Pretpostavljam, ministre, da vi znate da u većini zemalja zapadne Evrope su veća mesečna socijalna primanja, nego što su plate doktora nauka u našoj lepoj, dragoj zemlji Srbiji. Da li vi znate ministre, pretpostavljam da znate, da hiljadu litara dizel goriva u Srbiji košta 745 evra, a da je realna cena 637 evra i da država uzima 108 evra po ovoj količini od hiljadu litara državnog nameta? Malo li je?

Da li vi znate, ministre, a znate sigurno, koliko je skuplja hrana u Srbiji, ta tzv. potrošačka korpa, nego u više od pola zemalja u okruženju? Da li vi znate, ministre, da ljudi iz Srbije zbog niže cene goriva i zbog niže cene hrane prelaze u Bijeljinu, u Republiku Srpsku i donose je ovde? Vi to sve znate. Iz Subotice u Mađarsku.

Vi to sve znate, a te vaše demagoške priče, odlično ste to naučili, ne samo vi lično i stvarno nemojte više. Degutantno je, ministre, i mi vam sigurno nećemo odgovarati na takve prozivke. Ta demagoška priča – sve je divno, krasno i onda pitanje – vi mi recite? To slušamo svaki dan na konferencijama. Vi mi recite je pitanje za vas, za onoga ko je izmislio to pitanje, novinari – vi mi recite, za onoga ko se hvali da ima 60% i ne znam koliko podrške u Republici Srbiji, do sada ste imali, i ta podrška vas obavezuje da vi nama kažete, a ne mi vama. Vi pustite, pričate, pričate ko onaj na konferenciji, priča pola sata i kad dobije neko škakljivo pitanje, on kaže – vi mi recite, vi mi odgovorite. Ne, nego vi nama odgovorite.

Jeste li vi, ministre, bili u prilici da vidite onaj ugovor sa Fijatom, ono sve, dva reda pa crno, dva reda pa crno? Da li znate šta piše tamo gde je to crno? Vi to niste ispravili, a znate dobro šta tu piše. Tu piše da se država Srbija obavezala da plaća doprinose za zaposlene, za sve one koji su u Fijatu. Onolike subvencije dobili, zemljište dobili, putnu infrastrukturu dobili i još traže, naravno. Sve dobili i još svakog prvog ili pet ili već kada se isplaćuje plate iz budžeta se uplaćuju sredstva na ime doprinosa zaposlenih u Fijatu. Što ne uzmete od Fijata pare? Što ne uzmete te pare i ne uložite u taj deo puta oko Kragujevca?

Niste odgovorili šta radite sa ovih 108 evra po toni goriva. Vi mi recite, ministre.

Ministre, ne bismo smanjivali plate, ne bismo mi smanjivali penzije, recimo, ukinuli bi vam sve nepotrebne agencije i onolike pare od agencija. Recimo, ne bismo vam finansirali one nevladine organizacije, koje to ne zaslužuju. Recimo, ne bismo finansirali vilu Tome Nikolića i njegovu izmišljenu funkciju i 30 i kusur zaposlenih. Ima svašta ministre, samo ja neću vama da odgovaram, ovo je samo onako usput.

Neću ja vama da odgovaram na pitanje, vi mi recite, rekla sam da se ježim svaki put kada čujem kada novinaru kažu - vi mi recite, zato što on ne zna da odgovori. Ali, ministre, ja sam pravnik, vi ste ekonomista i vaša doktorska disertacija se odnosi na restrukturiranje, privatizacije ili tako nešto, možda nisam precizno.

E, to bi trebalo da vam bude osnov da se pozabavite tim ugovorom koji je zaključio, vi kažete Mlađan Dinkić. Istina, istina, Mlađan Dinkić ili neko iz tog vremena, ali naglasila sam da sam ja pravnik zato što vi kao ekonomista ne morate da znate da postoje štetni ugovori. To je jedan od štetnih ugovora.

Vi kao dobar domaćin ste morali da pokrenete pitanje raskida tog štetnog ugovora, kao i svakog drugog štetnog ugovora. Nije to jedini štetan ugovor koji ste vi zatekli, štetan je i SSP, štetni su i oni svi sporazumi koji su doveli do potpisivanja Briselskog sporazuma, pa se onda narodu pokušava predstaviti kako ste vi vlast odgovornih ljudi, odgovorna država, pa vi morate da držite kontinuitet sa prethodnom vlašću. To nije tačno.

Vi ste u obavezi bili i još uvek vam nije kasno, da vam službe daju sve te štetne ugovore, pa da naložite pravnicima u službama da pokrenu proces za raskid štetnih ugovora ili za pravljenje aneksa tih ugovora, da država više ne trpi štetu.

Šta to znači? Dinkić potpisao štetan ugovor, Dinkić svira gitaru, obilazi trgove itd, ne svira klavir što bi trebalo da radi, odnosno nije uhapšen, a trebalo je odavno da bude i vi ćete da se krijete - Dinkić potpisao.

Prvo, Dinkić mora da odgovara za to, a drugo, ako i vi u dogledno vreme sve te ugovore ne promenite, moraće i među vama neki da odgovaraju. Nema opravdanja, neko drugi potpisao pa ja tu ništa ne mogu da uradim. Dakle, vi ste dužni da se sa budžetom ponašate pažnjom dobrog domaćina, a to vas obavezuje i da pregledate sve ugovore i da uđete u proces izmene svih štetnih ugovora. Hvala.

Ministre, malo me je uplašilo ovo kada ste rekli da vi ne znate šta piše u ugovoru sa „Fijatom“.

Ko zna koliko ima takvih ugovora koji su tako loši, štetni, možda i štetniji, ako je moguće od tog ugovara. Kako je moguće da postoji neki tako bitan ugovor, za nekom tako bitnom firmom, a da vi ne znate šta u njemu piše, prva stvar.

Druga stvar, pitanje poslovne klime nije samo to da vi morate da zadržite sve ugovore koje ste zatekli. Pitanje poslovne klime je, pre svega odsustvo korupcije, a na ta tom planu ništa nije u Srbiji urađeno, korupcija cveta na svakom ćošku, od najnižih do najviših organa i to je opšte poznato. To je osnovna stvar.

Ne bi nikakva novost bila da se raskine neki poslovni ugovor. Ugovor je volja dve strane i kad god jedna strana proceni da više nema interesa za taj ugovor, s1ećate se pre dve godine umalo „Fijat“ ne ode, pa išla Ana Brnabić tamo kukala, plakala, kumila, molila, išla u Italiju, išla u Kragujevac da ih sačuva. Znači, oni su bili na ivici da raskinu taj ugovor. Oni će ga raskinuti kad njima to bude u interesu. Indijci su raskinuli ugovor sa „Fijatom“, pa im došao „Folcvagen“ bez ikakvih problema, a vi kada ste pomenuli da ćete da razgovarate da treba „Folcvagen“ da dođe u Srbiju, to je dobra vest ministre. Dakle, to da će „Folcvagen“ doći u Srbiju ministre, to je lepa vest, ali kad sam prvi put čula, pre nekoliko meseci, dolazi „Folcvagen“ u „Ikarbus“ ja sam se smrzla, rekoh – jao, pa, gde će onaj „Mercedes“ što ga je Vučić doveo u „Ikarbus“?

Da bi nas narod razumeo, najpre da pojednostavim ovaj kompleksan naslov zakona. Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona kojim će se utvrditi opšti interes za izgradnju autoputa od Preljine do Pojata, a to znači da će na toj trasi biti oduzimane nepokretnosti od fizičkih i od pravnih lica i zemljište i kuće i poslovni objekti, itd.

Samo utvrđivanje opšteg interesa je nešto što je zaista u redu i ne znam da li postoji dobronameran čovek u zemlji Srbiji koji bi imao nešto protiv izgradnje i ovog autoputa i svakog drugog autoputa i železničke pruge i regionalnih puteva i lokanih puteva.

Dakle, mi smo još daleko od toga da možemo da kažemo da smo zadovoljni putnom infrastrukturom. Da se radi, radi se, nećemo da osporavamo ono što je činjenica, ali ovaj zakon nije dobar. Ovaj zakon nije trebalo da se radi na ovaj način kao leks specijalis, jer tačno je da postoji obaveza da se utvrdi opšti interes da bi se mogla eksproprisati ili izuzimati nepokretnosti, ali je bilo dovoljno da se u ovom zakonu napiše koja je to trasa, kuda ide, koja dužina, uslovi izbora izvođača itd. Ali, dobro, ako je i ovako, bilo bi mnogo bolje da se niste pozvali na one najlošije delove Zakona o eksproprijaciji.

Zakon o eksproprijaciji na koji mora da se naslanja ovaj leks specijalis je jako loš i to od 2001. godine. Zaista, moram da podsetim, da je od te 2001. godine kada su oni revolucionari donosili zakone, onda donet mnogo štetan Zakon o eksproprijaciji, koji je zapravo bio jedan od načina tada otimačine, krađe kada je krenulo sve da se otima i fabrike i preduzeća. Iz tog vremena još uvek imamo velike količine, velike komplekse zemljišta, sretali ste ih, gospođo Mihajlović, i na ovom Koridoru koji je sada završen, sretaćete ih i na ovom sledećem, i ako se bude radila druga poletno sletna pista na aerodromu „Nikola Tesla“, svuda ćete naći onako, jednog, dva ili pet vlasnika koji imaju veliku količinu zemlje, koji su tada bili bliski tadašnjim vlastima, pa su imali informacije gde se planira šta da se radi, a imali su specifičan način ubeđivanja vlasnika, koji su bukvalno morali da im prodaju svoje parcele da bi oni pravili te komplekse i da bi u postupku eksproprijacije uzeli ozbiljan novac. Vi tu sada ne možete ništa. Ko je vlasnik, vlasnik je, mora da se postupa sa njim, ne ulazite i ne možete da ulazite u to kako je on postao vlasnik. Ovo napominjem da se ne bi desilo i u ovom periodu i na ovom Koridoru i na nekom budućem, da se ne bi dešavale slične stvari.

Šta je u ovom zakonu loše? Vi kažete da ovaj zakon na izvestan način garantuje pravnu sigurnost, ali verujte da svaki leks specijalis govori suprotno, govori o tome da ne postoji pravna sigurnost, pa se onda leks specijalisom neke stvari utežu, formulišu na neki drugačiji način itd. Verujte, gospođo ministar, imaćete mnogo problema upravo primenom ovog zakona, mnogo problema.

Utvrđeni opšti interes. Svi vlasnici moraju da trpe i tu ja mislim da se apsolutno svi slažemo, ali niko ne mora da trpi štetu. Po ovom zakonu, kako ste vi ovo koncipirali, biće štete. Sama činjenica da će izvođač moći da uđe u posed, a da nije ni krenuo postupak utvrđivanja naknade, govori da vi možete posle da radite šta god hoćete sa onim čije je zemljište. Ako je već izgrađen autoput na nečijoj njivi, šta će on posle? Koliko god mu se na kraju u sudskom postupku ponudi, prihvatiće poravnanje, šta će, mora.

Dakle, država mora da obezbedi dovoljno sredstava da ljudi čije se nepokretnosti eksproprišu budu, da dobiju pravičnu naknadu. Opet ponavljam, moraju da trpe činjenicu da je utvrđen opšti interes, da njihove nepokretnosti obuhvata taj opšti interes, ali štetu niko ne mora da trpi.

Sada da prokomentarišem neke od ovih članova, naravno, šire ćemo o tome po amandmanima, jer mi smo zaista podneli veliki broj amandmana, i to koncipiranih. Ako ih niste videli, videćete, na taj način da smo faktički sve ovo što ste vi ovde predvideli obuhvatili i, mi tvrdimo, na mnogo pravedniji, pravičniji i pravno ispravniji zakon regulisali, takoreći u kombinaciji sa delovima ovog zakona koji nismo menjali, to je jedan potpuno nov zakon, a suštinski isti. Mislimo da to i jeste suština i podnošenja amandmana i da je zato dobro da smo mi konačno u situaciji da možemo da raspravljamo o jednom zakonu kao o jednoj tački dnevnog reda, pa možemo i na taj način da radimo.

U članu 5. vi ste odredili „Srbijavode“ za korisnika eksproprijacije za izvođenje radova na regulaciji reka u obuhvatu planskog dokumenta iz člana 3. ovog zakona, sad da ne govorim o tom članu 3, nije to ni bitno, ovde je bitno nešto drugo. Poslanici SRS tri i po godine svaku priliku koristimo kad je tu ministar poljoprivrede, kad je tu predsednik Vlade, pa mislim nekoliko puta kroz neke zakone i vama smo skretali pažnju na veliki problem, pogotovo uz reku Moravu i uz ceo sliv reke Morave, u pitanju je bukvalno krađa parcela zbog nelegalnog iskopavanja šljunka. Ljudi koji su katastarski vlasnici tih parcela i danas-dan plaćaju zato porez. Plaćaju, zamislite apsurda, naknadu za odvodnjavanje, a parcela im nema. Svi ministri kojima smo se obraćali, koji su nadležni, rekli su – da, to jeste problem i moramo to da rešimo. To nije rešeno i to će biti jedan od problema u sprovođenju ovog zakona.

Predsednik Republike je juče rekao, vi ste danas nešto slično ponovili, da će, između ostalog, ovim zakonom i izgradnjom ovog koridora biti rešen tok cele reke Morave, odnosno Moravskog sliva, znači svih pritoka reke Morave. Ali, dok ovo ne rešite kao neko prethodno pitanje, vi ništa nećete moći rešiti. Vi ćete praviti obalu utvrde. Na čijem zemljištu? Na čijem zemljištu ćete praviti obalu utvrde, kada su, zato što država nije funkcionisala, ljudima nestale prosto velike količine zemljišta? Nisu nestale kao posledica elementarne nepogode, što bismo mogli i da razumemo, dakle, nije Morava menjala svoj tok zbog nekih elementarnih nepogoda, nego zato što se kralo od opštine do opštine, opštinske vlasti ćutale, verovatno mnogi bili u dilu sa tim ljudima koji su to radili. Vi zaista morate taj problem da rešite, ako mislite da vam se ne desi da vam dođe koridor tamo do nekog dela uz Moravu i da ljudi izađu i da vam ne daju da idete dalje dok ne rešite njihov problem. To mora da se razume. Jer, jednom ako se pređe preko toga, oni nikad više to neće rešiti, a to traje nekoliko godina.

Predlog za eksproprijaciju kažete da će se podnositi najkasnije u roku od tri godine. Mi smo vam rekli da to treba biti jedna godina, zato što ste i sami rekli da je dosta ovog posla već pripremljeno, urađeno i otprilike da se čeka ovaj zakon da se za koji dan, ako ste rekli u toku leta, onda je to za koji dan, da počne izgradnja ovog koridora. Onda je ovo opet veliki rok, koji će zapravo opet da ometa i radove i da produžava rok koji ste vi planirali za završetak ovog koridora.

Kada je u pitanju naknada za građevinsko zemljište na kojem je izgrađen objekat koji je građen bez građevinske dozvole, ovo je takođe nepravično rešenje. Kažete da vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta. Pitamo vas zašto samo ovde procenjena građevinska vrednost i ko će je procenjivati, zašto ne tržišna vrednost, kao u svim drugim nepokretnostima? Iza tržišne vrednosti stoji neki organ, stoji Uprava prihoda. Valjda treba da očekujemo da će, ako ništa drugo, na isti način tretirati sve nepokretnosti, pa neće moći nečiju kuću približne vrednosti da procene na 100.000 evra, a onu drugu 150.000 ako su skoro identične.

Dakle, kad se već donosi leks specijalis, onda se zaista mora svaki detalj urediti. Ovo mi govorimo i zato smo i pisali te amandmane, da bi zaista konačno ovaj put mogao da se radi i da se ne desi da za nekoliko meseci čitamo u novinama – otišla Zorana Mihajlović na koridor, neće se odande pomeriti dok mašine ne počnu da rade, a mašine ne mogu da rade zato što su ljudi izneli svoje mašine na svoju parcelu i ne daju nikom živom da prođe. Neće proći, dok ne bude dobio naknadu.

Vi kažete – najpre će se, rekoh to već, uvesti u posed, to je član 13, po pravosnažnosti rešenja stiču se uslovi za pokretanje postupka za sprovođenje određivanja naknade. To nije dobro. Možda ovo formalno i nije, hajde da kažem, potpuno nezakonito, ali valjda vama nije stalo da vi kroz ovaj zakon napravite veliki broj nezadovoljnih ljudi vlasnika, valjda vam je stalo da se ovaj posao završi ne samo na zadovoljstvo Vlade koja će ovo raditi, ne samo na zadovoljstvo svih građana koji će koristiti ovaj koridor, već valjda i na zadovoljstvo ljudi čije će se nepokretnosti uzimati da bi se ovaj koridor izgradio. Tu zaista morate biti krajnje oprezni.

Izneću vam jedan primer. Bilo je to davno, po Zakonu o eksproprijaciji koji je bio mnogo bolji i pravičniji od ovog, kada se naknada utvrđivala pred organom koji vodi postupak eksproprijacije. Ja lično sam u opštini Zemun radila eksproprijaciju, mislim da je to bila možda još 1996, 1995. godina, tada je nešto naprasno dogovoreno da se konferencija KEPS-a održi u Beogradu, a KEPS je prethodnica OEBS-a i onda je morao po cenu života, najbrže moguće, da se izgradi onaj put od onog puta za Surčin do aerodroma i to je trebalo da služi kao pomoćna poletno-sletna staza, tako je i građen i toliko širok itd. Tada su predstavnici Zavoda za izgradnju grada došli sa dokumentacijom, sa vlasničkim listovima, to je samo bilo potrebno, mi smo u opštini pozvali sve te vlasnike, bilo je negde sto i nešto ljudi i na licu mesta smo na zapisnik oni davali saglasnost za eksproprijaciju. Predstavnik Zavoda se odricao prava na žalbu, oni se odricali prava na žalbu i odmah, istog momenta, zaključivano poravnanje. Zaista su dobili ozbiljnu cenu, možda čak i nešto preko tržišne, ne nešto dramatično, ali ozbiljnu cenu, svakako ne ispod tržišne vrednosti, i niko nije imao primedbu i niko nije uložio žalbu i posao eksproprijacije završen za nedelju dana.

Ovo jeste zaista veća trasa, veća površina, ali ako ne budete tako radili, nećete uraditi posao. Znate, da vi kažete da imate pravosnažno rešenje, vi ćete brzo postići pravosnažno rešenje i ako se bude žalio vlasnik, vi ćete se potruditi da rešenje brzo postane pravosnažno, da se nađe razlog da on nema pravo na žalbu, on ode na sud, a vi kažete – imamo konačno rešenje, idemo u posed. To nemojte da radite, to nije dobro. Verujte, ubrzaćete postupak ako prihvatite da radite na ovaj način.

Jedna ozbiljna primedba koju mi imamo na ovaj zakon, to je član 17, ovaj poslednji stav, gde ste vi rekli da prilikom izbora strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji Moravskog koridora, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.

Što se tiče nas iz SRS ovo je apsolutno neprihvatljivo, čak i da nemamo aferu sa „Behtelom“ mi ne bismo mogli da prihvatimo da se ovako ozbiljan posao i ovako ozbiljna sredstva ulažu bez javnih nabavki. Vi se zaklinjete svi iz vlasti da od kad ste vi preuzeli vlasti da nema više nikakvih problema sa javnim nabavkama, da nema više nikakvih afera, da nema više da, ne znam, koliko država uštedi zato što se sve radi po javnim nabavkama. Mi, Bogami prošle nedelje imali i ovde izveštaj državnog revizora i još nekih nezavisnih tela Fiskalnog saveta, ne znam još Komisija za konkurenciju, dakle svi su stavili primedbu vlasti, Vladi, lokalnim samoupravama da se mnogi poslovi rade bez javnih nabavki. To nije dobro.

Kada je u pitanju „Behtel“, moram da podsetim na ono što smo još prošle godine pokrenuli kao temu, kada ste vi, čini mi se, 15. oktobra potpisali Sporazum sa „Behtelom“, ili je to bilo pre, nije još bio Memorandum i kada smo mi došli do tog sporazuma, kada ste vi zapravo sa predstavnicima američke ambasade potpisali taj neki sporazum, mi smo tada dobili taj Sporazum i ovde predsednik naše stranke pitao predsednika Vladi, dali smo joj da pogleda taj sporazum, pitao je da li ona zna da je Vlada odobrila potpisivanje Zorani Mihajlović tog sporazuma, Ana Brnabić je rekla da to prvi put vidi. Sve ostalo zapisano.

Vi ste tada rekli da mi srpski radikali imamo nešto protiv vas, pa onda izmišljamo neke priče da bismo vama naškodili. Ne prođe dva, tri meseca, pojavi se u javnosti ugovor sa „Behtelom“ isti onakav kakav smo vam mi osporili i rekli da ste ga zajedno sa Skotom uradili bez znanja predsednika Vlade, po izjavi predsednika Vlade. Tada smo rekli i to je javna tajna, svi sada o tome pričaju da je posao koji ste vi ugovorili za 800 miliona evra, da je mogao sa kineskom firmom da se ugovori za 500 miliona evra, čak se javljaju i neke naše firme i pojavljuju se u medijima neki koji tvrde da bi to uradili za 600 miliona.

Dakle, u svakom slučaju 300 miliona evra, po našem mišljenju, ne po našem mišljenju nego po papirima, je iznos koji ste vi uzeli iz budžeta Republike Srbije, dali ga „Behtelu“, da li je „Behtel“ dao vama nešto za to, da li Skot itd. to je tema za neke druge organe. Ali, da ste to radili legalno i putem tendera, onda bismo sada mogli razgovarati da li je neko podneo bolju ponudu, da li nije, ovako mi ne možemo da upoređujemo. Možemo da upoređujemo šta je „Behtel“ radio u drugim zemljama, šta je radio u Rumuniji, šta je radio u Hrvatskoj, šta je radio u Albaniji, sve pod firmom i to ste i vi pokušali, mislim negde u nekom intervjuu da sam pročitala da ste rekli, da ta saradnja zapravo govori o našoj boljoj saradnji sa SAD. Kakve veze SAD imaju sa „Behtelom“? Da li je „Behtel“ državna firma? Nije, privatna firma i ne može to što se nalazi na teritoriji SAD, to zaista nema veze sa međudržavnim odnosima. Što niste pojačali odnose sa Kinom, pa uzeli ovu kinesku firmu koja bi to radila za mnogo manje para?

Podsećamo takoše da je taj „Behtel“ imao aferu kod gradnje auto-puta Dubrovnik – Split, pa je tada njihov pomoćnik ministra posle otkrivanja te afere podneo ostavku, pa je onda građen put u Rumuniji, pa su čak predstavnici rumunske vlasti tada rekli da su svesno pogazili određene standarde EU, da bi udovoljili „Behtelu“. Mi nemamo nijedan jedini razlog da „Behtel“ bude ta firma, da to radi. Ne bismo imali ništa protiv ni da radi, ali samo da je do tog ugovora došlo na legalan način.

Najgore od svega je, gospođo Mihajlović i kolege poslanici, najgore od svega je to što ste vi u ovaj zakon i što će vam skupštinska većina usvojiti ovaj zakon, zapravo legalizovali tu krađu od 300 miliona evra koju je dobio „Behtel“ i koju je verovatno podeli, opet kažem, možda vi, Skot, ko još ne znamo. Saznaće se jednog dana.

Što se tiče ovog dela o Zakonu, nisam ja rekla da smo mi izričiti protiv donošenja ovog zakona. Samo sam rekla da je mogao biti u nekoj drugoj formi. U suštini, nema tu mnogo nerazumevanja. Samo je pitanje koliko ćete vi sve ovo zaista što ste rekli, a što se otprilike poklapa što je bio i deo moje rasprave, koliko ćete zaista i tako i raditi na terenu.

Ali tu ste Vi, tu smo mi, viđađemo se i mi zaista želimo pre svega zbog ljudi čije će nepokretnosti biti eksproprisane, znate, postoje neki ljudi, a valjda ste to kroz ove poslove mogli i da vidite.

Možete i zlatom da platite, on ne da svoju parcelu, svoju pojatu, svoju njivu i ne znam šta. Ali taj neko mora da trpi činjenicu da je utvrđen opšti interes i taj opšti interes je u redu, ali ne smete ni vi da se iživljavate, zato što ćete reći Upravi prihoda da procenjuje ovoliko ili onoliko.

Ono što ste vi rekli malopre, pokazuje da ste videli i na ovom koridoru i različite procene i bilo bi dobro da se angažuje neki nezavisni veštak, pa da svako ima i predstavnik države i vlasnik, imaju pravo da stave primedbe na nalaz veštaka i možda je to najbolji način da se dođe do neke realne cene, da bude ni, na štetu države da, možda bi to bio recimo dobar način, ali to je nešto što ćete u praksi da radite.

Ali imam u ovom članu 17. i ovaj pretposlednji stav, je vrlo interesantan, gde kažete da će strateški partneri biti, da ne čitam sada sve, privredna društva ili povezana lica koja se osnuju za potrebe realizacije ovog projekta. Koja su to privredna društva, koja će se osnivati za realizaciju ovog projekta?

Valjda postoje svi elementi, već postoji u društvu da nema potrebe da se u državi nešto posebno osniva.

Evo završavam, kolega Arsiću, samo naravno, kada je u pitanju „ Behtel“, nikada se nećemo složiti, možemo o svim drugim i članovima i stavovima vašim i našim da razgovaramo, ali za „Behtel“ se nećemo složiti.

Da, mi smo podržavali Trampa, da na vlast ne bi došla Hilari Klinton, koju ste podržavali vi i oni neki, zato što su to uradili, zato što su bili pametni, i koju je podržavao Skot itd.

Mi i dalje tvrdimo da je „Behtel“ firma, koja nije trebala na mala vrata da se uvede u ove poslove i dalje tvrdimo da je 300 miliona evra spornih i da su nestale na putu između Vlade, preko vas i Skota, i dalje do „Behtela“.

Dakle, to je nešto oko čega ne možemo da se složimo. I sami kažete, postoje nadležni organi, bilo bi dobro da počnu da rade svoj posao. Hvala.

Nema razloga za nervozu, nema razloga za vikanje pričamo o ozbiljnom zakonu i očekujem da ćemo tako i nastaviti do kraja ove rasprave.

Tačno je da je Vlada Republike Srbije ozbiljan organ po Ustavu, a kakav je realno to je stvar ocene, to je stvar političke procene i naravno činjenica je da Vladu čine ministri. Ta ozbiljna, odlična, najbolja Vlada imala je ministra Radulovića, šta sad kažete o njemu?

Imala je ministra Verbića, šta kažete sada o njemu, imala je ministra Vujovića, šta kažete sada o njemu? Pratimo mi, živimo ovaj život i ovaj politički život kao i vi, i ne možete sada tako nekim floskulama - Vlada je ozbiljan organ. Pa, svaka Vlada je ozbiljan organ i ona prethodna Vlada u kojoj je bio lopov broj jedan Dinkić, Labus, Vlahović, Đelić. Sve ih stavi pod broj jedan, jer ne znam koji bi bio ispred kojeg, i to je bila ozbiljna Vlada, jer je Vlada kao institucija ozbiljna, ali, Vladu čine ministri koji mogu biti i ozbiljni i neozbiljni, i stručni i nestručni, i pošteni i nepošteni. Vlada mora da trpi, odnosno članovi Vlade moraju da trpe da im predstavnici naroda, narodni poslanici kažu svoja saznanja, svoje podatke kojima raspolažu, uostalom taj sporazum za koji vi kažete da nikada nije postojao mi smo delili novinarima i opet ponavljam dali, ja lično odnela, Ani Brnabić. Vojislav Šešelj je pitao - jel vi znate za ovo? Ona je rekla - ne, prvi put vidim. Dakle, ništa nije izmišljeno, sve je pred očima javnosti.

Da vam kažem, ta vaša saradnja sa američkim ambasadorom jeste nešto što bode oči, jeste nešto što smeta.

Samo vi vičite, vrlo brzo ćete vikati nešto suprotno, samo još niste obavešteni.

Dalkle, nedopustivo je, gospođo Mihajlović, ono što se desilo kada ste potpisivali taj Memorandum sa "Behtelom", da Kajl Skot sa vama, rame uz rame stoji u Vladi Republike Srbije, da drži konferenciju i da iz Vlade Republike Srbije kaže da je Kosovo nezavisna država i da vi to pratite sa širokim osmehom. Nedopustivo! Tog momenta je morao napustiti državu kao "persona non grata". Ali, to su vaši lični odnosi, to su odnosi predsednika države i te ambasade, ali polako, sve će polako doći na pravo mesto, na pravu stvar i sve više se približavate, ne vi lično ali mnogi politici SRS i to će biti dobro za Srbiju.

Srpski radikali, svakako nisu odlazili u Američku ambasadu, ni u Britansku ambasadu, jesu neki dok su bili Srpski radikali i dok su bili u fazi, dok su ih prepravljali u ove sada, ali dakle, onaj ko je Srpski radikal nije tamo odlazio, ali nije dobro ni da vi kao ministar na taj način pričate sa narodnim poslanikom, ali niste me uvredili, slobodno vi pričajte što mislite da trba da kažete, vi imate pravo da se branite, ali kad je u pitanju "Behtel", da ćete morati da se branite pred nekim drugim organima.

Nema potrebe vi da nas podsećate ni da li smo ispod cenzusa, da li nismo ispod cenzusa, to takođe nije posao ministra, ali mi se ne bavimo politikom radi cenzusa, mi se bavimo politikom u interesu građana Srbije.

Mi smo dosledni u svojim političkim stavovima, u svom političkom programu i mi se bavimo politikom, između ostalog, da građanima Srbije skrećemo pažnju kada u Vladi imaju nekog ministra koji ne radi u interesu naroda, koji ne radi u interesu države, koji radi u interesu nekih drugih ambasada, nekih drugih država.

U konkretnom slučaju, dakle, ne kažemo to samo mi, to cela Srbija zna da je Zorana Mihajlović, agent američke ambasade u Vladi Republike Srbije. Zašto je drže, jednog dana će se i to saznati. Ko je čim uslovljen, i to će se saznati. Ponešto se i zna, ali nije možda pravo vreme da se baš o svakom detalju govori. Hvala.

Da, ja sam narodni poslanik i diplomirani pravnik.

Nadležni organ, pre svega javni tužilac, ima obavezu, između ostalog, da prati rad Narodne skupštine i ne samo Narodne skupštine, mora da pročitam sve vesti, sve novine, sve portale i mora da reaguje uvek kada se pojavi neka informacija koja bi mogla biti predmet rasprave obrade javnog tužilaštva.

Mi nemamo obavezu posebno da ih o tome obaveštavamo, jer ih obaveštavamo na ovaj način. Problem jeste što je javni tužilac kadar još Nenada Čanka. To je još iz onog vremena kada ste vi bili u onoj drugoj opciji i još uvek je Zagorka Dolovac. Ne znam više ni kako se zove pošto se žena nigde živa ne javlja. Ona je taj državni tužilac koji, između ostalog, treba da vodi računa i o tako ozbiljnim stvarima kakvo je ovo za šta mi vas optužujemo.

To jeste ozbiljna optužba, ali zaista je neverovatno da mi toliko ponavljamo da je Zorana Mihajlović agent američke ambasade u Srbiji i da Zagorka Dolovac ne reaguje ili da kaže nama, da izađe u javnost sa nekim saopštenjem da nama začepi usta ili da kaže – da, vi ste u pravu i tačno je da je Zorana Mihajlović to za šta je optužujete.

I dalje se nadamo da će nadležni organi da reaguju. Sami ste ih pozvali i neka ste.

Jeste dobro da se vratimo na ovaj zakon. Nadam se da ova vrsta rasprave neće biti razlog, pošto očigledno da nekako padate u vatru kada ovako govorimo, da na drugi način gledate na naše amandmane koji su apsolutno stručni i nameri da se popravi zakon i da primena zakona bude zaista u interesu svih građana Srbije i u interesu izgradnje tog Koridora koji jeste potreba, ali ne smemo dozvoliti mi da posle ovog Koridora bude priča kao posle Đilasovog mosta itd. Mi zato na vreme upozoravamo. Đilas je ukrao skoro 300 miliona evra na izgradnji onog mosta. On 300 miliona na mostu, vi 300 miliona na Koridoru, pa odakle nam više toliki milioni? Prosto, kasno je posle. Mi zato upozoravamo na vreme. Upozoravamo ne samo vas lično, nego valjda i Vladu. Valjda zna cela Vlada? Zna predsednik Vlade o čemu se ovde raspravlja. Može da vidi.

Pošto kažete da su najbolji otišli iz SRS, da li vam sada dolazi i Ana Brnabić zvanično za člana, vaša ozbiljna rivalka? Neće vam biti lako.

Nepotrebno je kolega Marinkoviću da vi na taj način branite Zoranu Mihajlović, jer to ne radite ni jednom ministru. Vaše lične odnose i Skotove ostavite van ove sale, zaista nemojte više.

Zorana sebe odlično brani, samo bi trebalo još neko da joj poveruje. Sve što je bilo ko drugi radio nije dobro, samo je dobro to što ona radi. Pa, nismo mi zaboravili ni njena obećanja, ni njeno šetanje šlema po gradilištima, ni njenu priču – idem u Grdelicu i ne vraćam se do Nove godine, ako se ne završi Grdelica, pa, evo ona se vratila, proslavila Novu Godinu sa Skotom u „Hajatu“ itd. a put još nije bio gotov.

Kad smo kod pudinga, koji je puding bio na onom odronu u Grdelici koji se tri puta rušio? Jel bio puding od čokolade? Ko je za to odgovoran? Nikada niste tako precizno dali odgovor koliko je to koštalo državu Srbiju? Ako je neko drugi odgovoran, jeste li naplatili to zbog nečije odgovornosti? Naravno da niste. Dakle, niste vi bezgrešni gospođo Mihajlović.

Mi srpski radikali, da, branimo naše kompanije, to ako čak i nije neki put ili neki bilo koji objekat urađen nije to samo do te kompanije. Postoji i nadzorni organ, postoje službe ministarstva, ne samo ministar. Ja kad govorim o vama ne mislim, vi ste žena koja je političar i kao političar na mestu ministra i ne možete vi znati kako izgleda beton i da razlikujete beton od pudinga, ne ide vam to, ali postoje ljudi od struke koji će to da kažu.

Kad smo kod toga zašto je nama i da li je nama stalo do nekog pojedinačnog imena? Nikom na zemaljskoj kugli nije stalo do neke firme koliko je stalo Zorani Mihajlović do „Behtela“, a to, naravno, to se dobro, dobro plaća, dobro, nažalost iz džepa građana Srbije, iz budžeta Srbije.

Niste malopre poštovali član 27. kada ste dali Arsiću reč. Ne možete vi, ne vi lično, nego bilo koji predsedavajući, da zloupotrebljavate Poslovnik.

Čudno se nešto sa vama dešava, kolega Marinkoviću, svaki put kada je ovde Zorana Mihajlović, ali stvarno. Vi nijednog ministra ne štitite kao nju. Šta vas na to tera, ne znam, ali morate da se pridržavate Poslovnika i ne smete pokazivati više simpatija prema Zorani Mihajlović nego juče prema Šarčeviću. Bili ste potpuno tolerantni, mogli smo šta god hoćemo da pričamo, reč nije rekao. Dakle, vrlo čudno i vrlo interesantno.

Prvo ste uspešno uspeli da priču od „Behtela“ oterate daleko, daleko da bi se zaboravilo ono što je naša tema, a to je 300 miliona evra koje su date „Behtelu“ na ime gradnje ovog koridora i onda kada ste pokušali da prekinete replike, ja sve ovo zbog javnosti, a vi odlično znate šta ste radili, ne ponavljam ja vama, kada ste pokušali da prekinete repliku tako što ste hteli da ne date Miloradu Mirčiću da govori, onda je Nataša Jovanović sa mesta rekla – ako ne date Mirčiću da govori, onda ćemo svi mi po Poslovniku. A vi ste odatle rekli da vam Nataša Jovanović preti. Neko bi mislio da preti da će doći da vas bije, pa ljudi vas žale i kažu – ako dođe Nataša, stvarno će ga prebiti. Dakle, nije pretila, upozorila je na Poslovnik. Vi ste pre toga rekli – ako ne prekinete sa replikama, ja ću prekinuti sednicu. To je pretnja ista kao ova pretnja, ako je to pretnja Nataše Jovanović. Ja vas najlepše molim, kolega, mi imamo korektnu saradnju, nemojte da je kvarite. Zorana je u prolazu, danas, pa ko zna kad. Mi ostajemo. Sačuvajte kolegijalne odnose.

Ja mislila, kada ste krenuli malopre od "Behtela", rekoh možda ćete da nam objasnite u nekom momentu kada će proraditi ovaj put, što je inače vaša prijateljica Zorana pustila, ovaj most između Ljubovije i Bratunca, a nije vam to ni nakraj pameti.

Ovo je prosto neverovatno. Vi ste malopre kolegi Martinoviću dali reč po osnovu replike. Tako ste rekli, replika, Aleksandar Martinović. Ta replika traje dva minuta. Nemojte da klimate glavom. Po kom osnovu ste onda dali? Rekli ste replika, a drugog osnova nema.

Ovo je zaista vrhunski bezobrazluk da ga pustite da priča 10 minuta.

Ponoviću milioniti put, mi nemamo ništa protiv i mi se zalažemo zato da se ukinu ova ograničenja vremena, ali ne mogu se ukinuti samo za poslanike vlasti, nego se moraju onda ukinuti za sve i onda sada kada se Miljan javi za repliku, pretpostavljam da se javio, pustite ga, možda će govoriti tri minuta, možda pet, možda 12, možda 19, koliko god hoće, kao što ste malopre pustili Martinovića.

Morate malo da vodite računa o dostojanstvu, svom ličnom, pre svega, jer taman smo se ponadali da vas je Sem Fabricio uveo u red, ali ne vredi, vaša sila ponovo vam udarila u uši.

Opet se ponašate po sistemu, može nam se, baš nas briga. Nemojte, nije tako. Nije dobro takvo ponašanje, jer se ono obija o glavu.

Zar ćete opet dozvoliti da vas opet ko malu decu poređa Sem Fabricio i da vam udara packe i da se vi kao onda posle uvedete u red, pa sad imamo dnevni red, ali evo, opet imate problem, opet ne poštujete Poslovnik.

Ne brinite, mi vas nećemo prijaviti Sem Fabriciju zato što nas njegovo mišljenje ne interesuje, a mi vas prijavljujemo građanima Srbije, mi vas upozoravamo i pred narodom vas upozoravamo da ne smete da pravite diskriminaciju između poslanika vlasti i poslanika opozicije.

Vaše sila je u tome što imate 126 ili 156, ali govorim o minimumu glasova, kojim ćete usvojiti zakon Zorane Mihajlović, kakav god da je, i bilo kojeg ministra. To je jedina vaša sila koju ovde možete da primenite. U svemu drugom moramo biti ravnopravni. Molim vas kolega Arsiću delujete uspavano, ako imate problem sa vođenjem sednice, ja sam evo sveža, odmorna, samo recite, doći ću bez ikakvih problema ću nastaviti, na istoj smo funkciji.

U okviru odgovora da li želim da se Skupština izjasni, dozvolite mi pre toga samo jednu rečenicu.
Najlepše vas molim, nemojte kolegi Martinoviću oduzimati vreme od poslaničke grupe, jer to nije naš stav, nego samo ponašajte se tako dok predsedavate prema svim narodnim poslanicima, i pustite nas da govorimo koliko god ko hoće, jer i da oduzmete Martinoviću vreme, i za to nemate osnova, opet bi morali reagovati po Poslovniku.
Dakle, govorio je devet minuta, neka je, nemamo ništa protiv, samo dajte da i mi toliko govorimo ili koliko hoćemo, a nemojte se izjašnjavati u toku glasanje po ovome.

Član 107. u vezi sa članom 116.

Ovo ja zbog vas. Plašim se da možda Marinika Tepić ne gleda ovu Skupštinu pa da opet prijavi Fabriciju, pa onda ne bila vam u koži.

Morate da vodite računa, drage moje kolege potpredsednici, desilo se u toku dana i gospodinu Marinkoviću, a sada se desilo gospodinu Arsiću. Morate da znate da smo mi narodni poslanici, da narodni poslanici imaju obavezu da kritikuju Vladu i članove Vlade, da traže mišljenje, da iznose svoje stavove o njihovom radu, bukvalno da kontrolišu celu Vladu i ministre pojedinačno.

Morali ste da reagujete, najpre Marinković, a sada Arsić, kada je ministar Zorana Mihajlović dva puta danas rekla da ona odgovara ne zbog poslanika koji je pitao, već zbog javnosti. Može ona da misli šta god hoće o poslaniku koji je pitao, ali ona mora da odgovara upravo na pitanja narodnih poslanika i ne odnosi se samo na Zoranu Mihajlović. Odnosi se na svakog ministra.

Dajte malo, ako ste krenuli da uvodite demokratiju i da primenjujete koliko toliko ovaj nakaradni Poslovnik, radite to što je moguće bolje. Ništa ne boli ako prekinete gospođu Mihajlović i kažete – molim vas, vi morate da odgovarate narodnom poslaniku.

Narodni poslanici se obraćaju pre svega javnosti i kroz pitanja koja postavljamo ministru šaljemo poruke javnosti i insistiramo da ministar odgovara nama da bi takođe poslao poruku javnosti. Samo vas molim, čisto više zbog vas da opet ne natrči Fabricio pa da ne dobijete po ušima po ko zna koji put.

Gospodine ministre, vi ste ovom zakonu, a i kolege iz vlasti, govorili onako kao o nečem epohalno. Nije to tako, verujte i pokazaće vreme da nije tako. Govorili ste o većim ulaganjima u nauku, u naučno istraživačku delatnost. Ovaj zakon ne daje nikakvu sigurnost ljudima koji se bave naukom i sve više je ljudi iz te branše koji na taj način komentarišu ovaj zakon.

Pričali ste o izgradnji infrastrukture, naučnih institucija, učestvovanju u međunarodnim projektima u saradnji sa kineskim i ruskim institucijama iz oblasti nauke i to je ono što jeste dobro i tu treba da nastavite u tom pravcu što je moguće intenzivnije.

Pomenuli ste, između ostalog, ulaganje u veštačku inteligenciju. Nije to loše ali bi bilo dobro da ulažete u prirodnu inteligenciju, malo više nego što se to do sada radilo u Srbiji.

Nažalost, i mediji mnogo malo prostora i vremena posvećuju mladim ljudima koji se još u toku školovanja bave naučno istraživačkim radom koji su deo tih naučnih timova, koji na međunarodnom nivou postižu značajne rezultate, ali kao da to nije nikome interesantno. Na nekoliko primera sam samo zabeležila, 2019. godine, internacionalna konferencija mladih naučnika bilo je 190 radova, srednjoškolci iz 30 zemalja naši iz Srbije osvojili su četiri zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje, pa Matematička gimnazija, naši đaci su bili prvi ekipno, šest medalja pojedinačno su doneli, jednu zlatnu, dve srebrne, tri bronze, pa 2017. godine, nagrada muzičkih škola, pa poslednje što je bilo u Izmiru dve zlatne medalje itd. Dakle, ovoga imate koliko god hoćete i problem je što država nedovoljno pažnje posvećuje ovim mladim talentima.

Šta se radi? Organizuje se jedanput godišnje da ti mladi ljudi, deca da ne bih rekla, da im se dodele te godišnje nagrade u vrednosti od 50 do 200.000 dinara, to jeste stimulativno, to jeste dobro, ali tim mladim ljudima se mora obezbediti u Srbiji ne samo školovanje, nego i uslovi za razvoj te njihove naučne delatnosti.

Tu ima mnogo tih pronalazača koji imaju svoje patente. Vi ste ovde predvideli da od patenata pronalazač dobija najmanje 50% od ukupne zarade. To nije dobro. Trebalo je da to bude, recimo mi smo amandmanom predložili 65%, moraju više biti stimulisani ti ljudi.

Sve više se ovako u javnosti čuje i u medijima, kažu – U Srbiji se školuju mladi ljudi da bi otišli sa znanjem koje ovde prikupe da bi otišli u inostranstvo. Jedan od načina da se to zaustavi, naravno, ne može niko nikoga terati da živi tamo gde on misli da mu nije dovoljno dobro, i ako želi da ide tamo gde misli da će mu biti mnogo bolje.

Morate i kao država i vi kao ministarstvo i ovaj zakon o kojem danas govorimo… govorite ovde i o saradnji sa privredom i tako dalje. I privreda i državni organi moraju da zaključuju odgovarajuće ugovore sa tom mladom decom, tim mladim ljudima, da im daju kredite, da im daju stipendije koji će ih obavezati kad dođu do tog najvišeg akademskog zvanja da određen broj godina treba da ostanu da rade kod onoga ko ga je školovao. To se nekada tako radilo, znate? Pa, niste mogli iz vašeg mesta rođenja da odete dok ne završite te godine staža koje ste dobili kroz neku stipendiju i to nije bilo loše, a pogotovo je sad dobro da se to radi na nivou države. To je jedan od načina da mladi ljudi ostaju da rade ovde. Na neki način to bi ih nateralo. Ako bi i radili nekoliko godina i videli da je taj njihov rad zapažen i da imaju pristojnije zarade itd, valjda bi onda ostali ovde trajno, a to nam je valjda cilj svima?

Niste pomenuli, ministre, „Petnicu“. To je nekada bio izvor talenata. „Petnica“ se i dalje finansira iz budžeta, a „Petnica“ je danas privatna firma i to više nije ni P od one „Petnice“ kakva je nekada bila.

To ne treba više da se finansira iz budžeta zato što tamo niti više ima pravih talenata. Tamo dolaze deca čiji roditelji plate da bi se hvalili da im je dete u „Petnici“. Inače, tu „Petnicu“ je u tom pogrešnom pravcu poveo ministar pre vas, Srđan Verbić, koji je bio saradnik Gaše Kneževića, pa je za direktora ili kako se zove ta funkcija u „Petnici“, postavio Vigora Majića, pa su tamo ogromne pare zahvaljujući Tinde Kovač Cerović, pokradene. Trebalo bi da se i tim pozabavite, da se i to više istera na čistac, pa da vidimo i koliko je to para i da ti ljudi odgovaraju i da vrate te pare, pa da se to uloži u ove mlade talente i mlade ljude koje želimo i kroz ovaj zakon da promovišemo i generalno.

Dakle, imamo mlade talentovane ljude, bez obzira koliko nam je loš obrazovni sistem. Postoje ti mladi ljudi koji se obrazuju mnogo šire od onoga što im je obaveza da dobiju dobru ocenu i hvala Bogu da je tako, ali oni zaista moraju biti uvaženi u ovoj državi u ovom društvu.

Vi ste ovde, ministre, predvideli u članu 33. institucije od nacionalnog značaja i rekli ste da je to SANU i Matica srpska. To, naravno, niko ne dovodi u pitanje. Mi smo predložili da to bude i Srpska književna zadruga, bez obzira što je to privatna institucija, ali u ovom kontekstu, kako predviđa član 33, apsolutno se uklapa, jer se reguliše njeno delovanje posebnim zakonom, kao što član 33. predviđa.

Evo, u član 4. ovog zakona koji smo nedavno ovde usvojili, između ostalog, stoji da se tu organizuju naučno-istraživački poslovi, u skladu sa ciljevima utvrđenim ovim zakonom i da je Srpska književna zadruga organizator i nosilac nacionalnih izdavačkih poduhvata iz oblasti književnosti, istorije i umetnosti. To je ono što nama nedostaje i dobro je da se Srpska književna zadruga sada, uglavnom, finansira iz budžeta i treba joj ozbiljna sredstva predvideti, kao i ovim drugim institucijama od nacionalnog značaja.

Znate, postoje tako neke institucije koje su možda malo daleko od šire javnosti, da ne kažem od običnog čoveka, jer smo svi mi obični ljudi, nego govorim o široj javnosti, ali moramo da kažemo ovde sa ovog mesta da treba određena sredstva uložiti u te institucije od nacionalnog interesa, jer od 2000. godine krenula je ozbiljna denacifikacija kroz tzv. reformu Gaše Kneževića i mi se od toga još nismo oporavili, a moramo se oporaviti i kroz vraćanje ćirilice.

Ja sam jednom ministru nedavno rekla da se u njegovim službama zvanična rešenja pišu latinicom. On je čovek bio zgranut. Nije znao. Istina, čim sam to rekla, posle tri, četiri dana promenjen je program i sada se ta rešenja izdaju na ćirilici.

Mi ne smemo da se stidimo ni naše nacionalne istorije, ni književnosti, ni nauke. Mi smo zaista toliko značajnih imena kroz istoriju mi Srbi dali da možemo biti ponosni na to i zato treba to i da se forsira.

Ono što takođe mislimo da je neophodno, mi smo kroz poslaničko pitanje to već predlagali, to je, ministre, da se kao institucija od nacionalnog značaja i to smo vam amandmanima kroz nekoliko amandmana predložili ne bi li vas ubedili da bar jedan prihvatite, svejedno je koji i ja vas sada molim da razgovarate u Vladi pre nego što budemo pričali o amandmanima. Radi se o nacionalnom institutu, možemo razgovarati o nazivu, koji bi se bavio evidencijom i analizom svih Haških presuda.

Ono što se dešavalo Srbima i srpskom narodu u Haškom tribunalu i ako ostane samo na ovim presudama, mi ćemo kroz buduću istoriju imati ozbiljnih problema. Mi moramo da organizujemo takvu jednu ekipu. Jedan čovek to ne može da radi. Predsednik naše stranke to zaista ozbiljno radi i u nekoliko svojih knjiga je analizirao desetina tih presuda, ali u Haškom tribunalu, njihovom arhivu, milioni, ne desetine hiljada, milioni stranica dokaznog materijala postoje. Oni će to uništiti čim prestanu dobijati 30-40 hiljada evra mesečno. Ne budu postojali, njima to nije interesantno. Nama mora biti.

Dakle, treba da se organizuje jedna institucija, kako god da je zovemo, da tu budu uključeni pravnici sa iskustvom i da to bude izazov mladim pravnicima, da uzmete bukvalno ljude sa biroa, mlade pravnike, koji će učestvovati u ovome i mnogi bi, recimo, na tome uradili svoje master radove i doktorske radove i koji bi kroz ovaj posao se uključili i u naučni rad. Hvala.