Hvala lepo, samo vas molim, kad se vrati ministar da mu javno skrenete pažnju.

Hvala. Dakle, gospodine kolega Mihajloviću, nemojte da očekujete da će ovaj vaš amandman biti prihvaćen, kao ni onaj prethodni vaš amandman, kao ni amandman kolege Rajka Baralića. Suštinski su ovi amandmani isti mada je sadržina različita i apsolutno podržavamo sve ove amandmane. Biću zaista potpuno otvorena i reći ću zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen.
Najpre ću, radi javnosti, da kažem da ste predložili da se doda novi član 38a u zakon o predsedniku. Nadnaslov bi bio ''Prava supružnika bivšeg predsednika Republike''. Rekli ste: ''U slučaju smrti bivšeg predsednika Republike, njegov supružnik ima pravo na penziju u iznosu od 70% plate predsednika Republike''.
Vaše obrazloženje je: ''Amandmanom se ustanovljava pravo supružnika bivšeg predsednika Republike na penziju u slučaju smrti bivšeg predsednika Republike i to u visini od 70% plate predsednika Republike''.
Kaže Vlada da taj amandman ne prihvata. ''Smatramo'', kažu, ''da nije potrebno da se ustanovljava pravo na penziju supružniku bivšeg predsednika Republike po smrti bivšeg predsednika Republike'', dobro da još jednom nisu rekli bivšeg predsednika Republike, ''i time on posebno privileguje u odnosu na ostale građane''.
Ovde očigledno nedostaje jedna reč. Valjda su mislili da on ima posebne privilegije na ostale građane.
Zašto ovaj amandman nije prihvaćen i šta je suština? Najpre, svuda u svetu je normalno, i ovaj zakon to predviđa, da predsednik Republike jednostavno mora da ima određene privilegije. Ne govorimo o bilo kojem imenu, ne govorimo o nekom čoveku. Čovek jeste predsednik Republike, ali govorimo o instituciji, o nečemu što mora da bude uvaženo i od strane zakonodavca i da to bude tako u zakonu, naravno da bi i građani uvažavali svog predsednika Republike kada on to jeste, a i onda kada on to ne bude.
Po našem sadašnjem Ustavu, i po onom prethodnom, predsednik Republike se bira na neposrednim izborima. Isto bi bilo da je prihvaćen stav SRS-a da se bira u parlamentu, jer i ako nekoga biramo u parlamentu, tog nekog biraju poslanici, ali poslanici takođe predstavljaju veliki broj građana koji su poslali poslanike kao svoje predstavnike u ovaj parlament. Dakle, tu razlike nema i to je potpuno svejedno.
Ali, zašto ovaj amandman ne može da prođe i neće biti prihvaćen ni od strane ministra, a ni od strane skupštinske većine? Zato što sadašnja skupštinska DOS-ova većina misli da je svet nastao 5. oktobra 2000. godine. A nije, svet je nastao mnogo pre toga. Nažalost, u Srbiji je nastao haos i zlo od 5. oktobra 2000. godine, ali građani će, nadamo se, i to zlo da skinu s vlasti i da Srbiju vratimo u neke normalne tokove.
Neću da govorim ništa okolo, kao i uvek što govore srpski radikali, nego ću govoriti vrlo direktno. Zašto predsednik Republike Slobodan Milošević i njegova supruga ne mogu da koriste ovo pravo? To je osnovni razlog zašto ovaj amandman neće biti prihvaćen. Zašto?
Slobodan Milošević, pokojni predsednik Republike, ubijen je u Hagu. U Hag je otišao tako što su ga dosovci kidnapovali i, suprotno zakonu, odveli u Hag. Porodica Slobodana Miloševića se na najgrublji mogući način progoni. Podsećam vas, nije im bilo dozvoljeno da dođu ni na njegovu sahranu. Supruga Slobodana Miloševića ne može da prima ni svoju penziju, koju je ona zaradila, jer je, bože, protiv nje raspisana poternica jer je podstrekivala nekog podstrekača da dodeli neki jednosoban stan nekome. Dakle, potpuno besmisleno.
Ne želim sada da na bilo koji način branim Miru Marković, ali govorim o principu i pitam narodne poslanike, a podsećam građane Srbije: zašto supruga ubijenog premijera Srbije može da dobije na korišćenje vilu na Dedinju, a supruga ubijenog predsednika Republike ne može da dobije ni svoju penziju? U čemu je razlika? Reći će ovi petooktobarski revolucionari: narod je tako hteo, Slobodan Milošević se ogrešio o ovu državu, o ovaj narod, zato je u Hagu bio, zato je u Hagu ubijen. Naravno, oni neće reći da je ubijen, ali mi znamo da je ubijen.
Na taj način će pokušavati da objasne da je Zoran Đinđić zaslužan za demokratiju, da njegova udovica treba da uživa sva moguća i nemoguća prava, ali moram da vas podsetim, vas koji tako mislite, gospodo, da je takvo razmišljanje trajalo od 5. oktobra 2000. godine otprilike negde do juna 2001. godine. Već tada je počelo značajno da se menja stanje i situacija u Srbiji. Danas je mnogo više građana u Srbiji koji misle da je put Zorana Đinđića bio pogrešan, koji misle da je politika Zorana Đinđića bila kriminalna i koji ni na koji način ne podržavaju tu politiku i ne misle da supruga Zorana Đinđića treba da ima neke privilegije.
Mnogo je više onih koji su svesni da je Slobodan Milošević, braneći Srbiju pred zloglasnim zločinačkim Haškim tribunalom, tamo ubijen. Oni koji su mu zamerali loše vođenje politike ovde u Srbiji, oprostili su mu zbog njegove borbe pred Haškim tribunalom.
Ovaj vaš amandman, kolega Miletiću Mihajloviću, samo iz tog razloga neće biti usvojen. Neće to da vam kažu. Nema ko ni da kaže, jer su svega tri poslanika skupštinske većine ovde i otprilike ih baš briga o čemu mi ovde govorimo.
Ovo je dobar amandman i trebalo bi da bude prihvaćen. Da se ne rukovodimo, to ste dobro i sami rekli, imenom na kog mi to predsednika mislimo. Mislimo na predsednika kao instituciju, mislimo na nekoga koga bira većina građana Srbije u određenom momentu.
Nekad je jedna politika ta koja je popularna kod građana, nekad je neka druga politika. Situacija se menja. To je potpuno normalno u višestranačkom sistemu. Za to smo se svi borili, to smo svi hteli, to smo dobili. I potpuno je normalno da dolazi do promene vlasti, do novih ideja, ideologija itd. To je nešto protiv čega, valjda, niko nema ništa. Ali, ne smemo da dozvolimo da funkciju nekog ko je bio pre nas, samo zato što je iz drugačije političke opcije, potpuno brišemo. To ne sme da se dozvoli.
Ako vama smeta... Vama? Ne znam više ni kome se obraćam, jer su tu samo dva, izvinjavam se, tri poslanika DS-a, i vidim vama smeta... a, eno ga, stiže Srđan, četvrti. Dakle, vama smeta kad mi kažemo da je politika Zorana Đinđića bila kriminalna i zločinačka. Takva je bila – to je stav Srpske radikalne stranke. Nemamo ništa protiv da vi kažete nešto suprotno od toga, ali zato vi sebi dozvoljavate da mašete šarenim balonima na dan sahrane Slobodana Miloševića i nema vas danas da kažete da li ovaj amandman treba da se usvoji ili ne.
Mi tvrdimo da treba, da ne gledate na činjenicu da bi ovaj amandman možda dodelio penziju Mirjani Marković, jer ne bi, jer je ona žena sama zaradila svoju penziju i, dakle, potpuno je nebitno da li jeste ili nije. Ali, nemojte da pravite razliku. Ne može udovica jednog funkcionera koji je za vas bio sve i svja da ima sve privilegije, a pričaćemo o tome u nekom danu kada budemo imali na dnevnom redu poslanička pitanja, tada ću konkretna pitanja da vam postavim.
Reagovali vi kako god, podsetiću vas, da vas vratim na vreme od 2002. godine, dr Vojislav Šešelj je objavio knjigu "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije". Tada ste se smejali grohotom kada se pominjao samo naslov te knjige. Tada je Stanko Subotić - Cane bio onaj gospodin što je davao Zoranu Đinđiću avion, da njegovim avionom leti i obavlja državne poslove, sa obrazloženjem da je to jeftinije za državu, zamislite. Tada je to bilo smešno.
E sad, kada se pokrenuo određeni krivični postupak, više vam to nije smešno. Postoji prijava, ništa se vi ne sekirajte. Vi reagujete, gospodine Milivojeviću, zato što ste pročitali knjigu Vojislava Šešelja i zato što znate da trag kralja duvanske mafije, Stanka Subotića - Caneta Žapca vodi direktno do Zorana Đinđića.
Iz tog razloga vi nećete ni anketni odbor, vezano za eventualni monopol gospodina Miškovića. Ne zato što hoćete da štitite Miškovića, nego zato što znate da bi put od Čede Jovanovića doveo do Zorana Đinđića. Pet miliona maraka, za koje Mišković tvrdi da je dao Čedomiru Jovanoviću – pitanje je šta bi anketni odbor utvrdio kod koga su završile te pare. Zna se da je u to vreme direktni nalogodavac Čedomiru Jovanoviću bio Zoran Đinđić.
Dakle, to su vaši pravi razlozi. Mi nemamo nikakvog razloga da ne govorimo direktno i otvoreno o ovom. Onaj koji je bio visoki funkcioner – naravno, poštuje se činjenica smrti i poštuje se određeno vreme kada se o tom čoveku ne govori – ali, neko ko je bio visoki funkcioner za života, morao je i za života biti svestan da će i posle njegove smrti da se priča o njegovom liku i delu. Hajde onda da govorimo o svima na isti način.
Nemojte da ponavljam, zaboravite, gospodo demokrate, da je svet nastao 5. oktobra 2000. godine. Nije, nastao je mnogo pre. To što ste vi uradili Srbiji od 5. oktobra 2000. godine do danas, neće vam zaboraviti građani Srbije. Videćete to već na narednim izborima.
Ovaj amandman predlažem da prihvatite.

Hvala. Ovo je replika. Vi ste rekli po Poslovniku, ali ovo je replika gospodinu Marašu. Najpre, kolega Maraš, ja sam narodni poslanik i molila bih sve da me tako oslovljavaju.
Pitali ste šta je bilo s vašim životom 10 godina. Ne znam na kojih 10 godina mislite i ne vidim šta vam fali u životu. Svi koji se žalite na taj period, bili ste vrlo mladi i ne znam samo kad ste uspeli da postanete i uspešni, mnogi i bogati itd? Kako to kad vas je neko sprečavao u tih poslednjih 10 godina onog veka?
Ali, ja vas pitam u ime građana Srbije: šta je sa sedam godina od 5. oktobra 2000. godine? To vam više ne vredi. Znate, mogli ste pola godine, godinu, pa i dve godine da pričate o nečem prošlom, ali vi ste sedam godina, vi, dosovska vlast, koliko god se sada vi svađali, svi ste vi isto i sa istim idejama ste se pojavili.
Rekli ste: pitam vas ko je 12. marta 2003. godine išao na prasetinu kod vašeg predsednika. Zaista je sramota, gospodine Maraš, da vi sa tako malo podataka raspolažete. Prof. dr Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu od 24. februara 2003. godine i svakako nije mogao, a i inače ne bi slavio ubistvo Zorana Đinđića, kao što to nisu srpski radikali radili.
Mi, za razliku od vas, kada neko umre, ne mašemo šarenim balonima. Mi samo, za razliku od vas, nismo licemerni. Ne možete vi nas da naterate da kažemo da je politika Zorana Đinđića bila dobra. Mi smo uvek loše mislili o politici Zorana Đinđića i ne možemo drugačije da govorimo ni sada, kada on više nije živ. To je suština.
Dakle, ne radujemo se i nismo se radovali ničijoj smrti, ali se nismo ponašali licemerno. To što vi želite sada da se izborite sa DS-om za nasleđe Zorana Đinđića, to što se bore sada Čeda i Boris kome će vaši birači da veruju da je bliži Zoranu Đinđiću, to je vaš problem, nas to apsolutno ne dotiče. Vodite vi vašu borbu na način koji vi mislite da je najbolji.
A što se tiče anketnog odbora i vaših iznošenja u odnosu na gospodina Miškovića i Miškovićevih u odnosu na gospodina Čedu Jovanovića, evo, mi pozivamo nadležne organe da što pre reše tu dilemu na pravi i na pravni način. Ali vam ponavljam, neće to nadležni organi dozvoliti, zato što DOS još uvek ima velikog uticaja i na tužilaštvo i na organe gonjenja i na pravosuđe uopšte. Neće to da dozvole zato što znaju da put od Čede vodi do Đinđića.

Dame i gospodo, ovo je replika na izlaganje narodnog poslanika Slobodana Maraša, koji je u prepodnevnom delu sednice izneo niz i uvreda i neistina na račun SRS-a i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja.
Najpre želim da podsetim, pošto je gospodin Maraš bio iziritiran mojim komentarom u odnosu na gospodina Čedomira Jovanovića i gospodina Miškovića i mojom pretpostavkom da se ne vode odgovarajući postupci protiv gospodina Čedomira Jovanovića zato što se plaše da će put od Čedomira Jovanovića dovesti do Zorana Đinđića, pomenula sam tih pet miliona maraka, za koje gospodin Mišković tvrdi da je dobio Čedomir Jovanović posle njegove otmice, gospodin Maraš je rekao da sam rekla da su te pare sve otišle do Đinđića. To nije tačno, samo sam se pitala koliko je tih para završilo kod Čede, a koliko kod njegovog nalogodavca.
Dalje, gospodin Maraš je rekao da smo mi izvodili iz zatvora neke svedoke protiv Čedomira Jovanovića i da ništa protiv njega nije moglo da se dokaže. Zaista ne znam na šta je mislio, kakve svedoke, iz kog zatvora. S tim SRS apsolutno nikada nije imala veze.
Činjenica da je optužnicu protiv Vojislava Šešelja pisao Zoran Đinđić, zajedno s Natašom Kandić, Nebojšom Čovićem i Goranom Svilanovićem, jeste nešto o čemu mi uvek govorimo i o čemu ćemo, naravno, i dalje na svakom mestu da govorimo. Ali, gospodin Maraš je rekao da je naš predsednik slavio posle ubistva Zorana Đinđića u Haškom tribunalu, da je naručivao i da su jeli prasetinu on-Tuta, dr Vojislav Šešelj i Naser Orić, kako je rekao, Tuta, koji je u Haškom tribunalu zbog ubijanja Srba. Naravno, prvo to nije tačno, on je u Haškom tribunalu optužen za ubistva muslimana.
A što se tiče Nasera Orića, zamislite koju je, moram da kažem, glupost izgovorio gospodin Maraš kada je rekao da je Naser Orić jeo prasetinu u Haškom tribunalu. Jedino što je vezano za prasetinu i za Haški tribunal jeste činjenica da je Sekretarijat Haškog tribunala za vreme jednog Bajrama doneo prasetinu da počasti muslimane i o tome je Vojislav Šešelj napisao knjigu "Haško bajramsko prase".
Interesuje me kako se to nije setio gospodin Maraš da se zapita ono što mi srpski radikali javno pitamo - zbog čega je Naser Orić dobio tako malu kaznu u Haškom tribunalu i kakva je uloga Nasera Orića u hvatanju Srba optuženih za ratne zločine u Republici Srpskoj.
Mi znamo, imamo informacije da Naser Orić u tome aktivno učestvuje i, ako neko zaista želi principijelno da govori, onda bi trebalo o tom pitanju da govori. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko predstavnik Vlade ili skupštinska većina ne prihvate ovaj amandman koji sam podnela na član 46. Predloga zakona o predsedniku, onda će Boris Tadić ostati bez obezbeđenja ili će imati nelegalno obezbeđenje.
Zašto to kažem? Zato što član 46. Predloga zakona glasi: Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike. Pre toga imamo član 45. koji kaže: Vlada je dužna da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese propis kojim se uređuje obezbeđenje predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva i određuju lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike.
Dakle, u periodu od 90 dana, dok Vlada ne donese ovaj podzakonski akt, nema mogućnosti da se predsednik Republike obezbeđuje. Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS glasi: ''Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, osim člana 5. Zakona koji prestaje da važi donošenjem akta iz člana 45. ovog Zakona''.
Član 5. Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, koji će prestati da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, reguliše pravo na obezbeđenje predsednika Republike. Ako taj član ne bude na snazi dok se ne donese ovaj podzakonski akt na koji je Vlada obavezna u roku od 90 dana, ponavljam, predsednik Republike neće imati nikakvo obezbeđenje. Onda ili onaj ko ga bude obezbeđivao neće to raditi legalno, ili neće postojati pravni osnov za obezbeđenje predsednika.
Govorili smo juče koga ste sve zapravo predvideli da, uz predsednika, čuva policija, Vojska i drugi organi, kako ste naveli. Proširili ste krug na maltene neki neodređen broj lica i kada su u pitanju članovi domaćinstva, jer niste prihvatili da to bude porodično domaćinstvo; i kada su u pitanju saradnici predsednika, ostalo je potpuno nejasno koji je to broj i krug saradnika koji će biti obezbeđen na isti način na koji se obezbeđuje predsednik.
Sada pitanje za odsutnog ministra: šta će se desiti u ovom periodu dok Vlada ne donese ovaj podzakonski akt kojim će se regulisati propis, kako ovde piše, kojim se uređuje obezbeđenje predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva i njegovih saradnika?
Dakle, ukoliko hoćete da predsednik Republike ima adekvatno obezbeđenje u kontinuitetu, ovaj amandman jednostavno mora da se prihvati, ili da nam kažete na koji način ćete čuvati predsednika Republike u ovom međuvremenu, ko će spuštati ovaj paravan ispred vrata ovih 90 dana dok ne donesete ovaj propis.
Pretpostavljam da znate o kom paravanu govorim. To je na ulazu u zgradu Predsedništva Republike, to ceo Beograd priča i lično sam više puta videla, dolaze kola koja dovoze Borisa Tadića, staju ispred vrata i onda se sa tri strane spušta paravan, on za minut, dva ili tri uđe u zgradu, paravan se ponovo podiže, kola odlaze, predsednik bezbedno ušao u zgradu.
Pitam vas, dame i gospodo, i pitam gospodina Milana Markovića ko će to da radi ovih 90 dana, možda 60, možda 30, krajnji rok je 90 dana da Vlada donese ovaj propis, može da bude i kraći rok, ali je zaista pitanje šta će se desiti sa obezbeđenjem predsednika u ovom periodu.
Volela bih da je ministar ovde, ali svakako ću iskoristiti priliku da ga pitam, pretpostavljam da će mu preneti njegov saradnik, s obzirom da se ministar, kao i predstavnici njegove stranke, zaklinju u nezavisno i samostalno pravosuđe: da li postoji zakonski osnov za rešenje koje je on doneo i potpisao, a odnosi se na rešenje kojim je on Gorana Ilića, javnog tužioca Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu, odredio za ispitivača za zaposlene u državnoj upravi sa srednjom stručnom spremom prilikom polaganja stručnog ispita?
To javni tužilac ne može da radi i tražim od ministra Markovića da nam odgovori zbog čega je doneo takvo rešenje i da li on možda misli da je to rešenje ispravno. Jednostavno, hoćemo da znamo o čemu se ovde radi.
A od vas, kolege poslanici, pošto je ministar odsutan, tražim da, zbog ozbiljnosti ovog amandmana i zbog ozbiljnosti situacije koja bi mogla da se desi ukoliko amandman ne bude prihvaćen, tražim da amandman prihvatite jer, ponavljam, ako ostane na snazi odredba člana 46. ovog zakona o predsedniku, koji će ovih dana biti izglasan, stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi ceo Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, onda, shodno članu 45, predsednik Republike neće imati nikakvo obezbeđenje.
Možda planirate da će u tom periodu predsednik Republike biti možda na nekim ozbiljnim ispitivanjima, s obzirom na ona saznanja o kojima smo govorili pre neki dan, da je predsednik Republike ozbiljno bolestan...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas.)
...njegova bolest može da utiče na bezbednost države, na teritorijalni integritet države. Možda planirate da on to vreme iskoristi za ispitivanje i lečenje, ali čak i ako je to u pitanju, i tamo gde se eventualno bude lečio, neophodno je da ima odgovarajuće i adekvatno obezbeđenje.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, da li ste me čuli?)
Ne, nisam vas čula, ne želim da vas čujem, gospodine Albijaniću. Još jedanput moram da vam objasnim da, ako mislite da sam prekršila Poslovnik, možete da mi izreknete opomenu. Sačekajte da završim. Ako sam dva puta prekršila Poslovnik, izrecite mi dve opomene. Posle toga mi oduzmite reč, pa me onda isključite sa sednice.
Znate već sve, sve u Poslovniku imate. Imate sve mogućnosti, jedino nemate prava da me prekidate dok govorim, jer se ne izražavam uvredljivo, govorim potpuno argumentovano, obrazlažem amandman. A to što se vama ne dopada šta govorim, to je vaš problem. Vrlo bih se zabrinula da vi sa oduševljenjem slušate ono što pričam.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Nebojše Ranđelovića je Vlada prihvatila, ako sam dobro razumela, a on je gotovo identičan amandmanu Zorana Krasića. Sad, šta je motiv zašto se neki amandman prihvata, a zašto ne prihvata, prosudite sami.
Gospodin Nebojša Ranđelović je predložio da se u članu 4. stav 2. reč "održe" briše i umesto nje dodaje reč "okončaju". Misli se na održavanje, odnosno na okončanje izbora. Zoran Krasić, kolega iz SRS, predložio je i to, ali i još neke izmene u članu 4.
Naime, član 4. inače govori o roku u kome se raspisuju i održavaju izbori, i ovaj član, gospodine ministre, vam je neusklađen sa Ustavom Republike Srbije. U stavu 1. ovog člana kaže se da izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine odlukom koja se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije". Tu, naravno, nemamo primedbi, to je u skladu sa Ustavom.
Ali, stav 2. kaže - izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se, vi kažete, održe u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora, a mi amandmanom kažemo, da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora, jer održavanje izbora i okončavanje izbora nije isto i vi ste to priznali činjenicom da ste usvojili amandman gospodina Ranđelovića na član 4. stav 2. ovog zakona, gde vam je on predložio da reč "održe" promenite rečju "okončaju".
Dakle, priznali ste to i prihvatili u ovom amandmanu, a posle ću da vam pročitam zašto to niste radili kada je u pitanju amandman gospodina Zorana Krasića.
U stavu 3. istog ovog člana kaže se: ''Ako se mandat predsednika Republike produži zbog ratnog ili vanrednog stanja, izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.'' I ovde smo intervenisali da se ne kaže da se održe, nego da se okončaju u tom roku.
Stav 4: ''Ako predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat.'' Ovde smo imali primedbu da ako predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika Republike raspisuju se, mi smo dodali, istog dana kada nastupe razlozi utvrđeni u članovima 117. i 118. Ustava Republike Srbije. Pročitaću, naravno, i šta se kaže u ova dva člana Ustava Republike Srbije.
Naravno, opet smo tražili da se posle reči ''održe'', dodaju reči ''i okončaju'' izbori.
U stavu 5, koji glasi: ''Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana''. Mi smo dodali reči ''s tim što moraju da se okončaju u roku iz stava 4. ovog člana''. Dakle, mi smo ovim amandmanom imali nameru da pomognemo Vladi Republike Srbije i skupštinskoj većini da član 4. Predloga zakona uskladite sa Ustavom Republike Srbije.
Član 117. Ustava Republike Srbije glasi da kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obaveštava javnost i predsednika Narodne skupštine. Danom podnošenja ostavke predsedniku Republike prestaje mandat.
Član 118, na koji smo se takođe pozvali, kod ovog amandmana glasi - predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava odlukom Narodne skupštine, glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika. Postupak za razrešenje može da pokrene Narodna skupština na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika. Ustavni sud je dužan da po pokrenutom postupku za razrešenje, najkasnije u roku od 45 dana, odluči o postojanju povrede Ustava.
Možda se čini da sam previše citirala i Ustav i ovaj naš amandman, ali jednostavno namera mi je da narodni poslanici, a pre svega javnost Srbije, shvate o čemu se ovde radi.
Vlada nije prihvatila amandman Zorana Krasića, a obrazloženje je sledeće: ''Amandman se ne prihvata...'' To je ona čuvena početna rečenica za svaki amandman, kao da ne znamo da u ovom drugom odeljku stoji: Vlada predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati amandmane. Dakle, potpuno je suvišno da nam još jedanput kažete, da potvrdite da ne prihvatate.
Evo zbog čega Vlada ne prihvata amandman. Kažete: ''Ustav pravi razliku između pojmova ''okončati'' i ''održati'' izbore''. O tome se i radi. Zašto to niste uskladili sa Ustavom? O tome se i radi, da Ustav pravi razliku i, uopšte, postoji razlika između održanih i okončanih izbora.
Znate da postoji, videćemo kasnije kroz ovaj zakon, izbori se održe, pa postoji pravo na prigovor, pa postoji pravo na žalbu Vrhovnom sudu, pa postaju izborni rezultati konačni, i onda se okončavaju. Postoji i mogućnost ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima, gde se utvrdi da je postojao neki nedostatak u skladu sa ovim zakonom koji ćemo, nadam se, usvojiti, ili svejedno, i na osnovu zakona koji je sada na snazi, to se nije menjalo i ne menja se.
''Potom'', kažete, ''amandman (u stavu 3. amandmana) poziva se na čl. 118. i 119. Ustava, a treba i dovoljno je da se pozove samo na član 120. stav 2. Ustava''.
Zaista nisam razumela, ministre, zašto, ako vi jeste, a ne znam ni da li ste vi ovo pročitali, vi i danas imate isti problem kao juče, zato ste malopre kada ste davali neku završnu reč, ne znam samo šta ste završavali kad ni reč niste progovorili o ovim amandmanima na ovaj prethodni zakon, mi smo vam dobacivali i tražili od vas da kažete da je zakon koji nudite Narodnoj skupštini na usvajanje dobar zakon. Vi ste izbegli da to kažete.
Kada branite zakone, iza kojih vi kao ministar stojite, onda nam uredno preporučite zakon kao dobar, kao celishodan itd. Za ovaj prethodni niste imali ni jedan jedini argument, a vidim da nećete imati ni za ovaj i da vam je sad, verovatno, komplikovano da se uključujete. Naravno, ne potcenjujem ni vaše pravničko znanje ni inteligenciju, naprotiv, ali mislim da nemate nešto ni interesa da se vi sad uključujete u ove amandmane, pogotovo u neki ovako komplikovan kao ovaj što je predložio kolega Zoran Krasić.
Evo, pročitaću kako glasi stav 2. član 120. Ustava Republike Srbije, na koji nas Vlada upućuje da je to jedini član odnosno jedina odredba na koju smo mogli da se pozovemo. Taj stav 2. glasi - predsednik Narodne skupštine može da zamenjuje predsednika Republike najduže tri meseca. E sad, ko mi odgonetne kakve veze ima ovo sa ovim članom i sa ovim amandmanom o kojem govorim, onda ću zaista priznati da pojma nemam šta ovde piše.
''Rok iz stava 5. člana 4'', kaže Vlada, ''Predloga zakona odnosi se na sve izbore za predsednika Republike, a ne samo za izbore koji se održavaju kad predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran''. E sad, gospodine ministre, šta je ovde istina, šta ste vi stvarno mislili ovim amandmanom, ili ovo što stoji u obrazloženju u 2. stavu ili ovo što stoji u obrazloženju u 1. stavu? Jer jedno i drugo nekako se ne slažu, u koliziji su, pogledajte.
Vaš član 4. je jasan, da se odnosi na rok u kome se raspisuju i održavaju izbori i tu nema spora vezano za član 120, 118. ili 119. Ustava u tom smislu, ali ima u smislu što vi niste zakonom predvideli upravo ono što predviđaju ova tri člana Ustava. Gde vi sad vidite ovo što ste rekli u obrazloženju, a što se odnosi na član 5, da se član 5. Predloga zakona odnosi na sve izbore za predsednika Republike, a ne samo za izbore koji se održavaju kad predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran?
Ovaj stav kaže: ''Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana''. Mi tu dodajemo: ''s tim što moraju da se okončaju u roku iz stava 4. ovog člana''.
Da li je nekom sada jasno zašto je Vlada rekla da ovaj amandman ne može da se prihvati? Meni zaista nije. Možda nisam dovoljno pametna, možda dovoljno ne razumem ovo, ali zaista ne razumem šta je Vlada htela da kaže.
Stvarno bi trebalo da naučite, gospodo, vi iz Vlade, da budete jasni, glasni i otvoreni, da kažete: ovaj amandman se ne prihvata zato što mi to nećemo. Onda je to potpuno legitimno, to je vaše pravo, kažete: mi hoćemo ovako, ne prihvatamo da iko utiče na naše mišljenje, ne prihvatamo da nas iko ubeđuje u nešto drugačije. Onda ćemo mi da pričamo na drugi način, ne o amandmanu nego o Vladi.
Ali, ako vi jedan amandman, koji apsolutno usklađuje član 4. sa Ustavom Republike Srbije, kažete da ne prihvatate, pa onda date neko nebulozno obrazloženje, onda je to nekorektno, onda je to potcenjivanje inteligencije narodnih poslanika. A morate da vodite računa svaki put kada pokušate da potcenite inteligenciju narodnih poslanika zapravo potcenjujete i vređate inteligenciju građana Srbije.
Zaista bi bilo dobro da vam to bude prisutno u svesti i da kažete gospodinu Balinovcu i ostalima koji pišu obrazloženja zašto ne prihvataju naše amandmane, da im objasnite da to urade pismeno, da to urade, ako mogu, u skladu sa Ustavom, a ne mogu, jer su naši amandmani upravo to što upućuje na Ustav, ali, evo, iskreno vam preporučujem, najbolje vam je da za svaki amandman kažete: Vlada Republike Srbije ne prihvata ovaj amandman zato što to Vlada ne želi, može nam se. Mi ćemo da kažemo: svaka čast, možete šta hoćete, ali ne možete dokle hoćete, gospodine Markoviću.

Gospodine Konstantinoviću, usput mi kažete – to su radna tela i to nisu organi za sprovođenje izbora, i to se ne reguliše zakonom. Ovo je uvod u amandman o kojem ću da govorim. Suština je u tome da mi hoćemo da se reguliše zakonom. U tome i jeste suština.
Zaista mi je žao što ministar izađe, a izvinjavam se vama, gospodine Duliću, što nisam čula kada ste pročitali da je na redu amandman na član 7. Predloga zakona.
Dakle, član 7. Predloga zakona govori o organima koji sprovode izbore. Vlada je ovde napisala samo jednu rečenicu: ''Izbore za predsednika Republike sprovode organi koji sprovode izbore za narodne poslanike''. Mi smo predložili konkretno koji su to organi koji sprovode izbore za predsednika Republike.
Podsećam vas da uvek kada se primenjuje zakon o izborima predsednika Republike sve ono što nije sadržano u tom zakonu primenjuje se supsidijarno Zakonu o izboru narodnih poslanika i naravno to nije sporno. Ali, ako donosimo sada zakon o izboru predsednika, onda nema potrebe da bilo šta ostavljamo toj supsidijarnoj primeni, nego smo u prilici da sve što treba da bude sadržano u ovom zakonu o izboru predsednika sada uradimo, što kroz ovo što je Vlada predložila, što kroz amandmane koje su narodni poslanici podneli na ovaj zakon.
Moram da vam kažem da je amandman na član 7. nastao iz iskustva, kao i svi naši amandmani, znate, svi smo mi u izborima, više ne znam koliko izbornih krugova je bilo, što predsedničkih, što parlamentarnih, lično sam bila član Republičke izborne komisije, a i mimo toga naravno vrlo aktivno pratila izbore i tačno znamo šta su problemi, šta treba strogo i striktno regulisati zakonom, da bi organi za sprovođenje izbora imali što manje problema, da bi bilo što manje mogućnosti za razmišljanje o ovom ili onom, za procenu da li može ovako ili ne može onako.
Pročitaću šta smo mi predvideli članom 7. ovog zakona, odnosno koje organe za sprovođenje izbora smo predvideli i onda ću naravno obrazložiti zašto svaki od ovih organa pojedinačno.
Predložili smo da se član 7. menja i glasi ovako: ''Organi za sprovođenje izbora predsednika Republike su: Republička izborna komisija, radna tela i birački odbori.
Radno telo u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje četiri člana, a u proširenom sastavu i po jedan predstavnik podnosilaca izborne liste.
Predsednik i članovi radnog tela imaju zamenike.
Predsednike i članove radnih tela imenuje Republička izborna komisija za svake izbore, po osnovu proporcionalne zastupljenosti poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Radno telo:
1. organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora;
2. predlaže stalni sastav biračkog odbora po osnovu proporcionalne zastupljenosti poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije;
3. preuzima izborni materijal od Republičke izborne komisije i zajedno sa overenim izvodom iz biračkog spiska zapisnički ga predaje biračkim odborima;
4. preuzima izborni materijal od biračkih odbora i zajedno sa overenim izvodom iz biračkog spiska zapisnički ga predaje Republičkoj izbornoj komisiji.
Prostorne, stručne i tehničke uslove za rad radnog tela obezbeđuje opština za čije područje je obrazovano radno telo.
Bliža uputstva o radu radnog tela propisuje Republička izborna komisija.''
Mislim da niko ko je ikada učestvovao u izborima na republičkom nivou ne može imati primedbi na ovaj član. Mi smo u obrazloženju rekli da radna tela, kao organ Republičke izborne komisije, de fakto učestvuju u sprovođenju izbora za narodne poslanike. Zbog toga smatram da radno telo treba da bude organ u postupku sprovođenja izbora predsednika Republike, sa definisanim načinom formiranja i nadležnostima koje ima u postupku sprovođenja izbora. Stav po stav ću da vam objasnim i da vam približim.
Nesporno je da je Republička izborna komisija organ za sprovođenje izbora. Nesporno je i da su to birački odbori. Do sada nije bilo regulisano da je organ za sprovođenje izbora i radno telo. To radno telo je faktički postojalo i radilo na terenu.
Kako je radilo i šta se dešavalo? Na nekim izborima, na izborima za narodne poslanike, ovaj posao obavljaju opštinske izborne komisije, što takođe kada bude taj zakon na redu treba promeniti u skladu sa ovom odredbom, a kada je u pitanju bio izbor predsednika, tu se nije supsidijarno primenjivao član koji govori koji su organi za sprovođenje izbora za narodne poslanike i Republička izborna komisija je donela odluku da između Republičke izborne komisije i biračkog odbora postoji radno telo.
To radno telo, s obzirom da nije bilo definisano zakonom, biralo se u lokalnim jedinicama lokalne samouprave. Biralo se proporcionalno u odnosu na stranački sastav lokalnih samouprava.
To ne može tako, to nije dobro, zato što se ovde radi o izboru predsednika Republike, ne radi se o izboru predsednika opštine, ne radi se o izboru opštinskih odbornika, već se radi o izboru predsednika Republike, gde je Srbija jedna izborna jedinica, a ova radna tela su ti pomoćni organi koji sprovode izbore jednostavno zato što Republička izborna komisija ne može da se nađe u sedištu svake opštine istovremeno, što ne može da čuva taj materijal, što je nemoguće da neko iz nekog sela, kod Leskovca, kod Valjeva, Knića, nebitno gde, ne može da dođe u Republičku izbornu komisiju da preuzme materijal.
Republička izborna komisija izborni materijal mora da dostavi i dostavlja u sedište svake opštine, jer se svuda održavaju izbori, naravno. Uz taj materijal uvek ide jedan ili dvoje ljudi predstavnika Republičke izborne komisije.
To je praksa koja se kroz Pravilnik o radu Republičke izborne komisije već formirala, da Republička izborna komisija utvrdi koordinatore za svaki okrug i onda se izborni materijal nosi u sedište okruga, a u sedište okruga dolaze predstavnici opština.
I šta se dešava­? Tu se predaje materijal i dešava se da u nekim opštinama, gde recimo SRS ne učestvuje u vlasti, to je sigurno tako i kada su u pitanju druge stranke, ali govorim iz prakse SRS, dakle, tamo gde SRS ne učestvuje u vlasti mi nemamo pojma šta se dešava sa materijalom od momenta kada ga to radno telo, koje je neformalno, koje formira sekretar, odnosno načelnik opštinske uprave, koga stavlja u to telo nemamo pojma, i to radno telo preuzme materijal od RIK-a i dalje RIK ne zna šta se sa tim dešava do momenta otvaranja izbora, da li je taj materijal u autentičnom stanju predat biračkim odborima.
Najpre da li je stigao do svake opštine u okrugu, pa onda da li je predat biračkom odboru, pa onda da li su svi članovi biračkog odbora, a kada kažem svi, mislim i na prošireni sastav, jer birački odbori u stalnom i proširenom sastavu, pretpostavljam da to nikome od vas nije više nejasno, imaju apsolutno ista prava, mada vi na nekim biračkim mestima pokušavate, prava i obaveze, to drugačije da predstavite, tako da je predlaganje da radno telo bude zvanični organ za sprovođenje izbora, sa ovim nadležnostima koje sam navela i koje ću još jednom ponoviti da bi ih objasnila, smatramo da će samo dovesti do toga da će se izbrisati svaka sumnja šta se dešava sa izbornim materijalom, šta se dešava sa glasačkim listićima.
Znate, mnogo toga se dešavalo u ovih poslednjih 20-ak godina kada su u pitanju izbori. Sećate se vi koji ste lupali u šerpe, lonce, duvali u pištaljke itd., bilo je mnogo sumnji i u izborne krađe, bilo je i lex specialisa, bilo je i toga kada smo i mi iz SRS na Kosovo i Metohiju slali svoje predstavnike da tamo pokušaju da sačuvaju izborni rezultat, i tada su pohapšeni narodni poslanici, bilo je svega.
Ali, ne govorim to sada zlurado, nego samo da vam kažem da smo se sve ovo vreme svi borili da dođemo zaista do jednog demokratskog izbornog principa, gde niko više neće imati osnova da sumnja u nekoga da li mu je nešto ukrao, da li mu nije ukrao, da li mi sada razmišljamo što su ovi ''žuti'' sada Slobodana Gavrilovića stavili za direktora Službenog glasnika, kada je gotovo izvesno da će Službeni glasnik štampati glasačke listiće. To nama, recimo, možda stvara sumnju.
Ali, ako imamo ovako regulisan član 7, pa onda imamo koordinator za određeni okrug RIK-a bude u Službenom glasniku, ako je Službeni glasnik taj koji će štampati listiće, ceo materijal prati taj koordinator, odnosno dva koordinatora su uvek u pitanju, idu do sedišta okruga.
U okrugu radno telo koje ima odgovornost, jer ako je to organ za sprovođenje izbora, onda on ima krivičnu odgovornost ako zloupotrebi svoju funkciju.
Kada je on neko koordinaciono telo koje izabere tamo neki sekretar opštine ili načelnik uprave, on nikom ni za šta ne odgovara, a ako ga ovde regulišemo da je zvaničan organ za sprovođenje izbora, onda je on odgovoran i onda se i na njega odnosi ono krivično delo gde se propisuje kazna zatvora do tri godine zbog bilo kakve zloupotrebe izbora.
Zato mislimo da je to neophodno i opet praktično da vam objasnim, kada se dođe u sedište okruga, ako prihvatite ovaj naš amandman, imamo radno telo koje je sastava kao ovaj parlament. U svakom momentu tako. Kakav je odnos stranaka u parlamentu, takav je odnos stranaka u radnom telu.
Lokalne samouprave, odnosno načelnici opštinskih uprava, u obavezi su da obezbede prostor za čuvanje materijala, u obavezi su da obezbede prostorije za održavanje izbora, da se čuvaju te prostorije i za sve to lokalne samouprave dobijaju određenu naknadu.
Znači, ništa se ne menja u nadležnosti lokalnih samouprava, samo imamo jedan potpuno zdrav sistem i organe za sprovođenje izbora koji mogu i krivično da budu odgovorni. Nadam se da ste me pažljivo pratili i vidim da je čak malo 15 minuta da sve ovo obrazložim. Vama što je to smešno - žao mi je.
Konkretno, pošto ste vi, kolega, sa Kosova i Metohije, reći ću vam da za prošle izbore, zahvaljujući činjenici da nismo imali ovo propisano u zakonu, SRS na Kosovu i Metohiji nije imala nijednog predstavnika u radnom telu. Vama je to smešno, ali nama nije smešno, zato što mi želimo da svaki izbori budu provedeni u skladu sa zakonom i da ne donosimo zakone koji će ikada više omogućiti krađu izborne volje građana, jer krađa izborne volje građana predstavlja jedno od najtežih krivičnih dela.
Najlepše vas molim da ozbiljno razmislite o ovom amandmanu. Žao mi je što nema šefova poslaničkih klubova stranaka iz vladajuće koalicije i što nema ministra ovde prisutnog. Zaista verujem da bi prihvatili da glasaju za ovaj amandman. Nadam se da bar slušaju ovo i da sam ih ubedila, spremna sam naravno i dalje da obrazlažem i možda kroz neki drugi amandman ili nekome pojedinačno, jer smatram da je ovo izuzetno bitan amandman za regularno sprovođenje izbora.

Dame i gospodo poslanici, vratiću se samo kratko na obrazloženje amandmana na član 7, da bih još samo jednom rečenicom pokušala da ubedim narodne poslanike da je ovo dobar amandman i da skrenem pažnju da ovde nije u pitanju, da ne budem pogrešno shvaćena, interes SRS, nego zaista interes pravilno sprovedenih i zakonito sprovedenih izbora.
Jer, kada sam govorila o nekim opštinama gde nije bilo u radnim telima članova SRS, to se moglo desiti i možda se dešavalo i u nekim opštinama gde su radikali na vlasti. Hoćemo da se zakonski to uredi, bez obzira na koga se odnosi.
Nije baš dobro obrazloženje Vladino. Kaže ne prihvata amandman zato što koncepcija Predloga zakona jeste da uspostavi jedinstven sistem organa za sprovođenje izbora u izborima za narodne poslanike i u izborima za predsednika Republike. Ovo zaista nije dobro obrazloženje, jer Zakon o izboru narodnih poslanika nije sveto pismo. Ako ovde to promenimo, možemo da promenimo i u tom zakonu.
Pogotovo nije tačno, kaže: ''Stoga je Predlog zakona tako postavljen da automatski omogućava praćenje promena u osnovnom zakonu (zakonu kojim se uređuju izbori za narodne poslanike)...''
Nije to osnovni zakon. Poseban je Zakon o izboru narodnih poslanika, poseban je zakon o izboru predsednika. To što smo mi do sada imali zakon o izboru predsednika koji nije sveobuhvatno ovu materiju razrađivao, onda smo normalno, a to je u pravu, normalno, supsidijarno koristili taj zakon, koji se inače odnosi na sprovođenje izbora.
Ovaj amandman je upravo s ciljem da se što manje koristi taj drugi zakon i ako je moguće da uredimo ovaj zakon o izboru predsednika da nam ne treba nikakav zakon na koji ćemo se oslanjati ili koji ćemo supsidijarno koristiti, nego sve da bude u ovom zakonu. Zato sam imala potrebu da ovo pročitam, ne bih li vas ubedila da je ovo zaista dobro.
Kao što mislim da je obrazloženje na amandman kolege Aleksandra Martinovića, kako kaže Vlada, da nije pružio dovoljno argumenata, zašto bi bilo dobro da se predsednički kandidati podržavaju sa 50.000 sa 10.000 potpisa građana. Možda i nije bilo dovoljno argumentovano u samom amandmanu. Uobičajeno je, kada se piše amandman, da se obrazloženje piše u jednoj ili dve rečenice, samo da se skrene pažnja na šta se odnosi. Mislim da su kolega Martinović i Oto Kišmarton nakon njega toliko dobro obrazložili ovaj amandman, da Vlada više nema razloga da kaže da nema dovoljno argumenata za prihvatanje ovog amandmana.
Zapravo sam se javila da govorim o amandmanu na član 10. stav 4, koji su podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton. Član 10. govori o potpisima podrške predlogu kandidata. Ovo dvoje naših kolega predlažu da se briše stav 4. člana 10. Predloga zakona.
Stav 4: ''Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata.'' Gospođa Aleksandra Jerkov i gospodin Aleksandar Marton predlažu da se to briše, sa obrazloženjem da se ne može ograničiti pravo građana da potpisom podrže više od jednog kandidata za predsednika Republike Srbije. Podrška kandidata je, kažu oni, odvojena od izbora za predsednika, kada svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije, koji ima aktivno i pasivno biračko pravo, može svoje poverenje da ukaže samo jednom kandidatu sa liste.
Naravno, ovaj amandman je, ne želim da budem gruba, ali zaista moram da kažem - besmislen. Potpuno je besmislen, neutemeljen ni u Ustavu, niti u bilo kom propisu. Sasvim sigurno je u suprotnosti sa zdravom pameti.
Obrazloženje nije ništa bolje. Zamislite sada koja bi svrha bila prikupljanja potpisa podrške predsedničkih kandidata ako bi jedan građanin mogao da potpiše koliko god hoće tih lista.
Svi ti potpisi se overavaju sudski i plaćaju se takse. Kada bi to bilo tako, onda sasvim sigurno svako od nas bi u svom komšiluku, u najbližem nekom okruženju, evo da ode svako od nas ko živi u istom okruženju na vrata, svako će dobiti potpis, zato što komšija neće da se zamera sa svojim komšijom. Ako ga to ništa ne košta, potpisaće i Marku i Janku. To nije svrha prikupljanja tih potpisa.
Suprotno od toga, hoćemo da uozbiljimo političku scenu, hoćemo da ukrupnimo političku scenu. To valjda jeste bitno i to valjda jeste svrha ovih dvadesetak godina parlamentarnog života u Srbiji. Valjda treba da unapređujemo parlamentarni život i parlamentarni rad. Čini mi se, ovaj amandman kao da je, eto, palo nekom na pamet da neko napiše nešto iz inata, jer zaista ne mogu da verujem da je onaj ko je pisao ovaj amandman mislio da ovako nešto može da bude prihvaćeno.
Ubeđena sam da narodni poslanici neće glasati za ovaj amandman, ali sam imala potrebu da radi javnosti kažem o čemu se radi, da se ne desi da neko od ovih dvoje kolega negde u nekom mediju ili ne znam, kaže, eto mi smo podnosili amandmane, niko nam amandmane ne prihvata.
To kažemo i mi, jer nam zaista ne prihvataju amandmane. Ali, svaki put imamo i obrazloženje, i u tekstu amandmana, a naravno i naknadno sa ovog mesta obrazlažemo svaki amandman.
Dakle, predlažem i ministru i narodnim poslanicima da ovaj besmisleni amandman na član 10. ne prihvate.

Hvala lepo, gospodine Albijaniću. Član 13. Predloga zakona odnosi se na povlačenje predloga kandidata i odustanak od kandidature.
''Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike'' – to, naravno, nije sporno. Ali, sporan je sledeći stav: ''Ako je kandidata predložila koalicija političkih stranaka, predlog je povučen kad i poslednja politička stranka koja je u koaliciji pismeno povuče predlog, ako koalicionim ugovorom nije drugačije određeno''. Naš stav je da je ovakav stav 2. člana 13. neodrživ i da ovo nije dobro rešenje.
Naš predlog je: ''Ako je kandidata predložila koalicija političkih stranaka, predlog je povučen kada jedan od učesnika u koaliciji pismeno obavesti Republičku izbornu komisiju da povlači predlog kandidata''.
Zaista je neshvatljivo zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer kada sam videla ovako napisan stav doživela sam ga kao grešku Vlade Republike Srbije, nisam mogla da verujem da je moguće da zaista vi ozbiljno mislite da može ovako rešenje da ostane.
Još sa obrazloženjem Vlade zašto se ne prihvata amandman, kažete: ''Zbir volja koje su stvorile koalicije treba da je i razvrgnu. Sve političke stranke zajedno su stvorile koaliciju, pa zajedno treba i da je razvrgnu povlačenjem kandidature.''
''Ukazujemo'', kažete, ''i na to da po Predlogu zakona prednost ima način na koji je povlačenje kandidature uređeno u koalicionom ugovoru; tek ako pitanje povlačenja kandidature nije uređeno u koalicionom ugovoru, dolazi do primene dispozitivne odredbe (prema kojoj je predlog povučen kada i poslednja politička stranka koja je u koaliciji pismeno povuče predlog).''
Gospodine ministre, ovo je zaista potpuno van logike i van zdrave pameti. Napravi se ta koalicija od tri, četiri ili pet stranaka, to je kod vas uobičajeno, napravi se i formalni sporazum da podržavaju jednog kandidata i u međuvremenu jedna od stranaka, samo jedna, shvati da ne želi više da podržava tog kandidata. Kako vi mislite ovim zakonom i ovako regulisanim stavom drugim člana 13. Predloga zakona da obavežete ili da naterate tog jednog od nekada koalicionih partnera da mora da se pridržava ove odredbe?
Ovo je neprihvatljivo i naše amandmansko rešenje je mnogo jasnije jer propisuje, i tako stoji u obrazloženju, da ako makar i samo jedna od političkih stranaka, koalicije političkih stranaka koje su predložile kandidata, pismeno obavesti da povlači predlog, da se na taj način povlači i kandidatura. To je jedino logično i zapravo jedino moguće.
Ovo rešenje, stoji dalje u našem obrazloženju, bolje je od predloženog u Predlogu zakona zato što je jasnije, jednostavnije i disciplinuje sve avanturiste u politici i ne zbunjuje birače. Ako se koalicioni partneri ne mogu dogovoriti, zašto bi njihova svađa opterećivala birače? - to je naše pitanje. I ko ne može da se dogovori, ne treba da učestvuje na izborima.
Vi se pojavite sa jednim kandidatom, podržavaju ga tri-četiri političke stranke, u međuvremenu jedna stranka kaže - neću više da podržim tog kandidata, vi ga zakonom obavezujete da i dalje mora da ga podržava, predstavnik te stranke se pojavljuje u medijima i kaže - ne pada mi na pamet da više podržavam Borisa Tadića, bila je greška kada smo napravili sporazum da podržimo Borisa Tadića.
Da li će DSS podržati Velju Ilića ili Borisa Tadića? Možda će napraviti sporazum i sa jednima i sa drugima. Sa vama da bi se održali još malo u Vladi, a sa ovima zato što su na ovom drugom nivou republičkom već u koaliciji. Šta će sada njihovi birači i simpatizeri, za koga će da se odluče, ko je taj za koga treba da glasaju?
A u međuvremenu se onda DSS predomisli, izađe pred javnost i kaže - nećemo da podržimo ni Borisa Tadića, ni Velimira Ilića, mi jadni nemamo nikoga, nikoga nismo ni predložili i nikoga nećemo da podržimo.
Kako ćete onda zakonom da naterate nekog da podrži tu kandidaturu, ako jasno i glasno kaže da ne želi da je podržava? Ovo je zaista neprihvatljivo i mislim da je neophodno da ovaj amandman prihvatite, jer ne možete da zakonom nekome namećete njegovu političku volju i njegovu političku odluku. Svako ima pravo da se udruži, ali i da se razdruži.
Ako su se četiri ili pet stranaka udružile da podrže jednog kandidata i ako jedna stranka više ne želi da učestvuje u tome, vi tu stranku terate dok se svi ostali ne predomisle i ne kažu da neće da podrže tog kandidata. To jednostavno nije logično i to je neodrživo.
Zato, ministre, mislim da bi bilo dobro da se konačno uključite u ovaj rad, bar u ovaj zakon, pošto u onaj prethodni apsolutno niste, i da ako niste u stanju da prihvatite ove amandmane, odnosno ako nemate ovlašćenje od gospodina Balinovca da dirate njegov zakon, onda lepo kažite: povlačim ovaj zakon - pa se dogovorite lepo ako je moguće u zajedničkoj vladi, jer ovo je očigledno zakon vlade Vojislava Koštunice, a vi ste ministar vlade Božidara Đelića, pa se lepo tamo dogovorite i predložite nam jedan ozbiljan zakon.
Znate, mi smo ovaj zakon čekali šest-sedam meseci, vi ste toliko kasnili po Ustavu i Zakonu za sprovođenje Ustava i zaista smo očekivali, ako toliko dugo radite predlog zakona, da ćemo dobiti zakon na koji maltene nećemo imati nikakvu primedbu. A vi ovakvu nebulozu predlažete u zakon. Mislim, zaista, da je svakom građaninu koji sada ovo sluša i koji nema nikakve veze s politikom jasno da je ovo što ste vi predložili zaista van zdravog razuma.
Ponavljam, ministre, može li vas neko da natera zakonom da morate da podržavate nekog kandidata? Ako ste to i rekli u jednom momentu, i potpisali, u međuvremenu se predomislili, ko može vas da natera da glasate za Borisa Tadića?

Zaista je nerazumljivo zašto je predloženo u ovom zakonu da odustanak od kandidature mora da se izjavi u pisanom obliku – ovde kaže pismenom, pitanje koliko je kandidat pismen – znači u pisanom obliku i to je u redu. Ali, da potpis kandidata mora da se overi kod suda, to zaista nema nikakve logike.
Zašto vi kažete da Predlog zakona predviđa pismenu formu praćenu overom potpisa kod suda zbog značaja koju radnja povlačenja kandidature ima?
Kolega Despotović je detaljno objasnio, ali zaista ne postoji nijedno zdravorazumsko rešenje i uverenje koje bi nas ubedilo da, ako se neko kandiduje za predsednika Republike i svoju kandidaturu samo potpisuje i predaje, uz ostalu dokumentaciju RIK-u, i ne overava tu kandidaturu, ako se predomisli do roka koji je predviđen zakonom, zašto bi on povlačenje kandidature morao da overava kod suda? Mislite da će neko da falsifikuje? Trebalo je još da kažete da grafolog kontroliše te potpise.
Trebalo je da stoji i moglo bi da stoji da kandidat koji povlači kandidaturu treba pred RIK-om da potpiše izjavu o povlačenju kandidature. To bi bilo nešto što bi bilo normalno i što bi moglo da se prihvati, ali da overava povlačenje kandidature, i još nam tvrdite da su veće posledice kada on odustaje od kandidature nego kada se kandiduje, to nije tačno.
Da li vi znate kako se jedno lice kandiduje, koja je to procedura, od najpre stranačke procedure, do sve one dokumentacije, pa prikupljanja potpisa, pa overe tih potpisa, pa plaćanje tih overa, pa konačnog podnošenja RIK-u? Uz sve to ide i izborna kampanja, animiranje građana itd. Sada je to sve manje važno nego što neko u toku ovog perioda, koji mu zakon dozvoljava, odjedanput kaže: više ne želim da budem kandidat iz nekog razloga.
Prvo, ne očekuje se, niti je logično da to može da se očekuje od nekog ozbiljnog kandidata, od predstavnika neke ozbiljne političke partije. Ne kažem da ne može da se desi u praksi, ali može da se desi kod nekog od ovih koje vi svaki put, na svakim izborima, vi iz vlasti namestite da se kandiduju, da im obezbedite potpise itd. i onda ljudi u nekom momentu shvate da su samo igračka u nečijim rukama i da su se prodali za neku sitnu paru, i onda kažu - ipak sam častan čovek, neću u ovome da učestvujem, potpiše - neću više da budem kandidat, to uradi pred RIK-om i to je kraj priče.
Dakle, niti ste nas ovim pisanim obrazloženjem ubedili, niti je ministar ijedno slovo na tu temu progovorio da nas ubedi, a ni predstavnici skupštinske većine, vas desetak, koliko vas je tu. Evo opet informacija za građane Srbije, da nijednog predstavnika DSS i G17 nema trenutno u sali.
Gospodina Albijanića je odavno Ivana Dulić-Marković eliminisala, on je tu kao potpredsednik. Vi dobro obavljate taj posao, gospodine Albijaniću. Znam da se sve manje osećate članom G17 plus. Sećam se vremena od pre dve, tri, četiri godine, kada ovde pominjem da je Mlađan Dinkić kriminalac, vi ste ovde skakali, hteli ste da bijete onolikog Vučića, koji je pola metra viši od vas, a sada kad kažem Dinkić je kriminalac, lopov, opljačkao ovo ili ono...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas, nemojte to da radite.)
...vi me lepo zamolite, samo zato što morate, jer vas gleda Ivana Dulić-Marković, inače ne biste ni tako reagovali.

Dame i gospodo poslanici, govoriću istovremeno i o amandmanu na član 15. i o amandmanu na član 16. kolege Milisava Petronijevića i reći ću na početku da su ovo dobri amandmani i da ih treba prihvatiti.
Podsetiću da RIK donosi uputstvo za rad biračkog odbora, svaki put za svake izbore ponovo. Uglavnom su to uputstva jedanput napisana i prepisuju se, i ništa to nije sporno. Naravno, usklađuju se sa zakonima ako je eventualno bilo neke izmene u izbornim zakonima, ali mislim da amandmane i na član 15. i na član 16. treba prihvatiti.
Uostalom, ovo rešenje kako je sada predviđeno amandmanom kolege Milisava Petronijevića bilo je vaše rešenje, gospodo iz DOS-a, jer je u prethodnom Zakonu o izboru predsednika članom 5. bilo regulisano šta je važeći, šta je nevažeći glasački listić, pa ste vi u Izmenama i dopunama u članu 5đ predvideli upravo ovo što ste sada brisali. Zaista je posebno simptomatično zašto ste sada brisali nešto što ste pre nekoliko godina baš vi predlagali i usvojili.
I šta vam znače ova obrazloženja, najpre obrazloženje zašto ne prihvatate amandman na član 15?
Samo bih još dodala ovome što je kolega rekao, da je ''ako je na glasačkom listiću zaokruženo lično ime kandidata ili je istovremeno zaokružen redni broj i lično ime kandidata, takav listić smatraće se nevažećim''. Ovde je čak moglo da stoji i ne bi bilo suvišno da ''ili je listić popunjen tako da se nedvosmisleno može utvrditi za kog kandidata je birač glasao''. I to bi moglo da stoji, ne bi bilo suvišno.
Nije dobro obrazloženje. Kažete da ne mogu uporedo u istom zakonu da postoje i definicija važećeg i definicija nevažećeg glasačkog listića. Stvarno ne razumem šta ste ovim hteli da kažete. Može da stoji. Pod uslovom da je istovetna, da je tačno napisano šta je važeće, a šta je nevažeće, onda naravno da može da stoji u zakonu.
Posebno vam nije dobro ovo obrazloženje na član 16, gde ste vi predložili... jer, u članu 15. kažete:
''Pored naznake da se glasa za predsednika Republike, glasački listić za izbor predsednika Republike sadrži:
1) redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata...
2) objašnjenje da se glasa samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata''.
Dakle, potpuno bi bilo u redu da se prihvati amandman kolege Petronijevića. Ne bi bila opterećujuća norma, samo bi bilo jasnije šta se podrazumeva pod važećim glasačkim listićem.
U članu 16. u Predlogu zakona kaže se: ''Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao''. Kolega Petronijević kaže: ''Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za kog se kandidata glasalo, listić na kome je zaokruženo više od jednog kandidata, kao i listić na kome je dopisano ime novog kandidata''.
Sad, vidite, pametnog li obrazloženja, u drugom stavu, zašto se ne prihvata amandman: ''Pored toga, amandmanom nisu obuhvaćeni svi slučajevi u kojima je glasački listić nevažeći.'' Pa, tek u vašem predlogu nisu obuhvaćeni. Kako onda to obrazlažete, šta ste vi u članu 16. predložili, šta je Vlada predložila kao nevažeći glasački listić? Potpuno uopštenu odredbu. A ta odredba je sadržana i u amandmanu kolege Petronijevića, samo što je njegovim amandmanom to još prošireno.
Dakle, predlažem da se glasa za ovaj amandman, zato što ništa ne može da pokvari, može da razjasni i RIK-u prilikom donošenja uputstva za rad biračkih odbora, može i samim članovima biračkog odbora. Vi dobro znate šta se sve dešava na biračkom mestu, kako se pokušavaju predstaviti nevažeći glasački listići koji ne odgovaraju članovima biračkog odbora koji učestvuju u brojanju glasačkih listića, i zato, opet ponavljam, zakonom treba da bude sve toliko precizno utvrđeno da ne ostavlja mogućnost za razmišljanje mnogo ni RIK-u, a pogotovo ne biračkim odborima.
Kada dođe do brojanja glasačkih listića, onda je i jedan glasački listić bitan. Mislim da bi svi trebalo da vodite računa o tome, jer i oni koji eventualno neće imati kandidata na ovim predsedničkim izborima, imaće ga valjda na nekim sledećim, pa će im tada biti bitno šta je važeći, a šta nevažeći glasački listić.
Razumemo mi da onom ko je pisao ovaj Predlog zakona, a konstatovali smo više puta koji je deo Vlade Republike Srbije to pisao, da njima baš i nije mnogo stalo da ove odredbe budu jasne, jer oni unapred kažu da neće izaći na izbore, neće imati kandidata i njih baš briga da li će Toma Nikolić pobediti Borisa Tadića razlikom od pet ili šest procenata. Nama je to jako bitno, ubeđeni smo da će to biti veći procenat.

Nisam razumela na početku izlaganja gospodina Bajatovića, najpre, da li su oni, SPS, sklopili savez sa DSS da bojkotuju izbore, pošto ste nas, kolega Bajatoviću, optužili da smo mi sklopili nekakav sporazum sa DS da se ide na izbore. Morate da vodite računa šta mislite i sa ovog mesta šta kažete.
Ja vrlo vodim računa, gospodine Bajatoviću. Nikakav sporazum i dogovor između DS i SRS ne postoji. SRS nikada nije bežala od izbora, nikada nije bojkotovala izbore. Od 2000. godine nikada nismo nikoga podržavali niti bili u vlasti. Prema tome, nemate nikakvog osnova da nas optužujete, zato što smo već mesecima insistirali i dalje insistiramo da se donesu svi potrebni zakoni da bi se stekli uslovi po Ustavu i Zakonu o sprovođenju Ustava da se sprovedu izbori.
Kada se ti zakoni donesu, kada se izbori raspišu, naši stranački organi, a to je Centralna otadžbinska uprava, utvrdiće ko je kandidat SRS, najpre da li ćemo izaći, a onda ko je kandidat na predsedničkim izborima. Već sada mogu da vam kažem da sam ubeđena da će Centralna otadžbinska uprava doneti odluku da SRS izlazi na predsedničke izbore, da će naš predsednički kandidat biti Tomislav Nikolić, da smo mi ubeđeni da će Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije i zato nam je mnogo stalo da ovi zakoni budu dobri.

Gospodine Duliću, kada je pre izvesnog vremena kolega Žarko Obradović ovde govorio o Cesidu, kao delu DS, to nije on rekao, to ja kažem, tada je među poslanicima DS nastao takav metež, takva dobacivanja koja su u najmanju ruku i najblaže rečeno bezobrazluk. Mene je samo korektnost sprečila da se odmah tada javim po Poslovniku.
Vi ste videli, gospodine Duliću, kako je reagovao Boško Ristić. Rekao je da je njemu dosadno. Ne znam zašto je sedeo, evo sada ga više nema, valjda je otišao malo da nešto popije, pa će opet da se vrati. Ovi ostali ovde koji se smeju k'o lud na brašno, deluju mi kao loša reklama za Orbit žvake, samo žvaću, žvaću, otvaraju usta, dobacuju, samo se čuje - nemoj da pametuješ, nemoj da lupetaš. To čujete i vi, gospodine Duliću.
Od nas, poslanika opozicije, očekujete korektnost i mi jesmo korektni. To, biti korektan, ne znači da nećemo govoriti o amandmanima. Da li završili do tih 22.00 časova do kada ste planirali ili nastavili sutra, ili u nedelju, ili noćas ili u ponedeljak, mi smo tu i mi ćemo da radimo.
Razumem da su narodni poslanici umorni, jer već 11 sati radimo, ali ako je neko umoran, gospodine Duliću, onda su umorni poslanici koji rade, a ne ovi koji se smenjuju - čas u restoran, čas ovde, čas u poslanički klub da iz fotelje gledaju šta se ovde dešava, da telefoniraju, čas ovde. Ne znam od čega su se oni umorili.
Zaista ne može da se toleriše i sada vam kažem, ne pretim, ali vas upozoravam, kada govore poslanici SRS, od sada pa do kraja današnjeg radnog dana, bude li se čula ijedna nepristojna primedba od strane poslanika DS, mi prelazimo na raspravu po Poslovniku.
Pa neka traje koliko traje. Zaista, ovaj bezobrazluk više ne može da se podnese. Em vas ne interesuje zakon, em vam nema ministra, em ne učestvujete u radu, šta još hoćete, gospodo demokrate? Kako vi to mislite da dođete do demokratskog propisa? Da vi predložite i da svi ćute. To je onda demokratski. To je bezobrazluk i to je bezobrazan odnos prema građanima Srbije, to je vređanje dostojanstva i inteligencije građana Srbije.
Gospodo tzv. demokrate, lepo vam preporučujem i savetujem vam da vodite računa o ponašanju. Mi smo prihvatili, kao što rekoh, da radimo korektno, ali zaista sve ima granicu. Prešli ste, odnosno došli ste do granice i još jedna ružna reč i sada najavljujem odmah posle toga raspravu po Poslovniku.
Ministre, da li ste se naspavali, ručkali, odmorili, dobrodošli. Mi smo, evo, gospodine ministre, na članu 19. Predloga zakona o izboru predsednika. Verujem da biste, da ste bili ovde, prihvatili bar neki amandman, naravno, pod uslovom da ste dobili ovlašćenje o autora teksta, gospodina Balinovca. Izgleda da još uvek nemate tu saglasnost.
Reći ću, pre nego što pređem na amandman kolege Milorada Krstina, da je amandman koji je malopre ovde obrazlagao gospodin Vladan Batić, a koji je podnela narodni poslanik Nataša Mićić, dobar amandman. Zaista je iznenađujuće zašto ni taj amandman nije prihvaćen.
Nismo se javljali da govorimo posebno o tom amandmanu, jer nema potrebe. Pored onog što je rečeno, odnosno i bez ikakvog obrazloženja, samo ovo što je predviđeno amandmanom je bilo dovoljno da se shvati da je u Predlogu zakona napravljena, rekla bih, greška. Vi to gledate drugačije, to je vaš problem.
Član 19. govori o ponavljanju glasanja. Vi kažete: ''Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja''.
Kolega Milorad Krstin, koji inače večeras nije ovde, zato što je u Zrenjaninu na promociji knjige dr Vojislava Šešelja, ove knjige koja se zove „Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić“, i zato sam umesto njega ovde da obrazložim ovaj amandman.
Dakle, mi mislimo da nije dobro ovo što je napisano od dana prvog glasanja i predložili smo da umesto toga stoji: ''Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od održavanja prethodnog glasanja.''
Ovo jeste samo pravno-tehnička redakcija, ali mislim da o tome treba da se vodi računa, jer zaista kada imamo zakonski tekst ovako loš kakav je ovaj i ovako nakaradno napisan kako je ovaj, onda je svaka ispravka koja je dobronamerna - dobrodošla.
I svaki ozbiljan predstavnik Vlade i ozbiljna skupštinska većina bi svakako bar razmišljali o amandmanu, bar slušali narodne poslanike kada obrazlažu amandman. Možda ponešto i naučite, zavisi koliko kome od vas treba vremena da nešto ukapira, ali možda ima i onih koji mogu da nauče od ovako jednog obrazlaganja.
Vi kažete da ne prihvatate ovaj amandman. Opet ono čuveno – ''amandman se ne prihvata'', i onda kažete: ''Pravno-tehnička redakcija teksta Predloga zakona nije potrebna'' – zaista neverovatno. Doduše, dodali ste ''pošto je formulacija Predloga zakona kraća i preciznija'', ali da pravno-tehnička redakcija teksta nije potrebna – ovo je zaista, ne znam, neko je ovo negde usput pisao, mislim da nije čak ni sedeo za stolom, nego verovatno negde u trku ili u automobilu, pa onako šta mu je palo na pamet.
To sam rekla i juče, prekjuče, kada smo govorili o onom prethodnom zakonu, da sam svašta videla, svakakve zakone čitala, ali ovako i koncepcijski loš zakon, a i ovako formalno loše napisan, ovo zaista videla nisam, niti ovakva obrazloženja.
Najbolje da ste samo napisali ono što stvarno mislite: baš nas briga, narodni poslanici, šta vi pišete, mi ćemo ovako, pa vama se dopalo ili se ne dopalo. Mi znamo da je to tako i da vi imate još uvek većinu, mada ne znamo šta će se desiti posle raspisivanja izbora, da li ćete imati većinu, dokle ćete imati većinu, o tome ćemo naravno nekom drugom prilikom, kada vam bude ovde neko od koalicionih partnera, pošto nikoga nema, pošto najavljuju da će bojkotovati izbore, pošto najavljuju da neće glasati za ove zakone o kojima mi danima raspravljamo.
Zaista je pitanje šta se danas u Srbiji dešava. Da li nekoga u Srbiji danas interesuje nešto što su zaista istinski problemi ove države? Kada ćemo na dnevnom redu imati problem Kosova i Metohije? Dajte, gospodine Duliću, dok ste još na okupu i dok imate tu skupštinsku većinu i mogućnost da zakažete sednicu, zakažite tu sednicu, da vidimo šta to naš pregovarački tim i članovi pregovaračkog tima pričaju po belom svetu.
Nemojte da se narodni poslanici informišu iz medija. Sazovite tu sednicu, dovedite ovde predstavnike pregovaračkog tima, da ih malo propitamo. Ako je tačno sve ono što piše i što slušamo u medijima, onda su oni prekoračili ovlašćenja koja su dobili od ove Narodne skupštine.
Čuli ste jutros da je i italijanski parlament usvojio Rezoluciju kojom insistira na poštovanju Rezolucije 1244, a mi čujemo od nekih predstavnika našeg pregovaračkog tima da Vojska baš i ne mora da se vrati, dovoljno je Žandarmerija. To je automatski kršenje Rezolucije 1244.
Svašta čujemo, ali ne možemo, bilo bi neozbiljno da mi, narodni poslanici, komentarišemo to što čitamo po novinama. Zato insistiramo, gospodine Duliću, da hitno sazovete sednicu koja će biti posvećena Kosovu i Metohiji, da ceo pregovarački tim bude ovde ispred narodnih poslanika, da odgovaraju na naša pitanja, da nam kažu šta su radili, a šta su uradili. Da vidimo kakvi su to misteriozni planovi koje nam najavljuju ministri za neki dan posle, ako se desi, a najave su sa svih strana da će se desiti samoproglašenje, a zatim i priznavanje od strane nekih ili većine država EU, samostalnog Kosova.
Juče su narodni poslanici pitali vas, gospodine ministre Markoviću, da odgovorite, mislim da je kolega Stević pitao, da date neke odgovore vezano za temu Kosovo i Metohija. Zaista sam bila šokirana, i svi mi, kada ste vi, čak ljutito, rekli: nemojte to mene da pitate, to je u nadležnosti ministra Samardžića.
Da li je moguće da je Kosovo i Metohija u nadležnosti samo jednog ministra? Da li je moguće da cela Vlada, i predsednik Republike, i predsednik parlamenta i svi poslanici to sebi nisu stavili kao prioritetno pitanje? Znate li vi koji je danas datum? Znate li vi koji datum se približava?
Desiće se da nećete sazvati tu sednicu, da će vam se raspasti koalicija, zato što ćete vi raspisati izbore koje ste već najavili, kao što ste ranije najavljivali. Čak i po cenu da ne budu doneti zakoni, vi ćete raspisati izbore. Kažete: neka se održe po starim zakonima. A to što ti zakoni nisu u skladu sa Ustavom, koga je briga, kome uopšte više u ovoj državi treba i zakon i Ustav?
Nikome, nažalost, zato što se niko od nadležnih državnih organa ne pridržava ni Ustava, ni zakona i zaista je neverovatno da ćemo doći u situaciju, a to je moguće, da se vladajuća koalicija razbuca, jer su sve najave da će tako da se desi i da vi onda lepo kažete: evo, zakazao bih sednicu, ali nemam mogućnosti, opet tehnička vlada, opet ko zna šta.
Sećate se koje smo probleme imali u vreme one tehničke Vlade, za koju je direktno odgovoran Boris Tadić zašto je bila tehnička Vlada, da se ne vraćamo u ono vreme koliko dugo vam je trebalo da formirate Vladu, da se konstituiše parlament. Jedino vam ne treba mnogo kada raspodeljujete javna preduzeća i upravne odbore.
Dakle, dame i gospodo poslanici, sada je bar delovalo da pažljivo slušate, bilo bi lepo da ste se tako ponašali svih ovih dana, da zaista slušate ono što vam govorimo, da pokušate da razumete da nam je dobra namera, da želimo da popravimo ovaj zakon, ako se i kada se raspišu ti izbori, da se održe po zakonu, koji neće odmah ići pred ovaj vaš partijski Ustavni sud na ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Zaista ima mnogo toga o čemu bi trebalo kao narodni poslanici da vodite računa. Najlakše je posedeti malo ovde, prošetati napolje. Gospodo, vas ovde nisu poslali, ni nas sve, ni mama ni tata, već su nas poslali građani Srbije i građani Srbije od nas očekuju i određene odgovore i određena pitanja.
Mi, srpski radikali, apsolutno smo spremni da odgovorimo na sve ono što građani Srbije od nas traže, ali bi u najmanju ruku bilo kolegijalno da se i vi ponašate tako ili bar slično.

Ne bojte se, ministre, ne gađam čašom. Nataša Jovanović je, kada je trebalo, polivala vodom, a tada sam joj zamerila zašto nije gađala čašom u tom momentu. Sad nema razloga za to, zaista.

Ne, rekla sam da sad još uvek nema razloga ni za vodu ni za čašu, bezbedni ste, ne brinite. Gde god su radikali u blizini, svi su bezbedni.
Amandman na član 24. podneo je gospodin Dragan Todorović i predložio da se član 24. prelaznih odredbi Predloga zakona o izboru predsednika briše. Zašto?
Zato što u članu 24. stoji: ''Na prvim izborima za predsednika Republike koji budu održani prema ovom zakonu pravo glasa imaju oni građani Republike Srbije koji su upisani u biračke spiskove prema merilima koja su korišćena za izbore za narodne poslanike koji su održani 21. januara 2007. godine.''
Ovim članom direktno je povređen član 52. Ustava Republike Srbije. Član 52. Ustava Republike Srbije govori o izbornom pravu i kaže da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično. Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Kome je palo na pamet i sa kojim obrazloženjem, jer ovo koje je ovde dato je zaista potpuno nebulozno i neargumentovano, da zamrzne na 21. januar 2007. godine biračke spiskove? Šta se promenilo od 21. januara 2007. godine do 20. januara 2008. godine, kada se pretpostavlja da će biti izbori, znači ravno godinu dana? Da li mislite da nije bilo nikakvih promena u biračkom spisku za godinu dana?
To što ste vi napisali u obrazloženju da to nema veze sa zamrzavanjem biračkih spiskova, da je pravni osnov sadržan za to u članu 10. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji do danas nije menjan, što, naravno, nema nikakve veze sa ovim; pominjete građane Srbije koji imaju jugoslovensko državljanstvo, pa vi tu pretpostavljate koliko ima onih koji su u međuvremenu stekli crnogorsko državljanstvo, koliko nema; pa da li u ovoj državi postoji ikakva evidencija? Naravno, bar ta o državljanstvu postoji.
Činjenica je da kod mnogih građana Srbije još uvek u knjizi državljana piše da imaju jugoslovensko državljanstvo. Rođeni u Srbiji, žive u Srbiji, ali eto neka administracija, neke službe nisu uspele to da promene. Ovo vam zaista nije nikakav argument, zato što nekim ljudima piše, šta onda, je li onome kome piše da ima jugoslovensko državljanstvo nećete dozvoliti da izađe na izbore? Zaista ne razumemo. Šta je sa svima koji su stekli punoletstvo od 21. januara 2007. godine? Šta je sa biračkim spiskovima koji treba da se menjaju zato što su neki ljudi umrli u međuvremenu? Šta je sa onima koji su doselili, koji su stekli državljanstvo?
Suštinski problem jeste činjenica da u Srbiji nema jedinstvenog biračkog spiska. Podsetiću vas na izbore 2000. godine, kada su članovi RIK iz DS apsolutno podržavali članove RIK iz SRS kada smo mi insistirali konačno na pravljenju jedinstvenog biračkog spiska, koji bi zaista bio jedino pravo merilo o tome koliko birača u Srbiji ima. I onda bismo tačno znali koliko je birača glasalo i za koga je ko glasao, odnosno koliko je ko glasova, ali zaista sa pravim podacima, dobio.
Ovo što ste tražili jedinstveni birački spisak, pa od 2000. godine, od kada ste preuzeli vlast, počeli to da nazivate drugim imenom, nije to više jedinstveni birački spisak, nego je to skup spiskova po opštinama i onda vam sad i to važi kao jedinstveni birački spisak. To jednostavno nije tačno prema sadašnjem stanju stvari.
Mi na biračkim spiskovima imamo veliki broj ljudi koji su umrli. Svaki put kada se dešavaju izbori, svaki put u izbornom danu ne možemo da opstanemo koliko nas ljudi zove u sedište stranke ili u opštinske odbore širom Srbije, kaže, dobio mu otac ili majka poziv za glasanje, a umro pre ko zna koliko godina; ili, kaže, postao sam punoletan, upisan u birački spisak, otišao da glasam, nema me u biračkom spisku; ili, kaže, prošli put sam glasao, sad otišao, nema me na biračkom spisku.
Dakle, raznorazne mahinacije se dešavaju sa biračkim spiskovima i vi svi to dobro znate. To će se dešavati sve dotle dok ne budemo imali jedinstven birački spisak, a to znači da u tom slučaju nikakva mogućnost ne bi postojala, recimo, da isto lice glasa na dva ili tri mesta, što je sada moguće, bez obzira na onaj sprej. Sretala sam neke ljude koji su govorili da su glasali i u Obrenovcu i u Savskom vencu, da taj sprej koji se stavlja može, onako dobro sapunom da se skine i posle izvesnog vremena da više ne ostavlja traga.
Osnovni problem je postojanje, odnosno nepostojanje jedinstvenog biračkog spiska. Mi iz SRS, kada god se govori o izborima, i o kojim god izborima se govori, i naši članovi u RIK-u ne propuštaju nijednu sednicu Komisije a da ne skrenu pažnju na neophodnost utvrđivanja jedinstvenog biračkog spiska. To je nadležnost, delom vašeg ministarstva, gospodine Markoviću, delom Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno potrebna je koordinacija između ta dva ministarstva.
Mislim da više nema problema koji su do skora postojali, mislim da više nema opštine u Srbiji koja nema računar. Dakle, potrebno je samo da se to umreži, da se napravi program. Znam da to nije ni mnogo lako, ni mnogo jednostavno, ali je prošlo zaista toliko vremena da više nema opravdanja zašto to do sada nije urađeno.
Sad, pored toga, vi nam objašnjavate da će predsednički izbori biti održani sa biračkim spiskovima, kako je ovde napisano, prema kojima pravo glasa imaju oni građani Republike Srbije koji su upisani u biračke spiskove prema merilima koja su korišćena za izbore za narodne poslanike koji su održani 21. januara 2007. godine.
Onda nas ubeđujete da ovo ne znači da su birački spiskovi zamrznuti na 21. januar 2007. godine. Mi tvrdimo da ovo upravo to znači. Jer, koji su to kriterijumi, o kojim kriterijumima govorite i merilima koja su korišćena za izbore za poslanike 21. januara 2007. godine?
Nema nikakvih kriterijuma, nema nikakvih merila. Zna se, građani imaju pravo da provere da li ih ima u biračkom spisku, pozivaju se da to urade. Oni koji postaju punoletni, dolaze da se upisuju.
Evo, sad jedna poruka svima koji su postali ili postaju punoletni, da opštine ne rade ono što bi trebalo da rade, a to znači kada neko postane punoletan da se automatski upisuje u birački spisak, to nije tačno. Ne radi se tako. Zato evo sad jedan poziv, pošto se pripremaju izbori, svima koji su postali punoletni u međuvremenu, neka se obrate u svojim opštinama gde žive, gde im je prebivalište prijavljeno, i da treba da se upišu u birački spisak.
Ne znam samo šta će biti, gospodine Markoviću, recimo, sa tim mladim ljudima, koji postaju punoletni i koji se upišu u birački spisak, da li će oni moći da glasaju ako se primenjuje ovaj član 24. Zaista nisam razumela iz vašeg obrazloženja, gospodine ministre Markoviću, jer ovo što ovde piše zaista mislim da ne razume ni onaj ko je napisao, a ubeđena sam da vi niste napisali, da biste vi to napisali pametnije i razumnije.
Dakle, odgovor koji tražimo jeste šta se dešava sa promenama koje su nastale u biračkim spiskovima posle 21. januara 2007. godine. Ko nam garantuje, ukoliko se ne prihvati amandman kolega Dragana Todorovića i Dušana Bajatovića da se ovaj član briše, ko može bilo kakvim obrazloženjem, i ovim nebuloznim ili nekim koji će ministar Marković da nam da, koje će možda da nam zvuči razložno, ali dokle god to stoji u ovom zakonu mi ne možemo da verujemo i da imamo poverenja da će građani koji su postali punoletni moći da glasaju i da će biti sve one promene koje su se u poslednjih godinu dana dešavale u biračkom spisku i koje su blagovremeno prijavljivane, da će moći da se sprovedu za ove naredne izbore.
To nam je napisano u članu 24. prelaznih odredbi i najlepše vas molim, gospodine ministre, pored toga, što ćete pokušati da nam objasnite kako će to moći nešto što ne piše u zakonu, kako će moći nešto suprotno od člana 24, da ne bismo ostajali u nedoumici, da ne bismo dovodili u sumnju izbore koji još nisu ni zakazani, da vi lepo prihvatite ovaj amandman i da nas, bar što se tiče toga, ne boli glava, da ne razmišljamo bar o tome ko će sve moći da glasa na ovim izborima, ko neće moći, kako ćemo mi objašnjavati građanima Srbije.
Znate, na dan izbora vi ste ko zna gde, a mi smo u sedištima svojih stranaka i onda nas građani zovu i pitaju kako ne mogu da glasam, zašto nisam upisan u birački spisak, zašto sam izbrisan, a bio sam u biračkom spisku. Mi imamo, naravno, strpljenja da razgovaramo sa svim tim građanima, ali, nažalost, ne možemo da im pomognemo.
Ono što je birački spisak koji se overi ovde pred izbore, znate i vi da tu promena na dan izbora nema, i to je u redu i to je normalno, ali pitam vas, odnosno predlažem vam, ne mogu poverovati, šta god da kažete ne mogu da vam poverujem da ćete, ako ostane član 24, da neće biti birački spiskovi zamrznuti na 21. januar 2007. godine. Jednostavno ne možete u to da me ubedite.
Zato vam predlažem da ovaj amandman prihvatite i da nas bar ove zajedničke muke oslobodite. Zakon vam ionako nije dobar. Čuli ste danas i juče mnogo primedbi na oba ova zakona.
Zaista, moram da ponovim, pošto je ovo sad otprilike svođenje rasprave, jer je ovo poslednji amandman na predlog ovog zakona. Zakon, i ovaj i o izboru predsednika i zakon o predsedniku, toliko je loš, gospodine ministre, kao da je pisan levom nogom. Loš zakon nije dobro rešenje. Imaćemo problema u njegovoj primeni.
Naravno, mi smo spremni da i po ovakvom zakonu izađemo na izbore. Spremni smo da kandidujemo gospodina Tomislava Nikolića i po ovakvom zakonu, spremno ćemo dočekati njegovu pobedu i po ovakvom zakonu, ali bi nam zaista bilo draže da imamo bolji i jasniji, koncizniji, precizniji i usklađeniji sa Ustavom i zakonom.