reda, primamo građane ovde, u zgradi Narodne skupštine, koji dolaze sa raznoraznim problemima i sve što nam kažu, mi smo dužni da zapišemo, da analiziramo i da vam to iznesemo. Ovo je unekoliko bilo što se tiče Ministarstva građevina. Nisam mislila danas da se time bavim, ali sam morala.
Zbog one realne ekonomske politike, da se vratim na gospodina Đelića. Ako se realna ekonomska politika svodi na otimanje ovih deset milijardi evra, onda je to, bogami, potpuno promašeno, gospodine Đeliću. Unapred vam kažem, sledeći je gospodin Domazet, to ćemo da ostavimo za ponedeljak. Dozvoliću gospodinu Đeliću da mi replicira, jer ja najviše volim kada on dođe za ovu govornicu, najviše poena SRS dobije kada gospodin Đelić govori, jer narod to najbolje razume i vidi koja je to katastrofalna razlika između ministra finansija i poslanika SRS. Poslanici ne govore paušalno, govore egzaktno, potkovani podacima, a ministar vodi, uglavnom, jedan govor kao što je nekada mogao na mitingu da drži. Nama je ovde interesantno, pravo da vam kažem, malo da razbijemo monotoniju, ali nisam sigurna da građani to više od vas očekuju.
Od vas sada očekuju konkretne poteze, ali najviše očekuju od nas, da vas pobedimo ovde u parlamentu, da imamo 126 glasova protiv ove vlade. Da li ćemo imati, zaista ne znam, ali sam sigurna da vi nećete imati 126 koji će biti iza vas, a da ćemo vas pobediti na predsedničkim izborima, to sam ubeđena i zato najavljujem sutrašnji miting u Zrenjaninu u 15,00 časova, da i Zrenjanincima objasnimo sve ono što ovde nismo stigli da objasnimo.