Dame i gospodo narodni poslanici, nekorektno je i neshvatljivo optuživati narodne poslanike koji ovde rade zato što se neko pokajao što je bio u grupi koja je glasala da se danas produži rad.
Gospodo, vas osamdesetak iz vladajuće većine, ako se već ljutite, ljutite se na vaše kolege koji su samo ovde došli da glasaju da vi ovde čuvate kvorum i da slušate šta mi radimo (iz sale - tema), a na nas svakako ne možete da se ljutite. Znate onu narodnu, ko se u kolo uhvati, u noge se uzda. Trebalo je da znate s kim imate posla, trebalo je da znate koja poslanička grupa brani svoje amandmane i niste smeli da donesete odluku koju vi ne možete da poštujete.
Mi iz SRS-a ne dozvoljavamo konstataciju da mi vršimo opstrukciju ovog parlamenta. Mi smo ove amandmane podneli kada nismo znali ni planirali da ćete da radite bez prestanka dvadesetak ili već ne znam koliko će biti sati dok se ovo ne završi.
Mi smo amandmane podneli zato što nam je namera bila da vam pomognemo da ovaj zakon uredite, a to što branimo amandmane je zbog toga što Vlada Srbije nije našla za shodno da prihvati amandmane SRS-a, što ministar više nije ovde nego što jeste, da bi eventualno mogla na licu mesta da prihvati neki amandman.
Samo želimo da vas ubedimo, i ako ne može jedan od kolega, onda se mi ostali potrudimo da mu pomognemo, pa možda ipak za neki amandman i da vas ubedimo da ga prihvatite.
Dame i gospodo, trebalo bi da budete svesni da je zakon o kojem noćas raspravljamo najvažniji zakon. To je sistemski zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja i svaki narodni poslanik koji olako shvata ovaj zakon je neodgovoran i ne radi svoj posao onako kako se od njega očekuje. Mi to svakako nismo i mi zato na ovaj način pristupamo ovom poslu.
Što se tiče amandmana na član 20, a on glasi: "U članu 72. stav 1. tačka 2) se briše", SRS je principijelno protiv završnih maturskih ispita. To smo govorili i kada smo predlagali u članu 4. stav 1. brisanje tačke 5). Naravno, Vlada nije prihvatila naš amandman sa obrazloženjem da nije u skladu sa koncepcijom zakona. Mi smo amandman podneli zato što jeste u skladu sa koncepcijom programa SRS.
Mi mislimo da je postojanje završnih i maturskih ispita nepotrebno, a samim tim i donošenje programa završnih maturskih ispita, kako predviđa član 72. u stavu 1. tački 2). Mi mislimo da redovno školovanje pokazuje pravi uspeh učenika i da niko nema prava da za jedan dan kontroliše sve ono što se učilo tokom školovanja ili da, eventualno, zbog nekog nesnalaženja u danu polaganja maturskog ispita, neko poništi sve ono što je učenik u toku školovanja naučio i što je odgovarajućom ocenom ocenjeno.
Nismo uspeli da ubedimo ministra kada smo govorili o članu 4. ovog zakona i amandmanu na član 4, vidim da to ni sada nećemo uspeti, ali apelujem na kolege narodne poslanike da ipak razmisle o ovom amandmanu. Verujte da bi prihvatanje ovog amandmana obradovalo svu školsku decu i sve njihove roditelje, a takođe vam tvrdim da je ovo stav većine prosvetnih radnika u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona prepun je dokaza da nema neke značajne razlike između vlada bivšeg i sadašnjeg režima.
U članu 31, na koji je SRS podnela amandman, a odnosi se na član 93. osnovnog zakona, saveti i centri samo su jezički promenjeni u savete i zavode. Nikakve bitne razlike nema. Našim amandmanom smo predvideli da se zavodi menjaju u komisije, što nije samo jezička promena nego i suštinska, jer pedviđamo da komisije budu formirane u okviru Ministarstva. To je principijelan stav SRS. Svakako predstavlja racionalizaciju i ekonomičnost u primeni zakona.
U novom stavu člana 93. predvideli ste da inicijativu sa predlogom ogleda, po pribavljenom mišljenju zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, razmatra minitar i po prihvatanju inicijative odlučuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda. Za inicijativu koja uključuje značajne novine ministar pribavlja mišljenje saveta.
SRS smatra da ovde nije potrebno ovakvo mišljenje i da komisija u okviru Ministarstva može da obavlja ovaj posao. Ali, ovde se javlja drugi problem. Dame i gospodo, Vlada vređa dostojanstvo Narodne skupštine. U skoro svim obrazloženjima, tamo gde Vlada odbija amandmane, stoji identičan tekst; kaže se - amandman se ne prihvata jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona.
Vlada ne može na takav ponižavajući način da obrazlaže svoj stav Narodnoj skupštini. Vlada mora argumentima da ubedi narodne poslanike, da se narodnim poslanicima obraća sa uvažavanjem i da ne vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Govorili smo noćas mnogo o tome, da narodni poslanici međusobno moraju da se uvažavaju i da moraju da uvažavaju dostojanstvo Narodne skupštine, i to je ispravno, u skladu sa Poslovnikom, i u skladu sa stavovima poslaničke grupe SRS.
Ali, upravo iz tih razloga insistiramo da se i Vlada Srbije sa uvažavanjem odnosi prema Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima, bez obzira iz koje su poslaničke grupe.
Jer oni moraju da imaju apsolutno isti status, a to što se Vladi ne dopadaju narodni poslanici koji pišu amandmane na Vladine predloge, to je Vladin problem.
Narodna skupština probleme Vlade, te vrste, rešava na drugi način. Obično se, kada je u pitanju SRS, podnosi zahtev da li Vlada ima poverenja ili ne, a bogami je očigledno da ova vlada tog poverenja nema.

 Dame i gospodo, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je sada na snazi i koji donet u vreme bivšeg režima, jeste katastrofalan zakon. Zakon o izmenama i dopunama ovog zakona, koji nam nudi sadašnji režim, loš je i nepotpun zakon.
Razumljivo je naravno da je teško ispraviti brljotine bivšeg ministra Gaše Kneževića i ispraviti one katastrofe koje je on uneo u sistem obrazovanja i vaspitanja, ali sadašnji ministar i sadašnja Vlada morali su malo više da se potrude. Dobar je pokušaj, gospođo ministre, nadam se da ćete i uspeti da to realizujete, što ćete primenom ovog zakona da iz škola proterate Soroša i sekte. To je ona katastrofa i to je ono zlo koje je u našim školama ostalo kao posledica vladanja vlasti bivšeg režima.
To je sigurno razlog koji je bio dodatna komplikacija vama prilikom pripreme ovog zakona, a drugi razlog zbog kojeg ovaj zakon nije dovoljno dobar leži u činjenici da je i ovaj zakon, kao i još neki zakoni koje smo ovde imali, koje nam je Vlada dala na razmatranje i usvajanje, posledica sukoba DOS-a, mislim na onaj kompletni DOS i ovaj izdvojeni DOS. To je ono što je loše.
Ova vlada mora konačno da izlazi ovde sa novim, potpuno novim rešenjima, sa rešenjima koja će biti zaista u interesu građana Srbije.
Sada se postavlja pitanje, šta se desilo sa DSS-om i sa tzv. principima DSS-a. Prošle godine u junu je donošen ovaj zakon, čije izmene se sada predlažu, i tog 17. juna kada je zakon usvajan, on ne bi bio donet i ne bi bio usvojen da DSS nije činila kvorum tadašnjem DOS-u. Takođe, jedan od poslanika DSS-a, kada se raspravljalo o ovom zakonu, mi koji smo u to vreme bili poslanici sećamo se sigurno, ta koleginica je rekla da je predlog zakona odličan, ne dobar nego odličan, ali da samo prema mišljenju DSS-a nije vreme za njegovu primenu, treba da se sačeka jedna školska godina da se pripreme neki tehničko-tehnološki uslovi da bi taj zakon mogao i da se primenjuje.
Pre neki dan, u jednoj TV emisiji "Narod pita", čini mi se da je bila ta emisija, gledala sam i slušala gospođu Čolić, i zaista sam bila blago šokirana činjenicom da gospođa Čolić nije bila u stanju da odgovori na mnoga pitanja, a vezano za sadržaj ovog zakona.
Mislim da to nije dobro, jer vi, gospođo Čolić, imenom i prezimenom, naravno i cela Vlada, odgovarate za primenu ovog zakona. Šta sam tada zapazila u tom vašem nastupu - pošto danas nismo bogzna šta čuli u vašem elaboratu o obrazloženju ovog zakona vi ste ovde pročitali nešto što već imamo u ovom tekstu, očekivala sam da ćemo čuti i nešto više, ali pretpostavljam da ćete u toku rasprave da se aktivno uključite u rad - vi ste tada rekli da mnoge važne stvari nisu regulisane zakonom, pa se "ostavlja na volju". Ovo je bila vaša rečenica, pošto tada niste odgovorili kome na volju, nadam se i očekujem da ćete danas odgovoriti kome se te važne stvari ostavljaju na volju, ako ih niste regulisali zakonom.
Govorili ste, takođe, o broju časova srpskog jezika i matematike i rekli da će se broj tih časova povećati. To svakako SRS podržava. Mislimo da je to sasvim u redu, ali ste rekli da i to nije regulisano zakonom, ali da, evo, građani Srbije mogu da veruju DSS na reč da će to tako biti.
Mi, koji ne verujemo na reč DSS, skeptični smo kada su u pitanju ovakve izjave. Niste imali ni pravi odgovor vezan za izbor direktora, ali o tome ću malo više govoriti kada budem šetala kroz odredbe ovog zakona, kada to dođe na red.
Interesantan je bio vaš komentar vezan za decu sa posebnim potrebama. Rekli ste – decu sa posebnim potrebama nećemo uključivati u škole, ukidamo Centar za decu sa posebnim potrebama, ali će država da vodi računa o njima. E, sad vas pitam da nam kažete – kako; nećete u škole, nećete u centar, na koji način? I, onda ste velikodušno rekli kako ćete vi, evo, jedan svoj radni dan, a to je 31. maj, posvetiti toj deci. Mi mislimo da toj deci treba posvetiti sve moguće dane, a ne samo jedan radni dan ministra.
O tome da li su u centru reforme nastavnici ili učenici i sami ste govorili u replikama povodom izjava nekih od narodnih poslanika, ali kada već govorite o nastavnicima koji su u centru reformi, bilo bi dobro da tim nastavnicima kažete i kada će ova vlada početi malo da se brine o njihovom ekonomskom statusu, s obzirom da vam se, pretpostavljam to znate, već pripremaju ozbiljne najave štrajkova, upravo zato što nastavnici kažu da ste izneverili njihova očekivanja i da nema ništa od povećanja plata.
Šta je bitno a što nije spomenuto u ovom zakonu; pogotovo sad u ovom periodu kada se vrše upisi učenika u srednje škole. Rešenje koje sada imamo je katastrofalno i to nije mišljenje samo poslanika SRS. Verujte da je to opšti stav građana Srbije. Vi nudite učeniku da navede prilikom upisa 20 škola, a u jednu od tih će biti upisano. Po čijoj volji, sam bog zna.
Moj bratanac sada završava osmogodišnju školu, odličan je učenik, mnoge nagrade na raznim takmičenjima je dobijao, i dete je jako zabrinuto šta će on – kaže – ako se ne upiše u gimnaziju. Kažem mu – u prijavi napiši 20 puta, tvoja želja je gimnazija, pa – gimnazija, gimnazija, gimnazija... pa valjda će jedno od tih 20 gimnazija da ti usliše.
Takođe mislimo da nije u redu da se nagrade sa gradskih i opštinskih takmičenja ne boduju prilikom upisa u školu. Vi ste, takođe, tada rekli da je vaš stav i stav stranke čiji ste vi ministar da to ne treba da bude bodovano.
Sada bih govorila o zakonu; SRS je podnela popriličan broj amandmana sa namerom da suštinski sredimo ovaj zakon, ne bi li bio još bolji i ne bi li zaista imao smisla, s obzirom na činjenicu koju sam rekla na početku i koju inače iznose poslanici SRS, da ne može biti lošiji zakon od onog čije se izmene sada traže ovim vašim predlogom.
Moj kolega je u svom uvodnom izlaganju rekao da mi podržavamo postojanje nacionalnog prosvetnog saveta, mada tu ima mnogo toga konkretno vezano za taj savet, što je, svakako, diskutabilno, od načina na koji se taj savet formira, odnosno od predlagača. Način, u suštini, jeste dobar, da Skupština bira taj savet, ali, po našem mišljenju, bilo bi logično da to bude na predlog nadležnog skupštinskog odbora. I ovde, opet, imamo ono što sam primetila da ste i vi, gospođo ministre, isticali, opet se vraćam na tu emisiju, ne znam, u savete koji su bili predviđeni ovim zakonom koji menjamo, da li se biraju istaknuti stručnjaci. Vi ste tada rekli ono sa čime se slažem – ko je taj ko će da kaže ko je istaknut stručnjak.
A, evo, imate i vi sad ovde, član 10. stav 5, savet može da obrazuje stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih istaknutih stručnjaka. Ako ste precrtali, onda dobro. Lepo. Jer, zaista, ko može da kaže da je neko istaknuti stručnjak a neko nije. Stručnjak jeste ili niste.
O sastavu ovog saveta govorićemo kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima, pošto je zaista premalo vremena da se ovoliki zakon pretrči za desetak minuta, ali je interesantno da vi ovde predviđate razne zavode, razne centre, npr. za strateški razvoj, program udžbenika, razvoj zaposlenih itd. Mi u SRS mislimo da je to sve potpuno nepotrebno.
To su neki zavodi, savetovi saveti, savetovih saveta saveti, zaista potpuno nepotrebno gomilanje administracije, uzimanje poslova ministarstvu, dupliranje i tripliranje poslova u odnosu na ministarstvo, u odnosu na nacionalni savet. Dakle, mi smo vam i amandmanima predložili da to brišemo, jer mislimo da je to suvišno.
Kada je reč o radu saveta i zavoda, u članu 25. u stavu 4. kažete – ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. ovog člana ne pripreme potreban materijal, savet, odnosno ministar, donosi akt iz svoje nadležnosti, bez stručne obrade zavoda. Iz ovoga sam shvatila da zavod nije ni potreban. Ako može ministar da donese bez stručne obrade zavoda, onda je opravdan naš stav da zavod ne treba ni da postoji.
Drugo pitanje, u pretposlednjem stavu ovog zakona kažete – ako savet u roku iz stava 3. i 6. ovog člana ne donese akt iz svoje nadležnosti, akt donosi ministar. Šta će se onda desiti zavodu koji ne donese taj akt nego, eto, natera ministra da mora jadan da radi. To bi trebalo da regulišete ovim zakonom.
S obzirom da ćemo, kao što rekoh, govoriti u pojedinostima, a i da se ne naljute moje kolege koje će da govore o ovom zakonu, reći ću još samo jednu rečenicu, a vezana je za nastavu građanskog vaspitanja i versku nastavu. Nije u redu ovo što ste predvideli da neko dete koje izabere jedan od ta dva predmeta više ne može to da menja, a reći ću vam i zašto to mislimo.
Imamo primer Osnovne škole "Majka Jugovića" iz Zemuna. Prošle školske godine nijedan učenik nije prihvatio da uči versku nastavu, pa su onda vrlo brzo, sama deca, zamislite, prvi razred osnovne škole, dolazila roditeljima i rekla - ono što se uči u građanskom vaspitanju je strašno, to više neću da učim i onda su se u toku školske godine preorijentisali i danas u toj školi nijedno dete ne sluša to građansko vaspitanje.
Možda i vi znate za ovaj ili ovakve primere, i da ste zato predvideli da to u toku školovanja ne sme da se menja, a mi mislimo da je neophodno da se i to izmeni i da nešto što je fakultativno zaista tako i bude. Evo, toliko, nažalost nemam vremena više, a imam mnogo šta da kažem.

Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku je rezultat ucene jedne od poslaničkih grupa koje čine većinu u Skupštini i posebno je iznenađenje da je gospodin ministar Stojković prihvatio da učestvuje u takvim ucenama, s obzirom da je u pitanju ozbiljan i odgovoran čovek. Gospodine ministre, videćete da vam se ova ucena neće isplatiti, zato što će se ova vlada i ova skupštinska većina ionako vrlo brzo rasturiti. Vi ste danas prihvatili ovu ucenu. Biće ucena i sutra i prekosutra i neko će jedanput, hteli ne hteli, morati da kaže - dosta, nećemo više, radićemo onako kako od nas građani Srbije očekuju.
Na ovom zakonu prekršen je i Poslovnik Narodne skupštine, i Ustav i sve međunarodne konvencije i deklaracije o ljudskim pravima. Poslovnik je najgrublje prekršen; juče smo dovoljno govorili o tome, a nisam čula da je neko primetio da su narodni poslanici o redosledu stavljanja na dnevni red ovog zakona saznali u nekom kasnom TV dnevniku od predsednika Skupštine koji se pojavio obučen u dres na nekom fudbalskom igralištu i na taj način obavestio narodne poslanike da će raspravljati o ovom zakonu.
Što se tiče odnosa ovog zakona prema međunarodnim propisima, rekla bih da je najsličniji međunarodnim propisima koje primenjuje Haški tribunal. Tamo ljudi sede u kazamatima više godina i nikom ne pada na pamet da vodi bilo kakav postupak protiv njih.
Tako je, evo, naš predsednik gospodin Vojislav Šešelj skoro 15 meseci u Hagu; tamo je otišao zato što su potpuno neosnovanu optužnicu protiv njega napisali predstavnici bivšeg režima ovde u Srbiji, a Karla del Ponte je samo to potpisala i nikom, naravno, ne pada na pamet i verovatno neće ni voditi nikakav postupak protiv Vojislava Šešelja, zato što oni koji su ga primili u Haškom tribunalu znaju da nije učinio nikakvo krivično delo za koje su pokušali da ga terete.
Gospodin Momčilo Krajišnik je četiri godine bio u Haškom tribunalu i nikom nije padalo na pamet da započne postupak protiv njega. Vi sada, dame i gospodo, i vi gospodine ministre, pokušavate da takvu klimu i takvu situaciju stvorite i u Srbiji.
Znači, po ovom vašem predlogu zakona moći ćete da pritvorite bilo koga zato što imate, naravno, neki određen razlog, ali ćete da mu stavite na teret neko krivično delo za koje treba po ovom zakonu da bude pritvoren. Taj neko će biti četiri godine u pritvoru. Sudije neće morati ništa da rade.
Biće dovoljno da se pojavljuju za te četiri godine političari i da kažu da je taj i taj ubio tog i tog, kao što se to i danas dešava, kao što i danas predstavnici političkih stranaka obaveštavaju javnost da je, ne znam, Zvezdan Jovanović ubio Zorana Đinđića, da je, ne znam, Rade Marković organizator zločina na Ibarskoj magistrali.
Naravno, ne mislim ni da to tako jeste, ni da nije, ali ne može o tome da se govori na taj način, ne poštujući prezumpciju nevinosti. Upravo da bismo vam tačno objasnili šta znači ta prezumpcija, stavili smo amandman, moj kolega Stevović je stavio amandman na član 1. i on će to svakako da vam objasni u obrazloženju svog amandmana.
Poslanička grupa SRS uložila je amandmane na sve suštinske članove ovog zakona. Mi smo ulagali amandmane na one članove koji treba da se menjaju, a te izmene se odnose samo na to da se umesto - SRJ, napiše - zajednica Srbija i Crna Gora; ili da se umesto - državni tužilac, napiše - javni tužilac. To nije sporno, a sve ostalo jeste sporno.
U članu 2. govorite - lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno na svom jeziku itd. o razlozima lišavanja slobode. Ja sam podnela amandman na ovaj član, pa neću sada da ga obrazlažem. Govoriću o tome kad budem govorila o amandmanu.
U članu 8. ovog predloga zakona imate jednu besmislicu, u tački 5) stoji - ako je zahtev za izuzeće podnesen (govori se o zahtevu za izuzeće sudija) protivno odredbi člana 42. stav 3, 5. i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka itd. Interesantno je ovo - očigledno upravljen na odugovlačenje postupka. Vi ovim zakonom, umesto da dajete neke čvrste pravne norme, otvarate mogućnost zloupotrebe od strane onoga ko primenjuje ovaj zakon.
Takođe, u ovoj istoj tački u poslednjoj rečenici se kaže da u donošenju tog rešenja (misli se na rešenje o izuzeću) od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži. Ovo je čudo neviđeno! Kadija te tuži, kadija ti sudi. Kako može neko da raspravlja o izuzeću koje se na njega odnosi?
U članu 9. predvideli ste kazne za svedoke, sa 10.000 ste povećali kazne na 100.000 dinara. To zaista nije upriličeno ekonomskoj snazi građana Srbije, bez obzira koliko je potrebno da neko svedoči; može da ima neke svoje razloge zbog kojih nije spreman da to učini, ili iz opravdanog razloga koji će neko protumačiti kao neopravdan, ali da plati kaznu od 100.000 dinara je neprimereno.
U članu 14. stav 1. tačka 1) kažete - pritvor će se odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od 40 godina, a vi u izmenama dodajete - ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela.
Ovo je potpuno nepotrebno, jer te posebno teške okolnosti su već sastavni deo bića krivičnog dela. Nema potrebe da se i u ovom zakonu na taj način o tome govori.
Suština ovog zakona je produženje pritvora sa dve na četiri godine, pa onda još ona jedna godina, pa ona jedna godina puta dva, juče smo to učili od predstavnika SRS, da je to ukupno 7,5 godina pritvora do donošenja odluke. O ovoj odredbi je kolega Stevović vrlo iscrpno govorio, a ona najviše podseća na odredbe Haškog tribunala.
Bilo bi bolje, gospodine ministre, da ste ovaj zakon menjali u smislu da obezbedite efikasnije vođenje krivičnog postupka, bez obzira na činjenicu kakvo je stanje u pravosuđu. Vi ste ministar koji je prihvatio obavezu da stanje u pravosuđu uredi i to morate da radite na drugi način, a ne na način da ovoliko dugo držite ljude u pritvoru; ne mislim vi lično, naravno, nego na osnovu predloga zakona koji ste vi dali.
U članu 23. govorite o obaveznom braniocu. Opet me ovo asocira na onog nesrećnog Lazarevića koji je pokušao na silu da se nametne kao advokat prof. Šešelju. Naravno, svi znate, cela srpska i evropska javnost, kako je prošao.
U poslednjem stavu ovog člana novina koju ste predvideli glasi - ako je postavljen zahtev istražni sudija će doneti odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled. Tu odluku i zapisnik o saslušanju lekara istražni sudija će priložiti istražnim spisima. Ovo je potpuno besmisleno. Ovde lekar nije u ulozi veštaka. Valjda po svim međunarodnim konvencijama lice koje je u pritvoru ima pravo na ličnog lekara. Ovde nigde ne govorite ni o nalazu lekara, nego nešto što nema mesta u ovoj odredbi.
U članu 41. koji govori o članu 449. osnovnog zakona inače je bilo predviđeno nešto što je neprimereno i našem pravnom sistemu i krivičnom zakonodavstvu, odnosno, potpuno je u suprotnosti sa opštim načelima krivičnog postupka, a to je pogodba. U stavu 1. ovog člana stajalo je - za krivična dela za koja se može izreći novčana kazna kao glavna kazna sudija može, na predlog državnog (sada javnog) tužioca, doneti rešenje o kažnjavanju i bez održavanja glavnog pretresa. Vi ste ovde dodali da se to odnosi - ili na kaznu zatvora do tri godine.
Mi iz SRS mislimo da nikakve pogodbe ne mogu da budu predmet krivičnog zakonodavstva, već naprotiv, da se krivični zakon primenjuje u skladu sa učinjenim krivičnim delom i u skladu sa okolnostima koje utvrdi sud u sudskom postupku.
Iz svega ovoga što ste predvideli u ovom zakonu, gospodo iz DSS, nikada više ne smete da kažete da ste legalisti i da vam je stalo do pravnog poretka, do pravne sigurnosti građana.
Jer ste pokazali, ako su to bili vaši principi, bar deklarativno, da ste se odrekli tih principa zarad malo vlasti, a kako su počeli da vas ucenjuju izgleda da nećemo morati tražiti zahtev za razrešenje Vlade, sami ćete da odete.

U članu 5. Zakonika o krivičnom postupku u stavu 1. kaže - lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno, na svom jeziku ili na jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode i istovremeno upoznato da nije dužno ništa da izjavi, da ima pravo da uzme branioca koga sam izabere i zahteva da se o lišenju slobode obaveste njegovi najbliži. Vi ste u predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika u članu 2. samo razradili ovaj postojeći stav 1. člana 5. Krivičnog zakonika i dodali ste neke nove predloge.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS predviđa da se u članu 2. stav 1. reči "o svemu što mu se stavlja na teret" zamene rečima "o svim optužbama protiv njega".
Prvi stav kaže - lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno, na svom jeziku ili jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode i o svemu što mu se stavlja na teret, kao i o svojim pravima. "O svemu što mu se stavlja na teret" je neprimerena konstrukcija za ovaj član zakona, jer se zaista postavlja pitanje šta se to nekom stavlja na teret. Može da mu se stavi na teret visok krvni pritisak, višak kilograma, glasno govorenje, to je zaista suviše širok pojam i nema baš neke veze sa ovim što je predmet ovog zakona.
Iz tog razloga je amandmanom predloženo da se umesto ovih reči stavi - "o svim optužbama protiv njega". E, to je onda ono što se konkretno odnosi na lice lišeno slobode, po odredbama ovog krivičnog zakonika.
Ovo što ste vi kao stav razradili u devet tačaka, takođe u tački 5) amandmanom se predlaže brisanje prve dve reči - "da zahteva", a odnosi se na to da se o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lišenja slobode bez odlaganja obaveste lica po njegovom izboru, diplomatsko-konzularni predstavnik itd. Smatramo da nema potrebe da ovde stoji da on zahteva. nego da to jednostavno mora da se uradi.
U tački 9) takođe stoji da lice lišeno slobode zahteva naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. E, ovo je zaista besmisleno, na ovaj način formulisano. Amandmanom je intervenisano da se brišu reči - da zahteva, i da se kaže - da lica imaju pravo na naknadu štete zbog lišenja slobode. Možda je suština ista, ali zaista formalno ne stoji i nije u redu.
Zamislite koliko je besmisleno kada se neko lice lišava slobode i kada mu se nabraja koja su sve njegova prava, i onda mu se kaže - znate, možda smo mi i pogrešili, možda će se ustanoviti da ste vi neosnovano lišeni slobode, pa samo da znate, moći ćete jednog dana da zahtevate naknadu štete.
Nema potrebe da se to ovako formuliše. Svako zna, a ovih dana imamo i aktuelne primere iz prakse, kako su postupala lica koja su neosnovano lišena slobode u akciji "Sablja", pa su već donete neke sudske presude da se tim licima isplati određena odgovarajuća naknada štete. Kako pišu novine, pretpostavljam da ministar zna, još je oko 6.000 predmeta u toku i verovatno će sva ta lica da dobiju naknadu štete. To su mogli da ostvare i ako im nije bilo na ovaj način predviđeno zakonom.
Ne postoji nijedan razlog, gospodine ministre, da ne prihvatite ovaj amandman, s obzirom da se amandmanom ne dira u suštinu izmena zakona koje ste nam vi predložili, već se samo preciziraju prava lica lišenog slobode.

Pošto moje kolege nisu uspele da ubede ministra da u ime Vlade prihvati amandman na član 8. ovog zakona, iako su zaista vrlo iscrpno obrazložili razloge zbog kojih je kolega Miljko Četrović podneo amandman na član 8. zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, pokušaću da budem ubedljivija.
Zaista je besmisleno ovo što ste menjali u članu 43. u tački 5), gde stoji: "Ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbi člana 42. st. 3, 5. i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba. Rešenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - veće". U prethodnom tekstu je stajalo: "a na glavnom pretresu" i ne vidim zbog čega se ovo menjalo; mada je nastavak još besmisleniji: "U donošenju tog rešenja na glavnom pretresu", odnosno sada - "od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži".
Ova odredba otvara velike mogućnosti zloupotrebe i instrumentalizacije sudova u političke svrhe. Mi dobro znamo, mi srpski radikali smo na sopstvenoj koži osetili kako izgleda instrumentalizacija sudova u političke svrhe. Upravo iz tog razloga, zbog one narodne "koga su zmije ujedale i guštera se plaši", predlažemo da, ukoliko ministar neće, kolege narodni poslanici obrate pažnju na ovo što govorimo i da prihvate ovaj amandman, jer on zaista ima smisla. Ne dao vam bog da vi na sopstvenoj koži od sudova doživite ono što je SRS, počev od predsednika stranke pa dalje, doživljavala od sudova i sudija, naravno pojedinih, ne mislim na sve sudije.
Konkretno, kolega Krasić je spominjao da ima dosta slučajeva u praksi i da mogu kolege advokati u ovoj sali i izvan sale da kažu koliko puta su predlagali izuzeće nekog sudije, pa su ti zahtevi bili odbijani, a kasnije se ispostavilo da je osnovni razlog zahteva za izuzeće bio nepristrasnost sudija.
Mi u SRS smo imali konkretne primere. Tražili smo izuzeće, recimo, sudije Danka Lauševića u Petom opštinskom sudu. Čak smo tražili, odnosno inicirali razrešenje tog sudije. To je bilo pre dve godine. Ni oni pre vas, ni vi sada, niko se ne oglašava, a presuda koju je gospodin Danko Laušević doneo je, naravno, poništena. To je bila čisto politička presuda.
Tražili smo izuzeće sudije Ljiljane Mihajlović, sudije Četvrtog opštinskog suda. Tadašnji predsednik Četvrtog opštinskog suda Đorđe Mirković je odbio taj naš zahtev, naravno, nije uvažio obrazloženje koje smo vrlo osnovano dali u tom zahtevu i kazali smo da je sudija Ljiljana Mihajlović, nažalost, politički instrumentalizovan sudija.
Znali smo i rekli smo to da je prvostepenu presudu pisala u kabinetu tadašnjeg ministra Batića sa njim skupa, ali naravno, sve to nije doprlo do svesti i savesti gospodina Mirkovića i zato on danas nije predsednik Četvrtog opštinskog suda. Zato se protiv njega vode odgovarajući postupci, ali gospođa Ljiljana Mihajlović je postupala u tom predmetu, pa je donela jednu presudu, pa je donela drugu presudu, pa je sada po reviziji Vrhovnog suda Srbije sve to vraćeno na početak. Zahtev za reviziju je prihvaćen, ovo što sam sada govorila odnosilo se na parnicu, ali postupak je isti i odnosilo se na presudu, vezano za iseljenje SRS iz zgrade Magistrata, koji je, ispostavilo se, bio potpuno neosnovan. Da je sudija Đorđe Mirković prihvatio naš predlog za izuzeće sudije Ljiljane Mihajlović, onda se takve stvari ne bi dešavale.
Zato bi bilo dobro da se ovaj amandman prihvati, da ne prođete kroz loša iskustva kroz koja smo mi prošli, da ne dozvolite sudijama i predsednicima sudova da zloupotrebljavaju propise, da ne dozvolite našim kolegama, eventualno, funkcionerima vladajuće stranke, govorim o vama sada, o nekima koji su bili pre vas ili će doći posle vas, a oni koji će doći posle vas naravno neće zloupotrebljavati ni sudove ni funkcije. Zato vas molim, gospodine ministre, razmislite ako ne vi, onda kolege poslanici, prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS, iz naše poslaničke grupe, juče smo bili vrlo iznenađeni komentarima nekih naših kolega koji su pokušali da omalovaže naš veoma ozbiljan rad i pokušaj da popravimo vladine predloge zakona.
Komentari da mi pišemo amandmane radi amandmana, da podnosimo amandmane sa istim obrazloženjem, jednostavno su besmisleni i mi moramo – da bi ubedili poslaničku većinu da amandmani imaju smisla, da su naši amandmani krajnje dobronamerni, da samo želimo da skrenemo pažnju Vladi Srbije, kao predlagaču ovih zakona, da svoje predloge mora da upodobi postojećim zakonskim propisima i Ustavu Srbije – višestruko da obrazlažemo naše amandmane, ubeđeni da ćemo na taj način da objasnimo na pravi način naše namere i da vam predočimo ono što SRS, odnosno naša poslanička grupa, ima nameru ovde da radi.
Narodni poslanik ima pravo ali i obavezu da radi upravo ono što rade poslanici SRS. Mi smo opoziciona poslanička grupa i naša obaveza jeste, i tu obavezu ćemo poštovati, da podnosimo amandmane, da pokušamo da uredimo predloge Vlade, ili eventualno skupštinske većine, i mi ćemo to i dalje raditi, dopalo se to nekome ili ne.
Juče je ovde rečeno kako mi, obrazlažući naše amandmane, pravimo nekakav trošak Narodnoj skupštini i Republici Srbiji.
A vi, dame i gospodo, ovde sami iznesete da ste potrošili jednu i po milijardu evra i nikom ništa. To nije nikakav trošak za državu, a trošak je što narodni poslanik radi ono što mu je ustavna, zakonska i poslovnička obaveza.
Takođe je rečeno i da narodni poslanici SRS ovu govornicu koriste da promovišu našeg predsedničkog kandidata. Moguće je da neko od nas zaista i pretera, ali mi bar nemamo dilemu, svih 400.000 srpskih radikala zna da podržava Tomislava Nikolića. Kolega koji je imao primedbu na takav naš rad juče, sigurno ima lični problem, jer je on do juče mislio da treba da podrži kandidata vladajuće koalicije, sa kojim čini Vladu, a evo danas ili sutra će mu se pojaviti kandidat krune, pa onda zaista ima problem - za koga da se opredeli.
Vezano za amandman na član 8. povodom koga sam se i javila, upravo obrazloženje ovog člana govori u prilog tvrdnji da poslanici SRS ozbiljno i savesno rade svoj posao i da nismo ovde da bismo samo podnosili amandmane, da se neke naše kolege iz vladajuće većine nerviraju, juče je to bilo očigledno, i meni je zaista žao. Bilo bi dobro da onaj ko ne može da izdrži da gleda poslanike srpskih radikala za ovom govornicom, a misli da ovde treba da sedi, i neka sedi, nemamo ništa protiv, neka popije jedan mali dijazepamčić, dva miligrama, smiriće se.
U amandmanu na član 8. mi smo sledili našu ideju da privredne registre treba i dalje da vode privredni sudovi, a ne da se formiraju nekakve nove agencije, s obzirom da smo mi principijelno protiv formiranja agencija, a ako srpski radikali jedanput kažu da su principijelno protiv nečega, onda su to stalno, a ne kao neki koji pre dva dana kažu da ukidaju agencije, a danas nam predlažu da nove agencije ovde treba da formiramo.
Namera ovog amandmana jeste bila da se uredi način vođenja privrednih registara. Zato smo i predložili da uslove i način kojim se obezbeđuju tehničko-tehnološko jedinstvo i posebno funkcionisanje sistema vođenja registra uređuje ministar pravde. Znači, očigledno je da SRS misli da ovu oblast treba urediti. Mi smo rekli na koji način, dakle kroz privredne sudove, ali svakako mislimo da treba da prepustimo ministru pravde da uredi i omogući tehničko-tehnološke uslove za vođenje jedinstvenog registra privrednih subjekata.
Zato vam predlažem da ovaj amandman usvojite. Budite sigurni - poboljšaće kvalitet zakona.

U članu 9. stav 1. zakona o registraciji privrednih subjekata, Vlada kao predlagač ovog zakona kaže: "Registratora imenuje Upravi odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije".
Pitam predstavnika Vlade da li su zaboravili ili slučajno ili namerno nisu napisali koje uslove mora da ispunjava lice koje će upravni odbor agencije imenovati za registratora. Da li ovo lice, nigde ne vidim u ovom predlogu zakona, koje će biti registrator, treba da bude poslovno sposobno, da li treba da ima završenu bar osnovnu školu ili je dovoljno da bude član ili aktivista neke od političkih stranaka na vlasti ili možda neko od članova porodice nekih iz vlasti.
Pošto imamo takva iskustva sa agencijama, naša sumnja je svakako potpuno opravdana i osnovana. Zato je kolega Braislav Blažić predložio da se menja član 9. Predloga ovog zakona i rekao da registarskog sudiju određuje predsednik suda na period od četiri godine, s tim što isto lice može biti ponovo određeno za registarskog sudiju.
Ovo rešenje je logičan sled naših prethodnih amandmana i naše osnovne teze o vođenju registara privrednih subjekata kod trgovinskih sudova, onako kako je to i do sada u Srbiji bilo, onako kako je to propisano i regulisano u savremenim i modernim državama, Francuskoj, Nemačkoj i Austriji. U mnogo toga se ugledate na ove države, pa ne vidim zašto se niste ugledali tamo gde je zaista bilo mesta da se ugledate na pravna rešenja ovog problema.
Kolege koje su komentarisale ovaj amandman kažu da smo prepisali ovaj period od četiri godini na koji se određuje registarski sudija i kažu da to nije u skladu sa zakonom koji reguliše nadležnost predsednika sudova.
A ko je ovde od srpskih radikala uopšte rekao da imamo pozitivno mišljenje o Zakonu o sudovima. Naravno, ni Zakon o sudovima vam nije dobar, ali o tome ćemo kada bude na dnevom redu taj zakon. Sada govorimo o rešavanju ovog problema koji ste stavili pred narodne poslanike.
Niko od narodnih poslanika iz SRS nije rekao da se sudije trgovinskih sudova žale zato što im se smanjuje obim poslova.
Mi, dame i gospodo, ozbiljno govorimo o ovom zakonu i ozbiljno obrazlažemo svoje amandmane. Mi smo iznosili i naš stav i stav sudija trgovinskih sudova da Vlada Republike Srbije, a očigledo i vladajuća većina u ovoj skupštini, nemaju poverenja u naše sudove.
Poslanici SRS, za razliku od vas, nemaju poverenja u ovu agenciju koju vi planirate da osnujete, iz jednog prostog razloga što upravni odbor, nadzorni odbor i direktora ove agencije imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije.
Naše poverenje je u svakom slučaju veće u sudsku granu vlasti, nego u izvršnu granu vlasti.
Naravno, niko od nas nije rekao ono što nam je takođe ovde prebačeno da su sudovi efikasni, da u sudovima nema nikakvih problema. Naprotiv, svesni smo i otvoreno i javno dugo već govorimo o tome da treba mnogo toga u sudovima da se promeni i, naravno, mi smo spremni i znamo konkretne načine kako bismo i šta bismo promenili u sudovima da bi sudovi postali efikasni i nezavisni.
Kada je u pitanju vođenje registra privrednih subjekata svakako je dovoljno da se postojeći trgovinski sudovi opreme tehničko-tehnološki, da ono što hoćete da uložite u Agenciju, onu 1,5 milijardu dolara koju ste već verovatno potrošili, pa sada morate navrat-nanos da donesete ovaj zakon.
Ta sredstva je trebalo da uložite u trgovinske sudove, pa ne samo da bi bila bolja i efikasnija evidencija i vođenje registra privrednih subjekata, nego bi sve ono što je u nadležnosti trgovinskih sudova bilo mnogo bolje i efikasnije rađeno, jer Vlada Republike Srbije kao izvršna vlast i Narodna skupština svakako treba da vode računa o materijalnom statusu i položaju sudija, a prepustimo sudijama da rade po zakonu i samostalno.
Ako imamo primedbi konkretno na nekog sudiju, naravno, onda treba da se uradi ono što je po zakonu predviđeno za takvog sudiju.

Dame i gospodo, mi srpski radikali smo navikli još od bivšeg režima da nam ministri ovde drže predavanja, da nam drže političke časove i vidite posledica toga je da je nas od 23 sada ovde 82, a da te vlade i tih ministara više nema tamo gde su bili.
Gospodin Bubalo, ministar čije Ministarstvo nema nikakvih nadležnosti vezano za zakon koji nam je Vlada uputila na razmatranje i odlučivanje, osim što je očigledno nadležan za trošenje tih sponzorisanih sredstava koja su dobijena na ime osnivanja ove agencije, mnogo je sebi ovde dozvolio. Gospodine ministre, sa kojim pravom vi kažete da narodni poslanici kradu vama vreme? Ako mislite da vam krademo vreme, gospodine ministre, izvolite, vrata su ovde i ne morate ovde da sedite, što se nas tiče.
Isto tako, gospodine ministre, možete po uzoru na Dragana Maršićanina da podnesete ostavku. Ništa Srbiji neće biti teže, ni bolje sa vama, ni bez vas, isto kao što privreda Srbije i sa Draganom Maršićaninom, kao i sada bez Dragana Maršićanina, ne radi, isto kao što se privatizacija sa Draganom Maršićaninom i danas bez Dragana Maršićanina odvija po onom prethodnom zakonu, odnosno zakonu koji je još uvek na snazi, jer niste imali volju i želju, a ni potrebu verovatno da ga promenite.
Prema tome, gospodine ministre, narodni poslanici su ovde zbog naroda. Mi ovde govorimo zbog naroda. Mi zbog naroda koji nas je birao pokušavamo da Vladu Srbije okrenemo na pravi put. Očigledno je da od tog posla nema ništa. Zato ćemo, izgleda, morati da radimo nešto drugo.
Izgleda da ćemo morati da pokažemo Vladi Srbije put kako treba da odu, odnosno nećemo čekati da podnesete ostavke. Moraćete ovde svi vi i sve vaše kolege da odgovorite šta ste uradili, evo bliži vam se 100 dana. Čekali ste, pričali ste da vam treba 100 dana. Šta uradiste za tih 100 dana osim što uzeste te donacije sa kojima se ovde hvalite?
Mi, gospodine ministre i dame i gospodo, srpski radikali, nismo ovde da pomažemo Vladi Srbije i nećemo da pomažemo Vladi Srbije. Mi smo ovde da kritikujemo Vladu Srbije i da tražimo da Vlada Srbije ode ako ne radi nešto dobro za građane Srbije.
Vlada Vojislava Koštunice još ništa nije uradila od čega građani Srbije imaju bilo kakve koristi. Ovaj zakon, koji je danas i ovih dana na dnevnom redu, bolje bi bilo da reguliše način i stvori uslove da građani, koji hoće da otvaraju mala i srednja preduzeća, dobijaju povoljne kredite od države da bi zaista mogli da registruju svoja mala i srednja preduzeća.
Verujte, njima je potpuno svejedno da li će se registrovati u ovoj vašoj agenciji ili kod privrednog, odnosno trgovinskog suda, kao što su i do sada radili. To nije vaš problem. Vaš problem je onih 1,5 miliona evra i to je očigledno manir rada ove vlade, kao i one vlade bivšeg režima.
Ovde su kolege govorile o nekakvom višku sredstava. Kažu da se početna sredstva za osnivanje ovih agencija ostvaruju iz donacija. Ostala sredstva, naravno, biće iz budžeta. Onda nam ovde jedan kolega ispriča bajku da će višak sredstava da se vrati u budžet. Kada je to bilo i kada će to biti, a pogotovo u Vladi Vojislava Koštunice.
Što se tiče amandmana na član 10, naš kolega Božidar Koprivica je podneo ovaj amandman da bi sledio ideju SRS o vođenju registra privrednih subjekata kod trgovinskih sudova i zato je predložio, između ostalog, dodavanje stava 2, koji traži da ministar pravde donosi bliža uputstva o vođenju registra, da propisuje formu i sadržinu obrazaca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta.
Ovo za kolege koje su iznosile mišljenje da mi srpski radikali ne znamo šta je kompjuter, ni šta je Internet. Vidite znamo, ali za razliku od vas mi znamo da pričamo i za razliku od onog koji je stavio ovu primedbu ne okrećemo tri rečenice 20 minuta, već svako od nas ima novu priču, novi argument, da vas ubedi da su naši amandmani ustavni, zakoniti, da naši amandmani znače uštedu, bolju organizaciju i pomoć građanima Srbije, pomoć onima koji hoće da registruju svoja privredna preduzeća. Za razliku od vas koji, kao što rekoh, ništa još niste uradili da pomognete građanima Srbije.
Naravno, građani Srbije to znaju i reći će šta misle o vašoj vladi 13. juna – realno.

U vreme kada su narodni poslanici od Vlade dobili ova dva predloga zakona o registraciji privrednih subjekata i agenciji za privredne registre, Vlada nam je napisala da će u ime Vlade ove zakone predstavljati ministar za privredu Dragan Maršićanin.
U međuvremenu, gospodin Dragan Maršićanin, bežeći od odgovornosti, podneo je ostavku na funkciju ministra, a bežao je od odgovornosti zato što je građanima Srbije obećao reviziju 82 privatizacije, pa s obzirom da to u Vladi nije moguće, pošto u Vladi žari i pali grupacija koalicionih predstavnika, koji su u vezi sa finansijsko-mafijaškim lobijem, i oni koče u tom delu kontrolu tih urađenih privatizacija, ali se nadam da će to biti još vrlo kratko vreme. Očekujem da će ta grupacija ispuniti javno dato obećanje i da će, ako bog da i volja građana bude takva, već 14. juna napustiti Vladu.
Danas u Vladi imamo najvažnije ministarstvo bez ministra, a to je Minsitarstvo za privredu, a privreda u Srbiji svi znaju da ne radi, ništa u Srbiji ne funkcioniše, privatizacija se i dalje odvija po Zakonu o privatizaciji, kao u vreme DOS-a, zato što skupštinska većina nije imala ni volju ni želju da raspravlja po hitnom postupku o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji, koju je Skupštini podnela poslanička grupa SRS.
Sve ovo u Vladi se dešava uz saglasnost Vojislava Koštunice, koji i na ovaj način pokazuje kakav je njegov odnos prema ekonomskom i socijalnom stanju u Srbiji, a i jedno i drugo je katastrofalno, i to građani Srbije na svojoj koži svakodnevno osećaju.
Pogotovo ovih dana kada ponovo poskupljuje gorivo, kada dobijaju poreska rešenja dva i po puta većih iznosa, čak i u onim nekim udžericama, nasleđenim kućama starim sto i više godina, ali se nalaze u nekoj ekstrazoni, kako je Vlada procenila.
Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata nikako ne bi trebalo usvojiti u ovom tekstu u Narodnoj skupštini, i nama pravnicima je vrlo teško govoriti o ovom zakonu, zato što je svaki član ovog zakona u suprotnosti sa po nekim od postojećih zakona, bilo da je u pitanju Zakon o preduzećima ili Zakon o sudovima, Zakon o opštem upravnom postupku, jedan član je čak i suprotan Ustavu.
Kada se ovaj zakon nađe pred Ustavnim sudom, Ustavni sud će morati doneti odluku ne da ovaj ili onaj član, već da ceo zakon nije u skladu sa zakonom ili Ustavom. U tom smislu je poslanička grupa SRS uložila određen broj amandmana, sa namerom da ovaj tekst kakav je Vlada dala Narodnoj skupštini uredi da bar bude u skladu sa postojećim pozitivno-pravnim propisima.
Šta je suština donošenja ovih vaših zakona, predloga Vlade, a vi ćete svakako u skupštinskoj većini da usvojite ove zakone? Suština je da vi opet hoćete na mala vrata da uvedete agencije. Prošle nedelje jedan kolega, poslanik DSS-a, kaže, pohvali se ovde da je Vlada Srbije uredbom ukinula devet agencija, i onda kaže - to je naš principijelni program, i kaže još taj kolega - ukidamo agencije kao paraorganizacije, a razlog je nepotrebni troškovi, između ostalih razloga.
To reče kolega iz DSS-a prošle nedelje, a danas već ovde treba da se izjašnjavamo o zakonu o agenciji za privredne registre. Tako, dame i gospodo, drže reč članovi stranke Vojislava Koštunice.
Umesto ministra Maršićanina, koji je trebalo da je nekim slučajem i danas ministar, koji je trebalo ovde da predstavlja zakon pred narodnim poslanicima, Vlada je ovde poslala ministra koji je u četvrtak za ovom govornicom vežbao čitanje, a njegovo ministarstvo nema apsolutno nikakve veze sa predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu.
Šta nam gospodin ministar pročita. Kaže - razlozi zašto bi trebalo doneti ove zakone, jedan od razloga, zato što jedan sudija ima jedno mišljenje, a drugi sudija ima drugo mišljenje po istom pravnom pitanju. Ovo, gospodine ministre, nije argument.
Ovde se ne radi o tome da li je zakonski nešto dobro regulisano, nego vi procenjujete da li su sudije ovakve ili onakve, da li je jedan sudija ovakav ili onakav. Sudije imaju sudsku praksu, poštuju sudsku praksu, sudije u Srbiji su uglavnom časni i potešni ljudi, a vi ne možete da zakon donosite zato što je sudija Goran Kljajević izvršio ne znam koliko puta preregistraciju "Elektrotehne", zato što je protivzakonito upisao ovlašćeno lice u registraciji "Mercedes-Benca" i tako dalje.
Vi morate, Vlada mora, ministar pravde mora, nadležni odbori moraju da raščiste sa Goranom Kljajevićem, a ne da zbog toga što vi i dalje držite Gorana Kljajevića kao predsednika Privrednog suda mi treba da donosimo nove zakone.
Dalje, gospodine ministre, rekli ste da Vlada ima obavezu da omogući brz upis privrednih subjekata. Gospodine ministre, Vlada prevashodno ima obavezu da omogući građanima Srbije da imaju šta da jedu, a to ova vlada, nažalost ovog naroda, još uvek nije omogućila i očigledno nema ni nameru.
Dalje ste rekli da ovaj registar omogućava javnost prezentacijom na internet stranici agencije. Sve je ovo lepo, ali postoje dva problema. Prvi problem je što je ovo neustavno, s obzirom da na osnovu Ustava ovi podaci moraju biti objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije". Drugi problem je što, gospodine ministre, vi ste ministar u Vladi čiji mnogi građani, nažalost mnoge porodice, nemaju ni veš mašinu, a kamoli kompjuter i priključenje na Internet.
Jedan vaš kolega iz ove skupštinske većine je pokušao da na poprilično drzak način i sa omalovažavanjem kaže da možda poslanici koji ovo govore ne znaju ni da koriste Internet. To je njegovo mišljenje i nemam nameru da to komentarišem, ali komentarišem činjenicu da Vlada mora biti svesna u kakvoj državi živi, Vlada mora znati da je socijalno stanje njenih građana ispod nivoa dostojnog čoveka i da su to prevashodne brige i prevashodni problemi koje Vlada Srbije mora da reši.
Gospodine ministre, to je trebalo da kažete, to je trebalo Vlada da napiše. Jedni i osnovni razlog za donošenje ovih zakona, kažete, što imate obećanu donaciju od 1,4 miliona evra za formiranje registra. To je suština zašto mi treba da donesemo ove zakone, da vi gospodo iz Vlade i vi gospodo iz određenih struktura vladajuće koalicije potrošite 1,4 miliona evra, da formirate taj registar koji će koštati verovatno manje od tih 1,4 miliona evra.
A koga ćete upisivati i šta ćete upisivati? To što građani neće moći da se upišu u ovaj registar zato što neće moći da osnivaju mala i srednja preduzeća, zato što Vlada ne omogućava kredite za formiranjem malih i srednjih preduzeća, to ostavljate nekom drugom. Važno da ćete potrošiti 1,4 miliona evra.

Očigledno je da na ovaj način utvrđen kvorum ne odgovara stanju u sali i predlažem da se kvorum utvrdi prozivanjem narodnih poslanika.

 Dame i gospodo, ni predstavnik Vlade Srbije, ni kolege narodni poslanici koji podržavaju Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata nisu nas ubedili da postoje valjani razlozi da se poslovi registracije privrednih subjekata iz trgovinskih sudova prenesu na agenciju za registraciju privrednih subjekata.
Razlozi koje smo ovde čuli u korist ovog predloga zakona o registraciji privrednih subjekata nisu zaista argumentovani. Ti razlozi govore uglavnom o nepoverenju kolega koji su govorili o ovom predlogu, očigledno i Vlade Srbije, u sudije trgovinskih sudova. Za razliku od vas mi iz SRS imamo poverenje u sudije i sudove, naravno govorim o većini sudija koji časno i pošteno obavljaju svoju sudijsku funkciju, a mi nikada ne iznosimo ocene paušalno.
Uvek govorimo konkretno, kao što smo govorili konkretno recimo o mahinacijama predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, a vezano za registracije i preregistracije preduzeća "Elektrotehna", vezano za registracije i preregistracije preduzeća "Gorica", vezano za njegovo učešće u čuvenoj međunarodnoj aferi "Mercedes Benc". Mi smo o tome govorili javno i ne mislimo da zbog takvog ponašanja predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića treba žigosati sve trgovinske sudove i sve sudije u njima koje su radile registraciju privrednih subjekata.
Postavlja se pitanje, ukoliko vi nemate, a očigledno je da nemate poverenja u sudije, ko nam je i šta nam je garant da mi treba da imamo poverenja u ljude koji će biti zaposleni u tim agencijama koje vi predviđate ovim posebnim zakonom? Da li ste svesni, poštovane kolege, kako će se donošenje ovog zakona odraziti na rad trgovinskih sudova? Trgovinski sudovi u postupku izvršenja imaće i te kakvih problema kod primene ovog zakona i ovo će svakako dovesti do usporavanja rada trgovinskih sudova, a to svakako znači i do povećanja troškova.
Zato smo mišljenja da bi bilo bolje i celishodnije da ovaj novac koji planirate da utrošite za formiranje ove agencije, koji ste, kako kažete, dobili kao donaciju, da taj novac utrošite u opremanje trgovinskih sudova i da naravno ta jedinstvena centralna evidencija privrednih subjekata bude u trgovinskim sudovima, i da ti trgovinski sudovi budu maksimalno efikasni u obavljanju tog posla.
Smatramo da biste na ovaj način pomogli građanima Srbije i sudijama trgovinskih sudova u Srbiji. Mi iz SRS znamo da vas to ne interesuje, baš vas briga za građane Srbije, baš vas briga koliko će i kako će sve ovo koštati građane Srbije.
Vi radite u nekom drugom interesu, vi radite da biste poštovali volju nekih koji vam navodno daju nekakve donacije, a koliko je to na štetu građana Srbije, to vama svakako nije bitno.
U ime poslaničke grupe SRS predložila sam da se u članu 2. ovog zakona, u stavu 1. tačka 3), gde su u pitanju pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, umesto "registratora" koristi izraz "registarski sudija", a to je shodno stavu SRS da registracija privrednih subjekata treba da se vodi kod nadležnih sudova, odnosno u ovom slučaju kod trgovinskih sudova.

U članu 83. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji se kaže: "Poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate".
Predlagač je u članu 19. zakona o izmenama i dopunama ovog zakona predvideo dodavanje stavova 6. i 7. i kaže: "Troškove poreskoprekršajnog postupka određuje Poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara. Troškovi poreskoprekršajnog postupka padaju na teret kažnjenog lica".
Ovaj Vladin predlog je očigledno potpuno besmislen, nezakonit i prema mišljenju poslaničke grupe SRS neophodno je da se ovaj član briše i zato sam podnela ovaj amandman da se član 19. Predloga zakona briše.
Ceo ovaj zakon je inače toliko restriktivan da mislim da je to strašno šta će se dešavati sa fizičkim i pravnim licima ukoliko ne budu poštovali ovaj zakon.
Naravno, zakoni moraju da se poštuju, ali ne može Vlada gospodina Vojislava Koštunice i ministar Dinkić da sve ono što su zamislili, gde god treba da popune budžet, da ga pune uvlačenjem ruke građanima u džep.
Naravno, znamo mi kako se budžet puni, ali ne možete po istom osnovu nekome da uzimate dva puta nekakvu kaznu. Ne možete naplatiti i po osnovu koji je već predviđen u prvom stavu člana 83. i po ovom osnovu koji ste vi predvideli. Prinudna naplata je, inače, rezultat, vi ste ovde rekli, poreskoprekršajnog, to je neka kovanica, ali je rezultat prekršajnog postupka i u prekršajnom postupku je normalno da se naplati onoliko koliko zakon predviđa.
Ova odredba člana 19. nije usklađena sa Zakonom o prekršajima, odnosno nezakonita je, pošto Zakon o prekršajima predviđa kazne samo u paušalnom iznosu, a ne procentualno, kako ste vi ovde predvideli. Recimo, ako sada troškovi, kako kažete, poreskoprekršajnog postupka u nekom postupku iznose 1.500 dinara, vi ćete još uz to da naplatite tom licu 500 dinara, pošto ne može manje od 500 dinara, a pet procenata bi bilo 75 dinara, pa ćete onda, pored toga, da naplatite još i 500 dinara.
Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatite ovaj amandman, nemojte da se zamerate građanima koji su vas birali. U Srbiji, nažalost, žive siromašni ljudi i nemaju mogućnosti da plaćaju ni ono na šta su do sada obavezani i nemojte svaki dan neki novi "namet na vilajet" da udarate.

Visoki funkcioneri stranaka koje podržavaju Vladu Vojislava Kuštinice u medijima se ovih dana utrkuju da pohvale Vladu Srbije kako tobož Vlada svakodnevno dostavlja Narodnoj skupštini predloge zakona na razmatranje i usvajanje. Baš se pitam šta se dešava sa tim predlozima između zgrade Vlade i zgrade Narodne skupštine, s obzirom da narodni poslanici ne dobijaju te predloge i da smo mi u ovom periodu dobili svega četiri ili pet predloga zakona, a sve ostalo čime se Vlada bavi, što dostavlja ovoj Narodnoj skupštini, jesu izmene i dopune već donetih zakona, koje su uglavnom proistekle iz javnih sukoba između Mlađana Dinkića i Božidara Đelića.
Ovo je bukvalno silovanje Narodne skupštine od strane Koštuničine Vlade. Mi smo ovde, dame i gospodo, pre dve ili tri nedelje razmatrali Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i rekli smo Vladi i gospodinu Dinkiću – ne prihvatamo vaš predlog.
Uložili smo amandmane. Skupština je većinom određene amandmane usvojila i desilo se iznenađenje za ministra Dinikića, nije dobio ono što je očekivao.
I, sad, ministar Dinkić i Vlada Vojislava Koštunice nama ponovo poturaju isti predlog, isti tekst i tako će valjda sve dotle dok narodni poslanici ne izgube strpljenje i ne kažu – hajde dobro, da glasamo za te Dinkićeve predloge, da se čovek više ne muči.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama u razlozima za donošenje ovog zakona kaže nama Vlada da su tri osnovna razloga zbog kojih treba da se usvoji ovaj zakon. Prvi je postupna harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije, drugi je harmonizacija akciza sa Republikom Crnom Gorom i treći razlog je obezbeđivanje priliva sredstava u budžet Republike Srbije.
Dame i gospodo, građani Srbije, jedini pravi razlog je samo ovaj pod tri, obezbeđivanje priliva sredstava u budžet Republike Srbije, i to kako – zavlačenjem ruke u džep građana od strane Koštuničine Vlade.
Ovaj zakon je vrlo kratak. Ima svega nekoliko članova. U drugom članu propisuje se viši iznos akcize za dizel gorivo i to sa sadašnjeg iznosa od 13,76 dinara po litru povećava se na 16,66 dinara po litru, odnosno za 2,90 dinara po litru.
Prilikom usvajanja prvih izmena zakona ministar Dinkić, kao i danas što govori da ovo povećanje akciza neće imati nikakve veze sa povećanjem cena, obmanjivao je i lagao i narod i Narodnu skupštinu, javnost Srbije, tvrdeći da povećanje akciza na motorno gorivo ne znači i povećanje cena robe široke potrošnje.
Prvo, gorivo je od onda do danas poskupelo toliko da danas litar goriva košta 57 dinara. Danas još uvek niste odgovorili na pitanje, odnosno niste nam rekli, ministre, koliko će sada koštati litar dizel goriva. Ovo prethodno poskupljenje izazvalo je poskupljenje, to svi građani u Srbiji znaju, i to što vi ovde kažete da nije istina, nije istina to što vi kažete; uđite u prodavnice, pogledajte koliko je proizvoda poskupelo od donošenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
A, koliko će poskupeti proizvodi posle povećanja cena dizel goriva? Jer, to neminovno znači povećanje poljoprivrednih proizvoda, iako vi kažete da je to demagogija. Demagogija je, ministre, vaš agrarni budžet, od koga niko u Srbiji još uvek nikakvu korist nije video, niti će. Ali, zato imate u članu 3. ovog zakona da se predlaže da se od plaćanja akcize oslobode kako domaća tako i uvozna prirodna vina. E, lepo štitite poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.
I ovaj drugi zakon koji nam je danas na dnevnom redu, u ovom tzv. paketu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predviđate da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. E, pa čemu tolika žurba, ministre Dinkiću?
Član 120. Ustava Srbije kaže – zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije 8 dana od dana objavljivanja, osim ako iz naročito opravdanih razloga nije predviđeno da ranije stupi na snagu. Bilo bi lepo da narodnim posalnicima objasnite te – naročito opravdane razloge, zbog kojih bi ova dva zakona trebalo da stupe na snagu odmah.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u suštini znači pooštravanje kaznenih odredbi za zakašnjenje pri podnošenju poreskih prijava ili za eventualno neprijavljivanje, a istovremeno produžavate rok državi za rešavanje po zahtevu, ukoliko se desi da neko uplati veći iznos.
To znači da ne vodite računa, ministre, ni vi ni vaša Vlada, odnosno Vlada Vojislava Koštunice, o građanima Srbije, a to vam je valjda prevashodni zadatak.
Ministre, danas kada ste obrazlagali ovaj paket zakona, ova dva zakona, oba ste obrazložili za tri i po minuta, što je zaista interesantno, i pohvalili ste se kako je povećana naplata javnih prihoda kroz naplatu akciza; onda ste rekli kako je cilj vaše Vlade suzbijanje sive ekonomije. Ali, ministre, niste rekli da li ste suzbili šverc goriva, cigareta, skupih pića, električne energije.
Govorim o švercu na veliko, o švercu u koji su umešane određene mafijaške organizacije. Nije sprečavanje sive ekonomije sprečavanje sitnih preprodavaca, građana koji na ulici preprodaju neke proizvode. To je, ministre, preživljavanje, zato što građani nemaju od čega da žive. A, vi se onda usudiste ovde da ispričate jedan vic i to nažalost crnjak. Kaže ministar narodnim poslanicima i javnosti Srbije kako je zabeležen rast proizvodnje od 11,7% i kako je privreda, zamislite, počela da se oporavlja.
Pa, ministre, otiđite u koji god grad hoćete u Srbiji, stanite pred građane i kažite im "dragi naši građani, privreda u vašem gradu je počela da se oporavlja, samo vi još niste obavešteni". E pa, ministre, građani Srbije nisu Vojislav Koštunica, oni su obavešteni i odlično znaju kako žive pod ovom vlašću.
Danas su neki narodni poslanici ovde iznosili neke stavove, ne znam, šta mi za ovom govornicom iznosimo, zbog čega su nas građani Srbije poslali u Skupštinu, da li da govorimo ono što mi mislimo da treba ili ono što nam vladajuća većina pokušava da nametne.
Ali, građani Srbije znaju zašto su poslali bar srpske radikale u ovaj parlament, a tarebalo bi da vodite računa i vi o građanima koji su vas birali, jer svi građani Srbije očekuju od Vlade Srbije da žive bolje, svi očekuju da Vlada ovoj skupštini predloži zakone od kojih će se osetiti neki pomak u rastu standarda i uopšte u životu građana Srbije.
Toga u Vladi Vojislava Koštunice nema i to je sigurno jedan od razloga zbog kojih su mitinzi SRS onoliko posećeni, zbog kojih na naše mitigne dolaze desetine hiljada građana, koji jedva čekaju 13. juni, kada će Srbija konačno dobiti demokratski izabranog predsednika, realno.
Gospodine predsedavajući očigledno je da sam ovde govorila pred brojem poslanika koji ne odgovara kvorumu iz člana 82. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, pa vas molim da utvrdite kvorum za rad.

Spajanje rasprave o pet predloga zakona koji se nikako ne mogu svrstati u jednu celinu, dame i gospodo, predstavlja gušenje demokratije i onemogućavanje narodnih poslanika da rade posao koji su im poverili građani Srbije.
Pre dva dana mi se žale novinari ispred ove sale, kažu – ne znamo kako sa ove sednice da izveštavamo, imamo jedan minut za uključenje u program, a treba nam 25 sekundi da nabrojimo zakone o kojima se raspravlja. Zamislite, kada su to konstatovali novinari, šta će da nam kažu građani koji prate rad ove sednice.
Zbog javnosti Srbije, najveću pažnju u setu ovih zakona zaslužuje zakon o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, zato što ste vi iz poslaničke većine i predstavnici Vlade Srbije ovih dana na sva zvona oglasili priču kako će posle usvajanja ovog zakona svi koji nemaju stanove u Srbiji moći da podižu povoljne kredite. To jednostavno nije tačno.
Ovaj zakon je jedna od šarenih laža Vojislava Koštunice i najviše podseća na onaj period iz 2000. godine kada je Vojislav Koštunica podržavao tadašnju vladu i Mlađana Dinkića, kao i sada, kada smo svakodnevno na televiziji gledali spotove kako ćemo za godinu dana na kredit kupiti stanove, za dve godine automobil, za tri godine nameštaj, letovanja, zimovanja, ne znam šta sve niste nudili. Znaju građani dobro da od toga ništa nije bilo, kao što znaju da i od ovog sada nažalost ništa neće biti.
Vlada možda i može da obmanjuje građane, ali narodni poslanici ne smeju da iznevere poverenje građana, a pogotovo poštovane kolege narodni poslanici ne smeju da vređaju intelekt građana, ne smeju da omalovažavaju građane i da vređaju njihov zdrav razum. Zašto ovo kažem? Zato što niko u Srbiji ko nema stan posle usvajanja ovog zakona neće moći dobiti kredit da reši svoje stambeno pitanje. To je suština.
Šta ste hteli ovim zakonom, odnosno šta Vlada hoće ovim zakonom? Vlada hoće da zaštiti bankarski lobi i građevinski lobi. Ko će moći dobijati kredite po ovom zakonu? Neko ko ima uknjiženu nepokretnost moći će tu nepokretnost, da stavi pod hipoteku i na ime toga moći će da podigne kredit. Znači, građevinska firma koja ima poslovni prostor će na taj poslovni prostor staviti hipoteku, uzeće kredit od neke banke i izgradiće stanove za tržište. Gde su tu građani Srbije?
Naravno, nemamo mi ništa protiv da građevinske firme grade stanove za tržište, ali ko će kupovati te stanove? Kupovaće ih ljudi koji imaju dovoljno sredstava da mogu da kupe stan, jer to neće biti stanovi na kredit. Znači, građani Srbije, porodice u Srbiji koje nemaju stanove i dalje neće moći dobijati kredite da kupuju stanove i da rešavaju svoje stambene probleme.
Kaže ministar, kada je obrazlagao ove predloge, da će na osnovu ovog zakona da se smanji kamata na kredite. Nema ministra, prenesite mu, gospodine Anđeliću, da je obavezan da objasni poslanicima i javnosti Srbije gde to piše u ovom zakonu, na osnovu kog člana ovog zakona će banke smanjivati kamate na hipoteke. Ne piše nigde, neće, i ovo nema veze sa tim. Ministar obmanjuje javnost. Naravno, nije mu prvi put.
Kaže ministar da je ovaj zakon rađen u dogovoru sa bankama. Da možda nije radio u dogovoru sa Beobankom, Jugobankom, Investbankom, JU bankom, sa velikim srpskim bankama koje je likvidirao početkom 2001. godine? Naravno, tada je imao blagoslov Vojislava Koštunice koji je tada bio predsednik SRJ.
S obzirom da imamo loše iskustvo sa Nacionalnom štedionicom, da još uvek nisu razrešeni problemi Nacionalne štedionice, da javnost Srbije još uvek nema pravu sliku o tome šta se dešavalo sa Nacionalnom štedionicom, molim vas kolege, koji ćete glasati za ovaj zakon, a znam da hoćete, nemojte da se igrate sa ovim predznakom – nacionalni. Kažite odmah da donosite zakon o osnivanju korporacije Lazarević-Hamović. Kažite narodu istinu.
Što se tiče zakona o osiguranju, tu ću samo dve-tri primedbe da iznesem, pošto je nedovoljno vremena da se o ovako ozbiljnim zakonima na ovakav način raspravlja. Ministar kaže da zakon o osiguranju znači uvođenje reda u tržište osiguranja povećanjem cenzusa. Nije, ministre (koga nema ovde), nije, gospodo narodni poslanici. Suština je da ovim zakonom ministar želi da zaštiti Cepter banku, Delta banku, Dunav osiguranje, a svaki dan su pune novine, čitate svi, čita javnost Srbije šta se dešava u Dunav osiguranju, kako deluje lobi potpredsednika Vlade gospodina Labusa preko njegove supruge u Dunav osiguranju.
Takođe, kaže ministar da se kontrola osiguranja poverava Narodnoj banci zbog toga što Narodna banka ima kadrove za superviziju. Nema, odnosno ima, ali ne za ovu svrhu. Pravi razlog zašto se ovo poverava Narodnoj banci jeste zaokruživanje pljačke G17 plus. Na ovaj način zaokružuju finansijsku konstrukciju i na ovaj način definitivno upravljaju jedino oni finansijama Srbije. Srbija to nije htela, sigurno.
Što se tiče forsiranja životnog osiguranja, ovim zakonom i na ovaj način legalizuje se već postojeće stanje. Znate li koje je postojeće stanje? To što životno osiguranje danas u Srbiji rade osiguravajuća društva iz Hrvatske i Slovenije, i to neregistrovana, bez valjane dozvole. Gospodin Dinkić i Vlada Vojislava Koštunice i narodni poslanici koji će glasati za ovo legalizovaće nelegalan rad hrvatskih i slovenačkih društava koja već rade na našem terenu.
Poštovane kolege poslanici, predlažem vam da ne usvajate ove zakone zato što usvajanjem ovih zakona oni koji budu glasali za njih obmanjuju građane Srbije. Građani Srbije od ove skupštine očekuju zakone od kojih će živeti bolje, realno.