Nešto mi je vrlo interesantno u izlaganju kolege koji se javio po Poslovniku. Retko se javlja gospodin pa mu ne znam ime. Narodni poslanici su ovde kritikovali Mlađana Dinkića i Vladu Srbije. Narodni poslanik koji je malopre govorio nije osetio potrebu da brani ni Vladu Srbije, ni Mlađana Dinkića, ali ne znam zašto ga zaboli Hamović i Lazarević, zašto izađe da brani baš Hamovića i Lazarevića.
Što se tiče povoljnih kredita, gospodine, i dame i gospodo, ko to može u Srbiji da plati kredit ako je rata za kredit 300 evra, a ako je prosečna plata u Srbiji 200 evra. Znači da će kredite moći podizati oni koji imaju sredstava, oni koji imaju velike plate, a oni koji imaju velike plate uglavnom već imaju stanove. Naravno, Srpska radikalna stranka ne misli da ne treba omogućiti podizanje kredita ljudima koji imaju sredstva i ljudima koji imaju stanove, ali prioritet ove države i ove vlade treba da budu građani, treba da budu porodice koje nemaju rešeno stambeno pitanje.

Dame i gospodo, Vlada Vojislava Koštunice ima samo dve mane. Jedna mana je što u nekim oblastima, još uvek, apsolutno ništa nije urađeno, a druga mana je što u oblastima, u kojima se "kao" nešto radi, radi loše i radi pogrešno.
Kada je u pitanju oblast pravosuđa, onda Vlada izlazi pred Narodnu skupštinu sa nekim paketima zakona. Pre desetak dana smo imali paket zakona koji je imao svega pet članova. Danas, opet, imamo tri zakona i nemamo nijedno suštinsko poboljšanje stanja u pravosuđu, na osnovu ovih zakona.
Umesto da je Ministarstvo pravde, gospodine ministre, ovaj posao uradilo na način na koji se to očekuje od Ministarstva a to znači, jednim ozbiljnim pristupom da se ova oblast objedini, da se uradi bukvalno kodifikacija, da se uradi jedan valjan predlog zakona, o kome bi narodni poslanici raspravljali, i da, zaista, za jedan duži period regulišemo ovaj veoma važan segment našeg drutšva.
Zakoni o kojima danas raspravljamo, odnosno čije izmene danas treba da se usvoje, su na snazi nepune tri i po godine. O kvalitetu tih zakona govori upravo činjenica da i oni koji su donosili ove zakone nisu bili zadovoljni pa je, recimo, Zakon o sudijama već sedam puta menjan! Danas mu je osma izmena! Zakon o Visokom savetu pravosuđa danas bi trebalo da pretrepi šestu izmenu! Zakon o javnom tužilaštvu četvrtu izmenu!
E, sad, vidite i sami o koliko kvalitetnim zakonskim propisima se radi, kada je postojala potreba da se za tri godine menjaju od četiri do osam puta.
Srpska radikalna stranka zastupa stav da su Zakon o sudovima iz 1991. godine i Zakon o tužilaštvima bili mnogo sveobuhvatniji i da su mnogo bolje regulisali ove oblasti. Ti zakoni su, pre svega, bili apsolutno u skladu sa Ustavom, jer znamo da Ustav Srbije, članovima od 95 do 106, reguliše ovu materiju i da su ti zakoni iz 1991. godine obuhvatali i organizaciju i osnivanje, nadležnosti, postupak pred sudovima, i sudski nadzor.
Prema tome, naš stav je da je mnogo bolje da su ostali na snazi ti zakoni, nego da se ovako parcijalno rešavaju problemi, koji sigurno parcijalno ne mogu da se reše.
Srpska radikalna stranka nije čak podnosila ni amandmane na ove zakone upravo zbog toga što smatramo da nepopravljivo ne može da se popravi da amandmanima ne bismo mogli da ove zakone dovedemo u takav sklad i red da bi mogli stvarno da se primenjuju.
Juče nam je gospodin ministar rekao da je ocena Saveta Evrope da reformi u pravosuđu u Srbiji uopšte nije ni bilo i da je u toj oblasti stanje katastrofalno!
Mi odlično znamo, i bez Saveta Evrope, da je stanje u pravosuđu veoma loše, da je postalo posebno loše u vreme DOS-ovske vlasti.
Znamo da ništa od onoga što je obećavano sudijama i zaposlenima u sudskoj upravi nije poštovano. Sećamo se svi halabuke oko navodnog povećanja plata sudijama na 1.000 maraka. Činjenica je da ni tada plate nisu povećane na 1.000 maraka, u vreme kada su plate stvarno povećane 1.000 maraka je bilo možda za 4.000 dinara više od plate koju su dobilaje sudije.
Od tada je, posebno, prisutan još jedan problem zaposlenih u sudskoj upravi, jer tim ljudima plate nisu povećane, pa se svi dobro sećamo perioda kada smo dolazili na rasprave u sudove, da smo se vraćali neobavljena posla, jer su ti ljudi štrajkovali, nisu prihvatili da rade za tako male plate. Naravno, da li je trebalo da štrajkuju - to je posebno pitanje, ali da su obespravljeni sa tim povećanjem, odnosno nepovećanjem plata, to jeste činjenica i ne vidimo ni u dosadašnjem radu novog ministra i novog Ministarstva da se nešto vodi računa i o tim ljudima, jer pravosuđe nisu samo sudije, uz svo uvažavanje, tu su i oni ljudi bez kojih sudije i sudovi ne mogu da funkcionišu. Tu je i sudska uprava.
Juče smo, takođe, slušali vrlo interesantna prepucavanja između predstavnika DSS-a i DS-a oko ovog Zakona iz 2001. godine i ovih sadašnjih izmena Zakona suština je da su taj Zakon 2001. godine doneli i DSS i DS na predlog DSS-a, jer su tada svi bili DOS, pa onda kad su se nešto kao posvađali onda je DS menjala te zakone, pa danas opet DSS hoće da vrati taj Zakon koji je predlagala 2001. godine, kroz ove izmene, a mi iz SRS smatramo da pravosuđe ne treba i ne sme da trpi prepucavanja između stranaka osnivača DOS-a.
Juče je, takođe, gospodin ministar rekao da primenom ovih zakona, koji će biti verujem izmenjeni, neće biti revanšizma, ali kaže - jednostavno za neke sudije, predsednike sudova, za tužioce neće više biti uslova da budu izabrani! Nije šija nego vrat!
Danas će, odnosno posle usvajanja ovog zakona, javni tužioci, odnosno zamenici javnih tužilaca, imati i te kako razloga da se zabrinu za svoj status: jer će svi biti na belom hlebu, jer će svi morati ponovo da konkurišu za svoje poslove, pa će onda opet da se izaberu oni koji budu odgovarali, a oni koji iz nekih razloga ne budu odgovarali, ostaće u ovoj grupi, kako reče ministar - gde više neće biti uslova da budu izabrani.
U prilog ovoj mojoj tvrdnji je upravo ono što sam juče govorila, a što se odnosi na sudije za prekršaje, - pa imamo Odluku Vrhovnog suda, pa imamo tačno poimence ljude koje je trebalo Vlada da vrati na posao, i kada sam tražila objašnjenje od gospodina ministra rekao mi je: da, to jeste bila obaveza Vlade.
Rekao je svima nama: Vlada jeste vratila neke sudije za prekršaje, neke nije, jer nije bilo mogućnosti, pa videće Vlada, možda jednog dana da ih na neke druge poslove zaposli.
Mi mislimo da je to pogrešno i da na taj način ne može da se vodi ovako značajna grana vlasti.
Srpska radikalna stranka u svom programu, koji postoji otkad postoji i SRS, posvećuje pažnju pravosuđu, uvažavajući pravosuđe kao jedan od osnovnih stubova države i mi u svom programu predviđamo samo sudove opšte nadležnosti, dvostepenost suđenja i izuzetno treći stepen za najteža krivična dela ili za enormno visoku vrednost u parnici.
Upravo iz razloga što ovi zakoni nisu u jednom delu ni u skladu sa Ustavom, nisu u skladu sa programom SRS, poslanička grupa SRS će glasati protiv donošenja ovih zakona.
Pojedinačno, o Zakonu, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, prema našem stavu ne zaslužuje ni da se komentariše, iz jednog prostog razloga, zato što je Visoki savet pravosuđa neustavna kategorija. Jasno stoji u Ustavu, sve piše za ove zakone, odnosno kako ih je trebalo urediti i zato nemam komentara na ovaj zakon.
Kada je u pitanju Zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o sudijama, činjenica je da su ove izmene zakona, u stavri, samo šminkanje i nema, rekla sam to na početku, nikakvih suštinskih poboljšanja u ovoj oblasti. Recimo, već u članu 2. izmena je takva da zaista ništa suštinski ne menja, čak ni formalno; sve što je predviđeno u izmenama člana 2. to je već predviđeno u Zkonu koji se menja, tako da nije bilo potrebe ni da se menja taj član, odnosno stav ovog člana.
U članu 3. predvideli ste da sudija može bez ičijeg odobrenja da se bavi naučnom i stručnom delatnošću,uz naknadu. Ovo je, znate, vrlo interesantno i vrlo simptomatično, ja samo pitam, evo primera: da li ovo znači da sudija može da ode na BK univerzitet da tamo održi jedno predavanje, od sat vremena, i da dobije naknadu i da li će mu se to tretirati kao bavljenje naučnim radom? Mislim da je ovo neprecizno i da tako ne može da ostane.
U članu 10. brisali ste stav koji kaže da predsednik Vrhovnog suda Srbije najkasnije 30 dana pre dana navršenja radnog veka sudije obaveštava Odbor Narodne skupštine. Imamo veoma svež primer: juče je nekoliko puta pomenuto ime predsednika Okružnog suda iz Niša koja nije postupila u skladu sa stavom koji vi upravo brišete i zato mislim da zbog takvih primera, za koje pretpostavljam da ima još, nije trebalo to da se briše.
Član 10. a odnosi se na čl. 56. Zakona - u obrazloženju Predloga napisali ste: postupak u kome se utvrđuje da li je predsednik Vrhovnog suda Srbije itd. ovo je zaista vrlo interesantno - i Vrhovni sud i Srbije napisali ste malim slovom. Toliko o tome koliko mi srpski radikali gledamo ove vaše predloge.
U članu 14. predvideli ste da se briše član 79a. Između ostalog, briše se stav koji kaže: "Smatra se da je sudija nesavesno vršio dužnost ako je vršeći sudsku vlast ili obavljajući poslove po osnovu te vlasti, učestvovao u prekrajanju izborne volje građana, političkim i montiranim suđenjima, ili ako je iz nečasnih pobuda grubo kršio ljudska prava zajamčena Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom."
Juče je gospodin ministar rekao da misli da nema potrebe da ovaj stav više stoji u Zakonu, jer sada nam eto, neko, samo ne znam ko, garantuje da ne može više biti izbornih krađa, da ne može više biti montiranih suđenja. Ja vas pitam, dame i gospodo, ko će biti odgovoran ako posle sledećih predsedničkih izbora ili eventualno, parlamentarnih izbora, budu stizali džakovi glasova iz inostranstva, da li će to biti krađa glasova i ko će biti odgovoran za tu krađu, ako više ne stoji u Zakonu?!
Što se tiče montiranih suđenja i političkih suđenja, bar mi srpski radikali dobro znamo koliko takvih primera i sada ima u sudskoj praksi. Mi znamo za sudiju Danka Lauševića, sudiju Petog opštinskog suda, čije razrešenje smo inicirali pre dve godine, a do dana današnjeg niko se nije oglasio i nikome nije palo na pamet da bar ispita šta to srpski radikali traže kod sudije Danka Lauševića, koji jeste bio zloupotrebljen, koji jeste sudio na štetu Vojislava Šešelja, a u tužbi Stanka Subotića-Caneta-Žapca! Nažalost, takvih primera ima još. Takav primer je i sudija Ljiljana Mihajlović iz Četvrtog opštinskog suda i jednostavno, da ne nabrajam više primere, gospodine ministre, ovaj stav nikako niste smeli izbrisati iz ovog zakona.
Kada je u pitanju Zakon o javnom tužilaštvu, u članu 1. radi se isključivo o nekoj "jezičkoj" ispravci, ništa suštinski. U članu 3. takođe, ništa suštinski, a ovo što vi predviđate, to već garantuje Ustav: "Ako javno tužilaštvo bude ukinuto", kažete vi, "javni tužilac nastavlja dužnost u javnom tužilaštvu koje odredi Visoki savet pravosuđa". To je već regulisano Ustavom. Ne smeta ni ovde, ali nije neka promena sa kojom bi trebalo nešto sada da se hvalite.
U članu 44. odnosno u članu 5. (a menjate član 44.) kažete: "Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i Visoki savet pravosuđa mogu, zavisno od toga ko od njih vodi postupak za razrešenje, ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za razrešenje". A moje pitanje je, samo - šta ovde radi ministar pravde?
U članu 8. - isto ovo što sam rekla za sudije, kažete: "Javni tužilac i zamenik mogu da se bez ičijeg odobrenja bave naučnom i stručnom delatnošću - i to je ono što nam je sumnjivo u Zakonu o sudijama, sumnjivo je i u ovom zakonu.
Sve u svemu, ove vaše izmene su kao što sam rekla isključivo šminka, jezičko doterivanje Zakona, predlozi koje SRS neće prihvatiti zato što mi mislimo da oblast pravosuđa, da sudije, da zaposleni u sudskoj upravi zaslužuju adekvatnu brigu i ove Narodne skupštine i Ministarstva i ministra pravde i Vlade Srbije, a to je i ovaj put, nažalost, izostalo.

Rekla bih narodni poslanik prekršio je član 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Gospodine Petroviću, SRS nikada nikoga nije podupirala. Jesmo časno i pošteno učestvovali u Vladi Republike Srbije. Vas su, i dobro to znate i cela Srbija zna podupirali američka administracija, američki Kongres - kako su vas podupirali tako ste i prošli!
Činjenica jeste da u Srbiji do sada naše sudstvo nikada nije bilo apsolutno nezavisno, ali ono što je bilo za vreme trogodišnje DOS-ovske vlasti, niti je zapamćeno, niti će biti zapamćeno. Nikada se nije desilo i nadam se da se nikada neće desiti da ministar, poput ministra Batića, dovede ispred svoje kancelarije sudije za prekršaje, koji su sudili po jednom zakonu koji je usvojen u ovom parlamentu i da im svakom da po tri minuta razgovora sa njim i da svakom od tih sudija kaže - ti si primenjivao onaj "Šešeljev zakon o informisanju", da li si spreman da ti to zaboravim da se priključiš nekoj od stranaka DOS-a i da od sada radiš onako kako ti ja kažem.
Oni koji su to prihvatili, kojih je vrlo, vrlo malo bilo, su ostali u sudu za prekršaje, oni koji su rekli da im to ne pada na pamet, da oni žele da rade samo po zakonu, da sudije nisu da sude o zakonu, već da sude po zakonu, oni su bili razrešeni, oni su dobili otkaze i još uvek čekaju presude Vrhovnog suda za koje se zna sigurno da su donete, ali se još uvek ne zna ko ne prosleđuje te presude Vrhovnog suda, kojima su sve te sudije vraćena na svoje pravosudne funkcije.
Što se tiče DOS-ovske vlasti i odnosa DOS-a prema sudijama, jedan od najfinijih primera vam je gospođa Leposava Karamarković, koju ste ovde u zvezde okivali da je najbolja, rekli ste da je nastručnija i kada vam je gospođa Leposava Karamarković otkazala poslušnost, kada nije bila spremna da svoju sudijsku funkciju podredi vašoj izvršnoj vlasti, onda ste osuli drvlje i kamenje na tu istu ženu.
Naravno, zamenili ste je gospođom koju vam je preporučio Nenad Čanak, gospođom Sonjom Brkić, pošto vam je u to doba Nenad Čanak bio kadrovik u pravosuđu.

Istorija će suditi, gospodine Petroviću, slugama NATO agresora.

Član 100.

Da, član 100, gospodin je nazvao SRS slugama gospodina Slobodana Miloševića i režima Slobodana Miloševića. Srpski radikali su samo sluge svog naroda (aplauz), za razliku od vas gospodine Petroviću i vaših stranačkih funkcionera, i vaše stranačke ideologije, koji su služili i služe onima koji su bombardovali Srbiju.
Kada je reč o temi koju ste započeli, na osnovu koje ste pokušali da uvredite članove SRS, mi niti padamo u vatru, niti vi možete da nas uvredite. Ovo što govorimo, govorimo zarad javnosti, zarad Poslovnika koji smo izglasali, a ne zato što bi neko poput vas mogao da uvredi nekog srpskog radikala.
Mi smo časno i pošteno učestvovali u vlasti. U to vreme, ja sam bila zamenik ministra pravde i u to vreme, gospodine Petroviću, nije moglo da se desi ono što se desilo danas, jer smo ovde danas razrešili sudijske funkcije gospođu Veru Stamenković, predsednika Okružnog suda u Nišu. A tu gospođu ste vi postavili za predsednika suda 2002. godine, a u toj godini je već bila u obavezi da obavesti Ministarstvo da stiče u toku te godine pravo na penziju - pa je onda taj zahtev stigao kod gospodina Hibera, koji je u to vreme bio predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, pa je gospodin Hiber to čuvao, verovatno je imao fijoku, i sadašnji Odbor za pravosuđe i upravu je zatražio od Administrativnog odbora i od sekretara Skupštine da se ispita kako je taj predmet mogao biti arhiviran, a da se o njemu nije raspravljalo.
Samo da vidite kako funkcioniše poslanička grupa SRS, ja sam malopre kada sam govorila, rekla da još nisu stigle presude Vrhovnog suda koje se odnose na vraćanje na posao sudija za prekršaje, i evo, od tada do sada stigle su presude i dobila sam primerak te presude i sada imam pitanje za sadašnjeg ministra gospodina Stojkovića. Ova presuda je doneta 31. marta 2004. godine i jedan broj sudija koje je Vrhovni sud vratio na posao, Vlada Srbije nije vratila, a imala je obavezu po ovoj presudi?!
Volela bih, gospodine ministre, da nam objasnite šta se desilo, zašto svi ljudi nisu vraćeni na posao, u čemu je problem. Ukoliko ne dobijemo danas od vas odgovor, tražićemo to od Odbora za pravosuđe i upravu da se to ispita i da se ustanovi, zbog čega različiti aršini za iste ljude po istom osnovu? Ko ne poštuje odluku Vrhovnog suda Srbije?

Dame i gospodo, ako neko još uvek veruje da postoji razlika između DOS-a Vojislava Koštunice do 28. decembra prošle godine i DOS-a Vojislava Koštunice posle 28. decembra prošle godine, grdno se vara. U prilog tome, toj tvrdnji, jeste i član 13. Predloga zakona o izmenama i dounama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Članom 13. predviđate retroaktivnu primenu ovog zakona, odnosno članova 9. i 10. ovog zakona.
Svi dobro znate da zakoni ne mogu da se primenjuju retroaktivno, da ne mogu da imaju retroaktivno dejstvo. Takođe svi dobro znate, većina u ovoj Narodnoj skupštini, odnosno većina funkcionera čije stranke imaju poslanike u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, u izbornoj kampanji su kao primer lošeg rada prethodne vlade i sudske grane vlasti spominjali čuvenu izjavu predsednika Vrhovnog suda, Sonje Brkić, koja je rekla da je tačno da zakoni ne mogu retroaktivno da se primenjuju, ali ako zatreba može da se nađe mogućnosti za to.
Pitam vas – kome je sad zatrebalo da se ove odredbe zakona primenjuju retroaktivno? Jasno je, to je zatrebalo Mlađanu Dinkiću koji će zahvaljjujući vašim glasovima imati mogućnost da na legalan način popuni budžet Srbije.
DSS i njeni funkcioneri u izbornoj kampanji i mimo toga se prozivaju i pozivaju na to da su legalisti i obećavaju da će štiti pravnu sigurnost građana. Pitam vas – da li se pravna sigurnost građana štiti na taj način što se donose zakoni sa retroaktivnom primenom? Upozoravam građane Srbije da vode računa, mogu da očekuju da će dobiti naknadne račune za sve dažbine koje su imali prema republičkom budžetu, koje su već izmirili, ali nikad se ne zna kada će ovoj vladi zatrebati još para i kada će zatražiti da se retroaktivno plate povećane obaveze, kako je to u ovom slučaju.
Em ste uvećali poreze na određena dobra, em tražite retroaktivnu primenu. Za oružje, za ličnu bezbednost bio je porez 900 dinara, sada 2.000 dinara. Za nošenje oružja porez je bio 4.500, a sada je 10.000 dinara, a za 10.000 dinara može da se kupi pištolj. Znači, onaj ko ga kupi, mora da plati porez državi, onoliko koliko ga je platio.
U toku prošle nedelje, u toku rasprave o ovim paketima zakona, pokušali ste da nametnete tezu da je gospodin Tomislav Nikolić u svojoj izjavi i svojoj diskusiji rekao nešto što je protiv lovačkih udruženja.
To nije tačno, jer u zakonu, u članu 25. Zakona koji vi menjate, u stavu prvom, tačka 6) stoji – lovačko oružje (jedan lovački karabin ili kombinovano lovačko oružje i jednu lovačku pušku) članova lovačkog udruženja koja gazduju lovištem, koji poseduju lovnu kartu za tekuću godinu, izdatu u skladu sa članom 39. stav 5. Zakona o lovstvu.
Ovo oružje, prema citiranom zakonu, bilo je oslobođeno poreza. Prema tome, vi vašim predlogom ništa niste pomogli stvarnim lovcima, a oni koji imaju više od dve puške, to su, dobro znate, skorojevići i novokomponovani sumnjivi bogataši, koji svojim oružjem i svojim tzv. lovom smetaju i lovcima i životinjama.

Mi smo juče, dame i gospodo, raspravljali o predlogu zakona koji je predstavljao izborno obećanje DSS. Danas govorimo o grupi zakona koji predstavljaju izborno obećanje G17 plus, privezaka i DOS-ovske i DSS-ovske vlasti.
Naravno, mi znamo da je legitimno pravo svake poslaničke grupe, odnosno svake stranke, čak i obaveza, da kada osvoji vlast ispunjava izborna obećanja. Ali, ovo što radi Vlada Srbije predstavlja samo nekakve zakone, nekakve predloge zakona koji su i ostaće samo mrtvo slovo na papiru. Ništa od ovih zakona ne znači boljitak građanima Srbije, a građani Srbije očekuju od Vlade da donese neki zakon od kojeg će građani zaista živeti bolje i gde će osetiti da se nešto promenilo u zemlji Srbiji.
A mi iz SRS znamo da se ništa nije promenilo i da ne može da se promeni dok u Vladi učestvuje G17 plus, dok u Vladi učestvuju Mlađan Dinkić i Miroljub Labus.
Mi iz SRS ne verujemo u dobru nameru Mlađana Dinkića i zato, čak i ako neki tekst zakona i nije tako loš, ne možemo glasati za njega, jer znamo iz iskustva, a svi građani Srbije znaju kakva je uloga Mlađana Dinkića bila u upadu u Narodnu banku, uloga u Nacionalnoj štedionici, uloga Mlađana Dinkića u trgovini električnom energijom. Na osnovu tih iskustava, mi znamo da i ovi zakoni neće značiti ništa, da i ovi zakoni samo stvaraju mogućnost da Mlađan Dinkić i dalje radi na način na koji je radio, sad pokušava da institucionalizuje svoje radnje, zna on već kakve, kroz ove predloge zakona.
Na zakon o garancijskom fondu osnovna zamerka poslaničke grupe SRS je u tome što smatramo da u ovaj posao ne treba da se meša država, jer je ovo posao poslovnih banaka, odnosno trebalo bi da bude. Bez obzira na to, pokušali smo da intervenišemo amandmanima, sa krajnje dobrom namerom da ovi zakoni bar liče na nešto kada ih budete usvojili.
Naravno, usvojićete ih, u to ne sumnjamo, a osnove naših amandmana su upravo u tome da vam skrenemo pažnju, jer u ovom zakonu ste predvideli određene norme kojima se uređuju unutrašnji odnosi u Vladi, i to na način suprotan Zakonu o Vladi. Pohvalio se ministar da nam je usvojio dva-tri amandmana. Ništa vi niste nama, Mlađane Dinkiću, usvojili. Usvojili ste amandmane, jer ste shvatili da je neophodno da na ovaj način popravite ove zakonske predloge.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu; ovaj zakon je upravo ono što sam rekla na početku – pravni okvir za pravo delovanje Mlađana Dinkića, a to znači da je poslove platnog prometa, koji su, inače, najskuplji u Evropi i koje je Mlađan Dinkić predvideo za banke svoje miljenice i za mogućnost stvaranja bankarskih lobija u Srbiji. Učešće tih već formiranih bankarskih lobija videćemo vrlo brzo i čućemo za ovom govornicom od predsednika Anketnog odbora gospodina Vučića, koji se tim poslom bavio, ali o tome ćemo kad to bude aktuelno.
Gospodina Dinkića Srbija pamti po poslu sa početka 2001. godine, kada je ugasio četiri velike banke u Srbiji. Ni do dana današnjeg nije objasnio građanima Srbije gde se denuše one stotine miliona maraka koje je zatekao u Beobanci. Na ime ugašenih državnih banaka Mlađan Dinkić je u Srbiju uveo neke inostrane banke iz beloga sveta, banke "žnj" kategorije.
One u svojim državama nemaju nikakvog ugleda, a ovde su dovedene da bi pljačkale građane Srbije kroz nekakve neprimereno skupe kredite koje, naravno, niko ne uzima, jer ko je u stanju da otplaćuje tako visoke kredite kakve nam nude ti belosvetski bankari Mlađana Dinkića.
Ovaj treći zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj u suštini zaista Srbiji treba. SRS nema ništa protiv da država izmiruje svoje obaveze, ali je nejasno zašto ovim zakonom od gotovine pravite veresiju. Imali smo Zakon o porezu na finansijske transakcije, imamo i sada taj zakon, koji je namenski zakon, koji je donet za obnovu Kolubarskog okruga posle NATO agresije. Nije bilo nikakvog razloga da se sredstva koja bi se ubrala po tom zakonu ne usmere na ovu državnu obavezu. Onda ne bi bilo potrebe da se zakon donosi po hitnom postupku, a da mu se primena odlaže zaključno sa 2007. godinom, već bi primenom ovog zakona mogla država da izmiri svoje obaveze već do kraja ove godine.
Mi srpski radikali, kao što rekoh, nemamo ništa protiv donošenja ovog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj, ali mi ne verujemo da je ova vlada, a pogotovo ministar Mlađan Dinkić spreman da sprovede ovaj zakon, s obzirom na već velika i prevelika zaduženja u koja je Srbiju uveo stranački predsednik Mlađana Dinkića Miroljub Labus i s obzirom na sve ono što znamo o njihovom učestvovanju i radu u onoj prethodnoj DOS-ovskoj vladi, čiji su privezak bili kao vajni eksperti.
A i u ovoj vladi, čiji su takođe privezak, ništa nisu uradili, niti će uraditi bilo šta što bi bilo značajno i od koristi za građane Srbije. Očigledno je da će Mlađan Dinkić da nastavi onako kako je i započeo karijeru kada je sa čarapama i dugim cevima ušao u Narodnu banku.
Ovde je bilo govora zašto srpski radikali, kada su bili u vladi, nisu doneli neke od ovih zakona. Gospodo, naše učešće u vladi je bilo, vi to dobro znate, zaista vrlo kratko i u doba NATO agresije i obnove zemlje. Mi jesmo bili manjinski partner u toj vladi, danas je to neko ovde rekao i rekao je da nije bitno da li je neko manjinski ili većinski partner.
Znam i zašto je to rečeno, zato što onaj ko je manjinski partner, poput G17 plus, vedri i oblači u ovoj vladi Vojislava Koštunice.
Takođe, moj kolega Vučić je rekao da bi za kampanju za ovom govornicom što je G17 plus provodi očigledno u korist SRS da nam dostavi tekući račun da bismo platili te usluge G17 plus. Evo, predlažem da vam te usluge platimo najskupocenijim što imamo, a to su knjige prof. dr Vojislava Šešelja. Ako biste njih pročitali, gospodo, onda biste se prepoznali u mnogim stvarima.
Nemojte da se smejete. Smejali su se i oni pre vas, pa su se onda mnogo okretali oko sebe kada se pojavila knjiga "Laufer mi javlja", a Laufer i dalje javlja.

Uopšte nisam iznenađena što moj amandman nije prihvaćen.
Članom 10. Vladinog Predloga zakona menjan je član 15. postojećeg zakona. A u tom članu 15. je stajalo: "Nadzorni odbor Fonda ima predsednika i dva člana. Predsednika i članove Nadzornog odbora Fonda imenuje i razrešava vlada." Vlada je posle ovoga stavila zapetu, pa dodala – "na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija".
Poslanička grupa SRS smatra da je neophodno da prihvatite ovaj amandman kojim se predlaže brisanje člana 10, jer se amandmanom otklanja nedostatak navedenog člana, koji se ogleda u tome da zakon ne treba da sadrži norme kojima se uređuju unutrašnji odnosi u Vladi, a pogotovu ako se ti unutrašnji odnosi u Vladi uređuju suprotno Zakonu o Vladi i Zakonu o ministarstvima.
Prethodno smo videli da se na predlog Ministarstva finansija bira i upravni odbor, i sada evo i nadzorni odbor, i zaista mislimo da je to preterano. Nedopustivo je da dajete tolika ovlašćenja ministarstvu, odnosno ministru finansija, pogotovu ako se ima u vidu da je trenutno ministar finansija Mlađan Dinkić.
Otuda i sve ono što smo u načelnoj raspravi govorili, naši strahovi i naše sumnje u primenu i ovog i ostalih zakona o kojima smo danas govorili.
Ako biste prihvatili brisanje člana 10, kako sam predložila amandmanom u ime poslaničke grupe SRS, Vlada bi se svakako zaštitila od eventualnih zloupotreba ministra. U ovom članu 15, po našem predlogu, stajalo bi: "Nadzorni odbor fonda ima predsednika i dva člana. Predsednika i članove nadzornog odbora fonda imenuje i razrešava Vlada".
Nije mi jasno kako Vlada nije primetila da je ovo sasvim dovoljno i da iza ove tačke ne treba ništa da se dodaje. Doduše, kada je u pitanju ministar Dinkić, verovatno se kroz čarapu slabije vidi, pa nije primetio da je ovo dovoljno.

Dame i gospodo, poslanička grupa SRS je, sa svojih četrdesetak amandmana na tekst koji nam je Vlada Srbije dostavila na razmatranje i usvajanje, nameravala da ovaj vladin predlog i suštinski i pravno-tehnički dotera da bi ovaj zakon bio prihvatljiv i primenljiv. Zato molim kolege koji su ovde davali paušalne ocene da poslanička grupa SRS opstruiše rad ovog parlamenta ulažući ovoliki broj amandmana, da to više ne čine, jer mi ovde samo radimo onaj posao za koji su nas građani Srbije poslali u ovaj parlament. Naravno, vi ne morate da prihvatite naše amandmane, ali bi bilo lepo da poštujete parlamentarnu demokratiju.
Mi smo i onima pre vas dobronamerno ukazivali i takođe intervenisali amandmanima na zakonske predloge. I tada su govorili da mi opstruišemo rad, a danas je, svakako, svima jasno da smo sve vreme bili apsolutno u pravu, a i vrlo brzo će biti svima jasno da smo u pravu i kada pokušavamo da predloge ove vlade uvedemo u neke pravne okvire našeg pravnog sistema.
Kada je u pitanju član 30. predložila sam, u ime naše poslaničke grupe, da se briše naslov iznad ovog člana i da se član 30. menja, zato što ovo što je predviđeno članom 30. jednostavno ništa ne znači. Republički odbor, kaže Vlada, dužan je da javnosti omogući uvid u podatke i dokumenta o svakom pritisku ili nepriličnom uticaju kome je funkcioner izložen u vršenju javne funkcije itd.
Mi smo mislili da umesto tog teksta treba da stoji upravo ono što smo predložili amandmanom, a to znači da se kroz ovaj amandman uozbilji rad ovog odbora. Nije dovoljno samo da se odbor formira i da taj odbor javno ili nejavno nekog ukori zbog eventualnog sukoba interesa, nego mislimo da taj odbor treba da radi na nekim principima.
Treba da donese određena uputstva, naloge, preporuke, treba da propisuje obrasce, da vodi registar.
Jednostavno, suština ovog amandmana je da odbor, koji će se formirati na osnovu ovog zakona, bude pravno kompletan, da ima smernice za rad, odnosno da donosi smernice za rad i ovo sve, kao što rekoh, uputstva, naloge itd. Mišljenja smo da ovim amandmanom ni u jednom delu ne diramo u suštinu vašeg predloga, nego hoćemo da pomognemo da bi ovaj odbor znao šta treba da radi, na koji način da ga mi kroz ovaj zakon uputimo na to.

Loša vam je praksa, dame i gospodo, i nemate potrebe  da se prepirete vi sadašnji i vi bivši, jer je očigledno da vam je način rada isti.
Od ove vlade dobijemo veliki broj zakona sa rokom od dva ili tri dana kada bi trebalo da te zakone pogledamo, da se pripremimo za raspravu, da uložimo amandmane. Mi, naravno, sve to postižemo, iako je očigledna vaša namera da na taj način sprečite poslanike SRS-a da amandmanima utiču na vaše zakonske predloge.
Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javinih funkcija je neprimenjiv tekst. Mi smo prethodnu skupštinsku većinu dobronamerno upozoravali da ne donosi Zakon o radiodifuziji i Zakon o lustraciji, tvrdili smo da su neprimenljivi. Nisu nas slušali. Sada imamo ta dva zakona koja ne mogu da se primenjuju.
Sadašnju skupštinsku većinu smo upozoravali, nemojte donositi izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, neprimenljive su, nemoguće je za tako kratko vreme obezbediti glasanje naših građana koji žive i rade u inostranstvu. Zakon ste doneli. Sada imamo izbore, pa imamo problem, i ima problem RIK, i ministr Lonačar, svi su se zapetljali kao pile u kučine, ne znaju odakle da krenu ni kako da sprovedu ovakve izbore po neprimenljivom zakonu.
Sada vas takođe upozoravamo, ne donosite ovakav zakon, ovaj tekst zakona je neprimenljiv. Ako hoćete da se donese ovaj zakon, a mi u principu nemamo ništa protiv toga, onda prihvatite gospodine ministre amandmane poslaničke grupe SRS, jer će sa tim amandmanima ovaj zakon imati smisla.
Rekli ste juče ministre da je ovaj zakon predizborno obećanje DSS-a i to je, naravno, legitimno pravo i normalno je da stranka kada osvoji vlast ispunjava ono što je u izbornoj kampanji obećala. Ovaj predlog zakona suštinski neće pomoći građanima Srbije, ovo je jedan politički, demagoški, potpuno neprecizan zakon.
Obećavali ste vi mnogo više građanima Srbije i to se očekuje od skupštinske većine. Rešavanje životnih problema. Dok smo se mi juče ovde ceo dan bavili da li ćete vi iz skupštinske većine obezbediti kvorum ili ne, pa smo dva puta morali prekidati sednicu zato što niste imali kvoruma, sinoć kada sam se vraćala kući desetak ljudi me je presrelo i pitalo, šta se ovo dešava. Preko 20 artikala roba široke potrošnje je juče u našim prodavnicima, dame i gospodo, poskupelo.
Izgleda da DSS i njeni partneri u Vladi ....
(Predsedavajuća: Tema. )
... žele na ovaj način da čestitaju vaskršnje praznike građanima Srbije. Tema je, gospođo, ništa se vi ne sekirajte, obrazlažem na način na koji mislim da treba da obrazložim ovaj predlog zakona, jer ni Predlog zakona od strane Vlade, kao predlagača, nije obrazložen na valjan način. Recimo, nije jasno zašto je ovaj zakon trebalo donositi po hitnom postupku, obrazloženje Vlade zaista nas nije ubedilo da za to ima razloga, a možda će gospodin ministar naknadno uspeti da nam to objasni.
Ovaj zakon nije i neće biti način borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ovaj zakon tretira moralno pitanje, a moral ne može da se sankcioniše na ovaj način. Odbori koje ste predvideli u ovom zakonu, koji će funkcionisati po principu suda časti, neće moći eliminisati korupciju, jer se korupcija ne može sprečiti nikakvim nejavnim no-no, to nije lepo, niti preporukom da neko podnese ostavku.
Poslanička grupa SRS je na ovaj zakon uložila oko 40-tak amandmana, i to je normalno i prirodno. Mi smo jedina opoziciona stranka u ovom parlamentu i to je naš posao. Nešto drugo je interesantno: ovaj zakon ima 37 članova, a poslanici poslaničke većine uložili su 31 amandman na ovaj zakon. Gospodine ministre, ako vam naši amandmani ne govore da vam zakon nije dobar, možda bi trebalo bar da obratite pažnju na ovoliki broj amandmana onih koji su glasali za vas.
O zakonu ću konkretno apostrofirati nekoliko ključnih stvari. Već u članu 2, kod nabrajanja javnih funkcija i funkcionera na koje se primenjuje ovaj zakon, moram da primetim da niste obuhvatili sve one koji bi, prema stavu i mišljenju SRS-a, trebalo da podležu odredbama ovakvog jednog zakona.
Kada se radi o odborima za rešavanje o sukobu interesa, naš stav je da ove poslove treba da obavlja samo jedan odbor na nivou Republike, a ovi pododbori ili odbori na nivou pokrajine i lokalnih samouprava bi doveli do toga da bismo imali na terenu i u praksi različita tumačenja i različite kriterijume pri rešavanju istih problema.
Osnovna pravila o vršenju javne funkcije; mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da se ovo što je napisano u članu 4. podrazumeva.
Valjda je jedino normalno da funkcioner, kada se nađe na nekoj funkciji, svoju dužnost obavlja prema propisima koji uređuju njegova prava, obaveze itd.
Sve zabrane koje ste naveli u članu 6, odnosno radnje koje su zabranjene funkcioneru u obavljanju javnih funkcija, imaju biće krivičnog dela i mogu da se regulišu i primenom Krivičnog zakona, što znači da nas dosledna primena Krivičnog zakona ne bi terala na to da moramo ovako brzo da donosimo ovaj zakon, a možda nepotpun i sa nedovoljno elemenata.
U članu 13. govori se o podacima koje prijavljuje nosilac javnih funkcija. Ministar je juče rekao da je to novina u našem pravnom sistemu. Na neki način i jeste, ali mi mislimo da ni ovo prijavljivanje imovine neće sprečiti korupciju. Ovo je samo jedan popis imovine funkcionera, koji nikoga ničim ne obavezuje, bar ne na način kako je ovaj zakon to predvideo. Mislimo da svaki funkcioner, valjda, normalno prijavljuje svoju imovinu poreskoj upravi javnih prihoda i da je to dovoljno za evidentiranje imovine.
Kada je reč o registru imovine, niste jasno napisali, odnosno uopšte niste predvideli šta će se desiti ako se podaci iz ovog registra javno objave. Niste, recimo, predvideli da bi to značilo raspuštanje odbora koji vodi ovaj registar, što bi prema mišljenju poslaničke grupe SRS bilo jedino moguće i realno.
Kada je reč o ovom poglavlju koje govori o poklonima u vezi sa vršenjem javne funkcije, ovde zaista ima čudnih, pa čak i smešnih stvari. Šta znači ovo - ako funkcioneru nije poznata vrednost poklona, dužan je da zatraži račun od poklonodavca ili da odbije poklon. Prosto neverovatno. Neko vam daje poklon, a vi kažete - izvinite, dajte mi račun da vidim da li ću da uzmem ili neću. Valjda neće da uzme bez obzira na račun.
Kaže - ako funkcioner nije mogao da odbije prijem poklona itd; pa kako to neko može nekoga naterati da primi poklon, ako on to neće. Neće valjda neko nekome da stavi pušku na čelo i da kaže - moraš da primiš poklon. Ne razumem zašto treba da stoji "nije mogao da odbije".
Kod sastava republičkog odbora smatramo, i to su moje kolege već govorile, da ovo nije dobro rešenje. SRS smatra da je ovo posao Skupštine i Administrativnog odbora Narodne skupštine. U položaju člana republičkog odbora, ovde je interesantno da nigde ne stoji ko će inicirati postupak protiv člana odbora.
Vi ste, ministre, juče rekli da ovi postupci, ne samo za člana odbora, nego i za funkcionere, mogu da se vode i na osnovu anonimne prijave. Mislim da to nije dobro, da to može da se pretvori u svoju suprotnost.
Svako može od vas napamet, ako mu se ministar Lončar ne dopada, da napiše nešto što nema veze sa istinom, vi odoste u ovaj postupak, a dok se dokaže suprotno malo je duži put, kao i uvek.
Naknada članova republičkog odbora, mislim da to jednostavno ne zaslužuje nikakav komentar, jer je ovo prevazišlo svaku meru da član ovog republičkog odbora ima veću platu od predsednika države, pa dalje od ostalih državnih funkcionera.
Prestanak dužnosti u republičkom odboru; kažete, između ostalog, da se član republičkog odbora razrešava ako nesavesno ili pristrasno vrši ovu dužnost. Nigde nisam videla ko će dokazati da li je to nesavesno i nepristrasno.
Ovaj drugi deo, gde kaže ako postane član političke stranke, to jednostavno smatramo da je kršenje osnovnih ljudskih prava i kršenje Ustava. Ko može i ko treba nekome da zabrani da obavlja bilo koji posao, ako je član političke stranke. Da ne bude funkcioner političke stranke u ovom slučaju, bilo bi prihvatljivo.
Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje člana republičkog odbora pokreće republički odbor ili organ koji je člana izabrao u republički odbor. Postupak vodi i odluku donosi republički odbor. Nije baš najjasnije na čiji predlog.
Služba republičkog odbora; predvideli ste ovde republički odbor, pokrajinski i odbore po lokalnim samoupravama, očigledno i verovatno sa namerom da smanjite broj zaposlenih u opštinama po Srbiji i da te zaposlene prebacite u službu ovih odbora na nivou lokalne samouprave. To se u našem narodu zove "presipanje iz šupljeg u prazno", a nikakvih efekata ovde nema.
U članu 23. interesantno je, kažete - smatra se da je pokretanjem postupka u kome se odlučuje o tome da li je član republičkog odbora povredio ovaj zakon poreknut i postupak za njegovo razrešenje.
Ne znam kako ste prenebregli činjenicu da naš pravni sistem, kao i svi uostalom pravni sistemi, poznaje i priznaje prezumpciju nevinosti. Prezumpciju nevinosti povredio je jedino Haški tribunal i nije trebalo da im uzimate ekskluzivitet i da to predviđate i u ovom vašem zakonu.
Vrste mera, to je zaista posebna priča: nejavno upozorenje; odluka koja se objavljuje u "Službenom glasniku"; nikakvog efekta od ovog zakona na ovaj način neće biti, nećete postići cilj. Ne sumnjam da ste to imali nameru, ali uostalom videćete kada dođe do primene.
Prvo ovaj član 37, koji je poslednji član ovog zakona, tvrdim da je tačno samo ovo da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Ovi rokovi, živi bili pa videli, sami ćete tražiti produženje tih rokova, jer nećete uspeti ovo da uradite.
U principu, na kraju želim da kažem da SRS jeste za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tvrdimo da smo jedini sposobni da na pravi način taj posao uradimo. Što se nas tiče ovaj zakon nam i nije potreban, jer mi niti smo, niti ćemo pri vršenju javnih funkcija doći u sukob interesa, ali ako se vama toliko žuri, ako imate toliku potrebu za ovim zakonom, možda vam i učinimo u danu za glasanje.

Dame i gospodo, bilo bi lepo da je sada gospodin Lončar sa nama, jer smo danas u toku rasprave i od njega i od nekih poslanika DSS-a čuli da će neke amandmane Vlada i on kao predstavnika predlagača ovde prihvatiti. Ali nema gospodina Lončara, a nemamo ni obaveštenje koje je Vlada bila u obavezi da nam shodno članu 143. Poslovnika dostavi, gde bi nas obavestila koje amandmane eventualno prihvata, koje ne prihvata i iz kojih razloga ih ne prihvata.
Očekivala sam od onih koji se predstavljaju legalistima da neće praviti bar ovakve formalne propuste. Danas je u prepodnevnom delu sednice gospodin Lončar iskoristio moj lapsus kada sam rekla da cene poskupljuju. Rekao je da cene ne mogu da poskupljuju. To je bio lapsus, ne poskupljuju cene, ali pod novom vlašću roba široke potrošnje svakodnevno poskupljuje i to je bila suština onoga što sam želela da kažem.
Gospodin Lončar je takođe rekao, aludirajući na moje obraćanje parlamentu, da neki narodni poslanici ovu govornicu koriste za prikupljanje jeftinih političkih poena. Pošto on nije tu, a vidim da vi pišete nešto za njega, gospođo, napišite, pa ga pitajte da nam odgovori: ako su to jeftini politički poeni, ako postoje takvi, kakvi su to skupi politički poeni? Ako se politički poeni DSS mere vrednošću ovog zakona, odnosno iznosom od milijardu i 500 miliona dinara godišnje, koje će građani Srbije morati da izdvoje da bi se plaćali razni odbori koje predviđate u ovom zakonu, onda vi zaista prikupljate skupe političke poene.
Što se tiče amandmana, predložila sam u ime poslaničke grupe SRS da se promeni naslov zakona i da se kaže da govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija.
Amandmanom sam želela da ovaj predlog zakona već od samog naslova svedem u okvire našeg pravnog poretka, u okvire našeg pravnog sistema.
Ovo je faktički preciziranje naziva zakona tako što se reč "vršenje" zamenjuje rečju "obavljanje", jer dužnost može da se vrši, a javna funkcija se obavlja. Tako da može da postoji vršilac dužnosti, ali nikako ne može da postoji vršilac funkcije. Uobičajeno je da čujemo da je recimo gospodin Predrag Marković v.d. predsednika države, a šta bi bilo kada bi po ovom zakonu gospodin Marković bio v.f. predsednika države, pa ne bismo znali da je vršilac funkcije ili je neki visokofrekventni predsednik.
Molim i predlažem narodnim poslanicima da počevši od ovog amandmana, koji uređuje naslov zakona, prihvate i ovaj i ostale amandmane poslanika poslaničke grupe SRS. Jedino tako će ovaj zakon imati smisla i jedino tako će zaista imati nekog efekta.

Dame i gospodo, i ova vlada, kao i ona koja je bila pre ove, predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije zakone koji su neustavni, u suprotnosti sa osnovnim sistemskim zakonima, neprimenjivi ili jednostavno nisu u duhu našeg pravosudnog sistema. Takav je slučaj i sa Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o sudskim taksama.
Zakon o sudskim taksama može da propisuje samo iznos taksi, način, rok i za šta se sudske takse plaćaju.
Način korišćenja sredstava prikupljenih od sudskih taksa regulisan je Zakonom o budžetu, Zakonom o javnim prihodima i rashodima, Zakonom o budžetskom sistemu.
Ovo što je Vlada pokušala da nam predstavi kao neke značajne izmene Zakona o sudskim taksama je samo puko udvaranje biračima i, naravno, mi iz Srpske radikalne stranke nemamo ništa protiv toga. To jeste legitimno pravo svake političke stranke, ali stranka koja je na vlasti nema prava i nema mogućnosti da obećava nešto unapred. To se obećava u predizbornoj kampanji. Stranke koje formiraju vladu moraju da rade i moraju da pokažu šta znaju i šta nameravaju da urade za narod Srbije.
Krajnje je vreme, gospodo iz Vlade, odnosno iz vladajuće većine u ovoj skupštini, da počnete da se bavite stvarnim životnim problemima. Ne možete više bacati narodu prašinu u oči. Ja sada znam, odmah posle mene ovde će istrčati mladi gospodin Ristivojević i ovde će u ulozi portparola Vlade Srbije da kaže da u civilizovanom svetu svuda se vladi ostavlja 100 dana da radi, pa onda da je, eventualno, kritikujemo.
Mi nemamo ništa protiv toga, ali ova vlada, gospodo, ne radi. Nigde u civilizovanom svetu ne postoji mogućnost da se vladi ostavi 100 dana da ne radi, da bismo potom mogli da je kritikujemo.
Što se tiče ovog predloga zakona i obrazloženja ovog zakona, u drugoj tački kažete: "Predloženom izmenom i dopunom Zakona o sudskim taksama stvara se mogućnost da se sredstva od naplaćenih sudskih taksa upotrebe i za poboljšanje teškog materijalnog položaja sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima, u cilju efikasnijeg rada pravosudnih organa". Ovo je čista demagogija. Ovo je ono što mislite da žele da čuju zaposleni u sudovima. Samo jedna čisto pravno-tehnička primedba: u sudovima i javnim tužilaštvima nema nikakvog osoblja. To nisu restorani, to su ozbiljne državne institucije. Tamo su sudije, tužioci i ostali zaposleni, gospodo.
Što se tiče tačke 3. obrazloženja kažete: "Predloženo rešenje omogućava da se poboljša naplata sudskih taksa". Kako mislite da se poboljša naplata sudskih taksa na način da samo predviđate kako će se sudske takse prikupljati?
U četvrtoj tački kažete: "Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije", ali je trebalo da kažete kolika sredstva se očekuju od ovih taksi. Valjda je trebalo da planirate neka sredstva, koja će se prikupiti od sudskih taksa.
Ne znam da li znate da, recimo, samo u Prvom opštinskom sudu mesečno se prikupi između tri i pet miliona dinara za sudske takse.
Vi ovde ne govorite o visini sudskih taksa, a to bi trebalo da bude predmet ovog zakona.
Sudske takse su previsoke. Bez obzira za šta planirate da ih koristite, sudske takse su toliko visoke da mnogi građani koji zaista imaju potrebu da se obrate sudu zbog rešavanja imovinsko-pravnih problema, ili za naknadu duševnog bola, nematerijalne štete itd. ne pokušavaju da reše svoje probleme kod nadležnih sudova. Recimo, ako je predmet spora milion dinara, mora da se plati taksa od 50.000 dinara. Ko to, gospodo, može da plati sudsku taksu od 50.000 dinara? Da li vi uopšte znate u kakvoj državi živite?! Da li vi znate da narod u Srbiji nema šta da jede? Nažalost, narod u Srbiji nema šta da jede!
Vi gospodo, umesto da vaša Vlada, koja je formirana pre petnaestak dana - slikala se ovde za sve televizije, da vas vide građani Srbije - radi na rešavanju takvih životnih problema, vi ste se ponovo povukli u duboku ilegalu. Očigledno mislite da ste i dalje vlada u senci. Niste gospodo. Vi ste Vlada koja mora da izađe na vetrometinu građanima Srbije i da kažete šta možete i šta ćete da uraditi za građane Srbije.
I poslednje, vezano za razloge za donošenje zakona po hitnom postupku. Vi kažete: "Predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku, kako bi se za ove namene predvidela finansijska sredstva u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, koji je u pripremi."
Za budžet Republike Srbije uopšte nije bilo potrebno donositi ovaj zakon. Budžet Srbije je stvar ove Narodne skupštine i biće onakav kakav Narodna skupština bude usvojila.
I još samo jedna rečenica zarad javnosti, zarad zaposlenih u sudovima i tužilaštvima. Srpska radikalna stranka je i te kako svesna da su plate sudija, tužilaca i svih zaposlenih u sudovima i tužilaštvima izuzetno male, da od tih plata ne može pristojno i normalno da se živi, ali, gospodo, Vlada mora da nađe rešenja i za zaposlene u pravosuđu, kao i za sve ostale zaposlene, kao i za sve one što vam ovih dana štrajkuju širom Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, ekspoze mandatara za sastav nove srpske vlade, koji nam je juče predstavljan, jeste jedan suvoparan, uopšten tekst na nivou teorije, što je apsolutno u suprotnosti sa onim što građani Srbije očekuju od nove vlade, a bogami i u suprotnosti sa predizbornim obećanjima DSS.
Gospodin Koštunica bi trebalo da zna da već za nekoliko sati, od momenta kada bude izabran za predsednika vlade, više ne može da bude samo teoretičar, da građani Srbije od njega i od nove vlade očekuju da se aktiviraju, očekuju konkretne poteze od kojih bi u Srbiji bar nekome ili bar na nekom nivou trebalo da bude bolje.
Gospodin Koštunica, sudeći po ovom ekspozeu, ponaša se kao da ne zna da u Srbiji, nažalost, postoji veliki broj građana koji su i bukvalno gladni. U okviru svog socijalnog programa, ovog teoretisanja o socijalnom programu, nije rekao na koji način misli da obezbedi da ti gladni građani dnevno imaju bar kilo hleba i litar mleka.
Nema ni konkretnog rešenja za milion nezaposlenih u Srbiji, nema nagoveštaja da će ta nezaposlenost dalje da se zaustavi. Ima samo, u okviru restrukturiranja privrede, jedna interesantna rečenica. Kaže: "Restrukturiranje velikih sistema ne mora nužno da znači gubitak radnih mesta, ukoliko se potrudimo", itd. Nema gospodina Koštunice da nam kaže da li ima nameru da se potrudi ili nema nameru da se potrudi.
Uostalom, jedan od budućih ministara je već najavio da će u njegovom ministarstvu morati da bude znatnog broja otpuštenih radnika. Drugi ministar kaže da mu se nameštaju afere zato što će ova vlada Vojislava Koštunice sprovoditi, u stvari, program njegove stranke, stranke tog ministra. To isto je govorio i 2001. godine, kada je formirana vlada Zorana Đinđića. Logično se postavlja pitanje postoji li ikakva razlika između ove odlazeće i ove dolazeće Vlade Srbije? Ako je suditi po izjavama ovog budućeg ministra, razlike nema.
U jednom ministarstvu, opet, budući ministar kaže da za godinu dana u tom ministarstvu skoro ništa ne može da se radi. Kaže čovek da mu fale projekti, a treba godinu dana da se ti projekti urade.
Kakav je odnos gospodina mandatara prema zaista ključnim problemima koji su danas evidentni u Srbiji, pokazao je juče kada kao narodni poslanik nije glasao za predlog poslaničke grupe SRS da se po hitnom postupku raspravlja o rešavanju problema na Kosovu, da se po hitnom postupku raspravlja o lopovskoj privatizaciji koju bi trebalo zaustaviti i sprečiti, da se hitno raspravlja o stavljanju van snage Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno tzv. zakona o legalizaciji. To je ono što građani Srbije očekuju od nove vlade, ali nažalost, to nije problem kojim će nova vlada da se bavi.
Što se tiče stava mandatara o Kosovu i Metohiji, ovde su navedeni neki stravični podaci. Jedan od tih je da "suštinska autonomija", kako kaže mandatar, "srpske zajednice na Kosovu podrazumeva teritorijalnu autonomiju, podelu na entitete, odnosno kantonizaciju Kosova i Metohije". Ovo je zaista strašno i ovo je potpuno suprotno onome što je gospodin Koštunica obećavao u predizbornoj kampanji.
Spominje da će se uključiti u rešavanje problema na Kosovu i Koordinacioni centar, verovatno, kako smo danas pročitali, na čelu sa Nebojšom Čovićem. To je ono što Srbi sa Kosova i Metohije ne žele i to je ono što ne žele naši građani na tlu južne pokrajine. To je ono što gospodin Koštunica u predizbornoj kampanji nije obećavao.
Takođe, kaže gospodin Koštunica: "Razume se da smo mi spremni za direktne razgovore i sa predstavnicima privremenih institucija samouprave". Naravno, nisam iznenađena, jer gospodin Koštunica je ubedio Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji i on je na taj način dao legitimitet šiptarskim organima vlasti na Kosovu i Metohiji. On je stvorio Koaliciju "Povratak", koja ubira lepe pare na račun muke svojih rođaka, prijatelja i komšija sa Kosova i Metohije.
Kada je u pitanju pravosuđe, gospodin mandatar je potpuno neopravdano za sve ljude rekao da su korumpirani, da postoji veliki stepen politizacije, neefikasnosti itd.
Jeste činjenica da postoji korumpiranost, jeste činjenica da postoji jedan čudan odnos između predstavnika pravosudnih organa i organa izvršne vlasti, ali to su pojedinačni slučajevi i nije imao pravo gospodin mandatar da sve časne i poštene ljude iz pravosuđa svrsta u ovu grupu. Ako želi da izvrši depolitizaciju sudova, onda neka učini prvi potez, neka razreši predsednika Okružnog suda Beograda, koji je član Demokratske stranke Srbije.
U predizbornoj kampanji Demokratsku stranku Srbije, kada je u pitanju Haški tribunal, svrstavali su u antihaški lobi i gospodin Koštunica nije imao ništa protiv toga, zato što je znao da to donosi značajne glasove, zato što je znao da je velika većina građana Srbije, u stvari, antihaški lobi.
U ovom ekspozeu gospodin Koštunica nije napisao ono što je obećavao u preizbornoj kampanji. Gospodin Koštunica kaže da će se obezbediti određena dokazna sredstva protiv naših državljana. Ovo je potpuno trapava rečenica, jer ne može da kaže da će se koristiti sredstva protiv naših državljana, mogao je da kaže nešto što je prijatnije za uho, nešto što je pravnički ispravnije, znači, da će se obezbediti sredstva koja terete naše državljane za eventuano počinjene ratne zločine.
Gospodin Koštunica je znao, aktuelno je to već tri meseca, da se u Haškom tribunalu krše ljudska prava naših građana.
Gospoda Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević već tri meseca ne mogu da komuniciraju ni sa svojim porodicama, nego su u potpunoj izolaciji. Gospodin Šešelj već tri meseca nije čuo ni svoju suprugu, ni svoje četvoro dece, ni svoju majku, ni svoje stranačke prijatelje, a gospodin Koštunica nije našao za shodno da kaže da će buduća vlada da vodi računa o osnovnim ljudski pravima naših građana u Haškom tribnalu.
Kada su u pitanju izbeglice, kaže mandatar da u Srbiji živi 370.000 izbeglica, od kojih je preko 250.000 uzelo državljanstvo Srbije. Pa valjda ovih 250.000 ljudi nisu više izbeglice, ili buduća vlada namerava da ih zove tim ružnim i za njih ponižavajućim imenom do kraja života. Ako želi da pomogne izbeglicama, gospodin Koštunica treba, a trebalo je to juče da uradi, da glasa za stavljanje van snage zakona o legalizaciji i na taj način zaštiti te ljude od pljačke, jer treba da plate 10-15.000 evra za legalizaciju objekata koje su teškom mukom stekli.
Nije rekao gospodin Koštunica šta će učiniti sa ovim izbegličkim kampovima, u Inđiji, Srpskom Krsturu itd, gde su ti ljudi već dobili rešenja da se isele iz objekata koje su adaptirali sopstvenim sredstvima.
S obzirom na to da su u ekspozeu nabrojani svi problemi koji postoje u Srbiji, a izostali su konkretni načini rešavanje ovih problema, mi smo u Srpskoj radikalnoj stranci potpuno sigurni da ćemo imati lak zadatak oko rušenja ove vlade. Srušićemo vas mnogo brže i mnogo lakše nego prethodnu, između ostalog, zato što nas je danas u parlamentu 82.

Dame i gospodo, ozbiljni parlamenti ozbiljnih država, koje teže da budu pravne države, bave se donošenjem sveobuhvatnih i celovitih zakona i ne troše vreme na raspravu i donošenje nečega što predlagač ovde naziva – korak do zakona.
Svi mi, odnosno većina ovde prisutnih, osetili smo posledice loših izbornih zakona i svi smo se na svoj način borili za unapređenje izbornih zakona i regularnost izbornog procesa. Mi iz SRS smo to radili u parlamentu, iznoseći uvek prave argumente.
Vi ste lupali u šerpe, duvali u pištaljke i došli smo 2000. godine do jednog zakona koji je bio značajno bolji od onog koji mu je prethodio, odnosno od onih koji su mu prethodili. Taj zakon iz oktobra 2000. godine usvojen je konsenzusom svih stranaka u parlamentu i taj zakon je stvorio kakve-takve uslove za regularne ili bar približno regularne izbore. Nema nikakve smetnje da se po tom zakonu sprovedu još jedni predsednički izbori, koji su valjda neminovnost, jer nas Ustav i zakon na to obavezuju.
Uostalom, na osnovu tog zakona DOS je došao na vlast i evo Demokratska stranka Srbije, sa ostalim strankama koje će činiti, valjda, vlast u ovoj državi takođe su došli na vlast na osnovu tog zakona. Ovde su se već dva dana od strane predstavnika predlagača čule zaista zlonamerne primedbe kako predstavnici, poslanici SRS, ne prihvataju da na izborima koji se raspisuju u Srbiji glasaju naši građani koji žive u inostranstvu, da mogu da glasaju oni koji su u zatvorima, oni koji ne mogu zbog bolesti da dođu na birališta, vojnici itd. Sve to apsolutno nije tačno.
SRS nema ništa protiv toga, ali mi insistiramo da se za takvo glasanje stvore regularni uslovi. Ovo što ste vi u ovom kvazizakonu predvideli ne stvara mogućnost za regularne i demokratske izbore. Valjda je cilj svih nas da stvorimo uslove da svaki budući izbori u Srbiji budu regularni, da budu demokratski, da vlast koja bude izabrana na izborima bude zaista izabrana voljom građana koju niko neće zloupotrebljavati.
Ono što ste vi predvideli i te kako otvara mogućnost za zloupotrebu i za mahinacije u nekim budućim parlamentarnim ili predsedničkim izborima. Vi znate, a mi znamo bolje od vas, kako smo prolazili na izborima, od kada je više stranaka u Srbiji, koji su se odvijali u Srbiji; nama su kradene izborne pobede.
Sve je to bila posledica loših izbornih zakona i nemogućnosti višestranačke kontrole na biračkim mestima. I vi ste tada, kao i mi, smatrali da zakon mora da se promeni, da ne može da se veruje vladajućoj većini da neće zloupotrebiti zakon.
Mi i sada ne verujemo, gospodo, vladajućoj većini, iako je vaš predizborni slogan bio "reč je reč". Mi vam zaista na reč ne verujemo zato što ste već za ova dva meseca i za nepun mesec dana ovog parlamenta toliko puta prekršili reč da zaista nemamo nikakvog razloga da vam verujemo da ćete vi sprovesti neke regularne izbore po zakonu koji ne predviđa regularnost tih izbora.
Ne mogu se sprovesti izbori i ne mogu se sprovesti tamo gde nema prisustva predstavnika svih stranaka, svih učesnika u tim izborima.
Juče je, zapravo pre neki dan, na Odboru za pravosuđe i upravu gospodin Ristivojević, koji je ovde predstavnik predlagača, inače i predsednik tog odbora, rekao da je on svestan da po ovom zakonu izbori ne mogu biti regularni, da neće biti regularni verovatno ni neki sledeći izbori, ali neki tamo, možda treći po redu će i biti regularni, jer ćemo u međuvremenu da sredimo i biračke spiskove ovde, i biračke spiskove u inostranstvu i da promenimo zakon itd. Tako se, gospodo, ne vodi ozbiljna država. Onda očekujem... vidim da se gospodin Ristivojević već javlja za repliku, naravno, ne smeta mi, nemam ništa protiv.
Gospodine Ristivojeviću, vi ste juče rekli da ako neko nešto ne razume od ovoga što ste vi predložili, da slobodno možemo da pitamo, vi ćete to da nam objasnite.
Mi, gospodine Ristivojeviću, nismo vaši studenti, vi nama nemate šta da objašnjavate, vi možete da izađete sa vašim agrumentima, a ne morate ništa da nam objašnjavate, nama je savršeno jasno i ovo što ste napisali, a još jasnije ono šta vam je namera koja nije ovde napisana, a koju mi srpski radikali odlično čitamo.