Gospodine Mrkonjiću, podsećam vas na član 113. Poslovnika, koji kaže: ''Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine''.
Gospodin Milan Marković je u svom, ne ovom malopre, nego onom prethodnom obraćanju, prekršio član 104. Poslovnika jer je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, a vi ga niste upozorili na to.
Gospodine Milane Markoviću, vi ste bili narodni poslanik i, kad krenete za ovu govornicu, prisetite se da ste sada ministar, da više niste narodni poslanik, da nemate prava da narodnim poslanicima držite predavanja, da ne smete da pokazujete ljutnju zbog onog što vam narodni poslanici kažu, da ne smete da vičete na narodne poslanike, gospodine Milane Markoviću, a pogotovo, odakle vam ideja da vi narodnim poslanicima kažete koji član Poslovnika mogu da koriste a koji član ne mogu da koriste.
Da li će neko danas ceo dan da govori na osnovu čl. 225. i 226. i vas nervira, vi to morate da podnesete, gospodine Markoviću. I, zaista sam iznenađena, gospodine Mrkonjiću, da vi niste vodili računa o tome da upozorite gospodina ministra šta su njegova prava i obaveze kada je u ovom parlamentu.
Dakle, pokazali ste da ne umete da objasnite razliku između privatnog i javnog, da ne umete da objasnite zašto ste na ovaj način formulisali ovaj član, ali ste na kraju onog prethodnog izlaganja, kada ste bili mnogo ljuti što poslanici koriste Poslovnik, rekli: zar neko može da očekuje da na primer Boris Tadić može da promoviše bilo koju ideju osim ideje DS-a? Vi ste na taj način odgovorili na pitanje.
Mi, naravno, ne očekujemo od Borisa Tadića da menja svoje političke stavove, mada to kod vas u DS-u i nije baš neki veliki problem, od osnivanja do dana-današnjeg, ali očekujemo da on bude predsednik svih građana i to je ono što vi nama niste uspeli da objasnite.
Govoriću, naravno, i o amandmanu. Sada sam se javila samo da vas upozorim da ne iritirate narodne poslanike, da ne bude ponovo javljanja po Poslovniku, da strogo vodite računa o članu 104, da ste u obavezi, a vezano za član 113. Poslovnika, da vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine i da se tako ponašate pred narodnim poslanicima.
A vas, gospodine Mrkonjiću, takođe upozoravam da i vi vodite računa o tome i da ne dozvoljavate ministru ovde da skakuće, da viče, da vređa narodne poslanike svojim ponašanjem. Nije vam lako tumačiti nešto što je pisao Zoran Balinovac, razumem vas, ali šta da radim, Koštunica vas poslao, morate.

Kolega Radovanović je, očigledno, ne znam da li slučajno ili namerno, ali pobrkao temu dnevnog reda. Mi govorimo o Predlogu zakona o predsedniku Republike. Od 10.00 sati, skoro dva i po sata, govorimo o jednom amandmanu sa vrlo ozbiljnom i dobrom namerom da ubedimo ministra da prihvati amandman gospodina Čedomira Jovanovića ili ćemo u nastavku govoriti o amandmanu kolege iz SPS-a.
Što se nas tiče, potpuno je svejedno koji od ta dva amandmana da bude prihvaćen, ali suština je da govorimo o tome da predsednik Republike ne može da vrši stranačku funkciju, odnosno da ima bilo koju visoku funkciju u stranci.
Sve druge funkcije, kolega Radovanoviću, potpuno normalno proističu iz stranačkih funkcija. Nema potrebe da se ni predsednik Vlade, ni predsednik parlamenta, ni ministri u Vladi, odriču stranačkih funkcija. Upravo zato smo se borili i izborili za višestranački sistem, zato imamo predstavnike stranaka, zato se borimo za vlast, pa kada se izborimo (na izborima, naravno), onda se određene funkcije dodeljuju stranačkim, da li funkcionerima, da li samo članovima stranke, naravno, moguće je i ljudima koji nisu članovi stranke, koji mogu da odgovore poslovima koje neka funkcija traži.
Ali, u ovom kontekstu pominjati činjenicu da gospodin Tomislav Nikolić nije podneo ostavku na mesto, kako reče, predsednika stranke, potpuno je besmisleno. Prvo, za vašu informaciju, predsednik Srpske radikalne stranke je prof. dr Vojislav Šešelj. Gospodin Tomislav Nikolić je zamenik predsednika stranke i, naravno da, u odsustvu gospodina Šešelja, vodi stranku i tu nema ničeg spornog. Pogotovo nije bilo ničeg spornog ni tih nekoliko dana koliko je gospodin Tomislav Nikolić bio na funkciji predsednika parlamenta.
Nema nikakve veze, niti može da se dovede u kontekst ta vaša primedba. Očigledno je zlonamerna jer nikako ne može da se dovede u vezu s ovim o čemu mi govorimo, a govorimo, ponavljam, o predsedniku Republike i dva i po sata pokušavamo da objasnismo da predsednik Republike ne može da bude i stranački funkcioner, pogotovo ne predsednik stranke.
Nema ministra više, to ga očigledno i ne interesuje, a što se nas tiče, mi ćemo da nastavimo da govorimo i o ovom amandmanu i o ostalim amandmanima, ali vas molim, kolege, da ovu do sada zaista stručnu raspravu ne koristite za neka neprincipijelna prepucavanja, pogotovo ne za zlonamerna.
Možemo mi i tako, nije to nikakav problem. Možemo da koristimo Poslovnik, svi članovi Poslovnika nam stoje na raspolaganju, ali nije nam to namera. Namera nam je da zaista odgovorno raspravljamo o amandmanima na Zakon o predsedniku Republike.

 Hvala. Nismo razumeli šta znači to posle 18.00 časova, odnosno do kad, i da li je obezbeđen direktan prenos tog rada nakon 18.00 časova, al' dobro, o tome ćemo kad bude došlo vreme, nigde ne žurimo.

 Hvala lepo, biće od vas dobar predsednik.
Na dnevnom redu smo imali amandman na član 9, odnosno raspravljali smo o amandmanu gospodina Čedomira Jovanovića nekoliko sati u prepodnevnom delu i, evo, sad nastavljamo, ali po amandmanu kolege iz SPS. Amandmani su gotovo identični i, što se tiče nas iz SRS, nama je potpuno svejedno koji bi od ova dva amandmana ministar u ime Vlade prihvatio jer bi, u svakom slučaju, ili jedan ili drugi amandman popravio tekst zakona.
Mi ćemo u Danu za glasanje, a pozivam i ostale narodne poslanike da to urade, glasati i za jedan i za drugi amandman. Pošto su gotovo identični, možda se desi da jedan od tih amandmana i bude usvojen i da onda ovaj član 9. predloga zakona o Borisu Tadiću zaista liči na zakon.
Podsetiću vas, dame i gospodo, na period kada se u ovom parlamentu donosio Zakon o finansiranju političkih stranaka. Tada ste vi iz DOS-a bili ubeđeni da će DOS večito imati dvotrećinsku većinu u ovom parlamentu i onda ste doneli poprilično širokogrud zakon. Mi smo tada govorili da to nije dobro, ali taj zakon je i danas na snazi i taj zakon danas smeta vama. Vama je sad problem zašto neke stranke, koje imaju mnogo više poslanika nego vi, dobijaju više sredstava iz budžeta.
Ovo napominjem da biste bili svesni činjenice da će to što vi danas donosite zakon o Borisu Tadiću vrlo brzo biti zakon o predsedniku Republike. Tako da, kada razmatrate amandmane, imate u svakom momentu i to na umu.
Podsetiću da je predlog da se u član 9, koji u prvom stavu kaže: ''Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost'', doda: ''i stranačku''.
Danas smo čuli toliko argumenata zašto je neophodno da se ovakav, ovaj ili onaj prethodni, amandman usvoji. Neću ponavljati te argumente, ali je potpuno nejasno, nerazumljivo i neprihvatljivo zašto vama u Vladi Republike Srbije smeta ovo amandmansko rešenje.
Ne možete i niste nas ubedili da je neustavno. Niste nas ubedili da je pravno neutemeljeno. Vi to znate i onda mi nije jasno o čemu se radi. Da li je u pitanju samo vaš inat ili je u pitanju upravo ono što ste vi, gospodine ministre, ovde u jednom momentu, onako iznervirani, rekli: eto, nije logično da se predsednik Republike, konkretno Boris Tadić, ne zalaže za ideje Demokratske stranke iako je predsednik Republike. To ne može, gospodine Milane Markoviću.
Evo, navešću primer. Boris Tadić i DS se otvoreno i javno zalažu za ulazak Srbije u NATO. Da li Boris Tadić, kao predsednik države, sme to da kaže?
Ja vam kažem da ne sme, zato što nije pitao građane Srbije, zato što sve ankete pokazuju da preko 80% građana Srbije ne želi da uđemo u NATO. Ali, mi svakodnevno slušamo Borisa Tadića, predsednika države, gde na nekom svom stranačkom skupu kaže da se DS i on na čelu te stranke zalažu za ulazak Srbije u NATO. Slušali smo ga u toku izborne kampanje, kada je rekao da su radikali zlo, da on mora to zlo da pobedi. Da li takav čovek može biti predsednik svih građana? Naravno da ne može. Zbog toga mislimo da su ovi amandmani dobri, da treba da se prihvate.
Bez obzira što se zakon ne donosi za nekog pojedinca, mada ste vi ovaj, ponovila sam već nekoliko puta, naslikali za Borisa Tadića, ali kada govorimo o nekom zakonu, bilo koju oblast da uređuje, svi mi koristimo neke ili pozitivne ili negativne primere, čime potvrđujemo svoje argumente zašto smo za ili protiv zakona. Mi imamo najbolji argument – Borisa Tadića lično, kao predsednika DS-a koji se, mi to često kažemo, lažno predstavlja da je predsednik Srbije jer se ne ponaša kao predsednik Srbije.
I vi, gospodine Markoviću, ako nećete da prihvatite ovaj amandman, onda nemate ni najmanje motiva da ne prihvatite naš amandman na član 1. ovog zakona, jer je u potpunoj koliziji ovo što ste napisali u članu 1, da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije'', što je zapravo član 111. Ustava Republike Srbije, a ovde ne dozvoljavate da se predsedniku Republike zakonom zabrani da se bavi stranačkom funkcijom.
Pokušavali ste da ubedite, ne znam samo koga, sigurno niste ni sebe uspeli, da stranačke funkcije nisu javne funkcije. To je zaista bilo nešto što nisam mogla da verujem da čujem od nekoga ko je ministar. Ali se onda prisetim onih dana posle 9. oktobra, kada ste nas ovde, sa ovog mesta, ubeđivali da je gospodin Alimpić regularno izabran za vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda i predsednika Skupštine grada Beograda. Pa ste posle našeg upornog objašnjavanja ovde, posle odluke Odbora za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije, ipak doneli odluku koja je ispravna, ali koja je bila u potpunoj suprotnosti sa onim što ste vi pričali neposredno posle tog 8, odnosno 9. oktobra.
Ovde smo doneli bar četiri-pet zakona koji dokazuju da vi pravite partijsku državu i mi smo vam svaki put govorili o tome. Partijsku državu ste napravili i kroz Zakon o Vladi, i kroz Zakon o državnim službenicima, i kroz Ustavni sud koji će biti dvopartijski (pet demokrata i pet DSS), a sada još hoćete i predsednika Srbije. Samo što, na vašu žalost, predsednika Srbije biraju građani pa ovaj zakon sigurno neće biti primenjivan na Borisa Tadića, u to budite ubeđeni.
Ponavljam zbog vas, zato što vama teško ulazi u glavu. Može čovek da ponovi i 25 puta, vi to slabo kapirate, ali za to već zaista nisam stručnjak.
Podsetiću vas kako vi, kao Demokratska stranka, delujete od nivoa mesne zajednice do nivoa predsednika. Evo, sada imate, recimo, u jednoj mesnoj zajednici u opštini Kula, mesna zajednica Kruščić, izbore za nosioce vlasti u mesnoj zajednici. I šta je predsednik opštine Kula, demokrata, uradio? Otišao je u dom penzionera u tom selu Kruščić, rekao da će im okrečiti i urediti kancelarije samo da glasaju za njihovog kandidata. Okrečio čovek, poslao ekipu, okrečili kancelarije u žuto sa plavim stubovima. Šta se sada dešava? Nijedan penzioner u Kruščiću neće da uđe u tu salu. Sada traže od predsednika opštine ili drugu salu ili da se ta prefarba.
Vi na taj način delujete uskostranački da mi, zaista, ne možemo imati poverenja u vas, pogotovo ne kada je u pitanju zakon o predsedniku Republike.
Dakle, ponavljam, neću vas ubeđivati u ono što ste već čuli, neću ponavljati ono što vam je odavde već zaista vrlo stručno i argumentovano objašnjeno, ali ako vi to ne prihvatate, onda mi moramo da znamo da vi zastupate ono što se moglo tretirati da ste rekli kao lapsus kada ste rekli da je logično da se Boris Tadić zalaže za principe DS-a.
Kad ste bili najviše iznervirani, pokušali ste da objasnite zašto nećete da prihvatite ovaj amandman i rekli ste da bi trebalo onda na svim nivoima da zabranimo bavljenje politikom, svim funkcionerima, a ne samo kada se pojavi ime B. Hteli ste da kažete Borisa Tadića, pa ste se povukli. Shvatili ste da ovo ipak nije zakon o Borisu Tadiću, nego o predsedniku Republike. Nemojte da se smeškate, uzmite stenogram, mislim da su svi narodni poslanici koji pažljivo slušaju svakoga ko se odavde obraća narodnim poslanicima zapazili da ste to rekli.
I nije logično, gospodine Milane Markoviću, da sudija ne može biti čak ni član stranke, a kamoli funkcioner, a da predsednik države može biti funkcioner jedne stranke. Čuli smo mi i činjenicu da postoje u nekim zemljama u svetu i takva rešenja. To su verovatno zemlje sa razvijenijom demokratijom. Srbija to, nažalost, a pogotovo zahvaljujući vama od 2000. godine, nikako nije.
Samo se vi smeškajte, to što vi u svojim nazivima imate ''demokratska'', nema blage veze s demokratijom i to znaju svi građani Srbije, znate i vi, naravno, ali tu ste gde ste. Ne znam samo dokle ćete uspeti i koliko će građani Srbije da vas podnose. Ubeđeni smo, mi iz SRS-a, da to neće biti dugo, kao što vam obećavamo da Tomislav Nikolić neće koristiti privilegije iz ovog zakona koji ćete vi da usvojite.
Naravno, mislim na Tomislava Nikolića na mestu predsednika države. A, gospodine Milivojeviću, predsednik Srpske radikalne stranke je prof. dr Vojislav Šešelj. I opet me izazivate da vam kažem da mi je žao što ste vi svog predsednika ubili, mi se za svog i te kako borimo.

Dame i gospodo, kolega Zoran Krasić podneo je amandman na član 10. i predložio da se član 10. Predloga zakona o predsedniku Republike briše, zato što je ovo što je napisano u članu 10. sadržano u odredbama Ustava Republike Srbije.
Ovo nije jedini član koji ste bukvalno prepisali iz Ustava. Mi smo vam i u načelnoj raspravi, a i po amandmanima, govorili i upozoravali vas da nije trebalo da samo prepisujete članove Ustava da bi vam zakon imao veći broj članova, već da je ono što je u okviru Ustava trebalo na pravi način razraditi kroz odredbe ovog zakona.
Vi kažete: ''Amandman se ne prihvata. Unutar dela Predloga zakona koji uređuje svojstva mandata predsednika Republike, neophodno je da se – radi preglednosti i celovitosti zakonskog uređenja – nađe i odredba koja uređuje trajanje mandata predsednika Republike i početak toka mandata predsednika Republike. Pored toga, odredba člana 10. stav 3. Predloga zakona uređuje jednu pravnu situaciju koja nije propisana Ustavom''.
Šta kaže član 10? Ima tri stava. U prvom stavu kaže: ''Predsednik Republike bira se na pet godina''. Dalje stoji da isto lice može biti dva puta predsednik Republike, jedino Boris Tadić to može da bude tri puta. Čudo od čoveka. Samo što građani Srbije neće to prihvatiti. Toga nema u Ustavu, ali je to tumačenje DS-a, i pokušavaju preko novina, već danas vidim u nekim novinama najavu Josip Broz Tadić ili tako nekako.
U drugom stavu kaže se: ''Mandat predsednika Republike počinje kad predsednik Republike položi zakletvu pred Narodnom skupštinom''. Ovo znači da mi nemamo predsednika Republike jer, kada se menja ustav u jednoj zemlji, kao što smo mi promenili ustav i doneli nov Ustav, koji više nije nov nego je važeći, aktuelni Ustav, predsednik Republike nije položio zakletvu u skladu sa ovim Ustavom.
Nikada nismo dobili odgovor, a mnogo puta smo prozivali i pitali predsednika Republike i vas kao njegovu skupštinsku većinu: zašto Boris Tadić ne želi da položi zakletvu u skladu sa Ustavom Republike Srbije?
Da li se iza toga krije nešto što je možda vezano za rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije, s obzirom da ovih dana uglavnom u novinama, u medijima, saznajemo sa kakvim sve stavovima naši predstavnici, a Boris Tadić je nekako uvek u prvom planu, izlaze kao deo pregovaračkog tima. Uglavnom saznajemo nešto što nikada nismo čuli u ovom parlamentu, a trebalo bi, i u obavezi su svi članovi našeg pregovaračkog tima da se pridržavaju rezolucije koja je doneta u ovom parlamentu.
Nadamo se da ćemo konačno imati i sednicu parlamenta posvećenu isključivo Kosovu i Metohiji i pretpostavljam da će tada da nam odgovore svi članovi pregovaračkog tima šta su oni to nudili, u čije ime su nudili, kako su mogli da traže produženje roka, šta sve nisu, Olandska ostrva, šta sve nismo čuli – ljudi su se čudili šta su sve čitali u medijima vezano za to.
U 3. stavu, za koji kažete vi iz Vlade da nije sadržano u Ustavu Republike Srbije, i to je jedino moglo da ostane kao član 10, stoji: ''Ako Narodna skupština nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, narodni poslanici se okupljaju da bi predsednik Republike pred njima položio zakletvu''.
Vi čak zakonom predviđate mogućnost da se narodni poslanici okupe i kada Skupština nije u redovnom zasedanju da bi predsednik Republike položio zakletvu pred narodnim poslanicima, a s druge strane, imamo Skupštinu u redovnom zasedanju ali nemamo predsednika da položi zakletvu pred Narodnom skupštinom.
Dakle, ovaj amandman treba da se prihvati, kao što treba da se prihvate svi amandmani koji se odnose na puko prepisivanje Ustava Republike Srbije.
I preporučujem vam, ministre, da sledeći put pokušate sami, sa svojim stručnim timom, da napišete neki zakon. Možda će biti kvalitetniji i imaćete manje muke nego sa ovim koji vam je iz Ustava prepisivao Zoran Balinovac.

Hvala. Nekako imam utisak da je, i kada je sada kolega govorio i, prethodno, koleginica koja je takođe imala amandman na član 14, više sporno kada se podrazumeva prijem ostavke predsednika, nego sama činjenica da li je predsednik podneo ostavku.
Mislim da bi trebalo svima da je jasno, a pravnici to svakako znaju, da se ovde, kao i u svim drugim državnim organima i organima uprave, mora primenjivati kancelarijsko poslovanje. A to znači da je ostavka pristigla u Narodnu skupštinu onog momenta kada se ostavka podnese, preda u pisarnicu i kada se zavede u pisarnici.
I ne možemo mi, i ne treba, i sigurna sam da ni vi, koleginice Milena, ni vi, kolega, ne mislite da će neko u pisarnici da sakriva ili sklanja ostavku koju je podneo predsednik. Naravno da neće. To što stigne u pisarnicu, sigurno će stići blagovremeno, odnosno u najkraćem mogućem roku, do predsednika parlamenta.
Da li će predsednik parlamenta da poštuje Ustav, pre svega, pa onda i ovaj zakon, da li će da obavesti Narodnu skupštinu o tome, da li će da obavesti javnost i da li će sam predsednik, koji podnosi ostavku, poštovati član 117. Ustava i podneti ostavku – teško da to možemo da uredimo zakonom, zato što ovaj zakon ne predviđa kaznene odredbe.
Šta ćemo da uradimo predsedniku koji ne obavesti javnost da je podneo ostavku? Činjenica je da može da se desi da predsednik podnese ostavku i da ona stoji 15 dana kod predsednika parlamenta, da ga stranačke kolege ubeđuju da ne treba da podnese ostavku, recimo, a da javnost o tome nema pojma, i ako ga ne ubede, onda mi, mislim na građane Srbije, saznamo da je ostavka podneta pre 15 dana, a ako ga ubede, priča se - jeste podneo, nije podneo.
Imali smo takve slučajeve, sa ostavkama narodnih poslanika, sa ostavkama ministara iz G17 plus. To je već viđeno. Ni krivi ni dužni, ljudi iz pisarnice su bili pozivani (ne znam u kojoj je sada fazi taj krivični postupak), krivična prijava je podizana valjda protiv šefa pisarnice i nekih zaposlenih u pisarnici, zato što im je neko rekao da treba da promene broj na nekom aktu ili čas prijema (sad se ne sećam detalja) jer je predsednik parlamenta tada procenio, opet iz nekih koalicionih ili stranačkih razloga, da ne treba da obavesti narodne poslanike da su ministri iz G17 plus podneli ostavke, pa kada se to saznalo, onda je rekao da on te ostavke ne može da primi zato što nisu napisane u formi kako on smatra da treba da bude napisana ostavka. Dakle, potpuno je nebulozno, ali je nešto što se desilo i što može da se desi i u slučaju predsednika Republike.
Mislim da je ovo rešenje iz Ustava ipak najsveobuhvatnije, a da ne treba da imamo dilemu, moramo da računamo i na političku i moralnu odgovornost ljudi koji su na tako visokim funkcijama, da će da nas, ako se desi da predsednik iz nekog razloga podnese ostavku ... znam, sad kolega klima glavom onako otprilike - kome mi to možemo da verujemo? Slažem se da u ovom sazivu i u našoj skorijoj prošlosti nemamo ljude kojima možemo da verujemo, niti da računamo na njihovu ni političku i moralnu odgovornost, ali jednostavno ne može drugačije.
Ne može da se propiše zakonom da će predsednik Republike, ako ne obavesti javnost da je podneo ostavku, ići u zatvor, ili ako predsednik parlamenta ne obavesti Narodnu skupštinu, biće kažnjen zatvorom od ne znam koliko godina.
Ipak je ovo politika, državna politika, vrlo odgovorna, i ipak, na kraju, oni koji se ogreše o zakon i koji se ogreše o Ustav odgovaraju, pre svega, pred građanima Srbije na nekim izborima koji bi eventualno usledili posle te eventualno podnete ostavke.
Dakle, javila sam se samo da bih razjasnila, dopalo se to čak meni ili ne, ili bilo kome od vas, da ne postoji drugi način i drugi momenat tretiranja podnošenja ostavke osim momenta predaje u pisarnicu, kada se stavlja pečat prijema. To je, jednostavno, nešto što je propisano, po Zakonu o opštem upravnom postupku, po kancelarijskom poslovanju, i tu ne možemo ništa da menjamo. Možemo da menjamo te zakone, ali za sada, pri ovom stanju stvari, to mora biti tako.
A da li imamo ili nemamo poverenja – lično, nemam razloga, niti, sigurna sam, bilo ko od vas ima razloga da sumnja u zaposlene u pisarnici u Skupštini ili u zgradi Predsedništva. Ako postoji neko ko će da se ogreši o zakon i o Ustav i da ne saopšti blagovremeno javnosti, onda to mogu biti samo predsednik Skupštine i predsednik Republike, a njih, nažalost, teško da možemo naterati, pri ovakvom stanju propisa, da to urade.

Kolega Dimitrijeviću, da li vi to imate informaciju da je gospodin Boris Tadić podneo ostavku? Imala sam takav utisak iz ovoga što ste ovde rekli. Kažete: narod hoće da ga pita šta je pregovarao, hoće da ga pita... pa imam utisak da je to završena priča.
Ali, šalu na stranu. Amandmanom koji ste podneli na član 14. tražili ste da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: ''Ukoliko predsednik odluči da obrazloži ostavku, dužan je da je obrazloži i pred Narodnom skupštinom na prvoj narednoj sednici''. Ovaj vaš amandman je u koliziji sa stavom 3. člana 14. Predloga zakona.
Razumem, i sigurna sam, kada bi se desilo da predsednik podnese ostavku, bilo koji predsednik, da bi postojala znatiželja kod mnogih građana - što li je podneo ostavku, šta mu se desilo. Ostavka jeste lični čin. Predsednik Republike jeste institucija. Zato i postoji zakon o predsedniku Republike, jer on mora da se tretira, uslovno rečeno, drugačije od ostalih ljudi, i tako mora da se ponaša, i o tome smo govorili danas ceo dan.
Ali, ako ste hteli da ovaj vaš amandman bude usvojen, onda ste morali da intervenišete u članu 14. u stavu 3. Ovde piše: ''Predsednik Republike dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da obrazloži ostavku''. Mi smo tražili brisanje celog ovog člana, a da smo išli parcijalno, sigurno bi prvo što bismo uradili bilo da se ova reč "može" briše i da stoji "je obavezan".
Stav SRS-a je da u zakonu nikada ne može da stoji da nešto može. U zakonu nešto mora ili ne može, a da se ostavlja mogućnost bilo kome... znači ovaj Vladin predlog zakona je ostavio mogućnost predsedniku Republike da on može da obrazloži ostavku.
Samim tim, vaš amandman nema pravnog utemeljenja, da ne budem pregruba da kažem da je besmislen, samo zato što ste izostavili da intervenišete i na stav 3. ovog člana.
Da ste to uradili, onda bi, svakako, moglo da se govori o vašem amandmanu. Nije on ni neprihvatljiv, čak je u redu sve ovo što ste vi rekli, da biste ovog momenta pitali predsednika Republike kada bi eventualno podneo ostavku, sigurno bi ga pitala i većina građana Srbije.
Javila sam se zato što nisam videla da ministar ulazi, pa posle nisam htela da odustajem, da ne bude pogrešno protumačeno. Pretpostavljam da bi i sam ministar reagovao na ovaj amandman zato što o njemu, jednostavno, nema svrhe govoriti jer on ne može da bude primenjen zbog stava 3. člana 14.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Petar Jojić podneo je amandman na član 15. Predloga zakona i tražio je da se stavovi 2. i 3. člana 15. brišu.
Član 15. govori o razrešenju predsednika. Stav 2. kaže: ''Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav'', a stav 3. kaže: ''Ako Ustavni sud odluči da je predsednik Republike povredio Ustav, predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika''.
Govorili smo mi o ovom članu i u načelnoj raspravi, i o eventualnim mogućnostima, ali ovo je direktno prepisano iz Ustava i to tako mora da stoji.
Govorimo o nečemu što može da se desi u životu, u praksi. Može da se desi da, pogotovo sada kada ćemo imati čisto partijski Ustavni sud, dvopartijski, pola DS pola DSS, bez one treće trećine koja će možda biti malo drugačijeg sastava, i pored očiglednosti da je predsednik povredio Ustav, Ustavni sud to ne konstatuje. S druge strane, može se desiti da Ustavni sud konstatuje da je predsednik povredio Ustav, ali da se u parlamentu ne obezbedi dvotrećinska većina.
Govorim samo da ovo ne znači a priori da, ako Ustavni sud u roku od 45 dana donese odluku da je predsednik povredio Ustav, da to automatski garantuje da će predsednik biti razrešen.
Zašto smo mi podnosili ovaj amandman? I ovaj nije jedini, ovo je kontinuitet naših amandmana. Više puta smo rekli - nije dobro i ne treba da se u zakon prepisuje Ustav. Ustav ne služi za to.
Da je to tako, onda bi Ustav trebalo da ima mnogo više članova i da do detalja razradi svaku društvenu oblast i da onda nemamo nijedan zakon, da imamo Ustav i da nam Ustav bude jedini zakon. Ali to nije tako.
Moram da kažem da su svaki put obrazloženja Vlade zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika vrlo šturo napisana, često nebulozna, ali nikada se Vlada nije poigrala s narodnim poslanicima kao sa obrazloženjima zašto ne prihvata amandmane na Predlog zakona o predsedniku.
Kaže ''amandman se ne prihvata'' i tačka. Svako obrazloženje tako počinje. Znamo da se ne prihvata, to ste rekli na početku - Vlada predlaže da se ne prihvate amandmani, pa se nabraja.
Onda kažete, gospodine Markoviću, nešto što nije tačno: ''Odredbe članova 15. st. 2. i 3. Predloga zakona predstavljaju element razrade ustavnog instituta razrešenja predsednika Republike''.
Ne predstavljaju nikakav element razrade ustavnog instituta razrešenja predsednika Republike, gospodine Markoviću, nego ste samo obrnuli redosled iz Ustava. Ono što je u Ustavu stav 1. vama je stav 3, a ono što je u Ustavu stav 3. vama je stav 2. Je l' tako? Imate ispred sebe Ustav, ja ga nisam ponela, ali je tako.
Dakle, prepisali ste Ustav. Zato je kolega Petar Jojić predložio da se to briše. Ovakvi članovi i ovakvi stavovi članova koji su puko prepisivanje Ustava sadrže nešto što već postoji u Ustavu i ne može to da smeta zakonu u njegovoj primeni, ali ne treba to da radite da biste imali nešto što liči na zakon. Ovaj zakon o predsedniku ima 47 članova. Da niste u 20 članova prepisali Ustav, to bi bio zakon od 27 članova i onda bi to mnogo jasnije govorilo o tome koliko ste vi, kao Vlada, neozbiljno i neodgovorno pristupili izradi ovog zakona i regulisanju pitanja predsednika Republike kao institucije.
Opet ponavljam, vi ste imali na umu Borisa Tadića. Ceo dan vam skrećemo pažnju da je predsednik Republike institucija, a da ste se vi, u nedostatku želje da ovu materiju regulišete detaljno, jasno, precizno, onda dosetili - ajde da prepišemo 20 i kusur članova Ustava, na to niko ne može da nam stavi primedbu jer, bože moj, to je Ustav.
Ali, vidite, mi smo upravo iz tog razloga na svaki takav član stavili amandman i predložili vam da brišete to, a ovde ste, ovim obrazloženjem, obmanuli narodne poslanike jer niste dali obrazloženje koje odgovara činjenicama.

Dame i gospodo poslanici, već je 19.30 časova. Skoro deset časova radimo danas. Narodni poslanici opozicije zaista ulažu maksimalan trud da objasne svaki amandman koji je podnet na ovaj zakon. Nijedan poslanik iz DSS i G17 plus nije u sali.
To govori o odnosu koalicije, odnosno dela koalicije i prema ovom zakonu i prema ministru koji sedi danas ceo dan sa nama. Znam da, po Poslovniku, možemo da radimo i ako je prisutan samo predsedavajući i jedan narodni poslanik, ali bi zaista trebalo da imamo svest o tome da govorimo o zakonu o predsedniku Republike, da je to veoma ozbiljan predlog zakona i da je neophodno da u radu učestvuju svi narodni poslanici.
Naravno, nikoga ne prozivam, niti ikoga mogu da nateram da izađe da govori o nekom amandmanu, ali verujte da mi je apsolutno neshvatljivo da narodni poslanici skupštinske većine ne osećaju potrebu da bar pokažu da znaju o čemu mi to danas govorimo, da bar jednu rečenicu o nekom amandmanu kažu, da, ako ništa drugo, pomognu ministru Milanu Markoviću koji se danas očigledno našao u nebranom grožđu jer mora da brani amandman na Predlog zakona koji je pisao Zoran Balinovac, mora ovde da sluša obrazloženja tog istog gospodina Balinovca, koja su nekada zaista i smešna, u svakom slučaju, nerazumljiva.
Kada se desi nekad neko komešanje i smeh u sali, onda je to uvek zato što narodni poslanici komentarišu obrazloženja koja Vlada daje zašto ne prihvata neke amandmane.
Govorim o amandmanu kolege Veroljuba Arsića na član 20, koji govori o raspuštanju Narodne skupštine.
Upravo zato sam pomenula ovo u uvodnoj reči, o odnosu poslanika vladajuće koalicije prema radu parlamenta i odnosu poslanika, pogotovo iz DSS i G17 plus, koji se očigledno već osećaju kao da je Skupština raspuštena. Možda oni znaju nešto što mi, ostali poslanici, ne znamo, jer ih već danima nema u sali.
A, evo gospodina Miloljuba Albijanića, svetlog primerka stranke G17 plus. Verovatno je ipak negde bar pratio naš današnji rad, što takođe nije loše.
Mislim da nije dobro, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da razmišljate o produžetku današnjeg rada, s obzirom da imamo još 18 amandmana o kojima treba da se govori. Vidite da poslanici troše otprilike 30 minuta po jednom amandmanu, upravo onoliko koliko, prema Poslovniku, imamo poslaničku mogućnost. Da ne preračunavam sada, ali to znači da bi trebalo da osvanemo ovde razmatrajući još ovih preostalih 17 ili 18 amandmana. To je u najmanju ruku nehumano.
Razumemo mi vašu potrebu i želju da se ovo što pre završi, ali mogli ste da završite brže i jednostavnije da ste uspeli da ubedite ministra Markovića da prihvati veći broj amandmana, da je prihvatio našu načelnu primedbu da zakoni ne služe da se u njih prepisuju odredbe Ustava.
Naravno, pošto nismo naišli na razumevanje od strane ministra, niti skupštinske većine, mi moramo, to je naša obaveza i mi to hoćemo, na kraju krajeva, da ne budem pogrešno protumačena, mi, poslanici SRS-a, trenutno nas je ovde mali broj, ali nas je dovoljno, spremni smo da učestvujemo u radu do kraja, da govorimo o svih 18 amandmana.
Naši ostali poslanici su, a trebalo je da i mi tamo budemo, ali nažalost nismo mogli, gosti Palestinske ambasade na jednoj njihovoj priredbi u Sava centru. To je razlog zbog čega ne sede ovde u skupštinskoj sali i ne učestvuju u današnjem radu.
Kažem, nama to ne smeta, nas samo da je jedno, a pogotovo ovoliko koliko nas je, mi smo spremni i možemo da radimo i celu noć. Ali povedite računa, gospodine predsedniče, da nas i sutra čeka radni dan, da nas i sutra čekaju amandmani na još jedan zakon.
To što ste vi isplanirali i što ste unapred zakazali sednicu sa utvrđenim datumom, a u zagradi: odnosno dok se ne završi ova sadašnja sednica – to je vaša loša procena i mi zaista tu ne možemo da vam izlazimo u susret na uštrb svog poslaničkog rada. Mi jesmo za saradnju, jesmo za korektan odnos, nećemo bez razloga, niti smo se danas ceo dan bez razloga javljali po Poslovniku i uglavnom to nikada ne činimo, ali da zbog vaše brzine mi radimo na štetu svoje poslaničke grupe i da stvorimo utisak neozbiljnih poslanika, to, apsolutno budite sigurni, nećemo.
Vi izračunajte da li možete do tog vašeg vremena koje ste planirali za produžetak rada, kako sam vas razumela, do 22.00 časa, ja vam tvrdim da do tada nema šanse da se završi ovo što je na dnevnom redu, odnosno ovaj Predlog zakona. Vi imate pravo da odlučujete, odlučite. Nećemo imati ništa protiv.
Ovo želim, pre svega, zbog javnosti, da kažem i moram da objasnim i podsetim građane da smo mi, čini mi se, pre otprilike tri dana imali slobodan dan, nismo ništa radili zato što ste vi pogrešno isplanirali i spojili ste neke tačke dnevnog reda koje nije bilo ni moguće faktički spojiti u jedinstvenu raspravu, umesto da se raspravljalo o jednoj tački, pa sutradan o drugoj, da bi prošla ona 24 časa za raspravu o amandmanima.
Žao mi je što niste u stanju da to tako lepo organizujete i onda svi narodni poslanici trpe kritike građana Srbije, trpe kritike medija, onda mediji kažu: šta vi tamo radite – nekada radite samo dva sata, nekada ne radite ceo dan. Onda kada nekom padne na pamet da treba da budemo mnogo vredni, onda radimo 12, 13, 14, 15 časova. Mislim da to nije u redu i da to nije dobar način funkcionisanja ovog parlamenta.
Gospodine predsedniče, verujem da vi i kao lekar imate razumevanja za ovo što ja kažem, jer se zaista postavlja pitanje koliko smo sposobni da posle deset časova normalno učestvujemo u radu, i koliko vi možete da nas pratite i koliko je ministar u stanju da nas prati. Nas je ipak više, pa možemo između dva amandmana da se odmorimo malo, ali ne znam kako je ministar i da li je u stanju da nas prati da bi mogao uopšte da učestvuje u radu.
Gospođo Kolundžija, hvala što me obaveštavate da je ministar dobro. Vidim ja da je on dobro, ceo dan se ovuda švrćka, šetka. Ni na jedno pitanje narodnog poslanika nije odgovorio. Reklamira lepo odelo, to je sve što radi ovde danas ceo dan. Mi to ne očekujemo od ministra. Od ministra očekujemo da učestvuje u radu. Kada mi iznesemo argumente zbog čega predlažemo amandman, ministar treba da kaže zbog čega on misli da amandman ne treba da se prihvati, pa onda mi njemu repliciramo, pa onda on opet govori.
Dakle, nema nijednog jedinog razloga – dobro došli, vi što ste se naspavali, gospodo iz DSS – da ovu raspravu na bilo koji način skraćujemo i mi to nećemo.
Vraćam se na amandman na član 20. kolege Veroljuba Arsića. Ovaj član 20. govori o raspuštanju Narodne skupštine i ovo što je u Predlogu zakona napisano, a to je da ''predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade'', pa onda (zamislite šta kaže zakon) kaže: ''Predsednik Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima koji su određeni Ustavom''.
Ovo je zaista neverovatno. Umesto da zakon kaže koji su to slučajevi koje predviđa Ustav, zakon kaže "u slučajevima koji su predviđeni Ustavom". Pročitala sam puno zakona, primenjivala sam ih u praksi, pročitala sam i mnogo predloga raznih vlada, ali ovako loš tekst i ovako nabacan predlog zakona zaista prvi put vidim.
Dalje kaže: "U oba slučaja, sa ukazom o raspuštanju Narodne skupštine predsednik Republike donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike. Predsednik Republike ne može da raspusti Narodnu skupštinu dok traje ratno ili vanredno stanje".
Kada bih htela da zamaram narodne poslanike, pročitala bih član 109. Ustava Republike Srbije, iznad kojeg takođe stoji naslov ''Raspuštanje Narodne skupštine'', i onda sve ono što je napisano u članu 20. predloga ovog zakona.
Opet ponavljam, naravno, razumete vi da ja ovo govorim, pre svega, radi javnosti, da bih građanima Srbije objasnila i na konkretnim primerima pokazala koliko je neodgovorna i neozbiljna Vlada Republike Srbije, kakve zakone predlaže Narodnoj skupštini.
Šta mi ovde danas imamo? Deset sati raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona koji ima ukupno 47 članova, to sam već govorila, a mislim da ima oko 25 amandmana gde se traži brisanje članova zato što je oko 25 članova Ustava prepisano u ovaj zakon.
Dakle, Vladu je bilo sramota, očigledno, da zakon o predsedniku ima svega 20 ili 22 člana, jer toliko bi ih bilo da nisu prepisivali Ustav, i onda su mislili da će, eto, tako da zamajavaju narodne poslanike, da zamajavaju građane Srbije, da možete – sad ste zakasnili, gospodine Duliću (ako ste još tu, samo proveravam) – da odete na dnevnik Javnog servisa, da kažete da će poslanici da rade danonoćno, da Skupština ne prestaje da radi, da smo doneli ovoliko zakona, da smo usvojili onoliko zakona. Ta priča nam je već poznata, gospodine Duliću.
Nemojte da, iscrpljivanjem narodnih poslanika i produžavanjem radnog vremena, u nedogled nadoknađujete ono što ste vi propustili, što je propustila vaša vlada, što je propustila vaša skupštinska većina.
Podsećam vas na Zakon o sprovođenju Ustava, članovi 3, 5. i 9. Vrlo često smo govorili o tome. Ako produžite rad duže od 20.00 časova, koliko smo imali nekakav prethodni dogovor, onda ćemo u nastavku da vas podsećamo koliko ste rokova iz Zakona o sprovođenju Usta vi propustili, da građani Srbije vide zbog čega mi to onoliko dugo nismo radili, zbog čega smo donosili neke potpuno nebitne ili malo bitne propise, zbog čega smo došli u situaciju da vi razmišljate o raspisivanju izbora a da nemate zakone kojima je ta materija regulisana.
Ako insistirate na tome, gospodine Duliću, spremni smo da to do detalja večeras objašnjavamo građanima Srbije.

Najpre, ja sam šokirana, gospodine predsedniče, da vi pokušavate da cenzurišete naslove knjiga koje se izdaju u Srbiji. Zaista ne mogu da verujem. Da li je to zato što suviše dugo radimo? Lepo smo vam rekli: nećete izdržati, izgubićete koncentraciju – i evo šta ste sada uradili.
Ko ste vi, gospodine Duliću, da cenzurišete naslov knjige profesora doktora Vojislava Šešelja? Da li ste vi uopšte svesni šta ste malopre uradili?
Poslednja knjiga doktora Vojislava Šešelja zove se "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić".
Očekujem opomenu. Ili ćete možda da izreknete opomenu Vojislavu Šešelju što je napisao tu knjigu i taj naslov stavio?

Provešćemo do sutra.
Da vas podsetim, gospodine Duliću, kako su one večeri kada je gospodin Tomislav Nikolić biran za predsednika Skupštine vaše kolege Šutanovac, Dušan Petrović, Srđan Milivojević citirali za govornicom naslov knjige dr Vojislava Šešelja "Politički ortakluk kurve del Ponte i kurve del Koštunica". Tada niko nikome nije izricao opomenu, i ne treba da izriče opomenu, a ako vi štitite lik i delo Nataše Kandić, to je zaista vaš problem.
Mi znamo, i to smo vam rekli na početku, da ste vi predsednik parlamenta zahvaljujući Sonji Liht. Znamo da ste vi čedo nevladinih organizacija. Ali to vam ne daje za pravo, i to vam nećemo dozvoliti, gospodine Duliću, da idete toliko daleko da vam padne na pamet da vi procenjujete da li je uvredljiv ili nije uvredljiv naslov knjige dr Vojislava Šešelja. Ili bilo čije knjige.
Je l' vi vidite kakvi se sve naslovi knjiga pojavljuju po knjižarama u Srbiji? Da li je to ikakav problem? Naravno da nije. Autor ima pravo da nazove knjigu kako god on misli da treba da je nazove. Zbog čega je to uradio, to je njegova stvar. A vi da izričete narodnim poslanicima opomene, da mi izreknete opomenu zato što kažem da se večeras u sedam gradova u Srbiji održava promocija poslednje knjige Vojislava Šešelja (zasad poslednje) koja se zove "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić"?!
U sedam gradova u Srbiji je večeras promocija te knjige. Da nećete možda da pošaljete vašu CIA, BIA, ne znam koga sve, da hapse ljude koji govore? Svi mi govorimo na tim promocijama i slušaju nas hiljade građana. Njima to ne smeta.
A meni je zaista žao, gospodine Duliću, što ste pokazali svoje pravo lice. Zaista sam očekivala, odnosno bila ubeđena, uverena u to da ste demokrata, mlad čovek, razuman. Bili ste mali kad su se cenzurisale knjige, ne znam odakle ste i od koga ste to nasledili da vam uopšte pada na pamet da vi cenzurišete naslov nečije knjige ili neku knjigu. Neka vam služi na čast i budite sigurni da ćemo ovo da vam pamtimo i podsećaćemo vas kroz Poslovnik vrlo često na ovo.

Dame i gospodo poslanici, član 225. Poslovnika, stav 1. kaže: ''Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika''.
Mnogo narodnih poslanika mi je reklo da im je, radi vršenja njihove funkcije, neophodno da saznaju kako se sve zovu knjige profesora doktora Vojislava Šešelja, a izdao je 103 knjige.
Evo, ja ću sada, shodno članu 225. stav 1, da upoznam narodne poslanike sa ovim naslovima: "Vreme preispitivanja", "Hajka na jeretika", "Fenomenologija balkanskog despotizma", "Veleizdajnički proces", "Narkomanija Vuka manitoga", "Politika kao izazov savesti", "Milan Panić mora pasti", "Na međunarodnoj sceni", "Sučeljavanje sa sedmom silom", "Narodni tribun", "Poslaničke besede", "Filipike četničkog vojvode", "Pali, žari, dedinjski dizdare", "Crveni tiranin sa Dedinja", "Da sve srpsko bude kao zemunsko", "Promene po volji naroda", "Bez dlake na jeziku", "Moć argumenata", "Falsifikovana volja naroda", "Vlada nacionalnog jedinstva", "Srbija pod američkim bombama", "Dok patriote obnavljaju, izdajnici razaraju", "Radikali se nisu obrukali", "Pakleni planovi Zapada", "Kontrarevolucionar u buldožer revoluciji", "Dosmanlijski zulum nad Srbijom", "Kontinuitet radikalske doslednosti", "Glavni Miloševićev politički robijaš", "Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića", "Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu", "Glogov kolac u dosovskom srcu", "Dosmanlije kao novi janjičari", "Četnička sablja nad dosmanlijskom glavom", "Na junačkim rukama kroz srpsku Boku", "Kora od banane", "Srpski četnički pokret", "Srpska radikalna stranka", "Peti otadžbinski kongres", "Sudanije nepokornog vojvode", "Ideologija srpskog nacionalizma", "Afirmacija parlamentarizma", "Slom savezne države", "Žigosanje dosmanlijskog beščašća", "Čelični vojvoda", "Stazom slave u službi otadžbine", "Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima", "Uporna odbrana srpstva", "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije", "Mafijaška pudlica Nebojša Čović", "Cijin major Grujica Spasović", "Četnički vojvoda pred Haškim tribunalom", "Suočavanje sa haškim inkvizitorima", "Haški dosije nabeđenog ratnog zločinca"...
Gospodine Albijaniću, javljam se ponovo za reč, po istom članu Poslovnika, i nastavljam.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Hvala. Dakle, pročitala sam 53.
"Pocepana haška inkvizitorska odežda", "U čeljustima kurve Del Ponte", "Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron", "Đavolov šegrt zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi", "Vašingtonski seksualni manijak Bil Klinton", "Haško bajramsko prase", "Lažljiva haška pederčina Džefri Najs", "Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu", "Engleski pederski isprdak Toni Bler", "Kriminalac i ratni zločinac Havijer Solana", "Podmukli galski picopevac Žak Širak", "Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Genšer", "Krvave ručerde Madlen Olbrajt", "Pontifeks maksimum satanističke crkve Jovan Pavle Drugi", "Antihristov namesnik zlikovački rimski papa Benedikt Šesnaesti", "Najveći izdajnik Rusije Boris Jeljcin", "Milo Đukanović novi Skenderbeg Crnojević", "Boris Tadić novi Sinan Paša Kodža", "Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića", "Politički ortakluk kurve del Ponte i kurve del Koštunica", "Vatikan glavno Satanino gnezdo", "Rimska kurija večito žedna srpske krvi", "Evropska unija satanistička tvorevina", "Vatikanski antisrpski element Franjo Tuđman", "Američki antisrpski instrument Alija Izetbegović", "Holandski kurvin sin Alfons Ori", "Ubica Slobodana Miloševića Patrik Robinson", ''Korumpirani predsednik nelegalnog Haškog suda Fausto Pokar'', ''Pitomac minhenske pivnice Volfgang Šomburg'', ''Haški štrajk glađu'', ''Varvarska gozba'', ''Kad bitange marširaju'', ''Siktanje crvene zmije'', ''Skalpiranje kao smisao informisanja'', ''Ko poseče bega Gutenberga'', ''Robija kao sudbina'', ''Politička partija prodanovića'', ''Pokvareni malteški pacov Karmel Agius'', ''Smrdljiva gvajanska svinja Mohamed Šahabudin'', ''Pljačkaš novca Ujedinjenih nacija Hans Holcijus'', ''Degenerisani majmun Bakone Džastis Moloto'', ''Retardirana haška tužiteljka Hildegard Uerc Reclaf'', ''Ljubavnik Džefrija Najsa Danijel Sakson'', ''Jedna banana za Kofi Anana'', ''Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić'', ''Haška instrumentalizacija lažnih svedoka'', ''Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije'', ''Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića'', ''Mafija ubila svog lidera''.
Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, sve ove knjige možete da kupite u sedištu Srpske radikalne stranke ...

... odnosno možemo da vam ih poklonimo u sedištu SRS-a u Zemunu i, ako odete u naše opštinske odbore, pokloniće vam ove knjige. Hvala.

Hvala. Ne po članu 225. i 226, nego po obavezi Vlade Republike Srbije da nam dostavi mišljenje o amandmanima koji su podneti, s obzirom na to da se radi o vrlo važnim i značajnim zakonima.
Pošto je podneto preko 100 amandmana na ova dva predloga zakona, mislim da nemamo uslove da nastavimo rad dok ne dobijemo mišljenje Vlade, bez obzira na prisustvo ministra ovde. Očekujem da ćemo, i bez obzira na mišljenje Vlade, s ministrom uspeti da uspostavimo određeni kontakt i da će prihvatiti neke amandmane koje možda Vlada ne prihvati.
Predlažem, gospodine predsedniče, da shodno vašim ovlašćenjima iz Poslovnika, obezbedite mišljenje Vlade Republike Srbije, a do tada da napravite pauzu jer nemamo uslove za rad.

Dame i gospodo poslanici, najpre želim da pozdravim naše mlade goste sa Kosova i Metohije. Žao mi je što su čekali početak rada ovog parlamenta. Nismo mi, znate, uvek ovako neozbiljni, jedino kad zavisimo od Vlade Republike Srbije. Onda nam je ovako, a nažalost, ni vama s Vladom nije mnogo bolje.
Danas je trebalo da počnemo rad u 10.00 časova, ali još uvek nismo. Moram da vas obavestim, gospodine predsedniče, da narodni poslanici još uvek nisu dobili mišljenje Vlade Republike Srbije. Vi ste meni dali svoj primerak, hvala. Ostali poslanici, bojim se, neće biti u stanju da prate rad. Ali, krenućemo.
Dakle, amandman na član 1. podnela je narodni poslanik Jorgovanka Tabaković i predložila da se član 1. Predloga zakona o predsedniku Republike briše, a član 1. kaže: ''Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''.
Ovo je, zapravo, član 111. Ustava Republike Srbije. Stav SRS-a je − zapravo to nije samo stav SRS-a, nego je to nešto što je opštepoznato − da je Ustav najviši pravni akt svake države i svi zakoni treba i moraju da budu u skladu sa Ustavom. Ali, zakoni služe da se ustavne odredbe razrade, da se konkretizuju, jer ne može u Ustavu da bude sadržano sve ono što treba da se reguliše kroz zakonske propise i da obuhvati sve oblasti društva i života.
Ovo nije jedini član gde ste vi bukvalno prepisali Ustav Republike Srbije. Mi smo zato i podnosili amandmane, da bismo, pre svega, skrenuli pažnju na neozbiljnost Vlade Republike Srbije kod predlaganja ovih zakona. Podsećam vas da je Vlada Republike Srbije već odavno imala obavezu, prema Ustavu i Ustavnom zakonu o sprovođenju Ustava, da predloži ove zakone o kojima mi danas raspravljamo i one preostale, koji su predviđeni za narednu sednicu, a koje smo takođe dobili tek pre nekoliko dana.
Očigledno je Vlada Republike Srbije vrlo neozbiljno pristupila izradi ovih predloga zakona. Da bismo imali veći broj članova i da bi im zakon, kao, izgledao ozbiljniji, samo su u velikom broju prepisivali članove Ustava.
To je neprihvatljivo za poslaničku grupu SRS, a pogotovo kada Vlada kaže zašto ne prihvata amandman.
Kaže: "Celovito uređenje institucije predsednika Republike nalaže da zakon o predsedniku Republike sadrži i kratke odredbe o načinu na koji se predsednik Republike bira, kao i o vrsti opšteg pravnog akta kojim se uređuju izbori za predsednika Republike (to je zakon)".
Zaista ne razumem šta je Vlada ovde htela da nam objasni, šta je htela da kaže, jer u članu 1. piše da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Kakve to ima veze sa ovim obrazloženjem o kojem vi govorite, o načinu izbora predsednika, o vrsti opšteg akta kojim se uređuju izbori za predsednika itd.?
Dakle, Vlada nas nije udostojila, gospodine ministre, ozbiljnog odgovora. Vi ne slušate narodne poslanike, a ja sad baš ne bih da ponavljam šta sam rekla, pročitajte stenogram. Razmislite i, u ime Vlade, prihvatite ovaj amandman.
Nemojte da nam zakon bude prepisani Ustav. Zakon je, gospodine ministre, nešto što treba da uokvirite u Ustav. Vi – kao predlog, a mi, narodni poslanici, konačno – kao zakon, i da razradite odredbe Ustava. Da gledate da vam zakon bude u skladu sa Ustavom jer još uvek nemamo Ustavni sud. Ovaj koji dobijemo, biće partijski pa neće vredeti obraćati se tom sudu.
Dakle, gospodine ministre, pratite narodne poslanike. Predlažem da prihvatite amandman gospođe Jorgovanke Tabaković na član 1. Predloga zakona.