Dame i gospodo, ovo je jedan mnogo loš Predlog zakona, toliko loš da ni amandmanima nije moguće da se uredi. Iako je ministar u svom uvodnom čitanju pročitao da ovaj predlog zakona prati savremene trendove u oblasti zapošljavanja i da stvara uslove za veće i brže zapošljavnje, ja bih rekla - ministre, nisu vam dobro napisali, niti  ovde ima savremenih trendova, niti ovde ima uslova ni za veće ni za manje, ni uopšte za zapošljavanje, ovde samo ima uslova da se svaki dan sve više trenutno zaposlanih ili onih koji su već dobili otkaze, zahvaljujući katastrofalnoj politici DOS-ovske vlade, nađe bez ikakve državne zaštite.
Ja bih volela, ministre, da mi kažete za koga ste vi predvideli ovakav zakon, da li za svoje dojučerašnje kolege iz IMT-a, za čija ste se sindikalna prava borili sve dok niste postali ministar, a kad ste postali ministar, oni su dobili u velikom broju otkaze, a i IMT je pretvoren u skladište uglja, koji se takođe prodaje preko sindikata; ili je možda ovo namenjeno radnicima zemunskog "Zmaja", koji više nemaju šta da rade zato što je Vlada opet lošim potezima uvezla neke kombajne koji su, kažu, širi od prosečne njive u Srbiji.
Možda je ovo namenjeno i radnicima "Grmeča" koji su u firmi, koja je u vreme lošeg bivšeg režima bila "gigant hemijske proizvodnje" u Srbiji, a danas su tamo zaposleni u toku ove godine primili samo dva puta po 6.000 dinara. I sada ih obilaze kao neku bogatu udavaču: šaljete im svaki dan neke potencijalne kupce, ali čekate da ih svedete na što manju cenu i onda će oko 1.000 radnika dobiti otkaz, ali šta ih briga, čekaju ih javni radovi. Šta briga inženjera tehnologije, moći će da uzme bušilicu da kopa asfalt, šta briga onog što ima već 50 godina života, koji je život potrošio i zdravlje narušio u dosadašnjem radu, vi obećavate javne radove i to za posebne kategorije.
Neću mnogo komentarisati pojedinačno ove članove jer smo mi iz Srpske radikalne stranke uložili popriličan broj amandmana, ali spomenuću bar neke karakteristične. Već u članu 1. predviđate osnivanje agencije za zapošljavanje - gde bi vi neki zakon bez agencije, to ne bi bilo zamislivo od strane ove vlade; predviđate Nacionalnu službu za zapošljavanje, tu nemam nikakvih negativnih primedbi. Svejedno je da li se to zove Zavod za tržište rada ili Fond za zapošljavnje, bitno je da omogućava posao, bitno je da zapošljava. Čak ću da vas pohvalim. Ovo je valjda prvi zakon i prvi potez Vlade gde postoji nešto nacionalno, sa predznakom nacionalno, pa makar to bila i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Spomenuću kao karakterističan član 23. stav 2. gde kažete: "Nacionalna služba može, ako postoji sumnja u zdravstvenu sposobnost, da uputi nezaposlenog na ispitivanje zdravstvene sposobnosti". Čudo neviđeno! Službenik na šalteru će da procenjuje da li je onaj koji je došao da traži posao zdrav ili nije. Pa i ministri su imali obavezu da idu na lekarski pregled, pa to nije urađeno... nisu prošli, nisam imala informaciju, hvala.
Sledeći član koji bih u ovom kratkom vremenu spomenula to su u stvari članovi 23, 31, 33, 51, 55, nemam vremena za sve pojedinačno. Svaki je gori od goreg, svaki je katastrofalan kao i ceo ovaj zakon nema nijednog jedinog pozitivnog rešenja, ministre, za nezaposlene, još manje za armiju, onih koji svakodnevno štrajkuju. Pitanje je dana kada će se pridružiti ovima koji su već nezaposleni.
Samo jedna primedba, gospodine ministre, primetila sam, dok su govorile moje kolege da ste se poprilično cinično smejali, a nije lepo da to radite narodnim poslanicima, pogotovo bi trebalo da budete svesni da je vaše ministrovanje dovelo do tragičnih posledica i ničeg smešnog u tome nema.

 U članu 8. stoji: "U primeni ovog zakona, drugih propisa i akata Nacionalne službe i agencije, obezbeđuje se licu koje traži zaposlenje jednaka dostupnost poslovima zapošljavanja i jednakost u postupku zapošljavanja". Ja sam mojim amandmanom predložila da stav 1. bude ovde završen.
Ovo ostalo što je nabrojano u nastavku stava 1. ovog člana potpuno je nepotrebno i samo deklarativno nabrajanje nekih jednakosti, odnosno jednakosti koje su zagarantovane Ustavom, a većinu od ovde nabrojanih vi ste pokazali u praksi, ne primenjujete, odnosno radite suprotno od toga.
Ovde ste rekli "jednakost", između ostalog, bez obzira na porodičnu odgovornost. Ovo je zaista smešno. Ko je taj ko će utvrđivati nečiju porodičnu odgovornost? Da li je to neko ko je zaposlen u toj Nacionalnoj službi, tim vašim agencijama koje ste predvideli.
Dalje, kažete - bez obzira na članstvo u sindikatu, udruženju ili političkoj organizaciji. Ovo je nešto što ste na delu pokazali da se toga ne pridržavate i da su vam upravo to razlozi da delite otkaze i to radite već dve i po godine. Ovih dana su aktuelni otkazi koje delite ljudima, funkcionerima sindikata, koji ovih dana štrajkuju vezano za ovu aferu u EPS-u koja počinje polako da se odmotava. Predviđate da to neće biti razlog.
Što se tiče jednakosti, kada su u pitanju pripadnici udruženja ili političkih organizacija, mi u Srpskoj radikalnoj stranci zaista imamo primera, ne bih stigla sve da vam nabrojim, koliko je ljudi dobilo otkaze samo zato što su pripadnici i aktivisti Srpske radikalne stranke. Imamo živ primer, suprugu gosodina Dragana Ljubojevića, koja je dobila otkaz u Ministarstvu vera; suprug Gordane Pop-Lazić, moja rođena sestra je kaže dobila u ZIP-u. Obrazloženje koje je moja sestra dobila jeste da njeno radikalsko prisustvo iritira novo DOS-ovsko rukovodstvo Opštine Zemun.
Što se tiče ovog drugog stava gde garantujete jednakost u postupku zapošljavanja žena i muškaraca, ovo je zaista degutantno, ovo pravo je predviđeno i zagarantovano Ustavom i valjda je već prošlo vreme feminističkih pokreta i nekakvih ženskih mreža. Mislim da je ovo zaista, kao žena govorim, krajnje nepotrebno, uostalom dođite u Srpsku radikalnu stranku da vidite na koji način se uvažavaju žene i da nema uopšte potrebe da se ovako nešto predviđa.
Treći stav sam takođe predložila za brisanje kaže - posebna zaštita određenih kategorija lica (invalidi, maloletna lica, starija lica), nije u suprotnosti sa načelom iz stava 1. ovog člana. Prvo, ove kategorije su regulisane drugim odgovarajućim zakonima, a ovaj pojam starija lica, u ovom kontekstu, gospodine ministre ako slučajno slušate, zaista nema...

Za razliku od Vladana Batića, ministra u Vladi Srbije, mi srpski radikali nismo lažni patrioti, iako nećemo glasati za ovaj zakon. Žao mi je što je ministar izašao, bilo bi dobro da čuje da je, u najmanju ruku, drsko ono što je rekao, da su poslanici koji ne glasaju za ovaj zakon za izručivanje naših građana Haškom tribunalu.
Što se tiče predloga za brisanje člana 3. ovog zakona, u samom obrazloženju je negirano ono što je gospodin ministar ovde rekao i u obrazloženju mog amandmana jasno stoji da je oblast odgovornosti pojedinaca za koje postoji sumnja da su izvršili krivična dela određena u Glavi DžVI Osnovnog Krivičnog zakona, u pogledu organa, nadležnosti, organizacije i postupka, kompletno uređena našim postojećim pozitivnim propisima, što očigledno znači da mi iz SRS apsolutno nismo protiv da se goni neko ko je osumnjičen za pojedinačno izvršeno krivično delo koje može da se podvede pod ratni zločin.
Član 3. ovoga zakona, kao i sam naslov zakona, negira u pravu opštepriznatu prezumpciju nevinosti, koja glasi - niko ne može biti smatran krivim za krivično delo dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom odlukom suda. Na ovaj način, naslovom ovog zakona i članom 3. ovog zakona Vlada je kao predlagač prekršila član 27. stav 3. Ustava Srbije, član 11. stav 1. Opšte deklaracije o pravima čoveka Ujedinjenih nacija, član 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, član 8. stav 2. Američke konvencije o ljudskim pravima, član 7. stav 1. tačka 2) Afričke povelje o pravima čoveka i naroda.
Gospodo, ako donosite zakone u suprotnosti svim ovim međunarodnim deklaracijama, onda neka vam to služi na čast, kao što vam služi na čast vaš odnos prema Haškom tribunalu i prema svemu što se dešava u Haškom tribunalu. Znam da ćete vi odbiti ovaj moj amandman i da ćete glasati za zakon, zato što vi sa zadovoljstvom pratite sve što se dešava i sami učestvujete u svim događajima vezanim za Haški tribunal, a sad donosite zakon, pa ćete imati zadovoljstvo da u Srbiji uživate na isti način. Imaćete pritvorsku jedinicu, imaćete zaštićenog svedoka, imaćete specijalne sudije i specijalne tužioce sa perikama i inkvizitorskim togama, nalik na Karlu del Ponte, jer jedino neko ko liči na Karlu del Ponte, neko ko je bez časti i obraza, čija čast se, i u zakonu ste predvideli, meri hiljadama evra, može da obavlja ovako nečasan posao.
Oni koji su trenutno u Haškom tribunalu i oni kojima ćete vi suditi za eventualno učinjene ratne zločine, gospodo, nemaju cenu. Cena koju ste vi uzeli za njihove glave je cena članova Vlade, a ne onih ljudi koji su u Haškom tribunalu, niti onih kojima će biti ovde suđeno.
Gospodin ministar reče da će na osnovu člana 3. biti moguće suditi i Hašimu Tačiju, Haradinaju i Čekuu, a ja dodajem, valjda i Mirku Norcu i Anti Gotovini, ali gospodin ministar nije rekao pravu istinu, a istina je da se ovaj zakon donosi za dve ili tri hiljade naših mladića, pripadnika vojske, pripadnika policije, koji su učestvovali na Kosovu u borbi protiv šiptarskih ...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, bez obzira na širinu argumentacije, nemate prava da za govornicom definišete ni broj ni koja su to lica na koja će biti primenjen zakon. Možete da izrazite sumnju, ali takve stavove ne možete izricati za govornicom.)
Gospođo Čomić, gospodin ministar je tačno nabrajao imena koja sam ja malopre nabrojala, a ja izražavam otvorenu sumnju da se radi o te dve-tri hiljade vojnika i policajaca, kojima je bilo planirano da se sudi u Bugarskoj. Tamo je počeo da se gradi nekakav logor za te vojnike, pa je bugarska vlada odbila da to uradi i onda vi ovde brzom brzinom proširujete zatvore, uređujete zatvore, pravite pritvorske jedinice, pripremate sudove, pripremate tužioce da sude onima koji nisu ni krivi ni dužni, a oni koji su zaista eventualno činili ratne zločine i oni koji su utvrđeno činili ratne zločine, njih ste puštali iz zatvora. Imali ste ih u zatvoru, vi ste ih puštali, abolirali, oslobađali ih, a zakon donosite upravo onako kako je donet i Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, kako je donet haški statut, isključivo za pripadnike srpskog naroda, i to za patriote u redovima srpskog naroda, a takvih je, hvala bogu, najviše.

Prilikom usvajanja Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala mi iz SRS smo uložili niz amandmana kojima smo ukazivali Vladi i narodnim poslanicima da je predloženi tekst u suprotnosti sa Ustavom i sa međunarodnim deklaracijama o ljudskim pravima.
Kroz ove izmene očigledno je da je Vlada prihvatila, doduše sa zakašnjenjem od dva meseca, deo amandmana SRS, pa se nadam da će, makar i sa zadrškom, biti prihvaćeni i ovi amandmani koje smo danas podneli na izmene ovog zakona o tzv. organizovanom kriminalu. Juče sam rekla da sam, doduše, očekivala da će Vlada predložiti da se ovaj zakon stavi van snage, jer je nepotrebno da u državi postoji zakon koji reguliše materiju koja u državi ne postoji. Ministar Mihajlović kaže da organizovanog kriminala u Srbiji nema. Juče i prekjuče ministar Batić kaže da se hapse neki ljudi koji su članovi zemunskog klana, koji su vršili organizovani kriminal. Ne znam šta je od toga tačno, ali je jedino tačno da i dalje pokušavate sa ovim izmenama zakona da kršite osnovna ljudska prava, i u tom pravcu su i amandmani koje je podnela SRS.
Konkretno, ovaj amandman se odnosi na član 2. i njime se predlaže brisanje tog člana, iz razloga što naš Krivični zakonik, i to član 146. Krivičnog zakonika, reguliše ono što je predviđeno u članu 2. Predloga zakona o izmeni zakona o tzv. organizovanom kriminalu. Na potpuno identičan način je ovo rešeno, znači, u članu 146. Zakona o krivičnom postupku. Zašto Vlada i dalje pokušava da ovo zadrži u tom specijalnom zakonu? Jedno logično objašnjenje je da je to iz razloga što Vlada i dalje namerava da pravi razlike među kriminalcima. Za Vladu i dalje postoje dobri i loši kriminalci. Za Vladu i dalje postoje kriminalci koji su spremni na saradnju, tzv. kooperativni i oni koji to nisu, koji nisu kooperativni.
Pitam se, ako je Slavomir Banđur kriminalac vezan za zemunski klan, kakva je razlika između njega i Zorana Vukojevića Vuka, koji je takođe označen kao pripadnik zemunskog klana? Jedan je dobar kriminalac, a drugi je loš kriminalac. Zoran Vukojević je dobar kriminalac, zato što daje podatke koji se od njega traže, a ovaj drugi nije dobar kriminalac, zato što daje podatke koji utiču na ugled i legalitet srpske vlade.
Što se tiče nas iz SRS, za nas je svaki kriminalac loš kriminalac i mi sigurno ne bismo na ovaj način vršili klasifikaciju i mi bismo identičan propis primenjivali na svakog kriminalca. Sigurno da se ne bismo krili iza izjava nekih kriminalaca i na taj način štitili Vladu, kao što je to već tri dana aktuelno, kada je u pitanju ova vlada i kada je u pitanju pojava nekog Slavomira Banđura i nekog Zorana Vukojevića. Očigledno, bar prema onome što čujemo u medijima, i jedan i drugi su iz iste grupe, ako je ta grupa uopšte na taj način postojala.
Sve se dovodi u pitanje, i to pre svega zbog različitih izjava članova Vlade koji se međusobno optužuju. Jedan dan čujemo da je ovaj povezan, drugi dan taj demantuje, kaže - nisam ja, nego je onaj. E, sad, pitam se ja, a zapitajte se i vi, koliko su uopšte članovi Vlade bili u vezi sa zemunskim klanom, a očigledno je u debeloj vezi.

Dame i gospodo, gospođo Čomić, ja govorim o amandmanu na član 6. predloženog zakona. Član 6. je deo zakona koji je potpuno neprimenljiv u praksi i naravno ta činjenica nije razlog zbog kojeg Dušan Mihajlović danas nije prisutan na ovoj sednici. On danas nije ovde zato što se očigledno plaši da dođe pred narodne poslanike, a još očiglednije je da je definitivno pukla tikva u Vladi Srbije i da Vlada Srbije i njeni članovi nisu uspeli da nateraju Dušana Mihajlovića da dođe ovde, gde mu je danas mesto, da čuje šta to narodni poslanici misle o ovom njegovom, inače vrlo lošem, Predlogu zakona.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da je ovaj zakon koncepcijski potpuno pogrešno postavljen, jer se pokušava da se kroz ovaj zakon Ministarstvo unutrašnjih poslova oslobodi svojih redovnih obaveza, osim u slučaju kada će zaključiti ugovor sa sportskim organizacijama, gde će naravno Ministarstvo, budžet Srbije da zaradi dobar novac, a onaj ko bude zaključivao te ugovore verovatno solidnu proviziju. U tom smislu je ovaj amandman na član 6. zakona, gde sam ja predložila, odnosno mi iz Srpske radikalne stranke, da taj član glasi: "Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši nadzor nad ispunjavanjem obaveza organizatora sportskih priredbi utvrđenih ovim zakonom".
Iako se čini da je to slično ovom predloženom tekstu, suština je zaista da se radi o sasvim drugačijem pristupu. Obrazloženje Vlade zbog čega se ne prihvata amandman suprotno je suštini ovog zakona. Vlada, između ostalog, kaže - imajući u vidu da sadržinu zakona ne čine samo obaveze organizatora sportskih priredbi itd, a u stvari sadržina zakona je upravo takva da je čine samo obaveze organizatora sportskih priredbi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je naravno po zakonu, po logici stvari, po dosadašnjoj, valjda i budućoj praksi, jedino zaduženo za očuvanje javnog reda i mira na svakom mestu i u svakoj situaciji i suvišno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova pravi nekakve ugovore, da ne kažem dilove, koga će da štiti, koga neće da štiti. Jednostavno, ceo ovaj zakon je upravo tog karaktera, da organizator sportskih priredbi snosi kompletnu odgovornost, što je jednostavno nemoguće, i bez učešća Ministarstva, bez asistencije nadležnih policajaca iz Ministarstva unutrašnjih poslova nemoguće je primenjivati ovaj zakon.
Kako vi mislite da sprečite neki incident koji se desi na nekoj utakmici, na ulasku u sportski teren; vi kažete da će predstavnik organizatora da obavesti policiju, pa dok on obavesti policiju i dok policija dođe, prođe voz. Policija vam je bila prisutna i one noći u Beogradu, ispred hrvatske ambasade, pa eto, prvi put u poslednje vreme reagovali su onako kako narod od njih očekuje, sklonili se lepo ljudi, da oni mladi momci vrate, bar na onaj način, ono što su Hrvati, ustaše uradili našoj reprezentaciji u Kranju. Iz tog razloga i iz ostalih navedenih razloga, mislim da je zaista opravdano, uostalom, u skladu sa obrazloženjem Vlade bilo bi logično i bilo bi normalno da se ovaj amandman prihvati ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Da je Dušan Mihajlović tu, moguće je da bi ga i prihvatio, a pošto nije, predlažem to narodnim poslanicima.

Mada je besmisleno govoriti o predlozima ovih zakona bez predstavnika Vlade, ipak ću da se obratim narodnim poslanicima, a valjda ćemo biti u prilici da govorimo i pred predstavnikom Vlade. Juče je ovde predsednik Vlade održao jedan politički čas narodnim poslanicima i u okviru tog političkog časa nam je na kraju rekao da su svi ministri Vlade svaki dan na proveri pred narodnim poslanicima. Nakon toga, naložio je narodnom poslaniku Siniši Mitroviću da predloži da ova Narodna skupština spaja babe i žabe, pa da raspravljamo o predlozima zakona koji ni pravno, a ni tehnički nisu spojivi, ako ni zbog čeg a onda zbog činjenice da je dva predloga zakona ovde trebalo da predstavlja ministar Vladan Batić, a jedan predlog ministar Mihajlović.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, očekivala sam da će Vlada da nam predloži stavljanje van snage ovog zakona, iz prostog razloga što ministar policije svakodnevno obaveštava javnost da u Srbiji više nema organizovanog kriminala. Ako nema organizovanog kriminala, onda ne znam šta će nam više ovaj zakon.
Konkretno, o Predlogu ovog zakona predstavnici SRS govorili su kada je u skoroj prošlosti, ovaj zakon bio na dnevnom redu u svom izvornom tekstu. Tada smo rekli sve što je bilo potrebno, vezano za ovaj zakon. Tada smo ukazali da je Predlog zakona neustavan, da je Predlog zakona u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama i deklaracijama o ljudskim pravima. Sve ono što smo mi govorili, sada nam Vlada daje kao svoj predlog i briše članove za koje smo mi predložili još tada da ne treba da budu sastavni deo zakona.
Ovih dana slušamo ministra Batića, koji nas sa medija obasipa pričama o izvornom tekstu ovog zakona. Da nisam bila tu, mislila bih da je zakon donet na predlog opozicije, a ne na predlog Vlade. Sada on nama priča da je to neustavno, da je to u suprotnosti sa svim aktima, znači, sve ono što smo mi pričali, pa se onda još dogovore lepo sa Ustavnim sudom, pa Ustavni sud, kao, proglasi nezakonitim, odnosno neustavnim odredbe ovog zakona. Jednostavno, ponašanje Vlade prema narodnim poslanicima zaista je izgubilo svaki smisao i takva neodgovornost vrlo brzo moraće da se naplati na izborima, koji će svakako biti već na jesen ove godine.
Samo još jednu rečenicu, vezano za ovaj zakon. Kaže ministar Batić - ovaj zakon,a govorim o zakonu u izvornom tekstu, morao je da bude donet takav, jer je država reagovala u nužnoj odbrani i u krajnjoj nuždi. Ovo je veći biser Vladana Batića od onog kada nije znao kada je donet Dušanov zakonik.
Što se tiče Predloga zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, mi u SRS-u mislimo, a to smo i kroz amandmane rekli, da je nepotrebno vršiti ovakve izmene, a pogotovo, zamislite, ovo je peta izmena Krivičnog zakona za nepunu godinu dana. Dajte jedanput, neka ministar pravde i neka Vlada sedne i uradi valjan, ljudski predlog.
Ove dopune su potpuno nepotrebne zato što Krivični zakon već reguliše ovu materiju, ovim dopunama Vlada pokazuje očigledno nepoverenje u sudsku granu vlasti. Valjda treba da izmene sve sudije, ali nemate toliko vaših sudija koliko vam treba da bi primenjivali zakon kako želite, a onda želite na ovaj način da sudije obavežete na nešto što nije obaveza, odnosno diskreciona je stvar sudije da li će da oduzme predmet koji je nastao iz ovih krivičnih dela. Nažalost, nemam mnogo vremena i moram ovako na brzinu sve to da vam kažem.
Reći ću vrlo kratko, a vezano za Predlog zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Suština ovog predloga zakona je da Vlada želi da MUP ono što mu je redovan posao u očuvanju javnog reda i mira radi na osnovu nekakvih zaključenih ugovora. Očigledno Vlada vidi da sportski klubovi imaju para, pa evo prilike da deo tih para zaradi na ovaj način Dušan Mihajlović. Verovatno zato Dušan Mihajlović danas i nije tu jer je već kao menadžer Vlade krenuo u zaključivanje ugovora sa sportskim klubovima, da se dogovore koliko kom sportskom klubu treba da uzme para da bi predstavnici Ministarstva radili svoj svakodnevni posao i očuvali javni red i mir na sportskim terenima.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem - amandman ne treba prihvatiti jer se ranijim uključivanjima u proces obrazovanja stvara veći prostor za fleksibilnije programe. Iz ovoga obrazloženja ja ništa nisam razumela. Doduše, ko može da razume ovu vladu. Ja i dalje tvrdim ono što je napisano u obrazloženju našeg amandmana, da niko nema prava da deci oduzme jednu godinu bezbrižnog detinjstva, a da dete koje krene u prvi razred onovne škole sa sedam godina,  može mnogo u životu da postigne, imamo mnogo primera.
Ja sam krenula u osnovnu školu sa sedam godina i mesec i po dana, Pravni fakultet sam završila sa 22 godine. Ne vidim gde mi je to uskraćeno, neka mogućnost da se blagovremeno obrazujem onoliko koliko sam ja mislila da je potrebno.
Reći ću vam primer čoveka, čiji primer zaista zaslužuje da bude primer svima, to je gospodin dr Vojislav Šešelj, koji je rođen 11. oktobra. Znači, kada je pošao u prvi razred imao je sedam godina, jedan mesec i 11 dana. Taj čovek je u 23 godini bio doktor nauka, u tridesetim godinama je postao univerzitetski profesor, ozbiljno se bavi i bavio svojim poslom, ozbiljno se bavio naukom i u okviru svog naučnog delovanja, u dosadašnjem svom radnom veku, otkrio čak dva plagijatora. Jedan je bio u Sarajevu, Brana Miljuš na fakultetu političkih nauka, i zbog tog otkrića su ga jurili Fuad Muhić, Hambija Pozverac, Hakija Pozverac, Branko Mikulić. Ovde je otkrio još jednog plagijatora, to je Stevan Lilić. Taj plagijat je potvrđen odlukom Vrhovnog suda Srbije i zbog tog otkrića, gospodine ministre, vi ste progonili i proterali profesora Šešelja sa Pravnog fakulteta.
Bez obzira na onaj vaš čuveni ultimatum, on ili ja, vi ste uspeli zbog trenutnih okolnosti da ga oterate sa Pravnog fakulteta, ali niste uspeli da mu oduzmete ni doktorsku titulu, ni univerzitetsko zvanje, ni sve ono što je on postigao, iako je u prvi razred osnovne škole krenuo sa nešto više od sedam godina.
O svemu tome, o načinu na koji ste isterali profesora Šešelja sa fakulteta, gospodine ministre, možda ste zaboravili, ja sam ona koju je Vojislav Šešelj, sa ovlašćenjem, slao kod vas da uzmem onaj akt u Ministarstvu koji mu niste dali, a sve novine su o njemu pisale....
(Predsednik: Tema i vreme. Upozoram vas da ste prekoračili dozvoljeno vreme.)
Ja sam ona koja vam je donela knjigu u kojoj je to sve opisano, DOS-manlijski sejmeni na Pravnom fakultetu.

Amandmanom na član 114. predložila sam da se tačka zameni zapetom i da se doda tekst koji glasi: "nakon čega mu prestaje svojstvo pripravnika".
Osnovni tekst kaže: "Pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada". Ništa logičnije od ovog nastavka, koji sam ja predložila amandmanom, a Vlada u svom obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen - amandman ne treba prihvatiti, jer je trajanje pripravničkog staža utvrđeno stavom 2. člana 114. Predloga zakona. To je upravo ono što sam i ja predložila. Vladi jedino nedostaje da u obrazloženju napiše - amandman se ne prihvata zato što je upućen iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Ovim amandmanom gospodine ministre, vama se obraćam, uopšte se ne dira, kao što vidite, u suštinu zakona.
Radi se samo o jednom pravnotehničkom uređenju redakcije ovog člana 114. i precizira se ono što ste i vi hteli da kažete, ja sam samo amandmanom to precizirala. Činjenica da niste prihvatili, da Vlada nije prihvatila ovaj amandman, govori samo o tome da vama u stvari nije stalo ni do toga kako će zakon da izgleda, stalo vam je samo do onih koji su vam dali da prepišete njihove zakone, nije vam stalo ni do nastavnika, ni do učenika. Ja vam to potvrđujem jednim primerom.
Pitaju vas, ministre, nastavnici srpskog jezika - zašto se juče u beogradskim osnovnim školama, pre podne, nije održavala nastava srpskog jezika, to mora da se nadoknadi, a još je četiri - pet dana do kraja školske godine, a iz Ministarstva su, kažu, pozvali sve nastavnike srpskog jezika da dođu u školu "Drinka Pavlović"u Beogradu, bilo je ljudi iz Obrenovca, Lazarevca, sa teritorije celog Beograda. Trebalo je da saznaju nešto vezano za polaganje prijemnog ispita, okupili su se tamo po onoj vrućini, došao je neko iz ministarstva, izdelio im neki papirić, na kome nema ni potpisa ni pečata, gde piše pola boda, jedan bod, ovaj zadatak, onaj zadatak. Njima ništa nije jasno, a verovatno ni onome ko im je to doneo, ali je suština da oni juče nisu bili na času srpskog jezika, ni nistavnici ni učenici i pitaju se kada će to da nadoknate.
Meni kaže jedna grupa nastavnika - pitaj, molim te, ministra, da li on vodi računa o nama, da li on u toj svojoj priči, da vodi javnu raspravu, da li će mu pasti na pamet, pre nego što se zakon donese, da zaista sasluša prosvetne radnike, koji, ja vam po peti put ponavljam, ne prihvataju ovaj zakon i neće ga primenjivati u praksi, gospodine Gašo Kneževiću.

Više je razloga zbog kojih mi, u Srpskoj radikalnoj stranci, mislimo da ovaj amandman treba da se prihvati. Prvi razlog, ili nije bitno koji po redu, jedan od razloga je finansijske prirode i sinoć sam vas slušala kad ste rekli da vi nećete praviti neke centre velike, da nećete zapošljavati nove ljude, već da ćete angažovati ljude ugovorom o delu. Nije šija nego vrat. Ne vidim u čemu je razlika.
Drugi razlog je sadržan u samom obrazloženju ovog amandmana gde kaže da Ministarstvo ima mogućnost a i nadležnost da se bavi svim poslovima koji su predviđeni za ovaj centar, a precizirani su u članu 18. Predloga ovog zakona. Nadležnost centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, ministre, uvredljiv je za sve nastavnike i za njihove nastavnike. Ovde predviđate neke provere koje su apsolutno suvišne za ljude koji su se diplomom kvalifikovali za obavljanje ovog posla. Osim toga, i do sada su svi prosvetni radnici polagali stručni ispit i time se dodatno kvalifikovali za obavljanje poslova nastavnika.
Postavlja se ovde pitanje - ko je taj i koju stručnu spremu treba da ima da bi obavljao poslove predviđene za rad ovog centra. Koju to školsku spremu ti ljudi treba da imaju, ili kakve su to specijalne kvalifikacije predviđene za njih? Ovaj centar, između ostalog, vodiće računa o licencama i registru licenci. Ja sam govorila, kad sam govorila u načelu, a i sad ponavljam, mislim da su licence apsolutno nepotrebne, jer se licence polažu u oblastima gde se pojavljuje nešto novo. Recimo, aviomehaničari polažu licence za novi tip aviona.
Ne znam šta vi to novo, osim što ste uveli novu istoriju, ne znam kako mislite da uvedete novi tip zakona gravitacije, novi tip Pitagorine teoreme ili ne znam za šta će nastavnici da polažu te licence. Ne znam na koji način mislite da ih ubedite da pohađaju, kako ste to sinoć rekli, kurs za inovacije, kada je opšte poznato, čuli ste i sinoć voditelja emisije, a čujete verovatno i glas javnosti, da prosvetni radnici apsolutno ne prihvataju ovaj vaš predlog zakona i nemaju nameru da ga primenjuju, kao što nisu primenjivali ni program koji ste im za prošlu školsku godinu predvideli.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Hvala.

Dame i gospodo, o kvalitetu ovog predloga najbolje govori broj podnetih amandmana i činjenica da je od 12 članova Odbora, koji su bili na glasanju, sedam glasalo za, a pet izdvojilo svoje mišljenje. Kada usvojite ovaj zakon, budite sigurni, ne da nećete reformisati sistem obrazovanja, već ćete potpuno degradirati i uništiti sve ono što je bilo dobro u dosadašnjem sistemu obrazovanja.
Mi iz SRS ćemo, obrazlažući amandmane koje smo podneli, govoriti o nedostacima zakona pojedinačno, a jaću sada da govorim o nekoliko stvari koje je gospodin ministar izneo danas za ovom govornicom, a pogotovo ono što sam slušala u nedelju u emisiji "Nije sprski ćutati". Čini mi se da bi bolje bilo, gospodine ministre, da ste ćutali.
Prvo, danas ste rekli da niste spomenuli nikad i nigde da je jedna od zemalja na koju ste se ugledali pri izradi ovog teksta Amerika, a u nedelju ste rekli da vam je žao što mi još nismo u situaciji da učimo kao Amerikanci, po beleškama, jer mi još uvek koristimo udžbenike, a takođe ste rekli, što me je šokiralo, da ste dali jednoj nevladinoj organizaciji da radi udžbenike. Dva dana posle toga sam videla Soroša na TV-u, sa značajnim ličnostima ove zemlje i bi mi jasno ko će nam raditi udžbenike za buduće generacije.
Što se tiče vaše primedbe vezano za decentralizaciju, mi u SRS programski jesmo za decentralizaciju, ne samo u prosveti, nego i inače, ali ne na način na koji ste vi ovde predložili. Decentralizacija može da se odnosi samo na mrežu škola, a nikako na donošenje programa i na ostavljanje na volju lokalnim jedinicama da one donose programe prema nekakvim svojim prohtevima ili razmišljanjima.
Gospodine ministre, rekli ste u nedelju da neće biti klasičnog rasporeda časova, da nema klasičnog predavanja, nema klasičnog ocenjivanja. Pitam se da li će uopšte biti ikakvog obrazovanja, da li će biti ikakve škole, da li će deca da se igraju? Dobro što će to da rade u predškolskoj ustanovi, ali po onom što ste vi rekli, radiće to sve dok ne stignu do koledža, verovatno će se tako zvati ono što će se studirati kasnije. Takođe ste rekli da ste izdali ili izdajete, nisam dobro zapamtila, neki priručnik za ocenjivanje, jer bože moj, kod nas to do sada nikada nije bilo. Pa, ja sam išla u školu i vi ste išli u školu, valjda su nas ocenjivali po nekakvim kriterijumima ili ne priznajete sve one ocene i sve diplome. Onda, pre svega, mislite i na vašu i na moju i na sve ostale diplome koje su se stekli u prethodnim vremenima.
Takođe ste rekli, što mi je bilo interesantno, da će sada đaci zavoleti školu. Gospodine ministre, zar vi niste voleli školu kada ste išli u školu? Zar ne vole naša deca vukovci, oni koji osvajaju nagrade na opštinskom, gradskom, republičkom takmičenju? Zar njih neko tera da to rade? To su deca koja vole školu i voleće je čak i po ovom vašem zakonu.
O depolitizaciji ste govorili i danas, a i u nedelju. Meni nije baš najjasnije na koji način mislite da sprovede depolitizaciju. Mislim da vas je novinar u nedelju pitao da je bilo primedbi da ove savete treba da bira Skupština, a ne Vlada, a vi ste rekli - ne, treba Vlada, jer ako to prenesemo u Skupštinu, onda se to politizuje, ali i onako Vlada ima većinu u Skupštini. Pa, šta se onda tu depolitizuje? Možda ste mislili na ove licence, a to je dosta narodnih poslanika koji su govorili pre mene reklo. Verovatno ste mislili na ovu specifičnu lustraciju koju ćete sprovoditi nad nastavnicima.
Još nešto niste rekli, gospodine ministre, a vezano je za vašu ideju u javnoj raspravi o ovom zakonu, da se srpski jezik, doduše, to ovde nije ugrađeno, a reći ću i zašto, zove jezik komunikacije. U nedelju ste novinaru odgovorili da ste vi samo mislili da je to jedno od sredstava komunikacije, a sredstvo komunikacije je i telefon, internet, pismo itd. Vi ste poslali gospodina Vigora Majića, vašeg pomoćnika u Aranđelovac na jedno savetovanje i tamo je on izneo vaš stav da se srpski jezik zove jezikom komunikacije. Tamo je bio gospodin Vigor Majić izviždan od prosvetnih radnika i svi koji su se javljali da govore o tom predlogu, odnosno da se protive tom predlogu, počinjali su i završavali stihom Đure Jakšića - "Otadžbina je ovo Srbina".

Dva su osnovna razloga zbog kojih vam predlažem da prihvatite moj amandman i brišete član 7. ovog zakona. Prvi razlog je što je član 7, uostalom kao i ceo zakon, protivustavan politički zakon čijom primenom bi se maksimalno kršila ljudska prava i slobode i koji bi značio politički progon političkih neistomišljenika.
Drugi razlog je taj što se ovaj član zakona o lustraciji primenjuje u stvarnosti, u životu, od 5. oktobra 2000. godine. Reći ću vam nekoliko primera dosadašnje primene ovog člana.
Prvo, gospodin Batić je izvršio lustraciju sudija za prekršaje, zato što su primenjivali Zakon o informisanju. Gospodin Batić je sve te sudije pozvao, svi su imali po jedan minut za razgovor sa njim. Njegovo pitanje je bilo - da li si primenjivao taj zakon, kaži ko te nagovarao, pređi u DHSS i ostaćeš dalje sudija. Ako to nije prihvatio, nije ni bio sudija za prekršaje. Vrhovni sud Srbije je sve te ljude vratio na njihova radna mesta. Logično pitanje je da li će gospodin Batić biti lustriran zbog te zloupoterbe?
Pre neki dan gospodin Batić kaže na televiziji da nadležni sud mora hitno da izvede gospodina Bakalova ili ako se tako zove vozač ministra Veselinova. Sutradan u novinama i uveče na televiziji - Bakalov saslušan. Znači, gospodin Batić naredio, sud uradio.
Dalje, gospođa Aleksandra Ljubojević, supruga narodnog poslanika Dragana Ljubojevića, predsednika Gradskog odbora SRS, dobila je u vreme porodiljskog bolovanja otkaz u Ministarstvu vera. Sudila se i ima pravosnažnu presudu da treba da se vrati na posao. Da li će taj ministar vera biti lustriran zbog te zloupotrebe?
Gospodin Rade Proković iz Zemuna bio zaposlen u Javnom preduzeću ZIPS-Zemun, aktivista i sekretar Opštinskog odbora Zemun, dobio otkaz bez ikakvog obrazloženja u toku bolovanja. Sud ga je vratio. Pitam da li će Simonović, ili kako se zove direktor ZIPS-a, biti lustriran zbog toga.
Željka Radeta, moja rođena sestra, dobila je otkaz u opštini Zemun, sa obrazloženjem sekretara Gorana Radovanovića - znate, Željka, izvinite, ali moram da vam dam otkaz zato što vaše političko prisustvo iritira novo DOS-ovsko rukovodstvo Zemuna.
Sada sam ovde rizikovala da Četvrti sud donese presudu na Željkinu štetu, jer ona ovih dana očekuje presudu, pa će verovatno neko da javi nadležnom sudiji da vodi računa, da bi zaštitio od lustracije predsednika opštine Zemun, gospodina Vladana Janićijevića i sekretara Gorana Radovanovića.
Dalje, gospodin Gašo Knežević vraća na Pravni fakultet Stevana Lilića, pravosnažnom sudskom presudom dokazanog plagijatora, kršeći ljudska prava i zloupotrebljavajući svoju funkciju tera sa fakulteta profesora doktora Vojislava Šešelja. Da li će gospodin Gašo Knežević da odgovara po ovom zakonu?
Juče smo imali stranačku akciju koju mi zovemo "Plavi karavan", a tako se zove jer se vozimo gradom sa plavim zastavama. Desetak policajaca je bilo ispred, stajali su, motorom išli iza vozila i upisivali registarske oznake tih automobila. Ne znam da li je to zabranjeno nositi radikalske zastave kroz Beograd i ne znam šta znači to upisivanje registarskih tablica samo tih ljudi.
Ne znam, Siniša, ko ih je poslao, volela bih da znam, pa da i on bude predmet lustracije.
Još jedno pitanje se postavlja - zašto je baš Građanski savez podneo ovaj predlog, ali pošto sam ušla u šesti minut, to ću po drugom amandmanu. Hvala.

Mi iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke ceo dan pokušavamo da vam stavimo do znanja, da vas ubedimo da je ovaj predlog zakona koji ste nam dali na razmatranje i koji ćete vi, verovatno, da usvojite, zaista protivustavan, katastrofalan i najiskrenije vam preporučujem da ga ne usvajate.
Pošto je ceo zakon neustavan, onda je normalno da je i član 27. neustavan i zbog toga sam predložila da se taj član briše.
S obzirom da postoji mogućnost da ćete vi, ipak, ovaj zakon da usvojite, onda i ovako kako ste koncipirali član 27. ne bi mogao nikako da stoji. Moje osnovno pitanje kod ovog člana je da li u komisiju predviđate i gospodina Vučetića koji je, od kada je predsednik Ustavnog suda, primio 18 inicijativa Srpske radikalne stranke za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti određenih akata i do dana današnjeg se nije oglasio ni po jednom.
Pod tačkom 3. govori se kada prestaje prevremeni mandat članovima komisije; kažete - razrešenjem danom donošenja odluke Narodne skupštine. Valjda treba da stoji: zbog čega razrešenjem? Da li zbog kršenja zakona, da li zbog kršenja nekog drugog zakona, da li zato što primenom ovog zakona krše ljudska prava? Ili, stav (2): "Svojstvo člana komisije ne prestaje ispunjenjem uslova za penziju". Kakvi će to eksperti raditi taj posao da će moći da ga rade i posle penzije ili vi već znate da će biti toliko mali broj ljudi koji će prihvatiti ovaj posao da nećete biti u prilici da ih zamenite ni kada im bude vreme za penziju.
Pitam se šta će biti osnov rada ove komisije. Da li će osnov za rad ove komisije odnosno za lustraciju biti dosijei koje su radili Jovica Stanišić i Radomir Marković, a vi dok ste lupali u šerpe, dok ste protestovali, dok ste svirali u pištaljke, osnovna vam je priča bila da Jovica Stanišić i kasnije Radomir Marković nezakonito prisluškuju građane, prate građane, prikupljaju podatke po sistemu rekla-kazala, pa na osnovu toga prave dosijee? Ne vidim kako sada odjedanput da su vam ti dosijei verodostojni.
Imam jedino logična dva objašnjenja. Mislim da je upravo zbog toga predlagač ovog zakona Građanski savez Srbije. Jedno logično objašnjenje je da ste diskete Jovice Stanišića i Radomira Markovića dobili od Gorana Svilanovića koji je nekada radio za Državnu bezbednost, pa naravno, kao svom predsedniku, njemu verujete, pa onda automatski verujete i u sadržaj tih disketa.
Drugo logično objašnjenje jeste da Građanski savez želi da se oslobodi Gorana Svilanovića, iz njima poznatih razloga, pa su onda smislili ovaj zakon da bi imali osnova da ga lustriraju zato što je nekada radio za Državnu bezbednost. Naravno, mene Goran Svilanović ne interesuje, on je problem Građanskog saveza i svih 18 članova te stranke. Želim da vam kažem nešto drugo.
Da ne bi bilo zabune, da pogrešno ne shvatite naše današnje diskusije, niko se u Srpskoj radikalnoj stranci ne plaši političkih progona. Mi smo na to navikli. Od kada je osnovana Srpska radikalna stranka, svaki put kada smo bili jaki u narodu, bili smo na meti vlasti.
Ova vaša hajka protiv nas govori nam da se ne usuđujete da raspišete izbore upravo zbog rezultata koje bi osvojila Srpska radikalna stranka. Mi se, gospodo, nismo plašili ni Miloševićevih kazamata. Dokazali smo vam da se ne plašimo ni Haga. Nismo se plašili ni vaše "Sablje", ne plašimo se ni otvaranja dosijea, izvolite - otvarajte ih. Ne plašimo se ni lustracije, verujte nemoguće je lustrirati 350.000 časnih i poštenih patriota članova Srpske radikalne stranke.

U obrazloženju koje sam dala na ovaj moj amandman, rekla sam: "Hoće li ministar Đelić u skladu sa članom 34. Predloga zakona moći da ulazi u privatne posede građana, popisuje pokretnu imovinu, jednostrano uspostavlja pravo zaloge i upisuje u registar zaloge da bi naplatio potraživanja koja se odnose na porez?"
Verujte, nisam imala nameru da karikiram kada sam napisala da to jedino može da radi ministar Đelić, zato što sam ubeđena da u okviru ministarstva ne može da se nađe službenik koga neko može da natera ili da mu naloži da ide u privatne kuće, da izvrši takav nalog i da traži vredne stvari, vredne nepokretnosti po privatnim posedima. Ko je taj u tom slučaju, ko će da odredi šta je predmet zaloge? Da li to znači da će državni službenik da dođe u nečiju kuću, gleda šta bi to moglo da bude predmet zaloge, pa ako ne može ništa ovako na prvi pogled da uoči, onda da pretura po fiokama i da traži dragocenosti, dijamantsko prstenje itd.
Zato mislim da je ovaj član besmislen i zato sam predložila da se briše. Trebalo bi da se ima na umu da se založno pravo stiče voljom stranaka. To znači, gospodine ministre, ugovor o zalozi je dvostrani pravni posao, pa prema tome niko, čak ni država, ne može jednostrano da se opredeljuje kada je u pitanju zaloga. Za svaku zalogu moraju da postoje dve stranke. Slažete se vidim. Razumem da bi ovaj član mogao da se primeni, recimo, u MK Komercu, ako gospodin Kostić ne plati porez, pa onda ode nadležni organ i pošalje lice, pa u njegovim magacinima nađe veće količine šećera, ako su slučajno ostale od izvoza. Tu bi već mogao da se primeni ovaj zakon.
Kako ovaj član da se primeni recimo na porodicu, ako nažalost te porodice ima nesavesnog člana, neodgovornog, lakovernog, koji u ime porodice novac koji je trebalo da uplati za porez, potroši na drogu, na alkohol. Zašto bi sada ta porodica trpela na taj način što će ministar Đelić da pošalje predstavnika ministarstva, odnosno uprave prihoda da krene po kući i uzme sve što može da se uzme, pa da uzme sve što vredi u toj kući i da porodicu ostavi bez igde ičeg.
Ko je taj i među narodnim poslanicima ko će glasati protiv ovog mog amandmana, ko će preuzeti takvu odgovornost; neko je od kolega juče još govorio da će primena ovog zakona ugroziti mnoge porodice, uništiti mnoge porodice. Potpuno se slažem sa tim, a prevashodno ovaj član 34, čije brisanje sam predložila, učiniće to zlo u srpskoj porodici.

Vlada je u obrazloženju, zbog čega je odbijen ovaj moj amandman, napisala: "Ova situacija nije regulisana Zakonom o izvršnom postupku, već su slične odredbe sadržane u Zakonu o obligacionim odnosima. Ipak, s obzirom da je ovde reč o drukčijem načinu zalaganja, bilo je potrebno predložiti odgovarajuća pravila. Napominjemo da su ta pravila u potpunosti usklađena sa Zakonom o obligacionim odnosima".
I pored ovoga, tvrdim da je ovaj amandman umesan, zato što je, sad Vladi kažem, bilo potrebno da se ovaj moj amandman i član 43. dovedu u vezu sa članom 27. Predloga ovog zakona i onda bi se videlo da je član 43. potpuno suvišan, da je uvršten u ovaj zakon samo da bi vam zakon imao više članova, da bi zakon dobio, bar po obimu, na ozbiljnosti. Mada, tvrdim vam da zakon može biti dobar i sa mnogo manje članova nego što ima ovaj zakon, koji ima dosta članova, ali je sadržinski veoma loš.
Dalje tvrdim da je ovo što je predviđeno u članu 43, a vezano je za član 27, regulisano Zakonom o izvršnom postupku. Ne znam zašto, ali sam primetila da je praksa predlagača - Vlade Srbije da se u svim ovim zakonima na izvestan način meša u rad sudova. Ponašaju se kao da ne postoje propisi koji regulišu oblast pravosuđa. Svaki put ono što je predviđeno, recimo, u Krivičnom zakonu ili Zakonu o izvršnom postupku, Vlada kroz ove zakone, neke ledž specialise koje ovih dana imamo na dnevnom redu, predlaže nešto što je mnogo slično, ali nije apsolutno isto, a izvršni postupak može biti samo onakav kako je predviđen Zakonom o izvršnom postupku.
U članu 43. opet ste napisali da "poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu". Meni takođe nije jasno zašto stalno u zakonu koristite "može". Onda možete da kažete da ugovor o zalozi može da se zaključi. Normalno je da može da se zaključi, zaključuje ga onaj ko hoće, ali onaj ko ga zaključi, onda mora da se ponaša po imperativnim normama zakona, a ne ovako da se ostavlja na volju učesnicima jednog pravnog posla.
Znam da je to ostavljanje na volju i preporuka da se poštuju određeni zakoni i određene odredbe, manir ove skupštine i ove vlade, a skoro smo to videli i kroz preporuku Odbora za informisanje i kulturu, koji je preporučio Narodnoj skupštini da sagleda mogućnosti da stavi van snage odluku o prenosu sednica Narodne skupštine, a svi dobro znate da takva odluka postoji, da takva odluka nikad nije stavljena van snage i da onaj ko krši tu odluku čini krivično delo. Neću da kažem da može da izvrši krivično delo, nego vrši krivično delo. Ako bog da, vrlo brzo će odgovarati pred nadležnim sudovima, prema zakonima koji su u duhu našeg pravnog sistema, a ne po ovim vašim - može biti, ali ne mora da znači.

Gospodine Đeliću, nisam shvatila o kom predlogu zakona vi govorite, pogotovu nisam shvatila kada ste predložili da usvojimo neki amandman, ne znam na koji amandman mislite, sem ako ne mislite na dva amandmana koje su predložili predstavnici Srpske radiklane stranke.
Ovaj predlog zakona je zaista čudo neviđeno. Obrazloženje mu je još gore.
U obrazloženju zakona kažete: "Prelaznim i završnim odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata utvrđeni su rokovi za usaglašavanje svih učesnika na tržištu hartija od vrednosti sa odredbama Zakona. U tom smislu, ostavljen je rok od šest meseci za usaglašavanje."
Gospodine ministre, pitam vas zašto taj rok nije poštovan? Niko nam to nije objasnio, ni vi u ovom vašem prethodnom izlaganju, niti je to dato u obrazloženju ovog zakona.
Bilo bi pošteno da nam bar kažete šta je pravi razlog za donošenje zakona koji ste danas predložili.
Dalje, kažete: "Predloženim izmenama Zakona, ovaj rok za usaglašavanje produžava se za četiri meseca. Na ovaj način omogućilo bi se blagovremeno usaglašavanje svih učesnika na tržištu hartija od vrednosti sa odredbama Zakona i usaglašavanjem Zakona sa zakonima Republike Srbije".
Ovo je, gospodine Đeliću, dezinformacija narodnih poslanika. Ali, mi, hvala bogu, znamo da čitamo. Mi u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, svakodnevno vam to ovde govorimo, čitamo vaše zakone i između redova.
Verovali vi to ili ne, svaki put znamo šta ste tačno mislili nekim predlogom zakona.
Na kraju, reći ću vam i šta ste mislili ovim predlogom zakona.
U objašnjenju osnovnih pravnih instituta kažete: "Članom 1. zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata predlaže se produženje roka za postupanje svih učesnika na tržištu hartija od vrednosti i roka za početak primene ovog zakona, na koji način se stvara pravni osnov za sve učesnike na tržištu hartija od vrednosti da blagovremeno usaglase svoje poslovanje i donesu odgovarajuće pravne akte u skladu sa odredbama Zakona."
Gospodine Đeliću, očekujem da ćete da nam objasnite gde ovo piše u Predlogu zakona i na šta se odnosi ovo vaše objašnjenje.
Dalje, kažete da zakon stupa na snagu 30. maja 2003. godine i zbog toga je potrebno odložiti njegovu primenu za četiri meseca.
Šta mene briga, šta briga narodne poslanike što vi u Vladi niste uspeli da poštujete rok na koji ste se obavezali. Redovno donosite zakon na poček, period koji sebi ostavljate na raspolaganje ne uspete da iskoristite.
Zaista, Narodna skupština nije humanitarna organizacija da se saželjava na vaše propuste, gospodine Đeliću.
Što se tiče 2. člana ovog zakona, zaista nigde nisam videla ustavni osnov za primenu ustavne odredbe po kojoj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Bilo bi lepo da je Vlada otvoreno rekla Narodnoj skupštini:Gospodo narodni poslanici, ministar Đelić preti da će podneti ostavku u Komisiji za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, ukoliko u toj komisiji ne bude gospodin Labus, a mi gospodina Labusa nećemo, zato što on nije sada blizak Demokratskoj stranci nego Demokratskoj stranci Srbije. Gospodo, to je vaš problem.
Vi, gospodine Đeliću, što se mene tiče, ne morate podnositi ostavku samo u ovoj komisiji.
Bilo bi lepo da podnesete ostavku i na ministarsku funkciju. Jer, ovakav Predlog zakona je vrlo neozbiljan, vrlo neodgovoran i zaista ne može imati drugu posledicu osim ostavke ministra.