Dame i gospodo narodni poslanici, današnji dnevni red je apsolutna propast i krah onoga što radi Zorana Mihajlović na mestu potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a bagami i ozbiljan poraz Vlade Republike Srbije koja dozvoljava da još uvek Zorana Mihajlović sa recitacijom koju ima, bude ministar u ovoj Vladi.
Mi danas imamo na dnevnom redu, na primer zakone, ovaj koji se odnosi na planiranje i izgradnju, menja se 14 put. Otkad je Zorana na vlasti, ovo je osma izmena. Da li neko normalan može da misli da ovakav zakon može imati ikakvu svrhu i da ovakav zakon može išta da znači.
Plovidba i luke menjaju osam puta. Vazdušni saobraćaj šest puta. Prevoz u drumskom saobraćaju pet puta. Izgradnja za stanove za pripadnike službi bezbednosti za godinu i po dana tri puta. Ovo je zaista neverovatno, a posebno je problem što su posledice donošenja ovakvih zakona katastrofalne za sve ljude koji žive u Srbiji, a da ne kažem ovaj Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata, opet leks specijalis.
Ovo je neverovatno i nije prvi put da mi, od Zorane Mihajlović, dobijamo, a vi to prihvatate i glasate za to, leks specijalis, kroz koji se, na jedan potpuno ne zakonit način tretira eksproprijacija zemljišta, kao da nemamo zakon o eksproprijaciji, a imamo. Ali, jednostavno Zorana Mihajlović, zapravo kroz ove zakone pokazuje svoju pravu ulogu u Vladi.
Ovo što ona radi je, klasična špijunaža, jer ako neko donese, ne znam koliko puta promeni Zakon o legalizaciji, sada ga zove, valjda Zakon o ozakonjenju i kaže da će do 2023. godine, sve morati da se legalizuje, a sve što se ne legalizuje biće porušeno, a ništa nije urađeno, zakon je takav da ne može, gotovo ništa da se legalizuje i ništa se ne legalizuje.
Dakle, svesno je išla na to da što je moguće više objekata bude porušeno i naravno da onda, kada dođe do rušenja, da se onda sa lokalnim funkcionerima, koji uzimaju pare i koji će uzimati, i koji sada uzimaju pare, tali kao što je to inače navikla.
Zorana je, dakle, blokirala legalizaciju objekata, kao što je blokirala rad katastra, pa smo onda imali skoro godinu dana da katastar u Srbiji uopšte nije funkcionisao.
Kada su u pitanju ove eksproprijacije, koje su na dnevnom redu, jednom i od ovih zakona, a već su bili u dnevnom redu, onog leks specijalisa, onaj deo autoputa Preljina – Pojate, mi smo tada rekli šta će se desiti, kao posledica tako lošeg zakona, ali naravno niste nas slušali i posledice imamo sada na delu.
Strašne se stvari dešavaju na trasi, tog auto-puta. Menja se namena zemljišta građevinskog u poljoprivredno, da bi ljudi dobili manje novca, niko živi ne zna kuda mu tačno prolazi ta trasa, mnogi ljudi nisu saglasni sa cenom koja se nudi za eksproprijaciju, ali im se na silu ulazi u njihove parcele, nije rešen problem onog dela Moravskog toka, zbog onih parcela koje su nestale, zbog krađe šljunka i peska, iz Morave.
Dakle, nije urađeno ništa, a poseban problem su zgrade. Recimo, na ovom delu koji nije baš na ovom auto-putu, ali je recimo objekti na putu za Batočinu.
Nemate odgovor na pitanje, šta će da rade i kako će da žive u svojim kućama, ljudi kojima taj put za Batočinu, prolazi 80 centimetara daleko od kuće, a te kuće nećete da rušite, već ih ostavljate da neko živi, faktički na auto-putu, a čak su im i ulazi od tih njihovih porodičnih kuća, okrenuti ka putu i onda o svom trošku moraju da okreću ulaz na drugu stranu itd. Ali, opet kako mogu tu da žive?
To vas, naravno ne interesuje. Vi zakone, ja sam radila isključivo pravničke poslove, više od 20 godina, kao diplomirani pravnik i nemam pojma koliko sam zakona pročitala i primenjivala.
Na funkciji narodnog poslanika sam pročitala stotine ili hiljade, valjda zakona, ali ovakve tekstove zakona, kakvi su ovi vaši, inače kakvi su predlozi zakona koje ovde, Zorana Mihajlović predstavlja, ja mislim da niko živi nije video. Tu nemate pravnu normu, to je opisivanje, to je ćaskanje kroz pravnu normu, to je ako ne bude ovako, biće onako.
Nemate jasnu, preciznu i konciznu pravnu normu da znate šta je tačno propisano i šta ćete sutra da primenjujete i mene, zaista čudi da kolege pravnici i koji podržavaju Vladu, ne reaguju kod Vlade da se ne donose ovako loši zakoni i formalno loši. Suštinski loši, što je još gore, ali formalno loši, formalno ne liče na zakonski tekst.
Zorana Mihajlović se i malo pre, inače ima običaj da se hvali sa 350 kilometara auto- puta itd.
Znate, dobro je napisao naš kolega, Vladimir Đukanović, u jednom svojoj kolumni, ne znam čime se ona to hvali, jer da se nije Vučić lično zauzeo, tih auto-puteva i koridora, svakako ne bi bilo.
Ali, evo ja odajem i odajmo priznanje Zorani Mihajlović, njen doprinos je ovaj put Preljina – Pojate, ali to košta državu Srbiju ukradenih 300 miliona evra, za posao koji je dala „Behtelu“.
Da li Zorana Mihajlović ima odgovor, kako se desilo ovo što je ovih dana aktuelno, kako se desilo da se opljačkaju građani na naplatnim rampama, da im se umesto 300 dinara, uzima 1800 dinara, na delu auto-puta itd? Kako je moguće kod tako savršenog mozga da se dešavaju ovakve stvari, koji su ozbiljan problem? Na stranu to što ste povećali cenu putarina, kada ste otvorili koridore, nego još i ovo.
Zakon o planiranju i izgradnji, izuzetno je važno da se kaže donosi se iz jednog jedinog razloga, donosi se da bi se mogle postavljati male hidroelektrane uz građevinsku dozvolu bez planske dokumentacije.
To je ta caka, koja se krije u ovom zakonu a naravno, nije to ništa čudno. Treba da se podsetimo da su male hidroelektrane počele da se grade i da se planira njihova gradnja upravo u vreme kada je Zorana Mihajlović bila ministar za energetiku.
Ovo je kasnije samo nastavak i sada, građani Srbije treba da znaju da su džabe branili svoje reke od ovih investitora za male hidroelektrane, sad će ti ljudi dolaziti sa građevinskim dozvolama, jer će ih moći dobijati, onaj ko da više, i moći će , naravno bez ikakve planske dokumentacije da dobije takve dozvole.
Da se razumemo, pre svega, radi javnosti, mi u SRS, nemamo ništa protiv gradnje mini hidroelektrana, i svih tih mogućnosti korišćenja obnovljivih resursa, ali mi mislimo da to treba i te kako planski da se gradi, da nijedna mini hidroelektrana ne sme da ugrozi nijednu porodicu, nijedan deo nekog naseljenog mesta, nijedno naseljeno mesto, nijedan deo opštine, jer postoje delovi reka na kojima to može da se radi, ali to mora da se radi planski i to mora da se radi, ne ovako kako će sada ovaj zakon da uradi, na osnovu zakona da se uradi, da će se te dozvole dobijati tamo gde nekome padne na pamet.
A znate li zbog čega to rade? Ovi Zoranini kompanjoni, koji su ovo započeli dok je ona bila ministar energetike, njima se ne isplati da grade mini – hidroelektrane, daleko od naseljenog mesta, jer treba provesti infrastrukturu, a to košta, a ovako, lepo unište jedini izvor, jedinu vodu u nekom selu ili nekom delu neke opštine, i baš ih briga, prikače ih sve na infrastrukturne objekte, a to što ljudi više neće imati trunke čiste vode, na teritoriji te opštine, to svakako nije briga ni Zoranu ni ove njene kompanjone.
Ovih dana se aktuelizovala priča o Zorani Mihajlović, o svemu onome što smo govorili mi godinama unazad o njoj, kada je ona ovde iznosila da mi imamo nešto protiv nje i da mi srpski radikali ne bismo imali šta da pričamo, zamislite, Zorane Mihajlović, ali sve ono što smo mi govorili, dakle, ispostavilo se da je apsolutno tačno.
Pitamo Zoranu Mihajlović, pitamo pre svega Anu Brnabić, pitamo sve vas, drage kolege, koji ćete glasati za Zoranine predloge, šta je i kakav je odgovor Zorane Mihajlović na optužbe Miroljuba Jeftića, direktora infrastrukture Železnica, koji je u prvom javljanju kod tužioca rekao da je tačno da je dobijao mito u vezi sa eksproprijacijom, naravno opet eksproprijacija, jer se uglavnom sve radi uz mito i na trasi brze pruge i da je deo tih para davao Zorani Mihajlović, odnosno, njenom, kako se to kaže, partneru.
Dakle, nemojte samo da čujemo odgovor: „On je posle tu izjavu povukao ili nije povukao“, jer mi ne prihvatamo odgovor na „majke mi“, nego tražimo da se ovo apsolutno utvrdi, da se apsolutno sve ispita i da vidimo koliko je to Zorana Mihajlović uzela para preko tog Miroljuba Jevtića. A sada vidimo, takođe, da umesto njega hoće opet da postavi neke svoje ljude na njegovo mesto.
Zoranine tašne tri u vrednosti od 10 hiljada dolara, broš od 5.000 evra, privezak od 3.000 evra, to je nešto što je postala urbana legenda i svi živi o tome pričaju, jedino mi nemamo odgovor na pitanje – kako je moguće da neko može toliko novca da troši na takve stvari?
Nismo zaboravili ni krađu sa kartice Ministarstva, kada je Zorana Mihajlović u inostranstvu potrošila negde oko milion i po dinara sa kartice Ministarstva na svoje privatne troškove, na kupovinu kozmetike, donjeg veša. Deo tih para je odmah vratila, a 2015. godine je vratila dug od 895.951 dinar koliko je bila ukrala. E, sada je naravno pitanje – da li bi ona taj dug vratila …
(Predsedavajući: Nemojte tako koleginice Radeta, tu terminologiju, nema smisla.)
Molim vas, nemojte me prekidati. Baš sam lepo …
(Predsedavajući: Moram, moram.)
Ne, ne, ne morate i ne smete. Ne smete i ne morate.
(Predsedavajući: Moram kada takve reči koristite.)
Samo malo, ako neko sa kartice Ministarstva potroši za privatne poslove, za privatne potrepštine, milion i po dinara, kako se to zove? Kako se to zove, ako nije krađa? Kako se to zove? Šta pozajmila, pa vratila je kada su je otkrili. A, evo mi pitamo – da li bi vratila da je nisu otkrili? To je ono što je odgovor na to pitanje.
Naravno, Zorana Mihajlović je jedini član Vlade koji sebi može da priušti svaki dan i frizera i da joj svaki dan dolazi kozmetičar u kuću, stilista i još kaže na jednoj televiziji, hvali se žena da stilista specijalno za nju dizajnira neku suknju, da ta suknja nije za prodaju za druge mušterije, ako neko ipak insistira na takvoj suknji onda je ona mnogo skuplja, nego što su ostale suknje, jer Bože to je stil Zorane Mihajlović.
Da ne mislite gospođo Mihajlović da mi samo govorimo nešto protiv vas, ja moram da vam kažem da mi je pre neki dan bilo tako toplo oko srca kada sam pročitala kako ste vi svoje prstiće utoplili u rukavice od 30.000 dinara, od malih jagnjića, od njihovog krzna. Pogledajte moje rukavice koje su mnogo lepe koje su kupljene na tezgi na Zemunskoj pijaci, za 300 dinara i verujte, tople, čuvaju prste.
I sada kažu zlonamerni – kako nije sramota Zoranu Mihajlović da nosi rukavice od 30.000 dinara, kao da je 30.000 dinara neke pare, jel tako? Pa, to je samo jedan minimalac. Zoranine rukavice, u novcu mesečno na ime, mesečnog grada i na ime minimalca, danas u Srbiji prima 350.000 ljudi.
To je zaista nešto što je neverovatno, nešto što ne dolikuje nekoga ko je na funkciji ministra u državi Srbiji u kojoj se na tom mestu nikako ne može zaraditi toliki novac.
Zorana Mihajlović kaže da ne prima platu u Vladi. Možda i ne prima, ali mi pitamo – gde prima i koja je to plata u Srbiji od koje može ovako luksuzno neko da se ponaša? Takva plata u Srbiji ne postoji, ima Jorgovanka, valjda, i niko više.
Sve to dovodu u sumnju, sve ovo što Zorana Mihajlović radi i sve to samo potvrđuje našu sumnju kada čujemo kako se uzimaju pare za legalizaciju, za eksproprijaciju, evo za eksproprijaciju imamo Miroljuba Jeftića, ne znamo koliko je tačno Zorana uzela preko njega, ali je čovek potvrdio da jeste, pa tek koliko se para uzima za te mini hidro elektrane, mi samo čekamo, a pretpostavljamo da će to pre izbora, svakako da se desi, da bude uhapšena nekolicina lokalnih funkcionera koji besomučno uzimaju pare za legalizaciju, zna se u Srbiji gde to tačno, i čekamo kada oni budu uhapšeni da vidimo šta će oni reći, koliko su oni novca delili sa Zoranom Mihajlović, jer ona je napravila takav zakon da može da se legalizuje samo ono za šta ona, zapravo, da signal.
Generalno, legalizacija je u Srbiji nemoguća, apsolutno nemoguća i sada će, za dve, dve i po godine, ljudi doći u situaciju da strahuju da će po ovom Zoraninom zakonu objekti da im se ruše i onda naravno, šta im ostaje, nego da jadni skupljaju, da vide da daju pare.
Moram da se vratim na rukavice ove od 30.000 dinara, da ne zaboravim, ministar Šarčević, kolega Zorane Mihajlović je rekao da svako može da troši svoje pare kako mu padne na pamet, i naravno, nije to sporno samo kad su u pitanju tačno one pare koje se zarade radom i još je rekao – bolje da kupuje rukavice nego da troši u kafani. Očigledno da gospodin Šarčević ne prati dobro sednice Vlade Republike Srbije, jer da prati morao bi da vidi kako Zorana Mihajlović za ručkove, takođe, vladinom karticom u ekskluzivnim restoranima, sa svojim poslovnim partnerima troši između 150.000 i 200.000 dinara za samo jedan ručak. A to što je slavila svoju slavu sa Skotom, to je onaj što je zaslužan za krađu 300 miliona evra, za „Behtel“, to je tek nešto što, ne zato što ona ne zna šta je krsna slava, pa je slavi u hotelu, to je njen problem, nego zato što se opet postavlja pitanje kako se to može potrošiti, odakle se mogu potrošiti tolike pare kojima se ona razmeće.
Ovo ponašanje i ove skupocene stvari koje svakodnevno gledamo, pre svega, evo i u medijima kod Zorane Mihajlović, što sebi može da priušti samo neki član ili članovi porodice tajkuna ili lopova. Koliko znamo Zorana nije tajkun. Hvala.