Upravo obrazlažem amandman na član 3.
Dakle, stavlja se prigovor nama iz SRS zašto koristimo priču o Hagu kada govorimo o nekim zakonima. Danas niko nije govorio o Hagu, ali nemate načina da nas zaustavite i da nas sprečite da na svakom mestu i u svako vreme podržavamo borbu Vojislava Šešelja u Hagu. Činićemo to uvek i na svakom mestu, vama to smetalo ili ne smetalo, to je vaša stvar.
Na član 3. Predloga zakona amandman je podneo naš kolega Zoran Krasić i predložio je da se u novom članu 7a. koji je Vlada predložila u 1. stavu brišu tačke 5) i 6). Te tačke kažu da se na teret rashoda ne priznaju kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i novčane kazne i penali.
Jedan naš poslanik, odnosno koleginica Nataša Jovanović tražila je od ministra Dinkića da objasni narodnim poslanicima po kom to osnovu uprave prihoda naplaćuju one čuvene dnevne kazne od 0,2% za prijavljen, a neplaćeni porez. Nismo dobili taj odgovor, a ovaj amandman odnosi se upravo na to.
Uprava prihoda i dalje naplaćuje zelenaške kamate od građana Srbije, Vlada uvodi drakonske kazne, a ne pita se Vlada Srbije zašto neko ko je uredno prijavio nije platio ili je kasnio nekoliko dana sa plaćanjem poreza.
Trebalo bi Vlada da se zapita da li se radi o nesavesnom građaninu. Sigurno ne. Ako je neko prijavio porez, onda on nije nesavestan, a ako ga nije platio, onda je to zato što nije imao sredstava da ga plati, a nije imao sredstava da ga plati, i nažalost sve manje će biti ljudi i privrednika koji će moći da plaćaju doprinose i poreze, s obzirom da svakodnevno Vlada predlaže, a vladajuća većina donosi zakone koji će uzeti crno ispod nokata privredi i građanima Srbije.
Nemojte onda da se pitate zašto se ne plaćaju obaveze koje vi propisujete. Jednostavno, to nije moguće. Trebalo bi i da znate, a pretpostavljam da znate ali se pravite da ne znate, koliko građana Srbije nije u stanju da plati komunalni račun, nije u stanju da plati struju, nije u stanju da plati vodu, a vi se na to pravite slepi i gluvi, pa dajete novo povećanje struje, pa uvodite da se plaća porez na utrošenu vodu.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi jeste birali ovu vladu, ali ako je očigledno da Vlada ne radi u interesu građana, vi bar pokušajte, prihvatite neki od naših amandmana, verujte da su dobronamerni, da su razumni i da su sa jedinim ciljem da se poprave ovi zakoni, i da zakoni budu u interesu građana.

Dame i gospodo, porez na dodatu vrednost donet je još 1998. godine u Saveznoj skupštini, tada Savezne Republike Jugoslavije. Nadležni republički organi su, prema Ustavnoj povelji i Zakonu o primeni Ustavne povelje, u obavezi da taj zakon i danas primenjuju. Zašto se to ne radi, to je pitanje za predstavnika Vlade, koji danas nije ovde.
Toliko o tome, vezano za hvalospeve i sadašnje vladajuće većine, a i ove prethodne dosovske, da je svet nastao 5. oktobra 2000. godine. Vidite, nije, nastao je mnogo pre. Srbija je nastala mnogo pre i funkcionisala je mnogo pre vas.
Zakon koji je donet te 1998. godine je čak bolji od predloga koji nam je danas, odnosno juče ponudila Vlada Srbije na usvajanje, i iz tog razloga mi iz SRS mislimo da se sa ovim zakonom nije moralo žuriti. Znači, imamo zakon koji je bolji od ovog i ovo nije trebalo da nam bude prioritet.
Da ne bude zabune, da ne bude zloupotreba koje se već čuju ovih dana u medijima, SRS misli da ovaj zakon, odnosno zakon o porezu na dodatu vrednost treba da se donese, ali mislimo da to ne treba da bude zakon u predloženom tekstu i ne treba da bude u ovom momentu donet, mada se ovde čulo da je trebalo ovaj zakon doneti još ranije. Mi mislimo da je trebalo još malo da se sačeka.
Stav je SRS da država treba da donosi zakone koji su u korist građana Srbije. Ovaj zakon je samo u korist punjenja budžeta Srbije. Naš je generalni i načelni stav da država mora da vodi računa o svojim građanima.
Pre nekoliko dana jedan funkcioner DS reče kako ćemo u evropske integracije da se uključimo 2011. godine i da moramo odmah da prionemo sa pripremama. Vi ste pogrešno prionuli na donošenje zakona o porezu na dodatu vrednost. Trebalo je da prionete na oživljavanje privrede, na skidanje lanaca i katanaca.
Da vas podsetim, skidanje lanaca i katanaca u izbornoj kampanji građanima Srbije obećao je trijumvirat Tadić, Koštunica, Karić. Dame i gospodo, pogrešno mislite ako mislite da se u Evropu stiže Tadićevim tramvajem zvani želja.
U Evropu ne možemo ući sa uništenom privredom, ne možemo sa milion nezaposlenih, uz još milion u perspektivi, koji nam obećavaju pojedini ministri u medijima. Neće Evropa, dame i gospodo, uništenu privredu. Zato se u normalnim zemljama ovaj zakon donosi među poslednjim zakonima u okviru dirigovanih zakona.
Zašto ovo naglašavamo? Zato što smo sigurni da će primena zakona o PDV još više uništiti i ovo malo privrede koja još nije uništena, da će se staviti novi lanci i katanci, zato što privreda nema slobodnih sredstava, zato što će se za plaćanje PDV morati koristiti bankarski krediti koji su, dobro znate, veoma skupi, mnogo skuplji nego bilo gde u Evropi. To neminovno mora da izazove inflaciju.
Uostalom, o tome otvoreno govori Radovan Jelašić, koji već najavljuje da će evro do kraja godine da ode na 80 dinara. Najavljuje i novu novčanicu od 500 dinara. Sve su to preduslovi za inflaciju, odnosno to je početak obelodanjivanja da inflacija već postoji i da je priča o stabilnom dinaru bila šarena laža.
U svakom slučaju, poslanici SRS smatraju, ako će se doneti ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost i ako hoćemo da taj zakon zaista ima smisla, da njegova primena ne škodi građanima Srbije, da ne uništava privredu, da je neophodno da usvojite amandmane koje je SRS podnela, odnosno naša poslanička grupa, na ovaj zakon.
Amandmani su, verujte nam, krajnje dobronamerni, zato što nam je stalo da ovaj zakon, kada ga budete doneli, ne bude zakon koji će nam biti kamen o vratu. Naši amandmani su upodobljeni ekonomsko-socijalnim uslovima u Srbiji, a verujemo i ubeđeni smo da je to osnovno o čemu Vlada Srbije i vlast u Srbiji treba i mora da vodi računa.
Sada ću kratko samo o nekim članovima zakona o kojima će, naravno, biti govora više u pojedinostima, povodom amandmana. Recimo, u članu 4. predvideli ste razmenu dobara za druga dobra ili usluge; između ostalog, kaže – iskazani prihod iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije. Mi smatramo da ovo ne može ovako da stoji, da je neophodno da se ovo reguliše zakonom, da je zaista krajnje vreme da se prestane sa vladanjem uredbama.
Svi ste vi iz vladajuće koalicije imali značajne primedbe i na prethodnu vlast u izbornim kampanjama upravo zbog vladanja uredbama, a izgleda sve ono što ste govorili građanima, zato što ste znali da to građani žele da čuju i da im to odgovara, vi sada sve to radite kao da nikada ništa suprotno od toga niste obećavali.
U članu 6. i 7, recimo, dajete izvesna ovlašćenja ministru. Mi takođe mislimo da je to neprimereno, da ono što ste vi predvideli za ministra treba da bude u nadležnosti Vlade. Jedna je stvar što mi srpski radikali ne verujemo aktuelnom ministru Dinkiću, ali i bez obzira na to mislimo da bilo kojem ministru ne treba dati takva ovlašćenja, da je Vlada ta koja, u principu, odgovara za primenu zakona i zato Vlada i treba da ima takva ovlašćenja.
U članu 8. smo predvideli da se iz grupe poreskih obveznika brišu poljoprivrednici, zato što smatramo da poljoprivreda mora da bude oslobođena PDV, ukoliko nam je stalo da bar poljoprivredu u Srbiji totalno ne uništimo, jer zaista je već maksimalno uništena.
U članu 11. ste predvideli mesto prometa dobara. To je mesto, između ostalog, prijema vode, električne energije, gasa i toplotne energije.
Zaista neverovatno, kao da govorite o zemlji koja je u blagostanju, da ozakonjujete da se plaća porez čak i na vodu. Drage moje kolege, previše je to i za bogatu zemlju, a kamoli za ovako osiromašenu Srbiju.
U članu 23. su nabrojana dobra za koja je utvrđena najpre opšta stopa od 18%, pa posebna stopa od 8%. Mi smo predložili da se ovaj član briše i to zaista jeste neophodno, i smatramo da osnovne svakodnevne namirnice i proizvodi moraju biti oslobođeni PDV-a. Ne smemo dovesti građane u situaciju da ne mogu da kupe hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje, ogrev, udžbenike itd, ne mogu sve sad da nabrajam, ali čućete kada budemo govorili o pojedinostima.
U članu 24. je navedeno gde se neće plaćati PDV. Mi mislimo da ovde treba uneti i one proizvode koji su u članu 23. spomenuti.
U članu 26. u prvom stavu predložili smo da se brišu tačke 2), 3), 4), zato što je praksa pokazala da ovo što ste predvideli ovim tačkama u okviru carinskog postupka privremeno uvoze i ponovno izvoze, kao i o stavljanju carinskih postupaka, aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja itd, da je to do sada u praksi bio najveći izvor sive ekonomije.
Nemojte, molim vas, da pričate o ukidanju sive ekonomije tako što zabranjujete ljudima da na pijacama prodaju da bi preživeli, da preprodaju neke proizvode na rubovima pijaca i onda se hvalite kako ste ukinuli sivu ekonomiju, a onu pravu sivu ekonomiju koja uništava državu, koja uništava ekonomiju, građane Srbije, čak predviđate i zakonom. To je prema mišljenju SRS nedopustivo.
U članu 34. takođe smo predložili da se brišu poljoprivredni proizvođači iz ovog člana, sa istim obrazloženjem da treba osloboditi poljoprivredu od plaćanja PDV. Hvalili ste se vi kada ste donosili budžet kako ste povećali agrarni budžet za tri puta. Građani koji se bave poljoprivredom dobro su osetili da vaših tri puta više u stvari znači tri puta manje, i još sad da plaćaju PDV na poljoprivredne proizvode, hajde da im kažemo - nije briga državu za poljoprivrednike, snalazite se kako znate i umete.
Budite otvoreni, kažite građanima Srbije ono što im radite kroz ove zakone. Ne može svaki građanin da se upozna sa zakonom pa da zna šta stvarno znači koji zakon, jer čuje vas na svim televizijama, kako je sada PDV zakon koji će stvoriti blagostanje u Srbiji, a kroz dva-tri meseca od dana njegove primene će se osetiti šta to stvarno znači i koliko je to pogubno za građane Srbije.
Kaznene odredbe koje ste predvideli su zaista katastrofalne. Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik, pa onda nabrajate u kojim slučajevima.
Ovo je neverovatno, da ovako visoke iznose kazni predviđate. Osim toga, ove kaznene odredbe već postoje u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Nećemo valjda samo da kaznama punimo budžet i to da kažnjavamo duplo za isti prekršaj. Razumem potrebu ministra Dinkića i Vlade Srbije da se napune budžet, to jeste obaveza Vlade, ali Vlada bi morala da vodi računa i o građanima koji pune budžet.
Na kraju, u članu 68. koji govori o početku primene ovog zakona, predložili smo da to ne bude 1. januar 2005, nego 2006. godine, mada je i to rano, s obzirom na činjenicu da smo suviše daleko od ulaska u evropske integracije i svakim danom smo sve dalje. Ako aktuelni ministar i aktuelna vlada ostanu još pet-šest meseci na vlasti, to znači da će još za pet-šest godina da nam se produži taj rok u odnosu na do sada utvrđeni – 2017. godinu.

Ministre Dinkiću, nedopustivo je  da u svom obraćanju ignorišete najveću poslaničku grupu koja sedi u ovom parlamentu. Znamo da vam nije milo što ovde sede 82 srpska radikala, sa najvećom tendencijom rasta, ali kao državni činovnik nemate pravo da u obraćanju, na način na koji ste se obraćali u završnoj reči malopre, govorite  o amandmanima poslaničke grupe ove stranke, one stranke, sve ste pojedinačno nabrojali, a niste pomenuli poslaničku grupu SRS. Nama to ne smeta, ali želim da pričam zbog javnosti... a možda i zbog tebe, pošto vidim da uglavnom spavaš, pa da primetiš to. (Obraća se poslaniku iz sale.)
Podneli smo na ovaj zakon 16 amandmana i sve vreme dok smo govorili o zakonu u načelu, govorili smo da nemamo ništa protiv da se ovaj zakon donese i naglašavali da je neophodno da se prihvate amandmani poslaničke grupe SRS. Naravno, očigledno je da vi na drugi način razmišljate o problemima građana Srbije.
Znali smo mi to i ranije, ali je nešto drugo ovde takođe problematično. Ovih dana dok smo govorili, već smo tri tačke dnevnog reda prešli, svaki put kada smo došli do ovog dela rasprave u pojedinostima imali smo mišljenje Vlade. Danas nemamo mišljenje Vlade. Ne znam kako da govorim o ovom amandmanu, ne znam da li ga je Vlada prihvatila ili ne. Ako nije, ne znam sa kojim obrazloženjem. To je neophodno da bih mogla da polemišem sa Vladom.
Amandman na član 6. sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i predložila sam da se stav 3. ovog člana briše, a taj stav glasi: "Ministar bliže uređuje šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana."
Mi srpski radikali smo principijelno protiv davanja prevelikih ovlašćenja jednom čoveku u liku ministra, a pogotovo smo protiv da to bude u nadležnosti ministra Dinkića. Već sam primetila u malopređašnjem obraćanju ministra Dinkića da on kaže - odlučio sam. Znači, on već primenjuje ovaj zakon i očigledno da ne govori čak ni u ime Vlade, nego govori u svoje lično ime. Ipak je trebalo da se sačeka da ovaj zakon bude donet, pa da bude objavljen u "Službenom glasniku", pa da stupi na snagu.
Vi, gospodo iz Vlade i gospodo iz vladajuće većine, pokazujete očiglednu nameru, ne samo kroz ovaj zakon, nego inače kroz zakone o kojima smo ovde raspravljali, da Vladu oslobađate svake odgovornosti i obaveze.
S jedne strane, maltene u svakom zakonu uvodite neke agencije, direkcije. S druge strane, proširujete ovlašćenje ministra. Zaista se postavlja pitanje šta to Vlada, kao celina, radi, ako uopšte postoji Vlada kao celina, s obzirom da znamo kako su raspoređeni resori – tamo gde je ministar, tamo su i pomoćnici i zamenici iz iste stranke iz koje je i ministar.
Jasno je nama srpskim radikalima da tu nema nikakve ozbiljne kontrole Vlade, pa se tako dešava da, recimo, pojedini ministri ili potpredsednik Vlade u okviru nekih agencije zapošljava aktiviste svoje stranke, koji su studirali duže od 10 godina, pa ih onda naziva ekspertima, a te eksperte finansira iz budžeta. Ti eksperti se, između ostalog, finansiraju iz ovog zakona o porezu na dodatu vrednost, a onda nam ministar ovde objašnjava kako mora da se puni budžet da bi se finansirali oni koji, kako on reče, ne zarađuju.
Meni nije jasno da postoji kategorija u Srbiji koja ne zarađuje platu. Mi narodni poslanici se finansiramo iz budžeta i zaista sam ubeđena da mi ovu platu, bar srpski radikali, pošteno zaradimo. Ne vidim koje su to kategorije. Da li je ministar mislio da platu ne zarađuju lekari, profesori, državna uprava, sudije, jer svi se oni finansiraju iz budžeta.

Dame i gospodo, bilo bi zaista dobro da, kada govorimo o amandmanima na ovaj zakon, imamo mišljenje Vlade Republike Srbije, jer bi bilo interesantno da saznamo šta Vlada Republike Srbije misli o ovom amandmanu, koji je naš kolega Igor Mirović podneo na član 23. ovog zakona.
Bilo bi dobro da znamo da li je Vlada Republike Srbije svesna ekonomsko-socijalne situacije u Srbiji, da li je Vlada Republike Srbije svesna koliko građana Srbije bukvalno nema šta da jede, koliko penzionera tiho umire od gladi, da li je Vlada Srbije svesna šta je sa socijalnim davanjima i za koliko se ljudi svakodnevno povećava broj korisnika socijalne zaštite.
Bilo bi dobro da je Vlada dala neko obrazloženje zbog čega ne prihvata ovaj amandman, jer pretpostavljam da ga ne prihvata, ako nemamo drugačije mišljenje, a ministar, kao predstavnik Vlade, ne izjašnjava se. Zaista bi bilo interesantno da građani Srbije čuju na koji način Vlada Srbije brine o svojim građanima.
Moram da ponovim da je stav SRS i da bi zaista bilo neophodno da svaka vlast u ovoj zemlji vodi računa o tom i takvom stavu, da se zakoni koji se donose u ovoj skupštini donose da bi bili dobri za građane Srbije. Ne smemo da dozvolimo da donosimo zakone koji su loši za građane Srbije, a koji su dobri samo za Vladu, odnosno koji Vladi omogućavaju da puni budžet i da ispunjava bar deo svojih obaveza kroz pražnjenje tog budžeta.
U članu 23, gde je kolega Igor Mirović predložio brisanje tačaka 1) – 10) i 12), govori se o posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost od 8%.
Zaista želim da upoznam građane Srbije na šta se to plaća taj porez na dodatu vrednost za 8%. To je hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruz, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla.
Tu je dalje sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, riba, jaja; lekovi koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju; ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvoda koji se hirurški ugrađuju u organizam; materijali za dijalizu, đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal i priplodna stoka, udžbenici i nastana sredstva, ogrevno drvo, usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima.
Sada bi bilo dobro da ministar objasni građanima Srbije i narodnim poslanicima u ovom parlamentu - na koji način se štite interesi građana, koji je to sloj građana koji Vlada štiti.
I ta priča koju smo ovde čuli, da primena ovog zakona neće dovesti do povećanja cena, jednostavno nije tačna. Živi bili pa videli, ovaj zakon stupa na snagu, odnosno primenjuje se od 1. januara 2005. godine i moguće je da će dva-tri meseca da se zadrži ovaj nivo cena, zato što će trgovci pre primene ovog zakona da napune magacine i dok traju te zalihe iz magacina, moguće da se neće ni povećavati cene.
Ali, kada to prođe, onda, gospodine ministre, dame i gospodo koji nećete glasati, očigledno, za ovaj amandman, da se briše PDV od 8% za sve ove proizvode koje sam malopre pročitala, zaista mislim da imate veliku odgovornost pred građanima Srbije.
Kada posle dva-tri meseca od početka primene ovog zakona krene stampedo rasta cena, kada krene inflacija, koju nam već najavljuje guverner Narodne banke, kada krene nova novčanica od 500 dinara...
(Predsednik: Vreme.)
... kada evro dostigne 80 dinara, možda i više, onda ćete zaista biti u obavezi da to objasnite građanima Srbije, to će možda biti već u izbornoj kampanji za nove parlamentarne izbore i ovaj zakon će sigurno ubrzati te vanredne parlamentarne izbore.

Dame i gospodo, Srbija je u katastrofalnoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi. Veliki broj građana u Srbiji bukvalno gladuje i sve to zahvaljujući nebrizi Vlade Srbije, one bivše koja je bila kriminalizovana i ove sadašnje koja je delom kriminalizovana, a delom nesposobna da radi u interesu građana Srbije.
Gospodine ministre, kada predlažete ovaj zakon kojim smanjujete socijalna davanja, trebalo bi da nam objasnite da li ste razmišljali o onim ljudima koji još uvek kao rade i još uvek kao primaju plate; koliko je takvih koji, iako su čestiti i uzorni građani, ne mogu da plate struju, komunalije, vodu. Zašto niste od Dinkića tražili da ukine da se plaća porez na vodu, što je zaista neverovatno, ali u ovoj zemlji Srbiji, nažalost, istinito.
Ovakav zakon kakav nam je Vlada predložila ne može zaštititi najsiromašniji sloj građana, pogotovo to ne može ako u primeni zakona učestvuje ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu, gospodin Slobodan Lalović, koji je ostao poznat građanima Srbije po tome što je obećao da će u železnici i ostalim javnim preduzećima podeliti otkaze za još oko 40% zaposlenih, ista priča kao i u vreme bivšeg ministra Milovanovića. I on je kao i vi obećavao da će davati otkaze. Vlada, odnosno drugi članovi Vlade su govorili da će otvarati nova radna mesta i, nažalost, svaki put ministar bude u pravu.
Doduše, protiv ministra Milovanovića se vodi nekoliko krivičnih postupaka, a imam informaciju da ste vi, ministre Laloviću, obećali jednoj grupi radnika koji vode postupak protiv ministra Milovanovića da ćete sa vaše funkcije, a preko Odbora za socijalnu zaštitu Skupštine Srbije, da inicirate formiranje anketnog odbora (ministar me naravno ne sluša, baš njega briga šta je obećao) da bi se utvrdile činjenice vezane za navodno pranje para ministra Milovanovića preko ministarstva na čijem je čelu bio.
Ministre, da biste sprečili da se poveća broj građana koji će potpasti pod ovaj zakon i doći u situaciju da im se mora dodeljivati socijalna pomoć zato što će ostati bez posla, imali ste jedan preči zadatak. To je bilo donošenje, odnosno predlaganje novog zakona o radu.
Prvo, zato što je postojeći Zakon o radu nešto najtragičnije što je Srbiju moglo da zadesi, zakon na osnovu koga su stotine građana ostali bez posla i bez sredstava za život, a drugo, zato što ste nastavili da primenjujete zakon koji, u stvari, u ovoj skupštini nikada nije donet. Da vas podsetim, to je zakon za koji je jedan poslanik DOS-a glasao daljinskim upravljačem iz Soluna. Vi ste to znali, i u izbornoj kampanji ste pričali o tome, a već četiri meseca, koliko ste ministar, ne pada vam na pamet da menjate taj katastrofalni zakon.
Svaki dan je sve više građana Srbije kojima će morati da se dodeljuju sredstva za socijalnu zaštitu. Svaki dan imamo blokade puteva od strane onih kojima Vlada neće da plati maline, višnje, i proizvođači pšenice su tu; iako ste zaključili nekakav dogovor sa proizvođačima pšenice, to opet nije ono što su oni u startu tražili, ali tek ih čeka iznenađenje kada počnete da im smanjujete tu cenu na ime vlažnosti, na ime kvaliteta itd. Sinoć čujem da su se pojavili i proizvođači kajsija sa istim problemom.
Malopre su vam ispred Skupštine prošli radnici Elektrodistribucije. Videli ste ih kada ste istrčali iz "audija", bili su na 15 metara od vas i bukvalno ste utrčali u Skupštinu. Pitala sam te ljude zbog čega štrajkuju. Kažu, zato što im Vlada već četiri godine krade pare, zato što imaju 50% manju platu od ostalih zaposlenih u Elektrodistribuciji.
Niste se oglasili, ministre, sinoć smo videli na televiziji onu stravičnu sliku teških telesnih povreda radnika, predstavnika sindikata koji je želeo da štrajkuje, ili ste i vi... kao što reče predsednik jednog sindikata, pozvao je predsednika Vlade Vojislava Koštunicu da se probudi iz zimskog sna. Izgleda da ste svi vi u Vladi Srbije u dubokom zimskom snu.
Juče ste rekli, ministre, da ovaj zakon predviđa decentralizaciju. Pitam vas - zašto decentralizacija do nivoa direktora? Predvideli ste, navodno, da ćete direktora birati na osnovu nekog ličnog programa rada direktora. Valjda direktor treba da sprovodi program koji se donese na nivou lokalne samouprave, s obzirom na decentralizaciju koju ste predvideli, a ne da opet stvarate mogućnost zloupotrebe, tako što socijalni program ili program socijalne zaštite svakog pojedinca podleže subjektivnom mišljenju, umesto da se odrede objektivni kriterijumi i da se na osnovu toga bira direktor, što je sasvim normalno. Uostalom, neko vam je juče rekao - niste ni vi postavljeni za ministra zato što ste postavili građanima Srbije neki značajan socijalni program.
Rekli ste da u zakonu predviđate zavod kao ustanovu koja se na stručan način bavi problemima socijalne zaštite. Pitam vas - šta je sa vašom stručnošću, šta je sa stručnošću ljudi u Ministarstvu, šta će nam zavod. Danima smo ovde pričali o nepotrebnom formiranju nekakvih agencija, a vi ste sada izmislili da to nije agencija, nego zavod. Nije šija nego vrat.
Opet novi zaposleni, opet na teret budžeta, opet na teret ovih ljudi kojima smanjujete socijalna davanja. Naravno, usput tražite sebi povećanje plate za 170%, čisto da se nađe.
Nešto mi je bilo posebno interesantno juče u ovoj vašoj rečenici. Rekli ste, ministre - interesantna je druga dimenzija koja se ogleda u činjenici da je u tranzicionom periodu i reformama ovaj zakon poslednje utočište porodica. Kažete - ciljna grupa zakona je porodica. Pitam vas zašto niste rekli istinu, da je ciljna grupa porodica, ali u smislu da sa ovakvim socijalnim davanjima uništite porodice u Srbiji, da povećate broj gladnih, a zadatak vam je, ministre, da zaustavite ovo tiho umiranje od gladi u zemlji Srbiji koje je, nažalost, činjenica.
Srpska radikalna stranka je svakako svesna socijalnih problema u Srbiji i upravo iz tog razloga mi smo 8. aprila ove godine podneli predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Do dana današnjeg o ovom zakonu se nije raspravljalo i bili smo ubeđeni, pošto predsednik Skupštine nije stavio naš predlog na dnevni red, da je to zato što je imao saznanja da vi u Ministarstvu ovaj posao radite ozbiljno i da ćete Skupštini predložiti jedan celovit nov zakon.
Zaista je dosta više da se ovde bavimo izmenama i dopunama zakona. Dajte jednom neka neko resorno ministarstvo uradi jedan valjan zakon, da ga ne prepisuje, ne dopunjava, ne menja, da zaista imamo o čemu da raspravljamo i da taj zakon bude nešto što će zaista doprineti boljem životu građana u Srbiji.
Predlog koji je SRS podnela ima u suštini samo dve karakteristike koje su, po našem mišljenju, bile zaista urgentne. Jedna je da se konačno stavi do znanja građanima srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji da ova Srbija misli o njima i da se porodicama koje žive na teritoriji Kosova i Metohije od 24. marta 1999. godine pruži odgovarajuća socijalna zaštita.
Drugi cilj našeg predloga bio je da se poveća iznos socijalnih davanja. O tome će, naravno, biti više reči kada budemo govorili o zakonu o pojedinostima, ali mislim da je neophodno da prihvatite amandmane SRS, zato što smo mi, u skladu sa programom naše stranke i u skladu sa onim što se u zemlji Srbiji trenutno dešava, predložili takve amandmane da će jedino prihvatanjem tih amandmana ovaj zakon imati smisla i služiće svrsi za koju ga, pretpostavljam, i donosimo.
Pretpostavljam da ne donosimo zakon samo da biste vi mogli da kažete da je i vaše ministarstvo, eto, nešto uradilo, nego zato što bi zakon trebalo da poboljša socijalni status građana Srbije. Vašim predlogom to se neće desiti. Jednostavno nije moguće da neko bolje živi ako mu vi smanjujete socijalna davanja.

Dame i gospodo, jedan kolega narodni poslanik je malopre ovde izrekao jednu laž, a to je da mi iz SRS-a pozivamo na štrajkove u Srbiji. Znam i razumem da vas plaši činjenica da mnogo građana stoji iza SRS-a i da bismo mogli čak i to da uradimo, ali mi to nećemo. Mi smo stvarno legalisti, demokrate, za razliku od vas. Ne bojte se, mi ne pozivamo na pobunu.

Takođe, taj kolega me je oduševio kada je rekao da se ovaj zakon donosi zato što će da se primenjuje. Stvarno sam mislila da se svi zakoni donose zato što se primenjuju; doduše, vi, gospodine Laloviću, primenjujete zakon koji nije donet, pa možda nije iznenađenje ni ovakav komentar.

Amandman na član 1. podnela sam zato što je predloženo rešenje cinično i ironično. Očekujete da neko kome je potrebna socijalna zaštita treba da plati troškove postupka za ostvarivanje te socijalne zaštite. Ako taj neko može da plati taksu, onda mu valjda ne treba ni socijalna zaštita. Ovo bi bilo presipanje iz šupljeg u prazno. Pošto su onako visoke administrativne takse po lokalnim samoupravama, znači, građani će da plate te takse, pa ćete onda vi posle te takse njima da vratite kroz socijalna davanja.

Bilo bi bolje, ministre, da ste uputili jednu preporuku lokalnim samoupravama da u ovako teškoj ekonomskoj situaciji i nemaštini građana Srbije smanje te administrativne takse i da prošire broj građana koji su oslobođeni plaćanja administrativnih taksi.

Znate, od vas se očekuje da celovitije brinete o socijalnoj zaštiti građana Srbije, a svaki dan u Srbiji su nove grupe građana kojima je potrebna socijalna zaštita. Na ivici egzistencije su i zaposleni u zdravstvu, i zaposleni u prosveti i zaposleni u sudskoj upravi, neki su već štrajkovali, neki štrajkuju, neki se pripremaju da štrajkuju.

Zaista, dovešćete građane Srbije u situaciju da niko više neće moći da radi. Neke ćete, kao što ste obećali, otpustiti, 40% iz javnih preduzeća, sa posla, a ovi drugi će da štrajkuju zato što ne mogu da žive od plate koju dobijaju. Elem, niko neće moći da radi, neće imati ko da radi, osim što ćete raditi vi u Ministarstvu, a pogotovo ako vam povećaju platu za 170% kako ste tražili.

Kao nikada do sada, Vlada Srbije je dovela časne i poštene seljake u Srbiji u situaciju da su došli na ivicu egzistencije i da će, nažalost, i oni izgleda biti primaoci socijalne zaštite. Trebalo je da vidite, ministre, pre neki dan sliku na kvantaškoj pijaci u Zemunu kada je jedan seljak skinuo desetak džakova kupusa sa svog kamiona i sopstvenim kamionom pregazio taj kupus, zato što mu se ne isplati da ga uzgaja.

Kada ste se malopre ovde javljali, rekli ste, komentarisaćete ako ocenite da je bitno. Gospodine ministre, vama bi valjda trebalo da bude bitno sve što bilo koji poslanik za ovom govornicom kaže. Kažete da se ovde za ovom govornicom govori o viškovima radnika u Srbiji. Vi govorite o viškovima, vi ste taj glasnik koji nosi lošu vest.

Takođe, zaista bi bilo krajnje vreme da prestanete da pričate o nasleđenim problemima. Vi ste valjda taj koji treba da bude pametan i sposoban da reši te nasleđene probleme. Prošla je jedna vlada, došla druga vlada, pa dokle ćete više da se vraćate na te nasleđene probleme. Hajde više krenite i rešavajte te probleme.

Uzgred, ministre, rekli ste ovde - daću razne informacije; hajde nas informišite šta bi sa onim zagubljenim obveznicama za dečiji dodatak i zašto se više ne realizuju te obveznice.

Amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo naš kolega Igor Mirović je u skladu sa socijalnom politikom SRS, a ta politika nije nikakva demagogija, kako se ovde čulo, već je demagogija ono što ovde nudi Vlada i oni koji podržavaju Vladu i ovakve njene stavove.
Ovde se više puta danas, a i juče čula jedna zamena teza kako se mi iz SRS bunimo i smeta nam zato što će se povećati iznos socijalnih davanja u Ivanjici, jer treba da bude izjednačen u celoj Srbiji. Gospodo, to nije istina. Mi nemamo ništa protiv da se povećaju socijalna davanja u Ivanjici, na primer, ali imamo protiv da se smanje socijalna davanja u Novom Sadu. Mi jesmo za to da budu izjednačena socijalna davanja i mi jesmo za to da bude izjednačena porodica sa dva člana ili sa više članova i upravo u tom smislu jeste naš amandman.
Ministar je juče rekao ovde kada je predstavljao zakon da je Ministarstvu i Vladi ciljna grupa porodica. Ako vam je ciljna grupa porodica, gospodine ministre, onda verujem da ćete usvojiti amandman SRS na član 4, jer, znate, svaka porodica u Srbiji ima određene troškove. Svi moraju i treba da plate struju, koja je ovih dana drastično poskupela za najveći broj porodica, svako treba da plati komunalne usluge, svako u Srbiji treba da plati potrošenu vodu i, zamislite, porez na potrošenu vodu.
Iz tog razloga, SRS je predložila da se nivo socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na posebno materijalno obezbeđenje, u smislu člana 10. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, utvrđuje u procentualnom iznosu od osnovice koja iznosi 35.000 dinara, i to za pojedinca 50% od tog iznosa, a za porodicu 100 % od tog iznosa, jer je evidentno da je taj iznos od 35.000 dinara minimum za jedan iole normalan život porodice u Srbiji.
Znamo mi, naravno, da je mnogo zaposlenih, odnosno da nemaju tolika primanja, ali to je takođe briga Vlade i građani Srbije očekuju da će Vlada nešto da uradi da se taj problem reši. Mi iz SRS ne očekujemo, zato što znamo da je ovo nesposobna Vlada, zato što znamo da je deo ove vlade kriminalizovan. Mi smo o tome govorili građanima Srbije, a građani Srbije su rekli da mi u ovoj skupštini imamo najveći broj poslanika.
Zaista očekujemo da Vlada, odnosno ministar kao predstavnik Vlade ovde prihvati ovaj amandman, zato što je on predložen na član gde Vlada predlaže da se minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar 2004. godine utvrđuje u procentualnom iznosu od osnovice koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u Republici, pa onda: pojedinac - 16% od toga, porodica sa dva člana - 22%, porodica sa tri člana - 28%; sa četiri člana - 30% i porodica sa pet i više članova - 32%. Onda je ministar pokušao ovde da nas ubedi da to nije 4.300 dinara za petočlanu porodicu, nego je celih 6.000 dinara.
Još nešto se ovde čulo, naime, jedan kolega je pominjao status izbeglica i zaista je strašno da ni ovaj zakon ne vidi izbegla, prognana i privremeno raseljena lica ni na koji način. Videli smo stav ministra i Vlade kada su u pitanju porodice koje žive na Kosovu i Metohiji, pa kako bismo onda mogli da očekujemo da se na neki način povede računa o izbeglim, prognanim i raseljenim licima.
Gospodine predsedavajući, želim da vas upozorim da se već više od sat vremena krši član 117. Poslovnika, jer je svaki narodni poslanik obavezan kada izađe iz sale da ponese identifikacionu karticu. U šestom redu imate četiri poslanika i šest kartica, u prvom redu imate jednog poslanika i dve kartice, pa vas molim da resetujete ovo stanje i da utvrdimo koliko nas zaista ima. Znači, ne tražim utvrđivanje kvoruma, nego samo poštovanje člana 117. Poslovnika.

Član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana odnosi se na član 12. osnovnog zakona.
U prvom stavu tog člana 12. stoji da pravo na materijalno obezbeđenje ima pojedinac, odnosno porodica koja nema prihode ili ima manji prihod od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti utvrđenog ovim zakonom pod uslovom itd.
Koleginica Nataša Jovanović je u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman koji u ovom stavu briše reč "minimalnog", jer zaista nije jasno šta je zakonodavac ovom rečju u ovom stavu člana 12. želeo da kaže. Nivo socijalne sigurnosti ili postoji ili ne postoji. Čim je neko ispod nivoa socijalne sigurnosti, to je valjda minimalan nivo socijalne sigurnosti, a ja ne znam šta bi značio osrednji ili maksimalan nivo socijalne sigurnosti.
Zato mislimo da bi bilo dobro, gospodine ministre, da prihvatite ovaj amandman poslaničke grupe SRS, jer zaista ne dira u suštinu vašeg predloga zakona, ali mislimo svakako da mnogo pomaže da zakon dobije jedan pravi smisao. Ako ostane ovako, onda možemo da se pitamo da li se taj minimalni nivo socijalne sigurnosti meri sa tim ko može više da izdrži bez hrane, jer čovek je ili gladan ili nije gladan, ili može da kupi ručak ili ne može da kupi ručak.
Šta znači minimalno ili maksimalno? Da li vi to svojom voljom ili ne znam čijom voljom, možda voljom ovog zavoda koji ste uveli kao neku posebnu organizaciju, kroz ovaj zakon utvrđujete koji je to minimalni nivo socijalne sigurnosti.
Da li ste na osnovu ovog još neusvojenog zakona predvideli da su radnici Elektrodistribucije iznad ovog minimalnog nivoa socijalne zaštite, kad ste im, kako oni jutros kažu, ukrali (ne vi lično, nego Vlada) 50% njihove mesečne zarade i zato su oni danas u štrajku. Zato su oni jutros - to sam vam, ministre, govorila, ali ste razgovarali sa koleginicom iz vaše poslaničke grupe, pa me niste čuli i zato sada ponavljam - krenuli, njih nekoliko stotina, došli su nadomak Skupštine na deset metara i vi ste ih videli i istrčali ste iz "audija" i bukvalno utrčali u zgradu Skupštine da se ne biste sreli sa njima.
Oni su baš krenuli sa namerom da vas vide, jer su znali da je ovaj zakon na dnevnom redu, pa su očekivali konkretno da će moći da porazgovaraju sa ministrom. Ti radnici su rekli da im Vlada Srbije već četiri godine krade 50% njihove plate, a vi, ministre, i Vlada Srbije morate da vodite računa o svim građanima Srbije, a pogotovo o socijalno ugroženim građanima u Srbiji, morate da vodite računa da postoje i određene mesečne obaveze koje nažalost ne mogu da plate ni mnogi zaposleni, a kamoli oni koji nisu zaposleni i koji podležu primeni ovog zakona o socijalnoj zaštiti.
Znate dobro da je struja poskupela i da je to poskupljenje zakačilo najveći broj porodica u Srbiji. Znate dobro da građani Srbije, a što je čudo nad čudima, plaćaju porez na utrošenu vodu, gospodine ministre; i vi od kada ste ministar niste se oglasili, niste zamolili Dinkića da taj porez ukine, a trebalo je.
Ovakvim načinom vođenja socijalne i ekonomske politike od strane Vlade Srbije, čak i ispod ovog minimalnog nivoa socijalne sigurnosti, vrlo brzo će, ako već nisu, biti i građani, odnosno radnici zaposleni u zdravstvu, prosveti, u sudskoj upravi, a svi su oni, zamislite ironije, dobili, kao, neko povećanje plate. Ministar pravde je ovde tražio da povećamo značajno sudske take da bi se povećale plate zaposlenima u sudskoj upravi ili ministar zdravlja je najavljivao povećanje plata u zdravstvu. Od tih silnih obećanja medicinske sestre su dobile 200 dinara veću platu ...
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
... u sudskoj upravi 180 dinara veću platu. Gospodine ministre, nemojte da dozvolite da se Vlada čiji ste član ruga ljudima koji su zaposleni u ovim oblastima, a pogotovo nemojte da dozvolite da se rugate, a vi se očigledno rugate i Narodnoj skupštini, jer ne slušate narodne poslanike, ali zato ćemo mi o vama na posebnoj sednici da razgovaramo.

 Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da prihvatite i ovaj amandman na član 34, a i ostale amandmane SRS, ukoliko želite da ovaj zakon posluži svojoj svrsi. Od Vlade to nismo mogli ni da očekujemo, s obzirom da se i ova vlada, kao i ona prethodna, ponaša kao da je svet stvoren danom formiranja Vlade.
Ovde smo danas čuli hvalospeve kako je ova vlada počela da jača instituciju starateljstva u Srbiji, a institucija starateljstva u Srbiji postoji i u Zakonu iz 1991. godine, i to na mnogo bolji način regulisana nego što je to ovim zakonom, bez ograničavanja broja dece koja mogu da budu u hraniteljskim porodicama, zato što su građani Srbije humani, za razliku od Vlade Srbije, koja je nehumana i zato što je mnogo lepo kada gledamo na televiziji reportaže o po petoro ili sedmoro dece u jednoj porodici. Te porodice uspevaju tu decu da izdržavaju, iako od Vlade dobijaju samo 1.700 dinara po detetu.
Takođe smo čuli kako Vlada brine o socijalnom statusu građana, a suština je da ovim zakonom smanjujete socijalna davanja. Jedino što zaista jeste novina i što je vezano za ovu a i za onu prethodnu vladu jesu agencije ili zavodi. Ova vlada kroz ovaj zakon predlaže zavod kao ustanovu koja se na stručan način bavi problemima socijalne zaštite.
Gospodine ministre, vi i vaše ministarstvo niste dovoljno stručni da se brinete o problemu socijalne zaštite, ali ste zato stručni da kroz član 34. predvidite da se sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike za namene utvrđene u članu 47. stav 5. i članu 112. ovog zakona prenose krajnjim korisnicima na osnovu rešenja ministra nadležnog za socijalna pitanja, u skladu sa zakonom.
Mi iz Srpske radikalne stranke mislimo da ovo nije dobro rešenje i da ministar ne može da ima takva ovlašćenja, pogotovo to ne može da ima ministar koji građanima Srbije, zaposlenima u Srbiji obeća otkaze umesto novih radnih mesta. Takvo ovlašćenje ne može da ima ministar koji primenjuje Zakon o radu, koji u stvari nije ni usvojen. Samo da podsetim da je taj Zakon o radu izglasan na daljinski upravljač iz Soluna.
Takvo ovlašćenje ne može da ima ministar koji beži ispred radnika koji štrajkuju. Takvo ovlašćenje ne može da ima ministar koji se ne oglasi kada "demokratska" policija nanese teške telesne povrede radniku koji štrajkuje; takvo ovlašćenje ne može da ima ministar koji ne voli da čuje poslanike Narodne skupštine, mislim na poslanike opozicije, jer se danas pola vremena provedenog ovde ministar nešto dogovarao sa poslanicima svoje poslaničke grupe, a drugu polovinu je bio van ove sale.
Znam da ministar ne voli da sluša poslanike SRS-a. Mi ne volimo što je ministar, ali šta ćemo, izdržaćemo još mesec ili dva dana. Dakle, mi smo, odnosno kolega Milorad Mirčić je u ime SRS-a predložio da se ovaj član 34. menja, tako da glasi da Vlada Republike Srbije uređuje način prenosa i isplate sredstava po osnovu prava na posebno materijalno obezbeđenje. Predlažem vam da ovaj amandman prihvatite, da bar koliko-toliko osiguramo neku garanciju za korišćenje ovih sredstava.
Predlažem takođe da usvojite i ostale amandmane SRS-a, jer ako ne usvojite naše amandmane džabe ste donosili ovaj zakon, jer njime niste obuhvatili porodice koje duže od pet godina žive na Kosovu i Metohiji. Ovim zakonom ste smanjili socijalna davanja.
Hvalite se da ćete povećati socijalna davanja u nekim opštinama. Ja vam kažem – smanjićete u drugim opštinama, i svakako to nije svrha donošenja zakona. Zakon mora da bude jednako dobar za sve građane Srbije. Naravno, zalažemo se da se izjednače socijalna davanja, ali da se izjednače sa onim većim socijalnim davanjima, a ne sa onim koja su zaista ispod svakog nivoa.

 Juče smo, dame i gospodo, ovde čuli primedbe upućene poslanicima SRS-a, a primedbe su se odnosile na činjenicu da jedino poslanici SRS u ovoj Skupštini rade posao za koji su ih građani birali. Primedbe su došle, što je vrlo interesantno, od kolege koji pripada stranci koja voli sebe da naziva strankom DB-a.
S druge strane, nismo ni iznenađeni takvim primedbama, s obzirom da je upravo ta stranka autor ovog Poslovnika o radu Skupštine po kojem mi danas ovde radimo, koji je krajnje restriktivan i krajnje nedemokratski. SRS je, na čelu sa našim predsednikom prof. dr Vojislavom Šešeljem, preteča demokratije u Srbiji. Kao takvi, mi smo još u februaru predložili Narodnoj skupštini da se donese jedan poslovnik koji bi omogućio narodnom poslaniku da radi svoj posao, koji bi uvažio i narodnog poslanika i građane koji su narodnog poslanika poslali u ovu skupštinu. Iz nama nepoznatih razloga, taj poslovnik ni do danas nije bio na dnevnom redu, nije se o njemu raspravljalo, ali evo i po ovom ovakvom, kakav god da je, mi pokušavamo da odbranimo stavove SRS-a, da zastupamo mišljenje građana koji su nas birali.
(Iz sale: Tema)
Tema je, kolega, amandman na član 4. ovog zakona, a na koji način ću ja da branim ovaj amandman i da ubeđujem narodne poslanike da glasaju za ovaj amandman je apsolutno moja stvar. Vama se očigledno ovde ne sedi....

 Gospodine predsedniče, ovo se odnosi i na vas, šta ću da govorim u okviru obrazloženja amandmana je apsolutno moja stvar...

 ... a to je takođe po Poslovniku.
U članu 4. Predloga zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u stavu 1. stoji: "U okviru nadzora nad radom stečajnih upravnika agencija proverava da li stečajni upravnik obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike."
Ovde se postavljaju dva pitanja, šta će se desiti ako ovaj postupak nije u skladu sa zakonom, kakve će snositi posledice i ko će snositi posledice, to u ovom predlogu zakona nigde ne stoji. Govorite o nekom kodeksu etike. Na koji se to kodeks odnosi, da li je to kodeks etike Udruženja frizera, Udruženja golubara, znate, različita je etika za različite profile i različite grupacije ljudi, naravno, ako se izuzme ona opšta etika koja bi trebalo da bude prisutna kod svakog normalnog i primernog građanina.
Mi smo se i u načelnoj raspravi izjasnili da smo apsolutno protiv toga da ovakav zakon bude donet, zato što je kod formiranja ove agencije, što se tiče SRS-a, sve apsolutno pod nekim sumnjivim okolnostima. Kada kažem sve, onda mislim na način zapošljavanja u ovoj agenciji, na način finansiranja ove agencije, na odgovornost za rad ili nerad u ovoj agenciji, a što sam upravo predstavila kroz član 4. stav 1. ovog zakona koji je potpuno nedorečen u tom pogledu.
Iz tog razloga, predložili smo da se ovaj član briše, kao što smo predložili da se svaki član pojedinačno ovog zakona briše, zato što je to jedini način da Narodnoj skupštini i građanima Srbije stavimo do znanja da je SRS zaista principijelna stranka i da smo protiv osnivanja bilo kakvih agencija, da mislimo da nam ne trebaju paradržavni organi, da nam ne trebaju paraorgani. Imamo organe regulisane Ustavom i zakonom i u okviru tih organa mogu svi državni poslovi da se obavljaju, naravno, ukoliko nam je stalo da se ti poslovi obavljaju u interesu građana Srbije. Srpskim radikalima je svakako do toga stalo.

Poštovane kolege, eto šta znači loš, restriktivan, ograničavajući, nedemokratski poslovnik. Zbog ograničavanja vremena narodnom poslaniku da govori o amandmanu, kada sam govorila o svom amandmanu uspela sam da obrazložim samo prvi stav za tih pet minuta, pa su moje kolege, htele ne htele, morale da izađu i da obrazlažu ostatak tog člana na koji sam podnela amandman.
Očekivala sam, kada se malopre javio gospodin Aligrudić, da će kao predstavnik DSS argumentima pokušati da nas ubedi da nismo u pravu što smo podneli ove amandmane, a umesto toga kolega je ovde pokušao da nam kaže šta je to u interesu građana Srbije, da li će naše pojavljivanje uticati na rejting SRS i ne znam šta je još ispričao.
Gospodine Aligrudiću, mi srpski radikali odlično znamo šta je interes građana Srbije. Građani Srbije znaju da mi to znamo i zato je naš predsednički kandidat pre 10 dana dobio milion i po srpskih glasova. Zato smo mi pojedinačno najjača poslanička grupa, sa 82 narodna poslanika, i zato rejting SRS raste iz dana u dan.
Vi svakako treba da se brinete za rejting DSS koji drastično opada iz dana u dan, a tek će da opada kada građani Srbije shvate da se vi iz DSS zalažete za osnivanje agencije koja će građane Srbije koštati 30 miliona dinara, a da će ta agencija da služi samo da biste pozapošljavali stranačke aktiviste i aktiviste vaših koalicionih partnera i da će ta agencija da radi na uništavanju ove malo preostale privrede u Srbiji.
To je ono o čemu treba da vodite računa i nemojte nikada više da kažete – izvolite, govorite, kada se obraćate poslanicima SRS. Mi ovde ne govorimo zato što nam vi to dozvoljavate ili ne dozvoljavate, nego zato što je to naše poslaničko pravo i što je to naša obaveza prema građanima Srbije koji su nas u ovaj parlament poslali.
Kada je reč o amandmanu na član 7. ovog zakona koji je podnela koleginica Nataša Jovanović, mi u poslaničkoj grupi SRS smo zaista studiozno gledali ovaj član i raspravljali i razmišljali na koji način da popravimo član 7. ovog zakona, pa smo mislili, ako kažemo da se brišu reči – upravni odbor, ostaje vam direktor i nadzorni odbor; ako brišemo direktora, ostaju upravni i nadzorni odbor. Shvatili smo da nema drugog načina da se ovaj član popravi, nego da kažemo da se ovaj član briše.
Upravo iz tog razloga smo predložili da se član 7. zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika briše, zato što mislimo da ne treba da postoji ni agencija, pa ako ne postoji agencija, onda svakako ne treba ni upravni odbor, ni nadzorni odbor, ni direktor.
Predlažem vam, poštovane kolege, da još jednom razmislite o našim amandmanima, da pokušate da u ovom zadnjem vozu spasite ovo nešto srpske privrede što je ostalo.
Ako već ne vodite računa vi kao vladajući, da pokrenete proizvodnju, da aktivirate privredu, onda bar ne uništavajte ono što kako-tako funkcioniše.

 Ceo dan radimo bez kvoruma, odnosno već dva sata bar, pa onda hajde da završimo na taj način ovu tačku dnevnog reda.
Došli smo do člana 15. zakona o licenciranju stečajnih upravnika. Taj član 15. kaže - ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS". Zašto smo predložili da se briše ovaj član? Zato što smo pretpostavljali da nećete prihvatiti amandmane na prethodnih 14 članova, pa smo mislili da ako prihvatite amandman na ovaj član, ako brišete član 15. ovog zakona, onda ovaj zakon nikada neće biti objavljen u "Službenom glasniku RS", nikada neće stupiti na snagu i na taj način ćemo spasiti ovo nešto malo preostale privrede u Srbiji što se još spasiti da.
Ovde bih rekla nešto što mi je od početka interesantno, Vlada je dala mišljenje o svim predloženim amandmanima, a amandman na član 1. koji su podneli poslanici SPS i poslanik SRS-a su potpuno isti. I jedan i drugi kažu - član 1. se briše. Šta Vlada kaže? Na jedan način obrazlaže odbijanje amandmana poslanika SRS-a, a na drugi način obrazlaže odbijanje amandmana poslanika SPS-a. Zaista se pitam da to nema neke veze sa nekakvim tajnim razgovorima i tajnim dogovorima koji onako baš značajno asociraju na neke tajne razgovore na nekom kanabetu između Đinđića i Miloševića.
Kada se obrazlaže amandman koji je podneo poslanik SRS, znate, obrazloženja su ista na sve amandmane, sasvim logično, jer su i svi amandmani istog teksta.
Onda, u jednom delu između ostalog kaže, Vlada sada govori o amandmanu SRS-a - smisao osnivanja i poslovanja agencije je upravo u uspostavljanju i održavanju visokih profesionalnih standarda u skladu sa evropskim i međunarodnim zakonodavstvom, a što je u dosadašnjoj regulativi i praksi znatno otežavalo sprovođenje stečajeva.
Ovo, jednostavno, nije tačno i sigurna sam da je predstavnik Vlade toga svestan i verovatno iz tog razloga ne govori o ovim amandmanima, ali je još interesantnije obrazloženje koje je Vlada dala kada su u pitanju amandmani SPS-a. Između ostalog, kaže Vlada - takođe, osnivanjem agencije obezbeđuje se efikasan mehanizam za sprečavanje formiranja lobija stečajnih upravnika ili bilo koje druge privilegovane grupe. Poslovanje agencije u skladu sa Predlogom zakona o agenciji, kao i Predlogom zakona o stečajnom postupku, onemogućiće zloupotrebe i manipulacije, kao i privilegovanje pojedinaca i interesnih grupa.
Ovo takođe apsolutno nije tačno. Naprotiv, donošenje ovog zakona proizvodi sve suprotno od ovog što je Vlada dala u obrazloženju na amandman SPS-a. Možda su oni poverovali obrazloženju Vlade, pa zato odustali od obrazlaganja svojih amandmana, ali mi iz SRS-a znamo da Vlada ne govori istinu, znamo da ovo nije tačno, znamo da Vlada obmanjuje građane Srbije, da ne radi u interesu građana Srbije, znamo da je ovo jedna veoma loša vlada.
Iz tog razloga do kraja insistiramo na obrazloženju naših amandmana, a pravo obrazloženje koje je pratilo sve naše amandmane i suština je toga što mi tražimo da se ovaj zakon o licenciranju stečajnih upravnika ne usvoji jeste i obrazloženje člana 15. a ono glasi: Srpska radikalna stranka je principijelno protiv osnivanja agencija, a u slučaju osnivanja agencije za licenciranje stečajnih upravnika otvara se mogućnost za formiranje lobija stečajnih upravnika i stvaranja uskog kruga ljudi koji bi sprovodili sve izvesnije stečajeve u gotovo svim preduzećima u Srbiji.
Dame i gospodo, ovo je jedina istina i jedina istina je da ćete jednog dana kada budete imali kvorum, pošto ga danas ceo dan nemate, usvojiti ovaj zakon i da ćete isterati na ulicu još stotine hiljada građana Srbije i da nam neće pomoći zakon koji je sledeći na dnevnom redu današnje sednice.

Dame i gospodo, pre mesec ili dva dana ovde je predstavnik DSS, tada predsednik poslaničke grupe, pričao hvalospeve kako je Vlada Srbije ukinula uredbom devet agencija zato što je stav njegove DSS, kako on reče, principijelni stav, da se ne uvode paraorgani, da se ne uvode paralelni organi i kako je već nazvao te agencije. Taman smo mislili da je moda agencija prošla, ali već posle tog njegovog istupa za ovom govornicom pa do dana današnjeg formirano je četiri ili pet agencija. U dnevnom redu sednice koja je u toku predviđeno je četiri ili pet novih agencija, a vrhunac je ova agencija čudnog naziva - za licenciranje stečajnih upravnika.
Mi srpski radikali načelno smo protiv agencija i mi taj svoj stav branimo kada je u pitanju bilo koji predlog koji predviđa postojanje agencije kao paraorgana u odnosu na postojeći državni organ, i to iz više razloga. Jedan od razloga je iskustvo koje imamo sa agencijama bivše DOS-ove, odnosno demokratske vlade. Tada ih je bilo 18; bilo je nemoguće da se svi rođaci, prijatelji i stranački aktivisti smeste u Vladu, pa su onda ad hok osnivali agencije da bi svi zaslužni građani bili dobro zbrinuti. Očigledno da DSS nastavlja istu praksu.
Koliko to košta građane Srbije očigledno nikoga nije briga. U ovom predlogu ste rekli u obrazloženju da postojanje ove agencije u startu treba da košta građane Srbije 30 miliona dinara koji treba da budu izdvojeni iz budžeta Srbije. To radite u vreme kada su putevi u Srbiji blokirani, kada ih blokiraju proizvođači pšenice, malina, višanja, radnici železnice, zdravstva, obrazovanja, a ministar Dinkić 'ladno izađe u medije i kaže - neka štrajkuje ko god hoće, para iz budžeta više nema.
Objašnjava kako se budžet puni, kako se budžet prazni, kao da je nekoga briga na koji način će on, koji se utrpao da bude ministar finansija, da napuni budžet.
Građani očekuju da im se plati ono što treba država da plati i da se sredstva koja se ulažu u budžet vrate na adekvatan način. To je ono što predstavnici ove vlade očigledno nemaju nameru, bez obzira na onaj predizborni slogan kada se vlada reklamirala podržavajući predsedničkog kandidata da građane podseti kako je, ne znam, tri puta povećan agrarni budžet. Sada se, s pravom, građani Srbije pitaju gde su sredstva koja su tri puta povećana, a proizvođači pšenice, malina i višanja su svakodnevno u blokadi puteva po Srbiji.
Kada je u pitanju ova agencija za licenciranje stečajnih upravnika, imate ovde vrlo interesantan vid finansiranja, pored ovih 30 miliona koje ćete izdvojiti iz budžeta Srbije u članu 6. predvideli ste i prihode koji se ostvare od donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.
Da li ovo znači ono što se meni čini, a čini mi se da ovaj član 6. predviđa kupovinu licenci. Onaj ko bude imao informaciju da je neko preduzeće spremno za stečaj, taj će da kupi licencu kroz donaciju i da vodi stečajni postupak, a u poslednje četiri godine smo se uverili da je to vrlo isplativ posao, uverili smo se na Janjuševiću i Kolesaru, perjanicama Demokratske stranke, na načinu na koji su oni vršili stečaj u pojedinim srpskim preduzećima.
Istina je da je bilo loših iskustava i ranije, ali želim da podsetim kolege narodne poslanike da, recimo, u periodu od 1998. do 2000. godine Trgovinski sud u Beogradu nije otvorio ni jedan jedini stečaj i da je to bio osnovni razlog zbog čega je DS napravila krizni štab i isterala Milenu Arežinu, uz sve one zločine koji su se toj ženi dešavali, iz Trgovinskog suda i na njeno mesto doveli Gorana Kljajevića koji je žario i palio četiri godine i hoće da ga vrate i zato, naravno, još uvek nije ni smenjen.
Poslanička grupa SRS misli da je besmisleno postojanje ove agencije i licenciranje neke posebne grupe ili kaste ljudi koji će se baviti isključivo stečajem. Mi mislimo, to smo vam kroz amandmane na ovaj prethodni zakon i rekli, da za stečajnog upravnika može da se postavi svaki dobar privrednik, odnosno lice koje ima visoku stručnu spremu, koje ima određeno radno iskustvo u rukovođenju u privredi i, uz to, da je upisano u registar sudskih veštaka.
Zaista ne vidimo koje su to još osobine ili veštine kojima treba da raspolaže neko ko pledira da bude stečajni upravnik. Šta još treba, da je dobar u bacanju koplja, skakanju u dalj, preskakanju prepona? Ne znam šta je to, osim ovoga što smo naveli, što bi bilo potrebno nekome da bude dobar stečajni upravnik.
Juče je gospodin ministar izneo ovde jednu zamenu teza. Rekao je da mi narodni poslanici SRS zbog Gorana Kljajevića, a rekli ste da se i vi slažete sa našim ocenama o radu tog gospodina, hoćemo da menjamo zakon. Ne, ministre, vi zbog toga hoćete da menjate zakon. Mi kažemo da ostane stečaj u Trgovinskom sudu, a vi kažete – ne, ne može to da radi Trgovinski sud, zato što imate loše iskustvo sa Goranom Kljajevićem. Naravno, to je vaš problem, nije naš.
Takođe, SRS smatra da je nedopustivo da se sužava krug ljudi koji će da rukovode stečajevima, s obzirom da znamo da postoji desetine hiljada srpskih preduzeća koja su pred stečajem. Nedopustivo je da se jedna grupacija ljudi odredi isključivo za taj posao, po kriterijumima koje mi iz ovog zakona zaista ne vidimo. Ništa nam ovde ne daje garanciju da će neko kvalitetno, ako dobije tu licencu, da obavlja taj posao ili, što je još važnije, da će pošteno da ga obavlja. Takvu garanciju nam ovaj zakon ne daje.
Nešto drugo nam se čini. Čini nam se da ćete vi da napravite stotinak begova kojima ćete podeliti begluke srpske privrede, a oni će imati samo zadatak da izvrše harač nad srpskom privredom i da još stotine hiljada građana Srbije ostane bez posla.
Mislimo da građani Srbije to ne očekuju od ove vlade, a svakako to ne očekuje poslanička grupa SRS i zbog toga nećemo glasati ni za ovaj ni za onaj prethodni zakon, zato što ni jedan ni drugi ništa kvalitativno ne donose u odnosu na postojeće stanje. Naprotiv, smatramo da je postojeće stanje mnogo bolje, da postoje načini da stečajni upravnici posao rade u skladu sa zakonom, da ga rade pošteno, naravno, pod pretpostavkom da stečajni upravnik nije Zoran Janjušević ili Kolesar. Ali, to takođe nije stvar zakona, to je stvar ličnog izbora.
Ministre, jutros ste nam rekli da ovaj zakon garantuje valjanost stečajnog postupka. Pročitala sam ovaj zakon, ali zaista nigde nisam videla na koji način to ovaj zakon garantuje valjanost stečajnog postupka. Razumem vas, vi ste očigledno jedini ministar u Vladi Srbije koji se ne libi da stane pred narodne poslanike i zato vi ovde predstavljate svaki zakon. Možda ćete i ovaj zakon o zdravlju, s obzirom da ovaj zakon o licenciranju stečajnih upravnika nema ama baš nikakve veze sa ministarstvom na čijem ste vi čelu.
Dok vi ovde sedite, gospodine ministre, mislim da bi bilo bolje da se malo više pozabavite stanjem u pravosuđu, da čujete kako sinoć portparol Specijalnog tužilaštva Bruno Vekarić, sekretar bivšeg ministra pravde, drži političke govore, što je apsolutno suprotno funkciji na koju je izabran. Vidim da niko nema nameru da ga pomera sa te funkcije.
Znači, SRS je na ovaj zakon uložila onoliko amandmana koliko ovaj zakon ima članova, zato što smo mislili da je to jedini način da vam stavimo do znanja da smo mi protiv ovog zakona.
Bilo bi dobro, s obzirom da predstavnik Vlade to nije učinio, da kolege poslanici razmisle još jedanput, da usvojite naše amandmane na onaj prethodni zakon i da na jedan pravi način sprovedemo stečaj, da zaštitimo srpsku privredu od novih lanaca i katanaca.