Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu člana 27. stav 1. tačka 3. Poslovnika Narodne skupštine. Gospodine Duliću, vi ste danas nastupili, otprilike, slično kao i onoga dana kada ste izabrani za predsednika Skupštine. Tada ste, podsećam i vas i javnost, naravno, protiv Poslovnika, održali jedan monolog, obećali kako će Skupština raditi danonoćno, kako ćemo poštovati Ustav, kako ćemo poštovati obaveze iz Zakona o sprovođenju Ustava. Tada smo vam skrenuli pažnju da niste mogli tako da nastupate.
Sada vam, takođe, skrećem pažnju da niste mogli sami sebe da najavite. Imali ste potpredsednika pored sebe. Trebalo je da gospodin Džudžević sedne tu gde ste vi i da vas najavi kao narodnog poslanika, jer vi možete, naravno, da diskutujete kao i svi narodni poslanici. Vaša objašnjenja koja imate potrebe da date vezano za raspisivanje izbora kao predsednik parlamenta, to je trebalo da uradite na konferenciji za novinare.
Moram da vam kažem da ništa od ovoga što ste rekli, nažalost, nije tačno. Najpre, nismo doneli zakone na koje smo bili u obavezi prema Ustavnom zakonu, u rokovima koje je predviđao Zakon o sprovođenju Ustava.
Izbori koje ste raspisali nisu u skladu sa Ustavom, zato što jeste istina da je samo jedan zakon stupio na snagu, a to je Zakon o izboru predsednika Republike. Ostala tri zakona još nisu stupila na snagu; dva će stupiti na snagu 19. decembra, jer su objavljeni 11. decembra u ''Službenom glasniku'', a Zakon o vojsci stupa na snagu tek 1. januara 2008. godine.
Gospodine Duliću, nisu vas dobro vaši pravni savetnici posavetovali, očigledno. Član 3. Zakona za sprovođenje Ustava, u drugom stavu, predviđa da izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg zakona od zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
Dakle, ovo su kumulativni uslovi, vrlo jasno i precizno definisani ovim zakonom i niste imali ustavnih uslova da raspišete izbore. Meni je ovo vaše obraćanje malopre ličilo na oproštajni govor. Očekivala sam da ćete već sada da kažete da ćete podneti ostavku. Vi ste, doduše, to obećali da ćete učiniti ukoliko Ustavni sud utvrdi da je neustavna odluka koju ste doneli.
Šta su vaši motivi i zašto se žuri Borisu Tadiću i DS, to je vaša stvar, ali morali ste da se potrudite da se zakoni donesu u skladu i u rokovima previđenim Ustavom, da sva četiri zakona stupe na snagu i onda ste tek imali uslove da raspišete izbore.
Naravno, što se tiče SRS i našeg odnosa prema raspisanim izborima, sutra će naša Centralna otadžbinska uprava da donese odluku. Ubeđena sam da će kandidat biti gospodin Tomislav Nikolić.
Još više sam ubeđena da će gospodin Tomislav Nikolić biti i predsednik Republike posle ovih izbora. Tim pre bi mi bilo draže da ste sačekali ove rokove i da ste izbore raspisali u skladu sa Ustavom i u skladu sa Zakonom za sprovođenje Ustava, gospodine Duliću.

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu člana 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Juče sam po istom ovom članu od predsednika parlamenta tražila informaciju o tome koliko je ministar Šutanovac izdvojio novca za pet autobusa kojima je odvezena grupa vojnika iz Topčidera na sinoćni koncert i koliko je, ako su plaćene te karte, sredstava izdvojeno iz Ministarstva odbrane na ime tih ulaznica?
Tražila sam hitan odgovor zato što danas govorimo o budžetu Republike Srbije i naravno da nam je svakako bitno da znamo kako to ministri troše narodne pare, pogotovo pri činjenici da mi ni ovaj put nemamo na dnevnom redu ono što je uobičajeno pre budžeta, završni račun o budžetu za prethodnu godinu. To je nešto što je praksa u civilizovanom svetu, što je ovde zaboravljeno od 2000. godine.
Pošto nisam dobila nikakav odgovor od predsednika parlamenta, iako sam ga zamolila da se informiše kod ministra, dobila sam novi podatak da je nekoliko autobusa išlo i sa Banjice, da su studenti Vojne akademije dobili radni zadatak, da su dobili obavezu da tim autobusima, koje je Ministarstvo platilo, moraju da idu na taj koncert i takođe evo sada pitanje: koliko su i ti autobusi koštali, koliko su i te karte koštale? Studenti Vojne akademije inače kada idu na vojne vežbe ne mogu da dobiju autobuse, pogotovo ne tako luksuzne kakvi su ovi kojima su išli na sinoćni koncert.
Dok su ministri Saveta EU juče raspravljali o Kosovu i Metohiji i doneli strašnu odluku da će Kipar, koji je jedini bio za celovitost Srbije, naterati da mora da se izjasni tako da podrži samostalno Kosovo, kao što je i cela vaša EU to definitivno i otvoreno rekla, mi smo to znali i zato smo odavno rekli da Srbiji ne treba EU. Dakle, dok su se oni na taj način bavili problemom Kosova, naš predsednik je, vidimo u novinama, zapravo predsednik DS, euforično pevao na tom sinoćnom koncertu. Ne znam da li je i njemu Šutanovac kupio kartu.

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Žao mi je što smo do ove informacije došli tek u toku vikenda, što je nismo imali u momentu kada je ovde bio gospodin Dragan Šutanovac, jer se ovo što želim da kažem narodnim poslanicima, a pre svega javnosti, odnosno građanima Srbije, odnosi direktno na gospodina Dragana Šutanovca.
Naime, pouzdano smo saznali da je Ministarstvo odbrane angažovalo od jednog privatnog preduzeća pet autobusa da prevezu vojnike iz vojne pošte Topčider večeras na koncert Miroslava Ilića. Radi stenograma, želim da konkretno postavim pitanje ministru Draganu Šutanovcu.
Prvo, koliko je Ministarstvo odbrane izdvojilo sredstava za angažovanje ovih autobusa? Drugo, da li su karte za sve te vojnike, koji će doći tim autobusima, kupljene ili su poklonjene? Ako su kupljene, koliko je sredstava Ministarstvo odbrane izdvojilo na ime tih karata? Koji je interes Vojske Srbije, koji je interes građana Srbije da se njihova sredstva troše na ovako bahat način?
Da li večeras taj pevač može ili ne može da napuni Arenu, to nije problem ni Narodne skupštine, ni Ministarstva odbrane. Očigledno je da je gospodin Šutanovac zloupotrebio svoju funkciju.
Dakle, ne pitam ga da li je angažovao autobuse, jer to znamo sigurno da jeste, već ga pitam: koliko je sredstava izdvojio za autobuse, dakle za pet luksuznih autobusa od jedne privatne firme, i koliko je sredstava izdvojeno za te karte, ukoliko nisu poklonjene?
Molim vas, gospodine predsedniče parlamenta, da najbrže moguće ovo pitanje dostavite ministru Šutanovcu i da, takođe u najkraćem roku, Narodna skupština i javnost Srbije dobiju odgovor na to.

Pretpostavljam da je ministar Marković odsutan zato što se priprema za zakon o budžetu. Verovatno će nam on i taj zakon ovde predstavljati, pošto niko iz Vlade Republike Srbije nema nameru i to je tako očigledno.
Pogotovo kada su u pitanju ministri iz DS. Ne žele da učestvuju u radu, baš ih briga šta narodni poslanici kažu, oni teraju neki svoj put. I zato mi se čini poprilično besmislenim raspravljati o amandmanima na ovaj zakon kada tu imamo ministra, kada je u sali ministar koji možda ima dobru volju, ali može jedino kao i mi narodni poslanici da raspravlja o tom zakonu, ali ne može u ime Vlade ni nešto dodatno da nam obrazloži zbog čega je neki amandman odbijen, niti može u ime Vlade da prihvati neki amandman. Formalno može, ali valjda je dovoljno odgovoran čovek da se neće upuštati u posao koji mu nije u nadležnosti.
Kada je u pitanju zakon o spoljnim poslovima, govorili smo i u načelnoj raspravi da je ovo poprilično problematičan zakon i sa aspekta samog naslova jer, zapravo, ovaj zakon ne uređuje spoljnu politiku. Mi i dalje, i kada budete usvojili ovaj zakon, nemamo na pravi način regulisanu, niti zakonom jasno preciziranu spoljnu politiku Srbije, jer ovo što je predviđeno u predlogu ovog zakona je otprilike malo proširena sistematizacija Ministarstva spoljnih poslova.
Ovde se uglavnom govori o funkcionisanju službi, o tome ko je sve zaposlen u tim službama, kako se dele resori, a najmanje je onoga što bi zapravo trebalo da bude sadržano u ovom zakonu. Više od dve trećine onoga što je u Predlogu zakona, trebalo bi da bude sadržano u podzakonskom aktu, da to uređuje Ministarstvo, a Skupština Srbije na predlog Vlade da uređuje spoljnu politiku Srbije.
Amandman na član 18, koji sam podnela, odnosi se na dužnosti šefa stalne diplomatske misije. U predlogu člana 18. predviđeno je da šef stalne diplomatske misije obavlja dužnosti u skladu sa međunarodnim konvencijama o diplomatskim odnosima i o predstavljanju država u odnosima sa međunarodnim organizacijama, a naročito, pa je onda nabrojano da predstavlja Republiku Srbiju u stranoj državi, potpisuje diplomatske instrumente i prenosi i zastupa stavove Vlade.
Amandmanski predlog je da prenosi i zastupa stavove predsednika Republike, pa i stavove Vlade, mada ću malo kasnije da objasnim nadležnosti i pročitam iz Ustava nadležnosti i Vlade i predsednika Republike da bi javnost shvatila koliko je ovaj zakon potpuno pogrešno orijentisan i koliko zapravo suštinski nije u skladu sa Ustavom. Ne svaki pojedinačni član, nego suštinski, ceo ovaj zakon je u potpunosti u suprotnosti sa Ustavom.
Ali, naravno, i dalje imamo problem sa Ustavnim sudom i imaćemo ga verovatno dok ministri iz DS ne izdejstvuju da se donesu zakoni koji su njima bitni i hitni. Zbog toga nas predsednik parlamenta požuruje i upozorava: hajde, svi koji imaju po Poslovniku, neka se jave, pa ćemo posle po amandmanima.
Kao da rad po Poslovniku nije rad parlamenta i kao da neko može da upravlja narodnim poslanicima, u smislu da im kaže: tri, četiri, sad – idemo po Poslovniku, pa onda tako prekidamo. Ne, nego ćemo da radimo onako kako mi mislimo da treba da radimo i kad treba da se javljamo po Poslovniku, kad treba da se javljamo po amandmanima, to je apsolutno pravo i obaveza svakog narodnog poslanika.
U stavu 2. istog ovog člana stoji da šef stalne diplomatske misije za svoj rad odgovara, vi ste napisali - ministru, Vladi i predsedniku Republike. Da l' vam se ne čini da je ovo gradiranje malo rogobatno? Ministru, Vladi i predsedniku Republike. Zar nije pravilnije i logičnije - predsedniku Republike, Vladi i ministru? Nije u duhu našeg pravnog sistema, nije logično da se u bilo kom ređanju najpre stavlja ministar, pa Vlada, pa predsednik Republike.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Kažu: Amandman kojim se predlaže navedena izmena neprihvatljiv je. Imajući u vidu to da on po svojoj suštini odgovara rešenju iz Predloga zakona... Ako po svojoj suštini odgovara rešenju iz Predloga zakona, kako je i zašto onda neprihvatljiv? Ovo je potpuno nelogično objašnjenje. Dalje kaže - a posebno zbog toga što rešenje iz Predloga zakona na adekvatniji način uređuje pitanje odgovornosti šefa stalne diplomatske misije u odnosu na položaj i nadležnosti organa, odnosno lica u odnosu na koje se uspostavlja njegova odgovornost.
Namerno sam čitala i Predlog zakona. Ko je mogao da primeti da Predlog zakona na adekvatniji način uređuje pitanje odgovornosti šefa stalne misije zato što on najpre odgovara ministru, pa Vladi, pa predsedniku Republike? Ne znam koji izraz da upotrebim, ovo je po ko zna koji put potcenjivanje inteligencije narodnih poslanika, parlamenta, građana Srbije. Vlada Republike Srbije bolje da nam ne daje nikakve odgovore.
Shvatili su i predsednik parlamenta i Vlada Republike Srbije da mi nećemo da raspravljamo o amandmanima ako nemamo mišljenje Vlade i to je potpuno u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine. Šta se onda dešava? Onda se tamo nekom zaposlenom u nadležnom ministarstvu da i kaže: evo ti ovi amandmani, odgovori bilo šta, napiši po jednu rečenicu, samo da se oni poslanici tamo zadovolje, da nas ne prozivaju po Poslovniku, da bismo mi mogli da završimo ono što smo u nekom roku zacrtali.
Ovo je neozbiljno i neodgovorno. Pretpostavljam da vi koji ste prisutni iz Ministarstva spoljnih poslova ovako neodgovorna i nebulozna obrazloženja niste pisali, da je to pisao neko drugi. Ako jeste, onda ovaj posao loše radite.
Da li su u odgovorima Vlade Republike Srbije učestvovali ovi specijalni pomoćnici iz ekipe ministra Vuka Jeremića? I to je moguće. Ovako nešto može da napiše i onaj pijani Radoslav Stojanović i onaj pijani Gašo Knežević i onaj izdajnik Goran Svilanović. Dakle, od takvih ljudi može da se očekuje svašta. Podsećam vas da je Gašo Knežević, u vreme kada je bio ministar, rekao da on primenjuje nacrt zakona, istina, taj zakon još nije donet i nije stupio na snagu, ali je dobar pa može da se primenjuje. Zaista ne čudi da imamo i ovakva obrazloženja.
Zašto smo mi insistirali na predsedniku Republike u ovom zakonu i u više amandmana smo predložili da predsednik Republike bude u tekstu zakona? Zato što je to nadležnost predsednika Republike. Vi ste ovde i gde treba i gde ne treba ugurali Vladu Republike Srbije, valjda zato što imamo ministra spoljnih poslova koji se šeta po belom svetu, govori otprilike ono što njemu padne na pamet, pa se sećamo da je skoro izneo i neki svoj stav kada je u pitanju KiM, da će Srbija biti širokogruda. Nikad nam nije objasnila, nije ni građanima Srbije, šta pod tim podrazumeva, a pogotovo kako on sme u nekim zvaničnim razgovorima da iznosi svoje mišljenje.
Nadležnost Vlade regulisana je članom 123. Ustava Republike Srbije. U tom članu se kaže da Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom, vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Pitam narodne poslanike, ovde prisutne: da li neko ovde vidi nadležnost Vlade u oblasti spoljnih poslova? Jasno i glasno je napisano u Ustavu Republike Srbije i Vlada mimo toga ne može i ne sme.
S druge strane, u članu 112. Ustava imamo nadležnosti predsednika Republike koji, pod jedan, predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Ovo je bio osnov zbog čega smo mi mislili da je neophodno da i u ovom zakonu i u svakom članu gde ste stavili Vladu treba da stoji predsednik Republike. Jer svi ministri idu po belom svetu, svi ministri komuniciraju sa predstavnicima drugih organa, ali ne može se reći da predstavljaju Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu jer je tu nadležnost Ustav Republike Srbije rezervisao isključivo za predsednika Republike.
Zato mislim da je neophodno da ovde bude prisutan ministar. Pa da smo mu ovako lepo ovo objasnili i pročitali, možda bi on prihvatio i ovaj i ostale amandmane SRS-a. Međutim, u odsustvu ministra predlažem vama, kolege poslanici, da vi to uradite u Danu za glasanje.
Još jedna primedba, zašto su poslanici SRS na ovaj zakon podneli mali broj amandmana. Na ovaj predlog zakona imamo mnogo više primedbi nego što smo podneli amandmana iz razloga što nije bilo moguće vremenski da na pravi i dobar način uradimo sve te amandmane, zato što smo ova četiri veoma važna zakona dobili sa rokom za amandmane od svega 18 sati.
Dakle, trebalo je do tog nekog četvrtka do ponoći da se završe amandmani i na zakon o Vojsci i o odbrani i o spoljnim poslovima i službama bezbednosti, a dozvolićete, to su četiri toliko bitna i važna zakona da, koliko god se žuri DS-u, nisu smeli ovako navrat-nanos da budu uvršćeni u dnevni red i da nam se nije omogućilo da na jedan još bolji način obrazložimo, odnosno da pokušamo da promenimo ovaj zakon i da ga, koliko je moguće, uvedemo u ono što bi trebalo da bude zakon o spoljnim poslovima.
Ponavljam, ovo o čemu danas raspravljamo i što ćete vi za nekoliko dana da usvojite, neće biti zakon o spoljnim poslovima, bez obzira što se tako zove. Nemojte da obmanjujete građane Republike Srbije jer pola ovog zakona su posebne odredbe o radnim odnosima u Ministarstvu. Dakle, kakve to ima veze sa spoljnim poslovima? Ovo je, trebalo je da bude jedan podzakonski akt – premeštaj na rad, prava funkcionera, razrešenja sa položaja, posebna pravila disciplinskog postupka – dakle, donećemo zakon da zadovoljimo formu, ali suštinski, mi još uvek, i posle ovog zakona, nemamo zakon o spoljnim poslovima.

Hvala vam, gospodine Bajatoviću, što ste malopre onako iskreno rekli da ste ubeđeni da je predsednik naše stranke ovde da bi bio najbolji kandidat za predsednika. Uveravam vas da i on, kao i svi mi i većina građana Srbije, uveren je da je najbolji kandidat u njegovom odsustvu Tomislav Nikolić i da će nesporno Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.
Što se tiče amandmana na član 3. Predloga zakona, u stavu 4. člana 3. predviđeno je: ''Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti.'' Amandman koji sam podnela predviđa da je rad službi bezbednosti pod nadzorom samo Narodne skupštine. Sve drugo je ili neustavno, ili nepotrebno, ili licemerno.
Predsednik Republike nema tu nadležnost, Vlada Republike nama tu nadležnost, Savet za nacionalnu bezbednost nema tu nadležnost, javnost, to je zaista licemerno. Vi, dame i gospodo, pokušavali ste da Odbor za bezbednost držite iza zatvorenih vrata i dok vam narodni poslanici SRS, članovi tog odbora, nisu to zaustavili, vi ste i te odbore držali daleko od očiju javnosti.
Ne znam na koji način mislite da ste vi u stanju, odnosno da ste spremni da rad službi stavite pod lupu javnosti. Vidim da je nadležni odbor prihvatio neki amandman koji je sličan ovom mom amandmanu, ali nije isti, gde se, između ostalog, kaže da je za rad službi nadležna demokratska civilna kontrola. Zaista ne znam šta vam to znači. Znam šta znači javnost i znam da vi ništa ne radite pred očima javnosti.
To ste pokazali više puta, ne samo na sednicama odbora, nego i kroz rad Vlade, kroz delokrug rada Vlade, mi se, nažalost, uglavnom upoznajemo iz novina sa onim što je Vlada uradila ili šta priprema da uradi. Čuli smo pre nekoliko dana od ministra spoljnih poslova, gospodina Vuka Jeremića, da je čak strategija o Kosovu i Metohiji, koju su pojedina ministarstva, ili sva ministarstva, ne znamo, pripremila, da je to državna tajna.
I to je nešto što je neverovatno, da naši građani na KiM ne znaju šta treba da urade, šta će država da uradi, šta im se sprema. To zna Vuk Jeremić, zna Vlada Republike Srbije, zna predsednik Republike i niko više to ne mora da zna. To je vaša tzv. transparentnost, kako vi volite da kažete.
Podsećam vas, govorili su narodni poslanici o tome ovih dana, ne danas, kada su u pitanju službe bezbednosti, kada je kolega Petar Jojić pitao gospodina Radeta Bulatovića da li se prisluškuju narodni poslanici, on je rekao - koliko znam, trenutno ne. Znači, malopre - da, u sledećem trenutku - da, ali samo prema njegovim informacijama - trenutno ne.
Posebno je pitanje - kako je to Rade Bulatović ostao i dalje na čelu BIA, kada se zna kakvi su bili međustranački dogovori, to je opet nastavak one priče od malopre, da li funkcioneri službi treba i da li mogu da budu članovi stranaka, pa je onda bio rat između DS i DSS. Uslov nekakvog sporazuma i formiranja Vlade bio je da Rade Bulatović ne može više biti na čelu BIA, odnosno njegov opstanak na toj funkciji bio je od strane DS ograničen na dva meseca.
Prošlo je i šest meseci, on taj posao obavlja i dalje. Zašto? Zato što je obećao Karli del Ponte da će pronaći i uhapsiti Ratka Mladića, zato što je učestvovao u onom sramnom raspisivanju nagrade za onoga ko im pokaže gde se nalaze Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić.
Toliko o tome koliko se vi zaista pridržavate onoga što piše u Zakonu ili što mislite da zavarate građane Srbije zato što ćete napisati nešto i onako bombasto objaviti u novinama, ili neki ministar koji je zainteresovan za rad Narodne skupštine, pa sluša narodne poslanike, gospodine Milane Markoviću, a ne priča sa svojim stranačkim kolegama. Onda mislite da građani Srbije treba da vam veruju i da ostanu u zabludi da je to onako kako vi kažete.
Kako vi možete da pričate u javnosti o radu tih službi kada znamo da je recimo Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, za jednog od svojih saradnika, za jednu od komisija, uzeo saradnika Gorana Svilanovića, pod pseudonimom Sokrat. Dakle, takvi vam ljudi rade na visokim državnim funkcijama usred Vlade, usled Predsedništva.
Vi onda pokušavate da nam objasnite da amandman ne može da se prihvati, jer, kažete da ''rad službe bezbednosti ne može biti samo pod nadzorom Narodne skupštine, već i javnosti koja, u skladu sa Ustavom i zakonom, ima pravo da zna i da bude informisana. Isto tako, ustavni princip je da Vlada usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom, odnosno obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.''
Gospodine ministre, sigurna sam da vi ovo znate i da vam je jasno da ovo obrazloženje nema nikakve veze sa amandmanom koji sam podnela. Upravni nadzor je nešto potpuno drugo u odnosu na ovo što je suština amandmana.
''Istovremeno, Savet za nacionalnu bezbednost vrši nadzor u onoj meri u kojoj to proističe iz člana 5. Predloga zakona (valjda u onoj meri koliko to od tog saveta traži Karla del Ponte, da se ne lažemo), predsednik Republike može crpeti svoju nadležnost u oblasti nadzora po dva osnova - kao komandant Vojske Srbije, u smislu člana 112. stav 2. Ustava, i kao član Saveta za nacionalnu bezbednost.'' Ovo obrazloženje je, najlepšim rečnikom rečeno, bezobrazluk.
Dame i gospodo, gospodine ministre, mi nismo maloumni. Mi odlično znamo kako funkcioniše Vlada, kako funkcionišu službe, kako funkcioniše Kabinet predsednika Republike, i mi odlično znamo zašto smo podneli ovaj amandman, jer Narodna skupština je jedina koja može da kontroliše rad službi, a niko od navedenih koje ste vi predložili u zakonu nema ovlašćenja, nema osnova ni u Ustavu ni u bilo kojem drugom zakonu.
Ponavljam, vaša priča o kontroli od strane javnosti, to vežite mačku o rep. Ništa vi ne prikazujete javnosti. Treba da prođe koliko godina da javnost sazna šta je bilo sa Ju-Es-stilom, sa Cementarom Popovac, šta je bilo sa ovom ili onom privatizacijom. Nemojte da bacate narodu prašinu u oči. Građani Srbije su vas odavno prozreli i prezreli.
To će pokazati, gospodine ministre, dame i gospodo, na narednim izborima, na kojima će nesporno glasati za Tomislava Nikolića za predsednika Republike, jer će znati da se neće mešati u ono što mu nije ustavna nadležnost i znaće da sve što kao predsednik bude radio radiće sve javno. Uostalom, na to su građani navikli od strane SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se shodno članu 226. Poslovnika Narodne skupštine.
U obavezi sam, kao narodni poslanik, da obavestim i ostale narodne poslanike, da bi mogli normalno da vrše svoju funkciju, tj. da danas rade. O tome smo i ranije govorili, mi, poslanici Srpske radikalne stranke. Jedan deo dana, svakog petka, ne prisustvujemo u velikom broju u ovoj sali zato što petkom u 12 sati imamo sednicu Izvršnog odbora stranke. Sednicu Izvršnog odbora smo uskladili s Poslovnikom Narodne skupštine, da bi poslanici mogli da prisustvuju i radu Parlamenta. Međutim, nažalost, s obzirom na činjenicu da se više ne zna kojim sve danom i u koje vreme, mimo Poslovnika, ovaj parlament radi, mi smo i danas u tom periodu u velikom broju odsustvovali.
Radi javnosti, a i radi narodnih poslanika, da se građani ne zabrinu da su se poslanici Srpske radikalne stranke umorili od poslaničkog posla, moram da kažem da će danas popodne, odnosno od ovog momenta, pa do kraja radnog dana, biti poprilično mali broj naših poslanika prisutan u sali, ne zato što smo se zamorili od skupštinskog rada, već zato što danas imamo jedan veoma važan zadatak i jedan vrlo bitan događaj za celu Srbiju, naravno, i za Srpsku radikalnu stranku.
Danas, u 18 časova, u Hrtkovcima, svi mi koji nismo ovde, prisustvovaćemo velikoj promociji, velikom skupu promocije knjige dr Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić". Hvala.

Dame i gospodo poslanici, jutros sam pregledala odgovore na poslanička pitanja koje smo dobili od Vlade Republike Srbije i želim da govorim po članu 201, vezano za odgovor na poslaničko pitanje koje sam ja dobila.
Nisam htela da se javljam u toku rasprave o amandmanima o ovom zakonu, da opet ne bi bilo pogrešno protumačeno kako mi iz SRS-a koristimo suviše Poslovnik, mada je to naše pravo, ali zbog činjenice da je ministar napustio ovu salu i da neki narodni poslanici, čak, kažu da neće da govore o pojedinim amandmanima u odsustva ministra, što su apsolutno u pravu, ja ću to odsustvo ministra, a nadam se da će u međuvremenu da se vrati, da iskoristim da prokomentarišem odgovor na ovo poslaničko pitanje.
Pošto se i kolega Krasić javio po Poslovniku, pretpostavljam da ima još neko od kolega iz SRS-a koji će iskoristiti ovo vreme odsustva ministra Šutanovca da govore o nekim drugim stvarima.
Tražila sam od ministra Dušana Petrovića, kada je bio na sednici, da ispita da li gospodin Slobodan Vučetić čini krivično delo primajući platu predsednika Ustavnog suda umesto penzije. Ukoliko čini krivično delo, mogu li odluke koje je on potpisao kao predsednik Ustavnog suda biti legitimne i legalne? Da li će gospodin Slobodan Vučetić odgovarati zbog štete nanete građanima Srbije, svojim proizvoljnim odlukama koje nisu bile u skladu sa Ustavom i zakonom?
Gospodin Dušan Petrović je rekao u odgovoru - u skladu sa članom 166. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ, koji štiti ustavnost i zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode. U vezi s tim, Ministarstvo pravde ne raspolaže podacima koji su predmet poslaničkog pitanja i nije nadležno za davanje odgovora na navedeno poslaničko pitanje.
Pošto je gospodin Dušan Petrović, očigledno, izbegao odgovor na pitanje i lično se osećam uvređenom zbog ovakvog odgovora, potcenio je inteligenciju narodnih poslanika, jer su odgovor na ovo pitanje dobili svi narodni poslanici u materijalu koji smo dobili juče, ja sada pitanje slične sadržine, malo ću ga proširiti, postavljam gospodinu Vojislavu Koštunici i predlažem mu da odgovor sroči u dogovoru sa gospodinom Borisom Tadićem, jer smo pre nekoliko dana bili u prilici ovde da vidimo dokument koji je čitao gospodin Dragan Todorović, iz kog se vidi da je gospodin Slobodan Vučetić obavestio predsednika Republike Borisa Tadića da je u septembru prošle godine stekao uslov za penziju.
Nemojte da mi svirate, nego pogledajte član 201. Imam pravo da pet minuta govorim po članu 201, gospodine Albijaniću.
Pitanje upućujem i predsedniku Koštunici i Tadiću – zašto Tadić nije obavestio Narodnu skupštinu o tome da je dobio pismeno obaveštenje od Slobodana Vučetića da je stekao pravo za penziju?
Gospodin Koštunica neka vidi sa svojim ministrima ko je nadležan da odgovori na pitanje da li Slobodan Vučetić vrši krivično delo i da li će zato da odgovara. Mi mislimo da jeste i da treba da odgovara, a pošto Petrović to ne zna, neka Koštunica vidi ko zna. Tražim hitan odgovor na ovo dopunsko pitanje.
U međuvremenu, gospodin Slobodan Vučetić je postao i kolumnista jednog dnevnog lista u Srbiji i s vremena na vreme se u svojim kolumnama javlja, tako što optužuje narodne poslanike što ga prozivaju zbog toga što troši državne i narodne pare, a nema prava na to.
Pitam, zašto on još uvek nije formalno razrešen funkcije predsednika Ustavnog suda?
Gospodin Vučetić u tim svojim kolumnama povezuje sve poslanike. Kaže – prozivaju ga radikali, sa svojim partnerom Vladanom Batićem, ili obrnuto, ne znam.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas ...)
Naravno da nemamo nikakve veze, u političkom smislu, ni sa Vladanom Batićem, ni sa poslaničkom grupom kojoj on pripada, niti sa njegovom strankom, a to što je Vladan Batić pripretio isto što i mi, da Slobodan Vučetić već godinu i nešto dana krade ovaj narod, uz podršku Koštunice i Tadića, to zaista nije naš problem.

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu člana 225. stav 1. i člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, poslanicima SRS-a počele su da stižu poruke od prosvetnih radnika u Srbiji da su od Ministarstva prosvete počeli da dobijaju obrasce u kojima treba da upišu svoje podatke, na osnovu kojih će im biti odbijen određen procenat zarade, zbog štrajka prosvetnih radnika, koji štrajkuju upravo zato što su nezadovoljni zaradama.
Zašto sam se uopšte javila da obavestim javnost o tome? Zato što je očigledno da Vlada Republike Srbije želi da na ovaj način zaplaši sve nezadovoljne u Srbiji, a u Srbiji je danas mnogo nezadovoljnih svojim statusom, pre svega, zaradama, penzijama, i vi ih sada zastrašujete tako što uskraćujete pravo na zaradu onima koji štrajkuju, nezadovoljni radom Vlade Republike Srbije.
Ovo, valjda, treba da bude upozorenje svima da im ne padne na pamet da se pobune protiv Vlade, jer ako se budu na bilo koji način bunili, Vlada će da ih udari po džepu.
Kada smo imali ovde jednog ili dva ministra koji su odgovarali na poslanička pitanja, jedan od ministara je ovde izgovorio neverovatnu laž. Rekao je da je plata nastavnika 35.000 dinara.
To nije tačno, to je plata profesora, a plata nastavnika je 29.000 dinara. Ti podaci su naknadno objavljeni u medijima, a ministar je to slagao s ovog mesta, i to sve građane Srbije, valjda, da bi stvorio utisak i da bi građani Srbije rekli da prosvetni radnici, radnici sudske uprave, zdravstveni radnici itd. ne treba da štrajkuju.
Pošto svaki put kada prosvetni radnici štrajkuju, oni nadoknađuju sve izgubljeno vreme, zato što moraju da imaju određeni fond časova, zato što određeni program mora da bude poštovan, i prosvetni radnici će nadoknaditi to izgubljeno vreme, đaci će ići u školu subotom, odnosno subotama, sada pitam ministra – da li će, kada se nadoknadi to vreme, da im vrate novac koji će sada da im uzmu na osnovu obrazaca koji su im poslali? Jer, Bože moj, približava se izborna kampanja za predsednika Republike, pa nije lepo da se vidi da su u Srbiji mnogi nezadovoljni, pa se tako stišao štrajk u pravosuđu, pa sada ovako, uskraćivanjem zarada, štrajk u prosveti, pa štrajk u zdravstvu, pa štrajk naučnih radnika. Valjda je to jedinstven slučaj u svetu da i naučni radnici moraju da štrajkuju, zato što Vlada Republike Srbije ne vodi računa o tome.
Pokušavate da sakrijete kakvi ste, zato što se plašite činjenice da će na narednim izborima, ma šta vi uradili, svi ti kojima uzimate plate i kojima ne dozvoljavate da štrajkuju, kojima pretite, glasati za Tomislava Nikolića i da će Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.

Dame i gospodo poslanici, bez namere da polemišem sa kolegama koji su govorili o prethodna dva amandmana, zaista ne želim nikoga da izazivam na repliku, moram samo dve primedbe da iznesem.
Najpre, vezano za tvrdnju da u vojsci ne može i ne treba ništa da se uči, da sve što se nauči treba da se nauči u školi. To je, naravno, neprihvatljivo, jer i posle završene škole treba da se uči, treba da se usavršava, ali ne na način na koji to rade upravo oni koji odavde kažu da ne treba da se uči u vojsci, nego samo u školi.
Ne treba da se ide po belom svetu da se uči, ne treba da se ide po svoje mišljenje u inostranstvo, ne treba da se ide na kurseve te vrste i, naravno, Vojska treba da postoji, ne u smislu civilnog služenja, nego upravo onako kako su obrazlagale moje kolege koji su govorili o tom amandmanu.
Što se tiče predloga kako bi se tenkovi koristili u turističke svrhe, samo jedna primedba. Ne polemišem, niti govorim o amandmanu, ali radi se o tome da mi, čak, ni u turističke svrhe, više nemamo tenkova, s obzirom na to da ih je predsednik DS-a Boris Tadić prodao u staro gvožđe, da se prelivaju u "Sartidu", da je sve tenkove koje je imala Vojska Srbije prodao za onoliko novca za koliko bi mogla da se kupi četvrtina jednog tenka, tako da nema ništa od te ideje, da ne raspravljamo o tome.
Što se tiče brige ministra Šutanovca o VMA, on tu svoju brigu najbolje pokazuje na delu i pokazao je kada se brže-bolje potrudio da podeli otkaze ženama i deci tzv. jataka, kako ih vi zovete, Ratka Mladića, a mi ih zovemo časnim građanima i časnim ljudima Republike Srbije.
Mene danas, zaista, fascinira ponašanje ministra Šutanovca. Upoređujem ga s onim što se dešavalo pre dva dana, kada smo raspravljali načelno o predlogu ovog zakona; tada je gospodin Šutanovac vrlo nepristojno dobacivao, skakutao s mesta, pravio neke čudne grimase.
Danas je ceo dan toliko miran da to već zabrinjava.
Ne znam da li je u pitanju delovanje bensedina ili činjenica da mu još uvek danas niko nije pomenuo čuvenu braću Brašnjević, da mu niko nije pomenuo plazma televizore, nameštaj koji su mu Brašnjevići namestili, njegov stan ...

I ono što pričaju ljudi iz obezbeđenja, gospodine Mrkonjiću, braće Brašnjević, da su lično kod gospodina Šutanovca ...

...u Italiju, da su mu tamo u najluskuznijim buticima uzimali meru za odela, da su ih oni posle tih mera i proba ...

... donosili ovde.
Ne znam da li će to da isprovocira gospodina Šutanovca ...

Čega se vi plašite, gospodine Mrkonjiću? Vi ga tako zdušno branite da nemate razloga da se plašite da može na bilo koji način vas da ugrozi, ni verbalno, niti bilo kako.

Čovek je ovde ministar, gospodine Mrkonjiću i on je ovde po obavezi, ne da sedi kao mumija, nego da učestvuje u radu ovog parlamenta. Čovek je ovde da bi, kada govorimo o amandmanima, objasnio narodnim poslanicima zašto ne prihvata amandman, zašto ne prihvata dodatno obrazloženje. Možda ga, ipak, neki poslanik ubedi da ima smisla da prihvati amandman i da onda, lepo, Narodnoj skupštini to i kaže.
To je njegova uloga ovde, gospodine Mrkonjiću, ali smo ovde čuli od kolega gospodina Šutanovca, ministara u Vladi Republike Srbije, očigledno su to rekli i vama, gospodine Mrkonjiću – nemojte Šuleta da nam dirate, on ima kratak fitilj, kako se to narodski kaže. Kažu – tako se on ponaša i u stranci, i u Vladi, pa onda pričaju ...

Ja vas uopšte ne čujem, niti vas slušam, gospodine Mrkonjiću.