Vi ste uglavnom odgovorili na ona najbitnija pitanja. Ja sada da krenem sa kraja ovo sa ekskurzijama jeste odlična stvar. Možda se i nekim roditeljima ne dopada koji misle da treba da im deca idu po belom svetu. Neka ih oni slobodno vode, ali zaista Republiku Srbiju i Republiku Srpsku, prevashodno deca moraju da obiđu.

Govorili ste o tome da studenti koji studiraju na budžetu da je to neka vrsta stipendiranja, kreditiranja itd. Ali, kada govorimo u kontekstu ovog zakona, ipak govorimo o talentovanijim jer i prosečni studenti vredni završavaju fakultet na budžetu, ali govorimo o mladim ljudima koji se još u studentskim ili srednjoškolskim danima, i sami ste rekli, na neki način bave naukom, nekim istraživanjima itd.

Oni bi morali imati taj malo poseban tretman. Još nešto što bi bilo dobro, redovni studenti sa dobrim prosekom, studiraju o trošku budžeta, master polažu o trošku budžeta i onda kada dođe do doktorata, onda treba dve-tri-četiri hiljade evra i to je ozbiljan problem.

Ne mogu da se zaposle da bi finansirali doktorske studije. Ako se zaposle sa visokom spremom, rade za 50-60 hiljada dinara dok ne postignu ne znam koliko godina radnog staža i to takođe na neki način koči te ljude koji imaju kapacitet, volju, želju i tu bi trebalo malo da se povede računa.

Dobro je što će svi instituti, kako ste rekli, biti i moraju da budu državni. Morate i Petnicu ili ostaviti Vigoru Majiću neka radi šta hoće sa tim, ili vratiti u sistem državnih institucija, a Vigora Majića i Tinde Kovač pred sudiju tu, tužioca, pa sudiju, tu nema dalje. Verovatno će tu otići i Verbić, ali nema veze, neću sada pojedinačno da ih pominjem, nego ovo dvoje za koje i vi znate i svi ovde, svako ko hoće da prizna to zna.

Dakle, nisu ovo loši koraci, pogotovo ovo što ste vi objašnjavali, što možda čak i ne piše u zakonu. Dobro je da se ide u tom pravcu. Nadam se da delite naše mišljenje i naš stav da je obrazovanje najvažniji segment u društvu. Sve može da se nadoknadi, propale fabrike, pokradene firme, sve neko odgovoran dođe i može da nadoknadi, ali propale generacije srednjoškolaca i studenata, to je trajno propalo i to u Srbiji već propada i mora da se zaustavi najhitnije.

Vidim nešto da se poslanici vlasti ljute kada ih podsetimo kako ih je Fabricio uveo u red i kako, eto, sada imamo dnevni red onakav za koji se mi zalažemo već od prvog dana ovog novog saziva. Zato mi na to podsećamo, jer zaista imaju razloga da im bude neprijatno, zato što jeste neprijatna situacija da vam poslanici SRS tri i po godine govore da ne možete da se ponašate kao neka sila, da morate da poštujete opoziciju, da ste prvo morali da donesete nov Poslovnik, da morate da vodite računa o parlamentarnoj demokratiji i da poslanici moraju imati dovoljno vremena i da se upoznaju sa predlozima da bi o njima mogli da raspravljaju.

Naravno, mi se nismo žalili. Mi smo uspevali, bez obzira na taj način na koji se dosada ovde raspravljalo, mi smo uspevali da trošimo pametno i argumentovano svoje vreme. Mi nikada nismo odustali od diskusije, čak i kada je u okviru jedne tačke raspravljano 70 različitih predloga, nismo se uplašili ni onih njihovih amandmana i tu smo parirali, njihove amandmani smo završavali sa bravo Vlada, naši sa ua Vlada.

Dakle, nemamo mi tu vrstu problema da kao poslanici ne možemo da se snađemo u svakoj situaciji, ali imamo potrebu zbog javnosti da kažemo da mi konačno, evo, već treći dan radimo normalno, imamo jednu tačku dnevnog reda i o toj jednoj tački dnevnog reda se raspravlja, pa kada se to završi onda ćemo preći na neku sledeću, pa na sledeću sednicu zakazanu u razumnom roku, odnosno u skladu sa Poslovnikom itd.

Mi ovo moramo da podsetimo da bi građani Srbije znali da se mi borimo za pravi demokratski način i parlamentarnu demokratiju od prvog dana od kada smo u ovom parlamentu, u ovom sazivu, a i ranije naravno.

Sad, kada je u pitanju ovaj izveštaj o kojem danas raspravljamo, ima ovde, zaista smo ga pažljivo pogledali, pročitali, razgovarali o njemu, ima ovde interesantnih stvari. Ja ću samo da vas pitam kako vi kao neko ko se bavi fiskalnom politikom, kako vam nije smetao ovaj deo budžeta, evo konkretno ovaj deo koji se odnosi upravo na Fiskalni savet, da ste vi u okviru ovog vašeg budžeta dobili određena sredstva za nagrade zaposlenih, za stalne troškove, za troškove putovanja, i onda usluge po ugovoru, tekuće popravke i održavanje i mašine i oprema?

Mi svaki put kada se priča o budžetu, svaki put ovo stavljamo pod sumnju, ne kada je u pitanju Fiskalni savet, nego uopšte, zato što su ovo stavke sa kojima može da se manipuliše i o kojima mi posle ne znamo ništa.

Sve što ste vi ovde napisali i što ste danas rekli, odnosno dobar deo toga je nešto na šta mi u suštini nemamo primedbu. Videli ste i sami kako su vam zamerili predstavnici vlasti, poslanici vlasti zato što ste se usudili da kažete nešto što oni pokušavaju u javnosti da predstave na neki drugi način, da gledaju kroz ružičaste naočare.

Mi mislimo da vaša uloga jeste da upravo vi kao ljudi od struke iznesete vaše primedbe i ovde i na bilo kojem drugom mestu. Znate, niste vi izolovani ako ste Fiskalni savet da ne smete nigde ništa da kažete. Vi treba da držite i konferencije za medije, vi treba da izdajete saopštenja, vi treba da upoznajete javnost, da upozoravate vlast preko komunikacije sa javnošću o onome što vi kao taj takav Savet primećujete i zapažate. Naravno, argumentovano, naravno ne da biste rekli nešto loše za vlast, a podržali nekog drugog, to ne. Vi morate da se ponašate kao nezavisan organ.

Znate, kada imate ovo što se danas kroz ovu raspravu videlo, onda se zapravo pokazalo koliko je potpuno apsurdno postojanje vašeg Saveta. Vi, dakle, dokle govorite onako kako se sviđa vlasti, vi ste dobri. Čim kažete nešto što oni ne žele da se čuje, oni drvlje i kamenje na vas. Šta se desilo od jula 2017. godine do danas? Zašto pominjem taj jul 2017. godine? Zato što je jula, sećate se, 2017. godine Pavle Petrović bio kandidat Aleksandra Vučića za predsednika Fiskalnog saveta. Je li tako? Tako je. Ne znam šta se sad u međuvremenu desilo, pa njegovim poslanicima više niste dobri.

Što se tiče nas iz SRS, moram da kažem, reći će to i druge moje kolege, mi smo često komentarisali, pratimo vaš rad naravno, to nam je između ostalog posao, često smo komentarisali da kada mi izdamo neko saopštenje, pojavi se i vaše saopštenje, istog dana najčešće. Dakle, niko ni od koga ne prepisuje, maltene do detalja isto. Kada je u pitanju, ne znam, usklađivanje penzija vi ste, samo mi se nije dopao način na koji ste rekli malopre, zapisala sam to - moram priznati da su radikali prvi insistirali. Ne morate priznati, niste to lepo rekli, nego je trebalo da primetite. Ali, ne sad, to su rekli radikali, kao da se radi o nekome ko ništa ne zna. Kao što vidite, mi smo vrlo ozbiljni, mi znamo, mi učimo, naučimo pa dođemo ovde da razgovaramo i razgovaramo argumentovano. Samo vas molim da u načinu komunikacije malo povedete računa.

Šta mislimo, naravno, zabrana zapošljavanja takođe smo imali primedbe kao što ste i vi imali primedbe, diskreciono određivanje penzija, pa jezik smo istupeli ovde pričajući ministru koliko to ne sme da se desi, poslanicima da to ne smeju da usvoje, ali desilo se usvojeno. Vi ste takođe stavili primedbu na to.

Ali, opet se pokazalo, dakle, mi kao manjina, kao opozicija, ne možemo dopreti do poslanika većine, ali i vi kao neko savetodavno telo, nadstranačko, niste mogli uticati ni na Vladu ni na ministra. Ali, znate šta sam primetila? Sve ste vi ovde rekli – i da je bio kratak rok za budžet, da nije poštovan budžetski kalendar. Rekli ste da se nadate da to neće, videćemo. Dakle, dobili smo obećanje od nekoga ko nije nadležan za budžet i za dostavljanje budžeta Narodnoj skupštini, da li će biti poslušan, videćemo, daj bože, mi bismo voleli da nam budžet bude mesec dana pred nama pa da ga mi lepo analiziramo, pa da onda izađemo i sa određenim primedbama i amandmanima i komentarima i pohvalama možda, ako bude mesta za pohvale, ali samo da budemo pripremljeni, da imamo vremena da se pripremimo. Znate, nama su često govorile kolege iz vlasti, kad mi kažemo da imate 40 tačaka u okviru jedne tačke dnevnog reda, onda se neko javi pametan pa kaže – ko je ozbiljan poslanik, može i za dva dana sve ovo da pročita. Naravno, mi smo postizali, ali to nisu demokratski principi.

I ono što smo zapazili da vi niste danas stavili kao primedbu, ili sam možda prečula, niste pomenuli završni račun budžeta. To je problem, gospodine Petroviću, koji je jedan od najozbiljnijih, ako ne i najozbiljniji problem u okviru… Rekli ste, jel? Evo, ja nisam čula, prečula sam, dakle, i to jeste najozbiljniji problem. Dokle god mi ne možemo raspravljati i dok ne možemo imati na uvid završni račun budžeta, mi ne možemo da verujemo ništa o onome što nam kažu kako se troši budžet, koliki je deficit, koliki je suficit, da li se troši namenski, nenamenski, koliko je na kojoj aproprijaciji ostalo, koliko je sa koje na koju prebačeno, mi na reč ne možemo da verujemo. Onda je neko ovde rekao, u stvari ministar je rekao da možemo da pogledamo završni račun na sajtu Državne revizorske institucije. U redu je, gledamo mi sajtove raznih institucija, ali ja ne želim da se sa završnim računom upoznajemo na tom sajtu, nego ovde kao narodni poslanici.

Moje kolege će dalje, kratko nam je vreme, kao što vidite, ali evo to su bile načelne primedbe na ovaj izveštaj i vaš rad generalno.

I za predsedavajućeg i za kolegu jedna primedba. Kada kažem parlamentarna većina, ne znam zašto se uvek javlja neko iz SNS i zašto dajete njima reč. Ja sam baš mislila na Neđu Jovanovića kada sam rekla parlamentarna većina. Nemojte, morate da vodite računa, to ne može biti osnov za repliku ili mogu horski svi da se jave.

Ovaj put nisam na tebe mislila, na Neđu, kad ti kažem.
Vučića sam pomenula, samo rekla da je on predložio gospodina Petrovića na čelo Fiskalnog saveta pre tačno dve godine, u dan takoreći. Dakle, ništa negativno, nije osnov za repliku. Ne smetaju nama replike, jer da nije on dobio repliku, ne bih ni ja sada dobila priliku da mu odgovorim. Nije to sporno, ali mora to malo suptilnije, znate. Da sam se ja javila na neku takvu uopštenu primedbu, vi mi ne bi dali. Je li tako? Tako je.
Što se tiče ovog prebacivanja, šta objavljuje Petričić, šta objavljuju ove novine što imaju malo više čitalaca nego strana itd. i ove neke televizije, nismo mi uopšte pošteđeni od njih, znate. Recimo, oni nas svakodnevno vređaju tako što vas nazivaju presvučenim radikalima. Ima među vama mnogo onih koji su bili radikali, ali mi i vi nemamo nikakve veze, osim sa nekima te neke davne već prošlosti. Tako da, nemojte da mislite da na bilo koji način mi podržavamo taj način na koji oni prozivaju i srpske radikale i našeg predsednika, naravno, i vas i vašeg predsednika. To mi s jedne strane preterano i ne zameramo, eto im, neka piše šta ko hoće, neka čita šta ko hoće, to je stvar onih koji kupuju novine, onih koji gledaju televiziju itd. i ne treba oni da budu, bar nama nisu neka posebna opsesija.
Ali, vidite, sami priznadoste da mi nismo uzalud onoliko pričali da za penzije mora postojati određena formula, da ne može da je ministar najbolji na zemaljskoj kugli i šire, ne može se prepustiti ministru kako će i kada će i koliko će povećavati penzije. Vi ste sad lepo rekli – eto, biće i formula, ako treba. Ma nije, biće i formula kako treba, nego je trebala već tada i bez toga ne može. Hvala.

Hajde, počeću od ovoga na kraju. Nisam ja mislila, naravno, na ovo o čemu vi govorite kada sam govorila o tim novinama o tim medijima, mislila sam svakako na te karikature koje su u prvom delu rasprave pominjane, ali mi nemamo nikada problem, niti smo imali, da otvoreno kažemo da su to strane agenture, da rade isključivo protiv države i to nije tajna, ako neko to otvoreno govori, onda to govorimo mi srpski radikali.

Ovo o čemu vi govorite, upad u RTS, pretnja dugim cevima, to su krivična dela i nemojte tu da se žalite ovde ni nama ni bilo kome, pitajte tužilaštvo zašto ne reaguje, nađite u nekom ćošku Zagu Dolovac, ta žena se negde sakrila, već godinama je niko živi video nije. Nađite je, izvucite je odnekle i kažite, 'alo ženo, upadaju u RTS, ti ne reaguješ, prete dugim cevima revolucijom ti ne reaguješ. Dakle, to nemojte nama. Mi smo i o njoj rekli svoje kad je bilo vreme.

Kada su u pitanju penzije, nemojte da menjate teze, ne radi se ovde o tome i niko nije rekao, nije pominjao visinu penzija. Da li su penzije manje ili veće, evo, najveće su na svetu, ali ne mogu ni najveće penzije na svetu da se isplaćuju bez zakonskog osnova. Znate, zarada ljudi koji rade na crno je veća od onih koji su zaposleni i koji su prijavljeni. Hoćemo li onda da kažemo, hej, ovi imaju veće plate, neka ih, neka rade na crno?

Mi govorimo o zakonitosti i govorimo o tome, ponavljamo samo ono što smo pričali kad je zakon bio na dnevnom redu, kad smo ministru objašnjavali da mora postojati formula i vreme za obračun penzija, povećanje, smanjenje, šta god, ali mora se to uraditi na osnovu zakona. Nemojte onda tu nezakonitost da krijete iza toga – sad su najveće penzije. Kažem vam, mogu biti i duplo veće, ali moraju biti u skladu sa zakonom. Ništa više.

Pa, da ste tada kada je bio taj upad na RTS uhapsili Boška Obradovića i Đilasa, a bilo je osnova, da ste to tada uradili sada bi vas manje bolela glava i biće sigurno sve više zloupotreba poput ovih koje ste danas dešavaju, koji su se pre dva dana dešavale, koje će se sutra dešavati i tako dalje. Tako da se opet žalite na pogrešnu adresu. A ovo sa ovim testovima, valjda konačno bi trebalo da shvatite, evo, ovo nije prvi put, već nekoliko godina se dešava da testovi negde procure i tako dalje. Kako do toga dođe? Slučajno, namerno, znate.

To treba da vodite računa i da dobro da vidite kako se desilo da ti testovi izađu u javnosti. Da li oni imaju nekoga u vašim redovima, itd? O tome razmišljajte vi, ovo samo onako usput. Prvi ste počeli pa čisto da ne mislite da ne razmišljamo i o tome. U programu SRS testovi ni za srednju školu, ni za fakultet ne postoji. Svako mora da se da ista šansa i da se i bez trauma dece, roditelja, baba, deda, tetaka, stričeva, ujaka. Cela Srbija je u traumama ovih nekoliko dana dok se ti testovi ne završe. Ali dobro, vi ste prihvatili ovaj način i videćemo kako ćete iz toga izaći.

Samo što se tiče penzija i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju niste vi nas pitali koji je naš predlog za obračun penzija. Možda jeste one koji su tada sedeli ovde, ne mogu baš ni da se setim, a nije mi ni bitno šta ste razgovarali, ali SRS je imala amandman i amandmanom smo predložili na koji način treba u zakonu da bude upisano da se usklađuju penzije. Da se ne vraćamo sada na to. Tada smo rekli, evo i sada ću ponoviti da će taj zakon izmena i dopuna doći, pa ćemo taj isti amandman pokazati. Ako ste mislili na one tamo, onda ništa.

Džaba ste krečili, gospodine Pejoviću. Čuli ste malopre, niko nije kriv, sva opravdanja za sve ovo što ste vi radili, podneli u izveštaju, ovi iz vlasti očigledno ne prihvataju, ali dobro.

Srpska radikalna stranka, naša poslanička grupa, tri i po godine, već tri i po godine koliko je od ovog saziva, insistira na tome da Narodna skupština počne da se ponaša, odnosno skupštinska većina da počne da se ponaša na demokratskim principima, da se poštuje parlamentarna demokratija, da se u Narodnoj skupštini na plenarnim sednicama raspravlja pojedinačno o tačkama dnevnog reda, bez onih besmislenih spajanja po 40, 50, 70 tačaka u okviru jedne tačke dnevnog reda. Dakle, pokušavali smo svaki put i kroz poslanička pitanja i kroz raspravu, načelnu raspravu, raspravu u pojedinostima, pokušavali smo da skrenemo pažnju skupštinskoj većini da ponašanje baš me briga, može mi se, nije dobro, nije demokratski.

Šta se onda desilo? Onda dođe nekakav izveštaj Evropske neke komisije, dođe Sem Fabricio, održi predavanje poslanicima ovde u Narodnoj skupštini, pa onda održe neki nacionalni konvent o EU, koji je, što se nas tiče, bio nacionalna sramota, jer je zaista bilo strašno da predsednik države i ostali državni funkcioneri se pravdaju pred članovima, kako se zove, humanitarnog fonda Nataše Kandić, pred onima što organizuju "Mirditu" u Beogradu, pred Sonjom Liht itd.

Onda takve posluša skupštinska većina i mi sad konačno radimo kako Bog zapoveda, što je dobro. Ali, samo, ovo sam morala da kažem, pre svega, radi javnosti, da javnost zna, da građani koji biraju narodne poslanike znaju da SRS insistira na tome od početka ovog saziva.

Iznenađenje je svakako što se ovaj izveštaj i ovi izveštaji, na ovoj sednici tri, biće verovatno još tri na sledećoj, što su uopšte našli na dnevnom redu Narodne skupštine. Ovo je valjda prvi put. Vi ste stizali do odbora i dalje nije bilo rasprave o ovome. Dobro je što danas raspravljamo o ovome, kao što je dobro, ponavljam, što smo uveli Skupštinu u neke normalne tokove. Videćemo dokle će skupštinska većina imati strpljenja za demokratski pristup u radu parlamenta.

Stvarno iznenađuje, koleginica malopre kaže, eto, oni su shvatili, odlučili da je dobro da se javnost upozna sa ovim izveštajima. Pa, gde ste bili sve ovolike godine? Pa, kad ćete shvatiti da bi bilo dobro da javnost čuje da poslanici raspravljaju o završnom budžetu? Pretpostavljam, gospodine Pejoviću, da ste i vi to primetili, da Narodna skupština od 2000. godine nije raspravljala o završnom računu budžeta Republike Srbije.

Tako da, mogu da kažu šta god hoće - suficit, deficit, inflacija, deflacija, mogu šta god hoće da kažu zato što niko nije u Narodnoj skupštini raspravljao o završnom računu.

Vaš izveštaj smo detaljno pogledali i ovo što ste vi skrenuli pažnju kroz ovaj vaš izveštaj ukazuje zapravo na katastrofalan rad pojedinih državnih organa, lokalnih samouprava, sudova. Kaže koleginica kako oni sebe nazivaju samostalni. Ne nazivaju se, nego su oni nezavisni, samostalna grana kao grana vlasti pravosuđa. Ali, dobro, ne moraju svi sve da znaju.

Takođe je neverovatno da smo čuli malopre da neki predsednik opštine možda nije ekonomista, ne razume se u finansije, pa šta će jadan, mora da greši, pa ne zna šta su javne nabavke. Predsednik opštine nije jedan jedini čovek koji tamo radi. Valjda u opštinama imaju službe, valjda imaju službu finansija, valjda imaju službu koja prati javne nabavke. Dakle, to što je neki predsednik opštine, ne znam, po struci konobar, vozač, pekar, apotekar, to nema veze, on je politička funkcija, birala ga stranka koja je vlast u toj opštini i neka im ga, ali to nije opravdanje za greške u radu koje su konstatovane u ovom vašem izveštaju.

Ono što bismo mi želeli vas da pitamo, gospodine Pejoviću, uglavnom ono što smo imali napisano u vašem izveštaju, vi ste nama o tome govorili, ali čini mi se da su ostala neka pitanja na koja bi trebalo da nam date odgovore.

Nas interesuje šta vi, kao državni revizor, vaše kolege, cela institucija, mislite o tome koliko ste vi zaista nezavisni. U kom smislu? Da li je dobro, a u vašem izveštaju smo videli, recimo, da vama finansijski plan odobrava Ministarstvo finansija, kako ćete onda vi kontrolisati to ministarstvo? Videli smo u vašem izveštaju da vi nemate poslovni prostor i da je to razlog što ne možete da zaposlite onoliko ljudi koliko vam je skupštinski odbor dozvolio na vašu sistematizaciju. To je takođe problem. Šta mislite vi da treba da se uradi?

Mi ćemo reći šta mi mislimo. Mi mislimo da je jedini sa kim vi komunicirate u državi Narodna skupština, skupštinski odbor, pa Narodna skupština, a sa kim komunicirate u smislu rešavanja vaših problema. Vi ste ovde napisali da ste ukupno predložili 34 izmene akata zakona ili podzakonskih akata, uglavnom zakona, jer ste uočili u toku revizije da postoje problemi u primeni, ne u primeni, nego u formi određenih propisa.

Vlast je do sada izmenila samo 11 tih akata. Vi ste predlagali izmenu zakona, a Vlada donela zaključak, uredbu, neki podzakonski akt. Dakle, uglavnom nisu menjali zakone. Čuli smo malopre od koleginice da pripremaju izmene Zakona o budžetskom sistemu, ali to šta će biti, videćemo. Dvadeset i tri akta ste predložili još za izmenu, a koji se nisu našli na dnevnom redu. Mi vam predlažemo, obratite se poslaničkoj grupi SRS, napišite nam koje su vaše primedbe, koji su propisi, a mi ćemo ovde inicirati izmenu propisa da bi vaša institucija još bolje radila svoj posao.

Inače, naš stav je da DRI je jedinica od tzv. nezavisnih institucija koja zaista treba da postoji u sistemu. Sve druge su idi mi dođi mi, partijski postavljani ljudi, partijske zadatke izvršavaju itd. Ovo je naš stav od početka. Kada je bio na vašem mestu gospodin Sretenović, imali smo odličnu saradnju sa njim, a u smislu da je čovek bio raspoložen da razgovara, da na odborima prihvata sugestije itd. Za sada je i sa vama takvo iskustvo. Dakle, mi vas pozivamo da … To je potpuno legitimno, mi smo najveća opoziciona poslanička grupa u Narodnoj skupštini, i potpuno je legitimno da se vi, ako Vlada neće da vas posluša i da predloži neki zakon, da se obratite narodnim poslanicima.

Takođe, zanima nas vaš stav o odnosu izvršne vlasti prema vama, ne vama lično, gospodine Pejoviću, nego prema revizorskoj instituciji. Da li oni vas zaista doživljavaju kao nadstranački, nezavisni organ? Mi smo ovde godinama slušali kako je ova vlast napravila čudo donošenjem Zakona o javnim nabavkama, pa nema više krađe, pa je sada sve čisto kao suza, a vaš izveštaj kaže da se ozbiljno radi bez javnih nabavki. Nas zanima kakve su posledice. Šta je sa tim predsednikom opštine kome ste vi napisali primedbu, dali preporuku, on se oglušio? Da li mu je falila dlaka sa glave? Nije. Tu tražimo da zajedno nađemo modus, da nađemo rešenje da ako neko kaže, utvrdi da se nije u toj i toj opštini poštovao Zakon o javnim nabavkama i da je zbog toga pretrpljena tolika šteta, toliko i toliko nenamenski potrošenih sredstava, da vidimo kako to da rešimo.

Vi ste nama ovde dostavljali brdo materijala, kontrolisali ste ovu opštinu, onu opštinu, ovo javno preduzeća, ono javno preduzeća, listali smo, gledali smo i svuda je bilo primedbi, negde manje, negde više. Postoje i neke primedbe koje mogu da prihvatim, kao što je rekla koleginica, gde je u pitanju više nepoznavanje, gde je očigledno da je u pitanju greška, a ne neki namerni propust itd, ali je bilo i ozbiljnih grešaka i ozbiljnih primedbi i niko ništa.

Znate li šta je još veoma zabrinjavajuće? Da vi podnesete više od 2.000 prekršajnih prijava i da više od 1.000 bude zastarelo. To je zaista neverovatno. Mogla bih da razumem da ste vi podneli 2.300, koliko beše, prekršajnih prijava, da je sproveden sudski postupak i da je prekršajni sud utvrdio u toku postupka da niste bili u pravu, da vam odbaci prijave, odbije, kako god. To bi mi bilo potpuno normalno, potpuno sistematski i sistemski, ali da zastari toliko vaših prijava, to je ozbiljan problem. Molim vas i predlažem vam da zatražite od sudova precizan popis koji su to predmeti koji su zastareli i da Narodnu skupštinu upoznate sa tim, pa da mi malo porazgovaramo sa ovog mesta sa tim sudijama, jer zaista je nedopustivo to što smo ovde čuli.

Dalje, kada sam pitala za odnos Ministarstva finansija prema vama, mi mislimo da to daje određenu dozu zavisnosti, a vi morate biti apsolutno nezavisni. Ponavljam, jedino je Narodna skupština organ koji može vama na ovaj način da se obraća i da vas hvali, da vas kritikuje, da vam stavlja primedbe i da vam daje predloge itd. Samo Narodna skupština, skupštinski odbor, naravno, kao deo Narodne skupštine.

Kako je moguće da se zaposleni revizori tretiraju kao državni službenici? Da li ste vi državni organ u tom smislu? Niste. Vaši službenici su revizori ovog, onog stepena, kako se vi u okviru vaše službe, vaše institucije delite, ali svakako to ne može biti po Zakonu o državnim službenicima. Dakle, država vama ne da da budete samostalni, da budete taj organ koji jeste, kako je definisano Ustavom i zakonom.

Samo da vidim šta sam još zabeležila. Sada malo da prođemo kroz ovaj izveštaj. Ima ovde zaista dosta podataka, dosta ste vi to sami pominjali. U ovom prvom delu rezimea ste precizno napisali da ste izvršili 436 revizorskih proizvoda, grešaka i nepravilnosti, 270 milijardi dinara su greške i nepravilnosti. O tome takođe treba da se razgovara. Imamo ovde, ne znam da li ću stići sve to da prelistam, utvrđeno da je za zarade isplaćeno više sredstava nego što je planirano. Sada je pitanje, kada ste vi to konstatovali, napisali, da li je neko vratio te pare što je dobio? To je pitanje ili ste vi opet džaba radili.

Valjda ću sresti to ovde na ovim mojim beleškicama, pa ću i to da vam kažem konkretno.

Govorili ste o učešću duga opšteg nivoa države i BDP-a i rekli ste - na dan 31. decembra 2017. godine taj dug iznosi 62,5% prema podacima o BDP-u Republičkog zavoda za statistiku. To je iznad nivoa od 45% BDP-a određenog Zakonom o budžetskom sistemu i dobro je da i ovo javnost čuje, da ne slušamo samo, ne znam, koliko miliona, milijardi, zapeta onoliko, pa onda naravno taj broj ne zna da se ponovi. Ovo govori nešto drugo.

Dozvoljen je i izvršen prenos sredstava iz tekuće budžetske rezerve između izvršne i sudske vlasti u iznosu od 322,5 miliona dinara, što je utvrđeno Zakonom o završnom računu Republike Srbije za 2017. godinu. Mi ovo možemo da vam verujemo, možemo da ne verujemo, jer mi završni račun videli nismo. To je jedan od osnovnih problema.

Evo vidim ovo – više isplaćenih plata, zarada u vrednosti, iznosu od 348,49 miliona dinara kod pet subjekata revizije. Znači, ovo su ozbiljne pare i zaista treba da se zna i koji su to subjekti i da li su oni koji su taj novac dobili, taj očigledno nezarađen, da li su taj novac vratili. Valjda je to bilo. I to je pitanje za vas, kad vi to kažete, konstatovali ste ovo, da li vi onda možete da naložite, kome možete da naložite da traži da se ta nezakonito isplaćena sredstva vrate i šta ako se ne vrate?

Nekako, kad čitamo sve ovo imamo utisak da vi radite taj posao, da primate platu, da vam se iz budžeta određuju sredstva, a efekat je samo ovo što je ovde napisano na papiru. Mi hoćemo da vaš efekat bude opipljiv u životu, da ono što vi konstatujete da to bude zaista primenjeno i da neko treba da oseti bar malo nelagodnosti, da ne kažem, straha kad mu se najavi revizor da će doći u reviziju, u kontrolu.

Znate, koliko god da se poštuje zakon, da se radi zaista u skladu sa zakonom, desi se opet neki propust, a zamislite one koje je baš briga za zakon, koji kaže nije predsednik opštine, ne poznaje finansije, pa onda ne treba da primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Sačuvaj Bože.

Ono što mi generalno imamo kao primedbu, odnosi se i na vas i to je, pre svega, odnos prema, i stav SRS, putu Srbije ka EU. Mi smo apsolutno protiv toga da Srbija ide u EU, zato što zemlje EU u SAD nama otimaju KiM, a mi to ne želimo i nećemo i ne možemo da dozvolimo.

Malo nam je mnogo ove vaše saradnje. Ovo nije međudržavna saradnja, već tamo neke njihove organizacije, pa vi sa njima, itd. Mi mislimo da ste vi pametni ljudi, da inače su u Srbiji ljudi pametni, obrazovani, osim onih koji kupuju diplome, to ne može ovde da se vidi, i da nema potrebe - iskustva razvijenih zemalja da, ali ova vrsta saradnje, pogotovo nam se ne sviđa saradnja sa ambasadama, jer vi ste ovde rekli da sarađujete sa ambasadama Norveške, Švedske, Švajcarske, Velike Britanije, Holandije, Slovenije, Ruske Federacije, SAD, Izraela, Nemačke na uspostavljanju i proširenju bilateralne saradnje.

Naravno, jedan deo ovih država su dobronamerne, pre svega Ruska Federacija u odnosu na Srbiju, a sarađivati sa Vladom Velike Britanije i SAD, sa onim Skotom koji svakodnevno na društvenim mrežama i u javnosti najgore stvari o Srbiji, koji đacima našim pokazuje kartu bez KiM, nemojte to. Ubediće i vas da KiM nije sastavni deo Srbije.

Dakle, sarađujete sa prijateljima Srbije, jer vi ste institucija koja radi u interesu Srbije. Jer, onaj ko god poštuje zakon, ko god poštuje propise i ko god se ponaša u skladu sa ovim što ste vi naloži ili ako je pogrešio, pa ispravi nakon toga što mu vi naložite, taj svakako voli svoju državu, jer onaj ko krade na javnim nabavkama ne voli svoju državu i sa njim može svašta da se radi, njega može svako da vrbuje. Onaj ko deli pare na zarade nekome ko ih nije zaradio, ne voli svoju državu. Znate, patriotizam se na različite načine pokazuje.

Završavam kolega Vlado Marinkoviću. Dakle, što se tiče SRS za nas je ovaj vaš izveštaj korektan. Mi smatramo da DRI je jedina od tih tzv. nezavisnih institucija koja treba da postoji, koja treba da nastavi da radi, ali mislimo da vas vlast, i sudska vlast i izvršna, drže na neki način u šaci, zato što vam ne dozvoljavaju da se vi potpuno, da kažem, osamostalite, razmašete i da ono što vi nekome naložite bude zakon, da taj neko mora da poštuje, da ne može da kaže – bili mi oni revizori, baš me briga, sad ću ja zvati sudiju. To se dešava, pogotovo, na terenu. Vi to radite po unutrašnjosti, ali mi odlično znamo šta se dešava i šta vam se dešavalo u svakoj opštini gde ste vršili reviziju. Hvala.

Najpre, u ovom izveštaju Državnog revizora 23 predloga zakona nisu došla na dnevni red, njihovih predloga da se menjaju, 11 njihovih predloga je umesto, kroz zakone, promenjeno kroz zaključke itd. ne odnosi se sve na budžet, i nema niko tapiju da ne može predložiti. Svaki narodni poslanik, ima pravo, piše u ovom nakaradnom Poslovniku, kakav god je, ali nam to dozvoljava da možemo da predložimo zakon, izmene, dopune, nov zakon, kako god.

Što se tiče predsednika opština, ovo obrazloženje me je prilično zbunilo, jer ja mislim, gospođo Tomić, da vi ovo znate, ne na način na koji ste rekli, nego na pravi način, neverovatno mi je da nije tako. Vi kažete – trpi posledice predsednik opštine koji ne zna dobro finansije.

Predsednik opštine, po zakonu, zna da je on direktni nalogodavac za izvršenje budžeta. Ako nije sposoban da to uradi, ako nije sposoban da okupi ekipu, ako nema znanja, iskustva, veština, itd, onda lepo, naš narod kaže – poljubi i ostavi. Zašto prihvata da radi tako nešto, a koliko god je finansijska neznalica, zna da pročita da mu je budžet jedan milion i da on ne sme potrošiti jedan milion i dva dinara. Toliko valjda zna, a to rade.

Još kada bi revizori stigli u sve opštine i na svako mesto, bili bismo šokirani šta bi sve našli, kao što jesmo videli u svim onim papirima koje smo dobijali u toku ovog prethodnog perioda.

Dakle, nemojte da branite nebranjivo. Razumemo mi, vi branite svoju politiku, svoje predsednike opština, ali nije vam valjda politika da objasnite da predsednik opštine zato što ne zna finansije ima pravo da troši budžet kako mu padne na pamet, da ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, itd. To vam nije dobro.

Vi ste koleginice Tomić najbolji primer. Vi ste mašinski inženjer koji je u međuvremenu na Univerzitetu Alfa stekao diplomu magistra pa doktora ekonomije. Znači, nije to problem ako neko hoće nešto da radi.

Druga stvar, ja bih vas molila da nam kažete samo jednu opštinu u Srbiji gde se zadržali načelnika uprave iz neke prethodne vlasti. Nema, ne postoji i vi to dobro znate da ne postoji, da su vaši načelnici uprava, što nama nije problem zato što mi nismo licemeri. Mi kažemo – onaj ko drži vlast mora da drži i poluge vlasti i mi mislimo da načelnik uprave treba da bude iz one stranke koja drži vlast, ali nemojte da se folirate. Budite iskreni.

Kažete, dešava se zato što predsednik ne zna, pa bude pogrešno knjiženo. Ja nijednom nisam pomenula pogrešno knjiženje, čak sam rekla gospodinu Pejoviću da pretpostavljam i oni razlikuju da li je neko greškom uradio, nešto što lako može da se ispravi. Govorila sam o izbegavanju Zakona o javnim nabavkama. To je kriminal, to je korupcija. O tome sam govorila.

Još dve stvari, kažete naša je opština Stari grad. Mi smo koalicioni partner na opštini Stari grad. Ja sad ne znam jedino kako ste vi izvukli to da Stari grad kao opština nije naplatio neke poslovne prostore kada poslovne prostore naplaćuje grad Beograd, ali nije to ono što mi je bitno. Mi smo gospođo Tomić u koaliciji u opštini Požega. Svi vaši pohapšeni radikali u koaliciji, nikom dlaka s glave ne fali, svi časno i pošteno radili svoj posao. Zašto bi se mi sada odricali koalicije u Požegi zato što ste vi tamo imali lopove, lopovi su otišli u zatvor, došli neki novi ljudi i mi normalno funkcionišemo.

Tako da nemojte te stvari nama. Znate, razumemo mi šta su politički govori, ali nekako čini mi se da ovde trebalo ipak pričati o ovim konkretnim stvarima i o ovom što su svi ovi ljudi koji su danas nama posvetili ovde i mi njima vreme o čemu žele da govore. Hvala.

Uh, da mi je bar pola vremena koliko je revizor dobio.

Dakle, razumeli smo se očigledno da sve primedbe koje smo izneli i pitanja koja smo postavili zapravo je ono što vi prihvatate i jasno vam je da je naša želja i namera da se uloga vaše institucije osnaži, jer ako vi ne budete imali dovoljno snage, kada kažem snage mislim na propise da ovo što smo zajedno konstatovali rešimo, onda ne valja posao.

Dakle, šta mora da se uradi? Vi kažete preporuke, određujete, prioritete i tako dalje, od vaše procene, i sve je to u redu, ali pitanje je – da li vi dobijate informaciju od tih subjekata gde sve vršili reviziju? Dakle, da, vi ste rekli uradićeš za 90 dana, jer ti je to neki optimalan rok, ali je naše pitanje – da li oni u tom roku vas obaveste da preduzeli smo, uradili smo to za 90 dana, nismo i tako dalje. To je taj odnos koji morate da uspostavite, odnosno svi subjekti moraju prema vama da imaju takav odnos.

Nepravilnosti u platama, a kažete vi niste inspekcija vi ne možete da vraćate plate. Razumemo mi to, ali i tu hoćemo da se instrument ili da vi naložite inspekciji koja mora postupiti po tome, ili da vi direktno nalažete subjektu revizije. To je naravno stvar izmene propisa, ali samo govorim šta bi trebalo da se uradi da bi vaša uloga bila zaista ono za šta je predviđena.

Dalje, nenamensko korišćenje sredstava, ovde u svim vašim izveštajima nije dobra ta uopštenost. Koliko god da to jeste veliki posao, ali znate nenamensko korišćenje sredstava, pa onda one silne milijarde, to može da bude ozbiljna zloupotreba, korupcija, a može da bude nešto, znate evo sada banalan neki primer, ne znam u nekom selu, u jednoj opštini planirano je renoviranje škole. U međuvremenu, daleko bilo nekoj porodici sa 10 dece izgori kuća, sve i nema opština, hoće da pomogne i onda će nenamenski potrošiti te pare od škole za izgradnju ove kuće, dok ne nabavi pare da renovira tu školu. I onda nije isti ni prekršaje, ni odnos u javnosti i tako dalje. Tu strukturu bi bilo dobro da imamo i da ima javnost.

Naravno, ovo vezano za poslovni prostor, stvarno morate da rešite jer je nedopustivo, recimo da vi koristite i deo prostora Narodne banke i onda naravno ne možete u vašem izveštaju da napišete da je nenamensko trošenje sredstava kada Jorgovanka nabavi grejače za noge.

Hvala.

Kolega se malo udaljio od onoga što je danas na dnevnom redu, ali nemamo mi problem sa tim to je opšte poznato da mi srpski radikali se zalažemo za to da poslanik može da govori i neograničeno vreme i da mu se ne ograničava tema, ali je ovde bilo nekoliko interesantnih zapažanja.

Nemamo mi ništa protiv da se naše institucije ugledaju na te razvijene zemlje, ali da se stvarno ugledaju. Znate, u tim zemljama o kojima vi govorite kolega, predsednik države, predsednik Vlade, ministri i ostali javni funkcioneri stoje u stavu mirno ispred državnog revizora, ispred sudija, ispred sudija Vrhovnog suda, tamo se ne bi smelo i ne bi moglo desiti da sudije, zato što ih pozove neko iz izvršne vlasti ili lokalne vlasti, da im zastari pola predmeta koje državni revizor podnese. Dakle, velika je razlika i nemojte vi sada da karikirate ono što sam ja malopre iznela.

Mi smo rekli sa ambasadama, pojedinim ambasadama niko iz države Srbije ne bi smeo da ima bilo kakav kontakt. Pitanje mi postavljamo odavno, zašto taj Kajl Skot više ne bude proglašen personom non grata u Srbiji. On je juče, kada je bio u Bujanovcu, on išao u Bujanovac, tamo da priča o ugroženosti manjinskih prava Albanaca, o školama, o jeziku, o ne znam ni ja o čemu. Pa, hoće li taj Skot da pomogne gospodinu Pejoviću da ode da izvrši ozbiljnu reviziju u Bujanovcu? Teško, teško. Zato što neće, ne da ne može, nego neće.

Ali, ja sam se javila zapravo zbog nečeg sasvim trećeg, a to je da čestitam kolegi Marinkoviću, on je očigledno i zvanično prešao u naprednjake, jer je tri puta Vučića nazvao svojim predsednikom. Hvala.

Teško je zaista razumeti neke poslanike vlasti koji tako imaju potrebu, o čemu god da se priča, da iznose, umesto argumenata, neka svoja razmišljanja, da prepričavaju nešto što su pročitali u novinama itd.

Mi smo se Zakonom o glavnom gradu, odnosno njegovim izmenama i dopunama bavili ozbiljno. U raspravi je učestvovao pre tri dana i ministar i sam je rekao da su naši amandmani smisleni, naravno, jesu i da on to nije rekao, a to što se koncepcijski razlikujemo, to je, jednostavno, tako.

Vi ste vlast koja je odlučila da kroz mesne zajednice obezbeđuje kapilarne glasove i da svoje ljudi isključivo bira na tim partijskim sastancima, zborovima, u savete mesnih zajednica, da kroz mesne zajednice se peru opštinske pare, da se kroz mesne zajednice finansiraju izborne kampanje, da se finansiraju aktivisti koji učestvuju u predizbornoj kampanji itd. To ste sve radili i do sada, samo što ćete sada to u Beogradu da legalizujete. To nije dobro i to nisu dobra rešenja.

Nemoguće je na način kako ste vi predvideli izabrati normalnog, ne mislim normalnog, nego na normalan način predsednika saveta mesne zajednice.

Naravno, nije u pravu ministar kada kaže da je grad Beograd što se toga tiče specifičan, da ga Ustav drugačije gleda nego ostale lokalne samouprave. To, jednostavno, nije tačno. U Ustavu je grad Beograd lokalna samouprava, jedinica lokalne samouprave.

Ovo je stvar principa. Vi ste se opredelili za to i očigledno ćete tako i da radite, ali ćemo imati ovaj zakon sigurno vrlo brzo na novim izmenama i dopunama.

Što se tiče procenata, koliko SRS ima procenata, mi se nikada nismo rukovodili procentima. Mi smo patriotska stranka, državotvorna i kakav je naš koncept i kakva smo mi stranka najbolje smo pokazali u prethodna dva dana rasprave, a o procentima će građani i našim i vašim i njihovim i svima. Hvala.

Interesantno je razmišljanje kolege Orlića i sad sam zapravo shvatila zašto on ne razume šta znači principijelan stav, principijelan amandman, principijelan odgovor, argumentovan odgovor, itd.

Njegov argument je, čita u zakonu o lokalnoj samoupravi, da će status mesnih zajednica ili već kako je precizno pročitao, u gradu Beogradu biti regulisan drugim zakonom. Pa, ko je to doveo u pitanje?

Znate, ako stoji da će to biti regulisano posebnim zakonom, onda ste vi mogli, kad biste se tom logikom služili, onda ste vi mogli da napišete – u ovom zakonu savete mesnih zajednica u gradskoj opštini Zemun biraće građani gradske opštine Zvezdara. I vi kažete – a, imamo osnov, piše u ovom zakonu da će se doneti poseban zakon.

Niko ne spori postojanje zakona o glavnom gradu, niko ne spori da će u tom zakonu biti razrađen i onaj član Ustava, pa članovi Zakona o lokalnoj samoupravi koji se odnose na ovo, ali mi sporimo način izbora saveta mesnih zajednica u Beogradu. Nismo dobili odgovor zašto je to drugačije nego u ostalim lokalnim samoupravama. Mi, zapravo, odgovor znamo i mi smo ga više puta ponovili.

Jeste, ovo će biti isključivo partijske mesne zajednice, partije koja bude imala vlast u određenoj opštini. Sad vam je bitno da to budu partije koje su sada na vlasti, jer je ovo mnogo bitno za sledeće gradske izbore, a šta će biti posle, videćemo.

Kaže kolega da, ako, gde god budemo prešli cenzus, imaćemo pravo i imaćemo mogućnost da dobijamo informacije, da nešto saznajemo, itd. Zaista, od njega ne očekujemo da nam daje ni pravo, ni mogućnost. Mi smo se za to rođenjem izborili. Hvala.

Žao mi je gospodine Milićeviću što poslanici vlasti ne prihvataju vaše sugestije. Vi ste zamolili da se ne pominje lično, on je pomenuo i to početak malopređašnjeg obraćanja je takav da sam mogla komotno da reagujem po Poslovniku jer je bilo vrlo uvredljivo.

Kako on to kaže da ja imam potrebu da ja pomognem mladom kolegi, Nemanji Šarović? U čemu? Pa Nemanja Šarović je njega u svakoj raspravi pregazio ne znam koliko puta.

Nemanja Šarović je čovek koji ima iskustva, koji je dugo godina bio narodni poslanik, diplomirani pravnik, nikada mu niko diplomu nije dovodio u pitanje, niti ima pravnog osnova, ni generalno osnova za takvo nešto.

Žao mi je, kolega Milićeviću, ali mi ne možemo ostati dužni. Jednostavno, mi tako funkcionišemo, mi smo SRS, ako neko nije na to spreman, neka vodi računa kako nam se obraća.

Sve je bilo normalno do ove njegove primedbe na početku njegove rasprave, on da bude fini pa se obraća vama, pa mi kao ne primećujemo šta nam je rekao. Žao mi je što on stvarno ništa ne razume. Gde to piše, on je opet sad komentarisao, piše u Zakonu o lokalnoj samoupravi da će se regulisati na poseban način nešto o Zakonu u glavnom gradu. Gde piše da će se to regulisati tako da će se saveti mesnih zajednica birati ha zboru građana? Gde piše, osim ovde u ovome što mi stavljamo kao primedbu? Još kaže mi pominjemo da će to biti partijski itd, i on nama sugeriše gde god budemo mi participirali u nekoj lokalnoj skupštini u Beogradu, da ćemo moći da predlažemo svoje kandidate, odnosno da biramo.

Da li je ovim potvrdio ono što mi tvrdimo? Početak je zbor građana, a zbor građana je to što ćete vi zloupotrebljavati, to će biti vaši partijski sastanci. Neće vaši, gospodine Milićeviću, i vas će izigrati.

Vi ste, gospodine Vučiću, juče u svom obraćanju objedinili sve ono što mi mesecima slušamo na vašim konferencijama, slatke laži i gorke istine da ćete se truditi da na Kosovu i Metohiji izgubimo najmanje što je moguće, dobijemo najviše što je moguće, pa ste onda još i postavili jedno pitanje – da li ćemo se, rekoste, držati sopstvene maštarije?

Kosovo i Metohija, gospodine Vučiću, ne može biti nikakva maštarija. To je ustavna formulacija, koje morate da se držite i kada razmišljate o tome da dobijemo najmanje, da izgubimo najmanje, da dobijemo najviše, morate voditi računa da sve što gubimo ili dobijamo mora biti u okviru Ustava Republike Srbije i u okviru AP KiM kao dela Srbije.

Pričali ste o demografskim kretanjima na KiM, o tome kako se ljudi iseljavaju, kako se Srbi iseljavaju sa KiM, pa kao da je u drugim delovima Srbije drugačije stanje. Da li to znači sada odakle god se Srbi iseljavaju treba da napuštamo te teritorije? Pa, nažalost, iseljavaju se Srbi i iz Negotina i iz Srpske Crnje, iz Crne Trave, iz Tutina, iz Sečnja, iz stotine gradova. Pa, jel to znači da treba da se odreknemo tih delova Srbije zato što se tamo teško živi, pa se ljudi iseljavaju odatle?

Rekoste da će nas 2100. godine biti duplo manje. Ako sam razumela, mislili ste na celu Srbiju ili možda na KiM? Ali, svejedno. Kada bi nekome palo na pamet da se odrekne KiM, da prizna lažno Kosovo, nas tamo više ne bi bilo ni 2020. godine. Ne verujemo da ćete se vi drznuti da tako nešto uradite, ali moramo i na to da vas podsetimo.

Imali ste jedan ovako populistički deo kada ste pričali kako nam ne mogu biti preči i draži Dečani od Ostroga, pa ste onda podsetili da su nam oteli Krku, Krupu, Ostrog. Kažete - ćutali smo. Nismo ćutali, gospodine Vučiću. Ni vi niste ćutali, tada ste bili srpski radikal. Ćutala je vlast. Nemojte sada vi, kada ste vlast, da oćutite otimanje Bogorodice Ljeviške, Dečana, Gračanice i ostalih manastira na Kosovu i Metohiji. Ako vlast to sada prećuti, onda će doći i po Žiču, i po Ljubostinju, i po Sopoćane, a onda i Hram Svetog Save na Vračaru neće biti bezbedan.

Gospodine Vučiću, kažete - nemamo glava za gubljenje i nemamo dece za bacanje. Apsolutno tačno, nikom normalnom nije do rata. Stalno naglašavate - učinićete sve da sačuvate mir. Učinite sve da sačuvate mir, ali vodite računa da morate učiniti sve da sačuvate teritorijalnu celovitost Republike Srbije. To je prioritet svih prioriteta.

Stalno ponavljate da treba da se borimo da dobijemo nešto, da ne znamo tačno šta je naše. Znamo, gospodine Vučiću, Ustav Republike Srbije je definisao - Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije. Predsednik države nema pravo na defetizam. Imate Ustav. Imate Rezoluciju 1244. Imate Rusiju koja je spremna da pomogne, samo prekinite ove EU integracije i videćete biće nam sve bolje. Valjda vam je posle nedeljnih izbora jasno da je ovo bio poslednji udarac globalizmu. Morate se okrenuti tamo gde nam jeste mesto.

Vi ste, gospodine Vučiću, juče završili Pekićevom rečenicom - treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Nije vam to dobro poređenje, jer teško deca mogu imati zemlju ako je ne naslede od dedova. Loša deca prodaju dedovinu. Gospodine Vučiću, ja ću moju raspravu završiti Njegošem - svako se rodi da po jednom umre, čast i bruka žive doveka. Iskreno želimo da se opredelite za čast i radi vas i radi Srbije. Hvala vam.