Nije baš ovako kako kolega Arsić kaže. Da tražimo da se stavi na dnevni red ovaj predlog zakona ne bi nam na pamet palo. Kamo sreće da ga ni danas niste stavili na dnevni red, zato što ovaj zakon ne rešava problem koji je evidentan, koji postoji u Srbiji decenijama.

Rekli smo i kada smo pre govorili, ne optužujemo mi vas za nešto što se dešavalo pre 20, 30 i 50 godina, ali smo vam skrenuli pažnju da ovim zakonom nećete rešiti problem. Nećemo rešiti problem. Problem je celog ovog društva.

Kakav je naš odnos prema ovom predlogu zakona i prema toj „fioci“ gde se zakon krije? Pa evo, zakon je u proceduri od 20. marta 2018. godine, a mi smo amandmane imali 29. juna 2018. godine. Što ste naše amandmane držali u fioci? Što niste izašli sa predlogom i sa amandmanima? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS već godinama upozoravaju i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić na štetočinsko delovanje Zorane Mihajlović u Vladi Republike Srbije. Uporno pitamo i ponavljamo - kada će ta osoba da bude sklonjena iz Vlade zbog svega što tamo radi, što radi na štetu interesa Srbije i građana Srbije?

Već svi u Srbiji znaju za čuvene Zoranine torbe koje koštaju između 2.000 i 5.000 evra, za broš od 5.000 evra, za privezak od 3.000, za ogrlicu koju je platila 14.000 evra, ali tu je dobro prošla, to je bilo sniženje, redovna cena je 42.000 evra. Svi znaju za krađu 300.000 evra iz budžeta Republike Srbije za američki „Behtel“. Svi znaju za njenu krađu sa vladine kartice koju je pokušala da prikrije, pa kada je u javnosti otkriveno da je donji veš kupovala parama iz budžeta, onda je jedan deo toga novca vratila i niko je nije pitao kako je ona to mogla tu količinu novca odjedanput da vrati.

Što se tiče tog dela vezano za njeno kriminalno delovanje to će svakako, verovatno, biti tema i nadležnih organa, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da su njeni najbliži saradnici pohapšeni ili se brane sa slobode, da su nju direktno optužili da su njoj davali deo mita koji su uzimali.

Postoji još nešto što je jako opasno, a to je činjenica da je Zorana Mihajlović strano telo u Vladi Republike Srbije, odnosno da je bukvalno špijun u Vladi Republike Srbije. U tom smislu treba podsetiti na činjenicu da je ona dovela tadašnjeg američkog ambasadora Skota u Vladu Republike Srbije i da je on stajao ispod srpske zastave i na tom mestu ispod te zastave rekao da je Kosovo republika i ona se pri tome smejala osmehom od uva do uva. Pri tome je, što je verovatno nepoznato u svetu, bila lični prijatelj američkog ambasadora, verovatno nepoznato u svetu da se uspostavi lična veza između ambasadora neke zemlje i nekog člana Vlade.

To što je paralisala rad katastra za godinu dana takođe govori o tome da ona, zapravo radi protiv države i protiv Vlade, čiji je član.

Poznato je takođe njeno zalaganje za izručivanje Srba Haškom tribunalu. Bila je jedina kada je svojevremeno Hag tražio da se Šešelj vrati, tribunal tražio da se Šešelj vrati u Hag, ona je bila jedina u Vladi koja je na tome insistirala i glasala za to.

Najnovije što se desilo, a vezano je za Haški tribunal, što potvrđuje naš stav da je Zorana Mihajlović špijun, jeste ono što se ovde desilo pre desetak dana. Ona je tada ovde rekla da ćemo Petar Jojić i ja biti izručeni Haškom tribunalu. Juče se pojavila vest da je zaista Žalbeno veće Haškog tribunala donelo odluku da se Petru Jojiću i meni sudi u Hagu zbog nekog naravno izmišljenog dela koje nikada nije postojalo, a Zorana je tada znala ono što, valjda, cela Srbija zna, da bi izručivanje naše Hagu bilo suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno odluci, odnosno rešenju Višeg suda u Beogradu koje je pravosnažno i kojim je utvrđeno da nema pravnog osnova za naše izručivanje.

Ono što je ovde interesantno jeste kako je Zorana Mihajlović pre deset dana znala da će Haški tribunal doneti odluku da se Petru Jojiću i meni sudu u Hagu.

Naše pitanje upućujemo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku Vlade Ani Brnabić - da li su i oni za to znali ili je to bilo ekskluzivno saznanje Zorane Mihajlović, a ako njih dvoje nisu za to znali, onda ponavljamo svoje pitanje – do kada će taj špijun i taj kriminalac koji se zove Zorana Mihajlović sedeti u Vladi Republike Srbije? Hvala.

Hvala.

Kolega Marković malopre je govorio suprotno odredbi člana 107. Poslovnika i nekako vas je kratko držala demokratija.

Govorite o zakonu gde se uređuju prava boraca, a na dnevni red ste pored ovog zakona stavili, zamislite, igre na sreću i još 27 nekih sporazuma itd. Dakle, čim su vam ovi EU činovnici okrenuli leđa, vi se vratili na staro.

Ali, gospodin Božidar Delić je objasnio sve vezano za stavove naše, i u prethodnom javljanju i sada, vezano za ovaj zakon i za prava boraca. Uostalom, on je svakodnevno sa svojim saborcima, jer mnogi od njih koji sada tamo štrajkuju već danima u parku su njegovi saborci.

Vrlo je interesantno da se ovde govori, ovi poslanici iz vlasti, na njih mislim, da hvale toliko ovaj Predlog zakona. Što su onda borci ispred Skupštine? Što protestuju? Ne vidim da čekaju da izađu ovi iz vlasti da im aplaudiraju.

Još nešto, tri puta je kolega u toku svoje rasprave pomenuo da naš kolega nije sedeo ovde, već da umesto da sedi u Skupštini šeta po kafićima. To je nedopustivo.

Sad ja moram njemu da odgovorim i da kažem, da čuje javnost i da čuju borci koji nas slušaju, koji sad štrajkuju ispred i protestuju protiv vlasti ispred Narodne skupštine, da iz vlasti, iz kompletne koalicije, u ovom momentu sedi 26 narodnih poslanika. Evo, javljeno mi je malopre da su svi skoro mrtvi pijani, polupijani po kafićima u okolini Skupštine. Zaista nedopustivo.

Povređen je član 27. Kolega Milićeviću, hajde malo da pratimo šta se radi ovde. Naravno, mi u SRS nikada ne pravimo pitanje kada se replicira i kada to traje ne znam koliko dugo, naprotiv, mi mislimo da je to zaista u pravom smislu parlamentarna demokratija i da Narodna skupština služi upravo da bi narodni poslanici razmenili mišljenja, ideje, stavove političkih partija koje u Narodnoj skupštini predstavljaju u ime građana koji su glasali za pojedine političke partije.

Demagogija je da narodni poslanik kaže, dosta je više, hajde da prekinemo sa opstrukcijom. Da li je moguće, evo, mi imamo Poslovnik Narodne skupštine, član 104. govori o replikama. Da li je moguće da onda ako se koristi taj član 104. i ako predsedavajući dozvoljavaju replike, što zaista i treba da rade, naravno, ništa nije sporno, kako je moguće da onda drugi narodni poslanik to zove opstrukcijom.

Zašto? Valjda zato što on nije došao do izražaja, a ko mu brani da se javlja, da učestvuje u replikama, da učestvuje u raspravi. Zaista, nemojte da demagoški dozvolite da neki poslanici demagoški žele valjda da ostave utisak u javnosti, hajde mi da pričamo o onome što je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je sve ono o čemu se danas govorilo i sve ono o čemu narodni poslanici žele da govore.

Koliko se izašlo, striktno iz ovog što je na dnevnom redu. Pa, svi su izlazili iz toga. I, to je u redu. To je normalno da bude tako.

Nismo mi đačići u školi ili da nam daju napisano kad uđemo ovde šta ko treba da pročita. Mi ovde predstavljamo građane Srbije, iznosimo stavove političkih stranaka.

Ja vas samo molim, dakle, nemojte, zbog javnosti, prosto kažite kolegama koje koriste tako neprimerene izraze, kada je u pitanju pravo na repliku, samo da se ne stekne utisak da mi srpski radikali ovde nešto opstruišemo. Ne, mi radimo i najbrojnija smo politička grupa danas ceo dan u sali. Hvala.

Sada član 107.

Koliko znam, u stvari sam sigurna da niko nikada u javnosti, niti u kuloarima, niti na bilo kom mestu nije doveo u pitanje diplomu Pravnog fakulteta Aleksandra Martinovića, Nemanje Šarovića i moju. Onda je neverovatno da malopre kolega počinje povredu Poslovnika time da, ako je neko završio Pravni fakultet, trebalo bi nešto da zna.

Dakle, ovo je Narodna skupština, ovo nije sudnica. U Narodnoj skupštini se živi život građana Republike Srbije. U Narodnoj skupštini se predstavljaju građani Republike Srbije, svih starosnih doba, svih profesionalnih opredeljenja, svih vera, svih nacija.

Dakle, sve ono što ima Republika Srbija, to predstavljamo mi, narodni poslanici i sve ono što je problem građana Srbije, sa kojima se mi suočavamo i na koje nam građani, birači ukazuju, naša obaveza je da o tome ovde raspravljamo i da iznosimo stavove.

Normalno je da nam se stavovi suprotstavljaju. Normalno je, da nije tako bili bi ista stranka. I, normalno je da svako iznosi svoje argumente za tvrdnju koju iznosi.

E sad, koliko će neko izaći iz neke, ne znam ni ja, striktne teme ili ne, to je potpuno nevažno, sve o čemu se danas ovde govorilo, sve je u temi. Tema je rasprava u Narodnoj skupštini.

Evo, ja vas molim da, vi zaista niste ni mislili, odnosno niste pokazali da mislite da drugačije, kolega Milićeviću, ali samo, bez obzira ko interveniše po Poslovniku, samo treba da kažete da ipak taj neko nije u pravu, ako nije u pravu.

Dame i gospodo, kada smo govorili i usvajali Zakon o ratnim memorijalima, a i sada kada govorimo o Zakonu o memorijalnom centru „Staro sajmište“, mi naglašavamo da nijedno ni drugo nije par ekselans političko pitanje, već da je ovo pre svega, patriotsko pitanje i odnos i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, a i narodnih poslanika prema ovom zaista izuzetnom važnom pitanju. Dobro je da se ovo našlo na dnevnom redu i dobro je da će na kraju rasprave ovaj predlog zakona, svakako, biti usvojen.

Zato nije dobro kada poslanici vlasti pokušavaju da ovo predstave kao nešto prvi put u životu, prvi put u svetu, znate, degutantno je kada na ovoj temi raspravljamo o postojanju sveta od 2012. godine, postojao je mnogo pre 2012. godine, i postojale su mnoge žrtve i postoje mnogi memorijali, da li spomenici, da li groblja, i nije ovo prvi memorijalni centar. U Jasenovcu postoji memorijalni centar, nije to samo cvet, kako neko malopre reče, to šta ustaška država i njihovi zvaničnici žele da naprave od Jasenovca, tu smo delom odgovorni mi i mi u Srbiji, odnosno Vlada Republike Srbije koja dozvoljava da se naše knjige, da se udžbenici za našu decu, da se istorija za našu decu štampaju u Hrvatskoj, da ih štampa onaj Žužu, koji je poznat kao prvi finansijer Franje Tuđmana.

Postoji, skoro je završen memorijalni centar Cer, postoji memorijalni centar Kragujevac, postoji memorijalni centar Sokolac. Ne znam ko je od vas, kada je odlazio u Republiku Srpsku, ko je imao potrebu i ko je nezvanično otišao da se pokloni na onom groblju u Sokocu i da se osvrne na onaj jedan, nažalost veliki deo tog groblja, gde su sahranjeni srpski jedinci, porodica sa Sokoca i okoline.

Dakle, evo gradi se i memorijalni centar Jadovno, dakle, dobro je da se grade i novi memorijalni centri, ali imamo i postojeće i treba da vodimo računa i o njima. I ne samo o memorijalnim centrima, nego i o svakom spomeniku, o svakom memorijalu u najširem smislu te reči.

Ja zaista moram, bio bi greh prema mojim precima, kada ne bih ovde i danas iskoristila priliku i pomenula, recimo u mom rodnom Livnu postoji kosturnica, kripta gde su sahranjene kosti 1587 Srba koji su u najstrašnijim mukama poklani, pobijeni i bačeni u Kraške jame Livanjskog kraja na Ognjenu Mariju 1941. godine. Te kosti su izvađene 1991. godine i sahranjene u toj kripti na Sv. Iliju 1991. godine. To je bio poslednji put kada sam bila u mom rodnom Livnu. Sahrani je prisustvovao i patrijarh srpski, tadašnji gospodin Pavle i desilo se posle toga ponovo da su ustaše proterale Srbe iz Livna. Tamo Srba danas nema i onda su razvalili tu kosturnicu, razvalili tu kriptu i naravno, kada se stanje koliko, toliko smirilo, onda smo mi potomci tih Srba koji su sahranjeni, čije su kosti sahranjene u toj kripti, sami se organizovali i sami sakupljali sredstva i ponovo obnovili tu našu kriptu.

To je mesto gde bi trebalo upravo zbog specifičnosti, zbog toga što Srba tamo nema, što postoji srpska pravoslavna crkva, što tamo mladi sveštenici borave u Livnu sve dotle dok im dece ne krenu u školu, jer srpska deca nemaju šta da traže u tim školama, da uče ono što je ideologija ustaštva. Tu biste ministre mogli da odvojite neka sredstva, da pomognete i tamo gde Srba nema, da sačuvamo uspomenu na te Srbe.

U tom masakru 1941. godine samo iz porodice Radeta je poklano 51 muškarac. Tada su ubijeni samo odrasli muškarci, a plan je bio da se dva dana posle toga pobiju, odnosno pokolju žene i deca, ali u Livno tada došli četnici i Italijani i sprečili dalji pokolj.

Ali, recimo u selu Golinjevo, odakle je bila moja pokojna baba, pobijeno je 145 samo iz njenog prezime Pažin, ljudi, i žena i dece i muškaraca. Najmlađe dete je bilo igrom slučaja dete njenog brata koje nije imalo ni 40 dana. Najstariji je bio neki deda iz komšiluka koji je imao 97 godina.

To je nažalost naša istina i te ustaše su u tom Golinjevu, kada su pobili sve Srbe, rekli – e sada, kada smo sa njima završili, hajde da se organizujete da pobijete sve pse i mačke, da ništa živo srpsko tamo ne ostane.

E, i tamo obnavljamo takođe svojim sredstvima u Golinjevu, to srpsko groblje i obnavljamo crkvu koja je potpuna ruševina i zaista, evo, javno pozivamo ministarstvo da odvoji određena sredstva da i tamo napravimo te memorijale, da nas istorija i po tome pamti.

Takođe, ono što je sada aktuelno i u ovom kontekstu, kada smo ranije na ovu temu govorili, ne samo od te 2012. godine, nego i mnogo pre, tada su u javnom životu mnogi pokušali srpske radikale da predstave kao neke monstrume koji se samo vraćaju u prošlost itd. naravno, to nije tačno, mi samo želimo da se prošlost nikada ne zaboravi.

Sada je možda politički momenat, ne možda, nego jeste, da govorimo o ovome o čemu danas govorimo, ali je sada politički momenat i čini mi se poslednji momenat da svi glasno progovorim o Srebrenici, da svi glasno kažemo da u Srebrenici nije bilo genocida.

Vidite da se na Srbiju i na Srbe, gde god su, podigla i vrana i ala. Vidite da je Republika Srpska u ozbiljnoj opasnosti, i ako svi mi ne budemo na svakom mestu tvrdili da u Srebrenici nije bilo genocida i ako ne prihvatite našu ideju da se promeni Krivični zakonik i da svako ko javno kaže da je u Srebrenici bio genocid bude kažnjen kaznom zatvora, možemo se dogovoriti koliko, naš predlog je bio 20 godina, onda ćemo mi kao Srbi imati ozbiljnih problema. Ozbiljnih problema će imati potomci svih sadašnjih Srba i nerođena srpska deca i tome moramo najozbiljnije da se suprotstavimo i pozivamo i vas iz vlasti da se pridružite ovoj našoj akciji. Naš predsednik kroz Srbiju vodi akciju sa članovima stranke, ali ne samo članovima stranke, hvala Bogu, dolaze mnogi ljudi koji nisu srpski radikali, drži promocije, promoviše svoju knjigu „U Srebrenici nije bilo genocida“, gde je na više od 3.300 strana nedvosmisleno i nesporno dokazao da je u Srebrenici bio zločin, da je to bio strašan zločin, ali da genocida nije bilo.

Moramo se odbraniti od te ljage da ostanemo kroz istoriju upisani kao genocidan narod. Nismo to i dobro svi znamo da nismo. Srbi su slobodarski narod. Naravno, na žalost izroda ima, ali zbog tih izroda ne može celo srpstvo da ostane kroz istoriju upisano u tako crnom kontekstu.

Evo, i danas imamo promociju u Kruševcu. Danas je predsednik SRS u Kruševcu u 18 sati, u beloj sali Kulturnog centra, u Topličinoj broj 2, i zaista pozivamo sve Kruševljane da dođu da čuju istinu o Srebrenici. Ovo nisu nikakvi naši predizborni skupovi, uostalom izbori još nisu ni raspisani, nego najiskrenije želimo da u uho svakog čoveka uđe ta sintagma - u Srebrenici nije bilo genocida. Da nadglasamo Natašu Kandić, Antonelu Rihu, Čanka, Čedu i ostale koji na svakom mestu ponavljaju da u Srebrenici jeste bio genocid. Hvala vam.

Ne znam zaista na šta se odnosila ova primedba da u ovakvim raspravama ne treba da napadamo nikoga lično. Mi iz srpski radikali nikoga lično nismo napali, bar ne napadamo nikoga ko se zalaže za donošenje ovog zakona i ko se zalaže uopšte za obnavljanje i formiranje memorijala na svakom mestu gde Srba ima ili gde su Srbi ikada živeli.

Ali, ne možemo zaobići glavne promotere u Srbiji, laži da se u Srebrenici desio genocid i ne verujem da je kolega Stojmirović baš njih branio. Dakle, glavni promoteri te laži su Marinika Tepić, Nenad Čanak, Čeda Jovanović, Nataša Kandić, Antonela Riha, Inicijativa mladih za ljudska prava, to su oni što su organizovali festival „Mirdita“, šiptarski festival u sred Beograda. Pogledajte malo šta na tu temu piše ona Čongradin, ona nakaza od novinara u listu „Danas“. Pogledajte takođe u tom listu „Danas“, na sajtu „Peščanika“, šta piše neki advokat Mihajlo Pavlović, koji je član Advokatske komore i dana danas, poznat po tome što zastupa kojekakve ustaše po beogradskim sudovima i po sudovima u Srbiji, ustaše koji hoće da oljagaju na svaki način državu Srbiju.

Taj čovek svaki svoj tekst, taj advokat, svaki svoj tekst završava njegovom tvrdnjom da se u Srebrenici desio genocid. To je naš problem, to je problem generalno što se mi, odnosno u ovom momentu vi, jer vi ste vlast, što se naknadno setite da rešavate neki problem, a često naknadna pamet ne može biti mnogo korisna. Zato mi moramo svi na svakom mestu da tvrdimo da u Srebrenici nije bilo genocida i da kažemo da su najveći ološ i šljam oni koji tvrde da jeste i da su to Čeda, Čanak, Kandić, Riha, Mihajlo Pavlović i svi njima slični. Hvala.

To što vi zovete ličnost, to jesu karakondžule, to jeste šljam, to jeste najniža ljudska vrsta, to jesu Srbi samo po rođenju slučajno.

Kolega Stojmiroviću, svedoci smo svi kada se desi da neko od tih takvih napadne predsednika vaše stranke, odnosno predsednika Republike, onda iz vaših redova čujemo sve ovakve, pa još i gore izraze. Mi nikada nismo rekli da to nije dobro, niti smo stavili primedbu. Znate kako se kaže - Prema svecu i tropar. Ne može ta Čongradin, Jerkov, Tepić itd, ne mogu imati nikakav poseban tretman.

Šta to znači napadamo ženu? Ne razumem. Ona nije žena, ona je novinar koji je plaćen sa strane, sa zapada da sve najgore piše o državi Srbiji, da sve najgore piše o srpskom narodu. O njoj ne može da se kaže nijedna jednina lepa reč. Za nju je lepa reč da je karakondžula, trenutno ne mogu gore da se setim. Za nju je lepa reč da je šljam, da je ljudski ološ. I ne samo za nju, dakle, za sve koje sam nabrojala i za sve koji pokušavaju da nametnu tezu celokupnom srpskom narodu, ne samo sada nama živima, nego i precima i onima koji će tek budi rođeni.

Mi se slažemo u tome svakako, ali samo nemojte to licemerstvo, to od vas ne očekujem, kolega Stojmiroviću, nemojte da branite neodbranjivo. Jednom kada vaše kolege budu isto ovo govorile za ove što su na N1, Danas-u itd, onda intervenišite i u njihovom slučaju, a mi nikada nećemo, jer mi mislimo da svakome treba reći upravo ono što zaslužuje.

Radi javnosti. Srpska radikalna stranka ne podržava ovaj zakona da bismo ostavili utisak kako svi u ovoj sali isto mislimo, niti želimo da se na ovaj način stekne utisak da mi bilo kako podržavamo vladajuću većinu. Ništa od toga nije tačno.

Tačno je da je SRS od svog osnivanja patriotska politička partija i nikada od toga nismo odstupali. Uvek smo i uvek ćemo u Narodnoj skupštini i na svakom drugom mestu podržati svaku ideju, svaki predlog koji je u srpskom nacionalnom interesu, a ovaj zakon to svakako jeste.

Mi primećujemo, što je svakako dobro, da se Aleksandar Vučić u poslednje vreme sve više vraća svom izvornom političkom programu i svojim izvornim političkim idejama i kad god on, na osnovu toga, vama zada domaći zadatak da se ovde raspravlja o nečem što je od srpskog nacionalnog interesa, mi ćemo svakako to da podržimo, čak da je u pitanju bilo ko drugi. Tako da nema potrebe da vi sebi pripisujete bilo kakve poene zato što ćemo mi glasati za ovaj zakon, jer ovaj zakon, ovakvi zakoni, ovakve ideje su izvorno ideje SRS.

Ponavljamo, dobro je što im se Vučić sve više i sve češće vraća. Nadamo se da će to biti još intenzivnije i da ćemo onda još češće biti u prilici da glasamo za takve predloge. Hvala.

Koliko poznajem Vučića, a verujte poznajem ga, bilo bi mu mnogo draže da ga branite na način da objašnjavate da on poštuje Ustav, da vrši predsedničku funkciju u skladu sa Ustavom, a ovo što pokušavate danima, zaista samo ide u prilog onima koji tvrde kako Vučić gazi Ustav, kako je on drži sve u svojim rukama itd.

Zamislite vi Vučić izgradio puteve. Šta je on vozio bager, kopao lično? Koja je to njegova uloga? Ljudi moji, ne preterujte. Razumemo mi da vi imate potrebu sad pred pravljenje lista, koalicija itd. da se Vučiću dodvoravate, ali činite mu medveđu uslugu i sam on, sigurna sam, znam čoveka, ne želi da tako nešto sluša o sebi. On bi bio mnogo srećniji da svi ovde pričate danima kako Vučić poštuje Ustav, kako Vučić nije uzurpirao funkcije Vlade, kako Vučić nije uzurpirao funkciju ministara, kako Vučić nije uzurpirao Narodnu skupštinu, kako Narodna skupština radi u skladu sa parlamentarnom demokratijom, a vi samo potvrđujete ono što pričaju drugi da sve nije tako, već da je upravo Vučić uzurpirao nadležnosti Vlade, nadležnosti ministara pojedinačno, nadležnosti Narodne skupštine i ubiste se objašnjavajući to, a kao želite da pomognete Vučiću. Promenite malo, biće mu draže da vas sluša i bolje ćete proći, verujte.

Sad sam razumela da je Vučić ideolog gradnje puteva, a u prvom javljanju kolega je precizno rekao – izgradio je Vučić, izgradio je, samo nisam zapamtila koliko kilometara puteva. Dakle, precizno je tako rečeno.

Ne može niko biti ideolog gradnje puteva. Ideologija je nešto drugo. Ideologija je ono čemu se Vučić sve više vraća. Ideologija je velika Srbija koju je Vučić, kada je komentarisao ovaj film o sebi, ponovo rehabilitovao, podsećajući na njegov govor u Glini.

Doduše, rekao je da nikada nije rekao da je to Republika Srpska, ali onaj govor tačno je pokazao onaj segment gde on to jeste rekao. Naravno da jeste i nije samo tad.

To je ideologija.

Gradnja puteva je nešto što jeste dobro i mi to stalno govorimo i dobro je da ova vlast vodi računa o tome da se izgradi što je moguće više puteva, koridora itd. Ali, ljudi moji, jel vi znate da građani Srbije plaćaju putarinu, da građani Srbije plaćaju registraciju za stara vozila kao da su nova, da se plaća akciza na gorivo, da ste uzeli velike kredite, da se plaćaju porezi i mi nikada, mi demagoški nikada nećemo da kažemo - to su narodne pare. Samo govorimo kako se puni budžet. Narod je na izborima vama, vašoj stranci, Vučiću koji je na čelu te stranke, dao mogućnost da tim parama, tim sredstvima upravlja. To je jedino ispravno reći. Sve drugo je demagogija.

Vi upravljate kako upravljate. Što se tiče gradnje puteva sigurno da nema niko ništa protiv, ali videćete na izborima i u kampanji, pitaće vas ljudi zašto su im plate i penzije mnogo manje od one potrošačke korpe koja iznosi 37 hiljada dinara, najniža plata 30 hiljada dinara, a najniža penzija ni 10 hiljada dinara. Hajdemo malo i o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog čega je dobro da se raspravlja između ostalog, da se raspravlja danas o ovom zakonu? Nekako se ima utisak da su se neki narodni poslanici, od kojih pre nekoliko godina nije bilo zamislivo da ovako otvoreno govore i o srpskim žrtvama i o Srbima uopšte, da su se nekako kao osmelili na osnovu ovog zakona, pa da čujemo takve komentare i glasove, ne samo od poslanika SRS, jer se od nas to slušalo stalno i slušaće se naravno.

Dobro je zaista da nemamo više problem da kažemo da smo Srbi, da smo kao Srbi pretrpeli mnoge žrtve, da smo kao Srbi stradalan narod, da za mnoge srpske žrtve nikada nije niko odgovarao, mnoge srpske žrtve su zločin bez kazne i kako stoji stvari na nivou te vaše EU, to teško da će se i promeniti.

Ali, mi ćemo svakako istrajati na tome i mi smo ovih dana, kada smo govorili o ovome pominjali i ministru i svima vama koliko nije dobro da se pojedine

nevladine organizacije finansiraju iz budžeta Republike Srbije, mislim na one nevladine organizacije koje vode potpuno otvorenu antisrpsku i antidržavnu politiku.

Jedna od njih, ministar je rekao da njegovo ministarstvo ne daje novac tim nevladinim organizacijama, ali znate, radi se o novcu iz budžeta koji se daje preko te Kancelarije za ljudska i manjinska prava, pa onda ni manje, ni više, nego ona inicijativa mladih za ljudska prava, kako to lepo zvuči, organizuju šiptarski festival „Merdita“ o trošku budžeta Republike Srbije.

Postoji i jedna nevladina organizacija koju direktno finansira budžet Republike Srbije to je REKOM, to je ta nekakva Regionalna komisija, kada je osnovana svi ste bili onako presrećni, evo, na nivou svih država bivše Jugoslavije formira se ta neka regionalna komisija koja će konačno da utvrdi sve žrtve na teritoriji bivše Jugoslavije. Onda, na čelu tog REKOM-a za Republiku Srbiju je, znate ko, Nataša Kandić. Da li neko normalan može da očekuje da će Nataša Kandić uraditi bilo šta što je u interesu Srbije i u interesu srpskog naroda? Naravno da to niko ne može da zamisli, naravno da to nikada ne može ni da se desi.

Ali, nije Nataša Kandić jedina koja troši pare budžeta Republike Srbije, a vodi antisrpsku politiku. Vi ste čuli malopre da je Srpska radikalna stranka, naš opštinski odbor u Šapcu, da smo zakazali promociju knjige, trotomne knjige Vojislava Šešelja „U Srebrenici nije bilo genocida“ i da smo dobili obaveštenje da u Šapcu u tamo nekoj njihovoj sali ne možemo održati tu promociju zato što je to zabranio Zelenović.

Dakle, zabranjivati promociju knjige u prostorijama lokalne samouprave je ništa drugo nego fašizam. I taj neko ko tako propagira fašističke metode poput tog Zelenovića, sprema se valjda da izađe na izbore da ponudi svoje neke ideje građanima Šapca, ne znam šta će da im kaže, da kaže – građani Šapca, ja sam fašista, glasajte za mene. Dakle, to je nešto što je apsolutno nedopustivo, ali što se nažalost dešava u državi Srbiji.

Mi kao narod, mi Srbi, imamo puno razloga da budemo ponosni na svoju istoriju, na svoju tradiciju, na svoje slobodarske ideje, na svoje borce, na svoje junake i većina nas to zaista i jeste. Ali, nažalost, imamo razloga i da se stidimo što su deo našeg naroda, ponoviću, rekla sam to već, neki koji su samo Srbi po rođenju, eto slučaj je hteo da budu Srbi poput tog Zelenovića, te Nataše Kandić i sličnih njima, Čanka, Čede i ostalih.

Mi moramo argumentima i ovakvim zakonima i zakonima sličnom ovom zakonu moramo da se borimo protiv te zaista, neću preterati ako kažem, antisrpske histerije. Ta antisrpska histerija u Srbiji sve je šira i sve je glasnija, što se više, ne samo Srpska radikalna stranka kao opoziciona partija, već i stranke iz vlasti izjašnjavaju i govore u ovom pravcu, pa onda, valjda, njima to, tim antisrpskim organizacijama i pojedincima, to im nekako valjda uliva strah da bi zaista mogla da prevlada svest u Srbiji, a mi verujemo da već jeste, da nikada niko više ne sme da se stidi da kaže da je Srbin, da nikada niko više ne sme da se stidi da kaže da je srpski nacionalista, već naprotiv, da treba da budemo ponosni upravo na te činjenice.

Dobro je što je najavljeno da će se uraditi sve što je moguće, ako je to uopšte u potpunosti moguće, da se sačini spisak stradalih u zločinačkoj NATO agresiji. I bilo bi dobro takođe, ali zato su nam potrebne i institucije, instituti, mi smo, recimo, predlagali da se formira institut koji bi vršio analize svih presuda Haškog tribunala i zaista nam je žao što se to nije desilo u ovom sazivu Vlade, mada je ministar Šarčević rekao da će on kao patriota da se potrudi da se to i desi, ali, evo, nije se desilo.

Znate, recimo i u tom Haškom tribunalu, u njihovim arhivama, jel vidite sad da hoće da ih uzmu ovi iz Bosne i Hercegovine? Naravno, uzeće ih da bi ih uništili. Tamo ima puno podataka, puno imena i stradalih i ne samo u ovim poslednjim otadžbinskim ratovima, već čak i iz Drugog svetskog rata i veliki je to, to su milioni stranica dokaznog materijala koji će, ako se u Srbiji to ne uzme, taj naš predlog, ne uzme u razmatranje i ne odluči da mi to preuzmemo, zaista izgubiti za sva vremena. Onda će to biti problem i kod ovih spiskova i ovih koji vi planirate da uradite što je, ponavljamo, dobro, ali verujte, nemamo mi sređen popis ni poginulih ni u Drugom svetskom ratu, ni u Prvom svetskom ratu, uvek se nešto, to je valjda karakteristično, nažalost Srbi, kako se to u običnom narodu kaže u ratu, pobedimo pa onda u miru gubimo neke važne bitke.

Mi, recimo, nemamo popis ni žrtava, a ni uopšte dobrovoljaca Solunskog fronta. Prošle godine je obeležavana godišnjica i nema nešto u centralnoj Srbiji nigde ni nekog memorijalnog centra, ni spomenika solunskim borcima. Ja to govorim opet iz ličnog razloga kao potomak solunskog borca, moj deda Stevo Radeta je bio solunski borac i nije jedini on, ali mi je žao što nigde zvanično to nije napisano, i ne samo njegovo ime, nego mnoga imena tih ljudi koji su, eto tako, zamislite, koliko daleko odlazili peške, borili se za Srbiju, za srpstvo, pobedili. Ali, zaboravili smo mi, kada kažem mi, onda naravno ne mislim na SRS, mi se stalno sećamo, mislim pre svega na predstavnike vlasti i borce iz savremenog doba.

Dobro znate koliko problema imaju momci sa Košara. Koliko je njih beskućnika, koliko je njih invalida i bez posla. Koliko njih teško, preteško živi. Onda kada se u nekim novinama pojavi neki tekst o nekom pojedinačnom borcu sa Košara, onda se nađe neko ko tom čoveku napravi kuću, da posao ili tako nešto. Ne rešavaju se tako problemi. Problemi moraju da se rešavaju sistemski, iz korena. Ako zaista hoćemo da budemo u pravom smislu nacionalna srpska država, uvažavajući sve one koji u Srbiji žive, koji Srbi nisu, uvažavajući sve lojalne građane Srbije, uvažavajući na najvišem mogućem nivou prava nacionalnih manjina, ali moramo zaista pre svega da vodimo računa o sopstvenom narodu, o sopstvenoj istoriji, o sopstvenoj tradiciji.

Mi sa naše strane, naša poslanička grupa SRS, činimo sve što je u našoj moći da to dopre do svesti što je moguće više građana Republike Srbije, a ovih dana pogotovo to radimo promocijom knjige Vojislava Šešelja – „U Srebrenici nije bilo genocida“. Evo, ponoviću i ja, danas je to u beloj sali u Kruševcu, u ulici Topličkoj broj 2. u 18 časova. Videćemo gde ćemo održati promociji u Šapcu, ali održaćemo je. Nije moćan Nebojša Zelenović da svojim fašističkim metodama zabrani održavanje te promocije, ali zaista je danas pokazao tom svojom odlukom da je očigledno on sledbenik Boška Obradovića, a njih obojica sledbenici Ljotića. Ali, dobro, tu su politiku izabrali i verujemo da iako im padne napamet da izađu na izbore, da ni jedan častan Srbin za takve fašiste i takve izrade neće glasati. Hvala.

Hvala.

Odgovor zbog čega nije prihvaćen ovaj amandman, stvarno, vidi se da su pisali još uvek ne uhapšeni saradnici Zorane Mihajlović.

Amandman se ne prihvata zato što zabeležba nije činjenica, već se zabeležbom upisuje činjenica itd, da dalje ne čitam, zbuniću svakoga ko ovo sluša, ali je ovo samo da pokažemo koliko su vam neozbiljno koleginice Rakić ovi, rekoh, još uvek ne uhapšeni Zoranini saradnici uradili.

Šta je važno za ovaj predlog zakona, pa i za ovaj amandman? Ovaj zakon ste vi doneli pre dve godine. Za dve godine menjate ga četiri puta. Za te dve godine Katastar nije radio više od godinu dana, potpuno paralisano stanje u oblasti uknjižbi, u oblasti katastra. Zašto se to desilo? Zato što taj Zoranin direktor koji je to još uvek, sada ću citirati ili parafrazirati kolegu jednog vašeg iz vlasti - nije hteo da radi zato što je navikao da uzima pare, pa je čekao da mu opet donose pare, pa mu nisu donosili pare, pa je on lopov, pa je on kriminalac, i sve sa svim tim atributima koje ste mu vi davali, ne vi lično, nego jedan od vaših kolega, naših kolega, taj, takav čovek je i dalje direktor Katastra.

To što Katastar u Srbiji i nije radio više od godinu dana, bukvalno nije radio Katastar više od godinu dana ili skoro godinu dana je jedan od dokaza naše tvrdnje da je Zorana Mihajlović strani plaćenik u Vladi Republike Srbije, jer takvu opstrukciju države može da radi samo neko ko je strani agent u sopstvenoj Vladi, jer ne rad Katastra od godinu dana, to je strašna opstrukcija države. Pretpostavljam da svi znaju šta znači katastar. Dakle, za tih godinu dana nije bilo moguće upisati kupoprodajne ugovore, nije bilo moguće upisati rešenja o nasleđivanju, nije bilo moguće upisati ugovore o zameni, nije bilo moguće upisati ugovore o poklonu, dakle, ništa nije bilo moguće upisati u Katastar.

Ja sam ovde slušala kada ste pričali u načelnoj raspravi, pa ste onda koleginice pokazali da stvarno niste dobro pripremljeni za ovo što ste predstavljali u ime vaše poslaničke grupe i lično ste potpisali, nije ni važno.

Vi ste ovde iznosili neke stvari koje baš nemaju veze sa realnim, odnosno potrebnim znanjem u ovoj oblasti, ali ste svaki put ponavljali da, kada smo mi pitali kako se to vaš predlog našao na dnevnom redu, kako pre toga Čankov, Gordane Čomić itd, vi ste onda bar pet puta u toku dana rekli - evo, vi izvolite, obezbedite 126 glasova, pa onda stavite na dnevni red šta god hoćete.

Vi ste još jednom pokazali kako vama zapravo nije stalo do parlamentarne demokratije. Ta sila, od 126 zelenih dugmića, to samo pokazuje kako skupštinska većina teroriše opoziciju u Narodnoj skupštini. Mi smo ta opoziciona stranka koja je podnela Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i taj predlog potkrepili sa više od 100.000 potpisa građana Republike Srbije i vi koji kažete da radite sve u interesu građana Srbije, zapravo kažete – baš nas briga za više od 100.000 građana Srbije, jer su oni podržali neki radikalski predlog, a da su ne daje Bože Gordane Čomić ili vaš koji je ovde prošao bez ijednog potpisa građana, onda bi to bilo nešto sasvim uredu.

Dakle, nemojte se hvaliti sa 126 glasova za, jer je to loša poruka. Sto dvadeset šest zelenih dugmića, koleginice Rakić, može izglasati da je zemlja ravna ploča, ali zemlja ipak ostaje okrugla. Tako da, vodite računa da pre svega kao narodni poslanik treba da pokažete da ste spremni na demokratski dijalog, da ste spremni, ako vi kažete, rekoste pre dva dana da biste bili srećni da svaki narodni poslanik podnese neki predlog zakona. Pa zašto ne pokazaste tu sreću da glasanje za jedan od 20 predloga SRS ili bar za ovaj koji je potkrepilo više od 100.000 potpisa građana Republike Srbije?

Ovaj predlog zakona je inače neprecizan, nagoveštava mogućnost korupcije, a kako ste vi pokazali da ne znate suštinu Katastra? Vi ste, izvinjavam se što ću reći, niste vi nego jedna vaša koleginica, ta koleginica je rekla – ne znate vi šta smo mi u Katastru zatekli 2012. godine. E, znate, mora se nešto znati kada se tako nešto izgovori. Katastar 2012. godine je bio u fazi uspostavljanja ovakve službe. Mrežom sudova, tek 2010. godine je nadležnost upisa u zemljišne knjige izmeštena u Katastar. Do tada su postojala zemljišno knjižna odeljenja opštinskih sudova. Postojala su „dn“ rešenja. Na osnovu tih rešenja se vršio upis u zemljišne knjige. Postojala je zbirka isprava u kojoj su bila sva ova dokumenta koja su ovde sadržana, između ostalog u ovom članu. Da koleginice, ne znam šta vam nije jasno, ali ovo jeste ovako.

Dakle, te 2012. godine kada ste vi postali gospodari Srbije, Katastar je tek počeo da biva ono što je po ovim vašim zakonima. Što se nas tiče, nikada nije trebalo prestati sa zemljišnom knjigom, ali to više u ovom momentu nije važno. Možda će biti jednom važno kada mi budemo menjali mrežu sudova i nadležnosti sudova, pošto je ovo što je sada urađeno poprilično loše, da ne kažem katastrofalno. Dakle, ovim zakonom se neće uraditi ništa dobro. Neće se uraditi ništa pozitivno.

Ovo što ste predvideli da se mogu upisivati u katastar objekti, oni još iz 1947, 1948. godine, kad su donošeni prvi propisi iz građevinske oblasti, to je naravno u redu. Ali, trebalo je da tako nešto predvidite isključivo za objekte koji su građeni bez građevinskih dozvola. Jedini način da se stvarno legalizuje, što bi vi rekli ozakoni, ovih više od milion objekata koji su građeni bez građevinske dozvole, jeste da se knjiže na osnovu uverenja lokalne samouprave, kao što ste ovde predvideli za stare objekte i da se knjiži svaki objekat za koji nije upisan sudski spor. Dakle, gde god nema sudskog spora oko zemljišta, objekat treba upisati i na taj način treba jednom za svagda završiti sa legalizacijom.

Ali ne, vi snimate iz aviona, iz ne znam ni ja odakle, i kako to ovaj vaš katastar svake godine ima druge podatke o broju nelegalnih objekata, svaki put kad se donosi zakon podvlačite crtu i kažete – sve što je posle toga izgrađeno biće porušeno, neće se legalizovati, a od tog dana do dana današnjeg, evo krenite Beogradom, krenite svako gde ko živi po svojim opštinama, čudom ćete se načuditi koliko objekata niče. Niko ih ne dira, opet će da nadleti avion ili neće, nego će samo ovaj direktor katastra za kojeg jedan vaš kolega kaže da je lopov i kriminalac, izdati potvrdu i na osnovu te potvrde biće upisan, a ljudi koji hoće legalno, normalno i regularno da rade, da uknjiže svoje objekte i dalje će živeti u strahu. Kad će proći onih Zoraninih pet godina kada je najavila kroz zakone, to je za dve godine, da će porušiti sve što ne bude do tada legalizovano, a ni jedan objekat nije legalizovan zato što na primer u Beogradu ste šetali predmete od opština u grad, pa vraćali iz grada u opštine, prosto nije bilo mogućnosti da se izvrši ni jedna legalizacija, a vreme teče.

Koleginice Rakić, nemojte pokazivati nervozu, vi ćete se verovatno javiti posle mene, pa ćete sve lepo nama da objasnite, da ubedite da ja ništa ne znam, slobodno, ali kad tako skačete i pokazujete nervozu, meni samo govori da sam ja potpuno u pravu, da zapravo vi niste baš spremni za ovu raspravu. Hvala lepo.

Hajde da više prekinemo sa tim devetim mestom i sa tim obmanjivanjem javnosti. To mesto se plaća. Svetska banka to plaća da biste lakše uzimali kredite, jer od te banke se uzimaju krediti za gradnje, infrastrukture.

(Katarina Rakić: Što ga vi niste platili? Odakle nama pare?)

Koleginice, bez nervoze molim vas, samo polako, imamo vremena, pričaćemo koliko god hoćete, samo bez nervozice.

Dakle, što se tiče pitanja zašto mi ne prijavimo nekoga da ga hapse. Mi smo ovde pričali o Zorani Mihajlović i o njenom kriminalu više puta. Posledica toga da je tužilaštvo stvarno izgleda slušalo, pa su onda uhapsili ovoga Jeftića za „Železnicu“, Miroljuba, koji je rekao da je Zorani davao pare koje je uzimao, i njenom mužu, pa su onda uhapsili Poledicu. Onda je Poledicu Zorana uspela da oslobodi pa da ga sačeka, da službeno auto ide po čoveka iz pritvora, pa da čovek pod krivičnom prijavom ponovo sedi na mestu državnog sekretara. Sad, mi se nadamo, posle ove rasprave, da će tužilaštvo da malo pročačka i katastar, pa će onda i taj iz katastra doći na red. Mi se nadamo da će to da se desi.

Kažete – što su gužve u katastru? Znate što? Zato što katastar ne radi godinu dana, pa ljudi jadni dolaze, kucaju na šalter, kucaju na vrata – alo, molim vas, kada će ovaj katastar da proradi, kada će po onom mom zahtevu nešto da se uradi.

Odakle su gužve? Nisu gužve zato što dolaze po rešenja. Neće nositi poštari, nosiće… Pa kako će dobiti rešenje neko u nekom selu gde nema ni fiksnog telefona, gde su staračka domaćinstva, gde imaju ugovore kupoprodajne, gde imaju ugovore o nasleđivanju itd, kako će oni koristiti elektronsku poštu?

Vi ste ovde rekli pre dva dana da smo se mi smejali kad je Ana Brnabić rekla da će osnova rada ove Vlade biti digitalizacija. Nismo se mi tome smejali, mi smo rekli da to podržavamo, ali da se mora voditi računa u kom momentu, kad i gde je to moguće, da to mora da ide postepeno. A mi smo se tada smejali kada je Ana Brnabić priznala da je pijana vozila pa je policija zaustavila. Vi ste to malo pobrkali. Nismo se smejali digitalizaciji, ne daj bože.

Dakle, što se tiče…

Molim vas, uzmite mi slobodno vreme, još samo dva minuta, moram da objasnim.