Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima potpuno različit koncept zakona, kako ste ga vi već nazvali, o mirnom rešavanju radnih sporova, pa mi logika govori da bi trebalo da postoji neko nemirno rešavanje radnih sporova, pa bih zamolio da mi se objasni šta se podrazumeva pod mirnim, a šta pod nemirnim?
Potpuno koncepcijski se razlikujemo kada je u pitanju Predlog ovog zakona. Vlada Republike Srbije se ponovo opredelila za formiranje nekih novih tela, a ovog puta u formi miritelja, arbitara i naravno, neizbežne agencije za rešavanje, odnosno za mirno rešavanje radnih sporova.
SRS je mišljenja da u ovu svrhu treba upotrebiti organe koji već postoje. Mi smo predložili da to budu "službe pravne pomoći" pri jedinicama lokalne samouprave.
Vlada se odlučila da formira nova tela, koja će da sprovedu primenu zakona. Verovatno se rukovodite činjenicom da živimo veoma dobro, ekonomija nam je izvanredna, socijale nemamo, politička situacija je veoma stabilna, pa da izdvojimo jedno desetak miliona dinara iz budžeta za finansiranje miritelja, arbitara i agencije koja te poslove treba da odradi?!
Moj amandman na član 22. Predloga zakona prati amandmane mojih kolega na prethodne članove, s obzirom na to da se mi zalažemo za ukidanje miritelja, arbitara i agencija, ja sam tražio da se stav 1. člana 22. briše, a on kaže: "Miritelj je predsedavajući Odbora", dakle, da se to briše.
Apelovao bih na predlagača da ovaj zakon povuče iz procedure. Ovo je jedan loš zakon koji će doneti štetu, između ostalog, zbog toga što je ovo jedan restriktivan zakon kojim vi zabranjujete zaposlenima u Srbiji pravo na štrajk. Da li vi hoćete da zabranite prosvetnim radnicima da štrajkuju, da li hoćete da zabranite medicinskim radnicima da štrajkuju?
Bolje bi vam bilo da im obezbedite normalne uslove za rad, da im obezbedite evropske lične dohotke, pa nam ovakvi zakoni ne bi bili potrebni.

Dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se na početku sa stavom velikog broja kolega iz različitih poslaničkih grupa, da je pre ova dva predloga zakona trebalo da razmatramo Zakon o radu, kao osnovni zakon iz sfere radnog zakonodavstva, kao zakon sa kojim bi trebalo da budu usklađeni svi ostali zakoni iz sfere radnog i socijalnog zakonodavstva, ali navikli smo od ove vlade da ide nekim suprotnim koracima, naopakim koracima, tako da nas ovo nije iznenadilo.
Što se tiče Predloga zakona o socijalno-ekonomskom savetu, dva pitanja su ovde suštinska. Prvo, zaobiđena je jedna velika grupacija građana Srbije, a to su nezaposleni. To je ono na čemu insistira SRS. Mi danas u Srbiji imamo preko milion, da ne kažem možda i blizu dva miliona nezaposlenih lica! Ministar je u svom uvodnom izlaganju rekao da u svetskoj praksi nije uobičajeno da u ovakvim savetima budu uključena i nezaposlena lica, da tu treba da participiraju predstavnici poslodavaca, predstavnici Vlade i predstavnici reprezentativnih sindikata.
Ali, u modernim evropskim zemljama nije tolika stopa nezaposlenosti, kao što je to slučaj kod nas, sa tendencijom porasta, tako da je i ova grupa građana Srbije trebalo da učestvuje u radu socijalno-ekonomskog saveta. Možda jeste problem naći odgovarajući modus kako odrediti predstavnike te grupacije ljudi za participiranje u ovom savetu, ali smo ubeđeni da su postojale mogućnosti da se i to razreši.
Drugo suštinsko pitanje je, kada je već situacija takva kakva jeste, kakva je ekonomska opravdanost formiranja ovakvog saveta, za koji su već obezbeđena sredstva u budžetu za 2004. godinu u iznosu od četiri miliona dinara, a za 2005. godinu od 15 miliona dinara. Jedna nelogičnost, u ovom savetu koji broji 18 članova po predlogu Vlade, svaki član ima svog zamenika. Znači, ovo je jedan od retkih organa i tela gde svaki član ima svog zamenika. Pretpostavljam da će i svaki član i zamenik imati određenu naknadu za rad u tom savetu, tako da se postavlja pitanje ekonomske opravdanosti formiranja ovakvog saveta.
Dalje, u članu 9. su navedene nadležnosti ovog saveta. Prosto je neverovatno koliko je tu široka lepeza, koliko su uopštene te nadležnosti. Praktično, ovaj savet ima nadležnosti neke mini vlade, pa čak, između ostalog, da ne nabrajam sve, kaže se i u oblasti zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, demografskih kretanja u društvu itd.
Stičem utisak, nakon svih ovih saveta, agencija i ko zna kojekakvih tela, da Vlada polako prebacuje odgovornost sa sebe na neka druga tela, na neke druge organe i time želi da svoju nesposobnost prebaci na druge.
Takođe, ono što je još jedan nepromišljeni gest predlagača, to je da ovaj savet odluke donosi konsenzusom. Mislim da nema potrebe podsećati ministra koliko je teško naterati poslodavca i radnika, o predstavnicima Vlade, manje-više, oni su tu neka spona, koliko je teško naterati ih da se oko nekih stvari slože. Još teže je kada se zakonom predvidi da sve odluke ovaj savet mora da donese konsenzusom.
Ministar je u svom izlaganju već napravio odstupnicu kada je to u pitanju i kaže, parafraziram sada - mi znamo da će ovaj savet jako teško da se oko nekih stvari složi, ali ćemo bar znati ko je kriv što nije donesena neka odluka ili što savet nije izašao sa nekim mišljenjem. Kakve mi koristi imamo od toga što ćemo znati ko je kriv? Mi treba da se staramo o tome da se rešavaju problemi, a ne da anatemišemo bilo koju stranu i kažemo da su oni krivi, a mi smo imali dobru volju, ali šta vredi, nisu uspeli da se dogovore.
Druga stvar, po predlogu SRS, jednim amandmanom predlažemo da ovaj savet odluke donosi dvotrećinskom većinom, čime bi se, između ostalog, sprečili preveliki apetiti pojedinih predstavnika, da li sindikata, da li predstavnika poslodavaca, a i ovaj predlog Vlade, u suštini, svodi se na to da pod kontrolom drže i sindikalce i poslodavce i da koliko-toliko balansira između njih i da sprečava podizanje tenzija.
Takođe, jedan propust čisto pravne prirode, dakle, da savet daje mišljenje nakon razmatranja nacrta zakona i drugih propisa od značaja za socijalno-ekonomski položaj zaposlenih koji se prosleđuje ministru, ima rok od 30 dana da na to mišljenje odgovori.
Ukoliko ministar ne odgovori, mišljenje se prosleđuje Vladi i tu se stavlja tačka. Znači, Vlada nije obavezna da na to mišljenje odgovori. Mi smatramo da bi Vladu trebalo obavezati da odgovori na mišljenje ovog saveta. Dosta propusta ima ovaj predlog zakona, a s obzirom na to da ima malo vremena, reći ću samo još jednu stvar, a to je ono što mi je posebno zasmetalo, naime, to su ciljevi za formiranje ovog saveta, gde se, između ostalog, u članu 3. kaže da je jedan od ciljeva za formiranje ovog saveta, razvoj demokratije i izdavanje časopisa, publikacija, brošura, itd.
Meni smeta što u svakom predlogu zakona, bilo kakvom formiranju tela, Vlada potencira da to ide samo ka jednom cilju, ka razvoju demokratije. Valjda smo mi društvo sa uređenom unutrašnjom demokratijom, tako da nema potrebe posebno naglašavati, a izdavačka delatnost takođe ne može biti cilj nikakvog saveta, već se to isključivo u skladu sa finansijskim mogućnostima može odraditi. Ja se zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je glasačka mašinerija u ovom parlamentu odlučila na početku sednice da objedini raspravu po ovako dva važna zakonska projekta, kakvi su Zakon o parničnom postupku i Zakon o izvršnom postupku. Radi se o sistemskim zakonima i bilo je zaista neophodno da se o njima, pred poslanicima, vodi jedna stručno-pravnička diskusija, jer je očigledno da ovi zakonski projekti imaju dosta propusta. Veliki broj članova je nedorečen, površan, pun pravnih praznina, o čemu govori 150 amandmana koliko je ukupno podneto na oba zakonska projekta.
Jedan od članova koji je nedorečen je i član 418. na koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman. To je član koji uređuje zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek, i o njemu se kaže da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Moj amandman se sastoji u tome da se na kraju ove rečenice doda, a potom dodaju reči - pod uslovom da nije izjavila reviziju. Jer, stranka kao supsidijarni podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti ima nekoliko opravdanja; samo ako već nije izjavila reviziju, a ako je izjavila reviziju onda je nedopustivo da samoinicijativno po dva različita osnova koristi pravo na dva slična vanredna pravna leka.
Drugo, na taj način bismo oslobodili nepotrebnih većanja Vrhovni sud Srbije i izbegli situaciju da teoretski postoji mogućnost da ista stranka izjavi reviziju i nakon toga podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, da Vrhovni sud o ta dva pitanja odvojeno raspravlja, a teoretski je moguće da čak donese i dve različite odluke, pa verovatno uvidevši ovakvu pravnu nelogičnost predstavnik predlagača je donekle pokušao da ispravi ovu grešku u članu 419. gde kaže - da ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije će odlučiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom.
Smatram da je daleko smislenije da se prihvatanjem ovog amandmana precizira ova tematika, a time bi zakon tj. verovatno ovim amandmanom dobio na svojoj kvalitativnosti, te predlažem ministru da kao predstavnik predlagača prihvati ovaj amandman i time zakon učini prihvatljivijim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što na prvi pogled upada u oči kada se pogleda Predlog ovog zakona to je smanjenje poreske stope sa 14% na 10%. Međutim, kada se malo bolje proanalizira ovaj predlog, dolazimo do zaključka da je ovo zapravo samo nominalno smanjenje, odnosno da će primenom ovog zakona doći do uvećanog budžetskog priliva. Kako?
Pa, svi smo svesni činjenice da su u prethodnom periodu poreski obveznici iznalazili način da zaobiđu plaćanje poreskih obaveza. Na ovaj ili onaj način, legalno ili ne, neki iz razloga da bi opstali na tržištu, neki da bi došli do ekstraprofita, u šta sada nećemo da ulazimo, ali s obzirom na činjenicu da je gotovo izvesno usvajanje zakona o porezu na dodatu vrednost i da smo već ranije usvojili Zakon o nabavci fiskalnih kasa, taj prostor za manipulisanje će biti znato manji i znatno će biti teže poreskim obveznicima da u tom segmentu manipulišu, što je svakako dobro, ali se postavlja pitanje - koliko je naša privreda u ovom trenutku sposobna da izdrži ovu poresku stopu.
Bez obzira na reči gospodina ministra, da je 10% najmanja poreska stopa u Evropi, mišljenja sam da je naša privreda ne najniža, na najnižim granama u Evropi, nego daleko ispod toga, i mi ćemo već nakon par meseci primene ovog zakona videti njegove prave efekte.
Ono što je evidentno u ovom zakonu, to je da je predlagač napravio dosta kozmetičkih izmena, koje ništa suštinski nisu novo donele u ovom zakonu. To ću ilustrovati samo na jednom primeru.
U članu 9. predviđeno je da se iz člana 15. osnovnog teksta brišu stavovi 6. i 9. Stav 6. glasi: „Članarina i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu“. Stav 9: „Ako se propaganda obavlja putem davanja poklona za koje nije dokumentovan primalac, ili čiji je primalac povezano lice u smislu člana 59. ovog zakona, ti rashodi ne priznaju se u poreskom bilansu“.
Da bi u članu 3. ovog predloga zakona bilo rečeno da se posle člana 7. dodaje novi član 7a koji glasi: „Na teret rashoda ne priznaju se: 3) pokloni i prilozi dati političkim organizacijama; 4) pokloni i drugi rashodi propagande koji nisu dokumentovani ili je primalac povezano lice u smislu člana 59. ovog zakona“.
Dakle, radi se o potpuno istim stavovima. Jednim članom ste izbrisali stavove iz prethodnog zakona, da biste drugim članom te iste stavove ugradili u neki drugi. To je jedna kozmetička izmena koja ništa suštinski ne donosi i ovde se radi o izmeni radi izmene, da bi se reklo da ste eto vi uneli nešto novo i da ste promenili prethodni zakon.
Kada smo već kod člana 15. osnovnog teksta ovog zakona, smatram da je bilo potrebno stimulisati davanje donacija povećavanjem procenta koji se priznaje kao rashod od ukupnog prihoda. Tako se u stavu 1. navedenog člana kaže da se izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene priznaju kao rashodi u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
SRS je stanovišta da ovaj procenat treba povećati. Mi smo jednim amandmanom to i predložili, da bude u iznosu do 5%, kao i da se izdaci za ulaganje u oblasti kulture priznaju kao rashodi i povećaju sa 1,5% od ukupnog prihoda na 3%. Neophodno je stimulisati davanje donacija za zdravstvene, obrazovne, naučne i druge oblasti, jer država od toga ne može da ima nikakvu štetu, a sa druge strane imaćemo zadovoljne i privrednike, koji će davanjem tih donacija sticati određene poreske olakšice, a i pomoći ćemo ovim organizacijama da koliko-toliko funkcionišu normalno.
Kod ovog člana 15. ono što srpskim radikalima smeta i ono što se neprestano ponavlja, od zakona do zakona, kako koji stiže od Vlade Republike Srbije pred ovu skupštinu, to je - davanje velikih diskrecionih prava ministrima, odnosno Vladi.
Tu se u poslednjem stavu kaže - da bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture, donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija i ekonomije.
Mišljenja smo da ovakve stavove treba brisati iz zakona i da to treba da se propiše posebnim zakonom, a to ste ponovili i u članu 51. predloženog zakona, gde ste rekli da Vlada Republike Srbije uređuje način utvrđivanja i plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit za 2004. godinu posle stupanja na snagu ovog zakona.
Vlada ne može to da radi. To je posao zakonodavnog tela, dakle ove skupštine, koja to mora da propiše određenim zakonskim aktom.
Dalje, evidentno je da ste ovim predlogom zakona zadržali ono što je loše iz prethodnog. Ne sve, ali veliki deo toga. I, to možemo da ilustrujemo članom 38, taj član se odnosi na član 64. osnovnog teksta, koji se menja i glasi da "obveznik poreza, koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana itd."
I sada, ono što je posebno interesantno, da - u poreskoj prijavi iz stava 1. ovog člana obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za tu godinu. Mislim da nije realno očekivati od poreskog obveznika da proceni prihode, rashode i dobit na početku obavljanja delatnosti.
Prosto, to je nemoguće, to zavisi od puno faktora, od puno okolnosti koje mogu da utiču na to i to bi bilo isto kao da tražite procenu od organizatora neke sportske utakmice koliko će gledalaca biti na tribinama. To zavisi od mnogo drugih faktora, zavisi da li je radni dan ili nedelja, kolika je cena ulaznice, da li je lepo vreme ili pada kiša. Znači, to jednostavno nije moguće predvideti i mi srpski radikali smatramo da je ovaj stav 2. člana 38. potpuno suvišan i predlažemo da se isti briše.
Što se tiče člana 3. koji ukazuje da se nakon člana 7. dodaje novi član 7a, koji kaže da se na teret rashoda ne priznaju, pa u tački 5) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i 6) novčane kazne i penali. Smatramo da ovo nije korektno prema poreskim obveznicima, jer su zaista kamatne stope ogromne, da ne kažem da su zelenaške.
Na zakasnela poreska dugovanja kazne su drakonske, a vi ste ih ovim zakonom i povećali. Krajnje je nekorektno da se poreski obveznik na taj način kažnjava za prijavljene, a neblagovremeno izmirene poreske obveznike, jer zaista ne vidim razlog kod poreskog obveznika da namerno kasni sa plaćanjem svojih obaveza ako zna da ga ovim zakonom možete i te kako žestoko udariti po džepu.
Kada smo već kod toga, kod udaranja po džepu poreskih obveznika, članom 47. predvideli ste povećanje kazni za čak 50 puta. Znači, od one minimalne kazne od 2.000 vi ste podigli na 100.000 dinara, a da ne govorimo o tome da je kaznena politika već regulisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i smatramo da je potpuno suviše višestruko kažnjavanje.
Potpuno sam svestan činjenice da će ministar da izađe za ovu govornicu i da kaže da eto motivi za donošenje ovog zakona su u nekoj od direktiva Evropske unije ili predstavlja usaglašavanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Ali, gospodo, mi u Evropsku uniju u najboljem slučaju ući ćemo za 10 do 15 godina. Mi u tom međuvremenu moramo voditi računa o interesima države, o interesima ekonomije, koja ne da je na niskim granama, nego je ispod svakog nivoa.
Slikovito bih rekao da se naša ekonomija nalazi u stadijumu kliničke smrti, da joj je u ovom trenutku neophodna reanimacija, a da ovakvim zakonskim projektima to sigurno nije moguće. Potrebno je da pokrenemo privredu, da pokrenemo domaću proizvodnju, da obezbedimo plasman domaćih proizvoda na našem i inostranom tržištu, da uposlimo milion nezaposlenih, da smanjimo broj socijalno ugroženih dok ne budemo došli do dana kada ćemo ući u Evropsku uniju.
I sve dok ne uradimo ovo što sam malopre nabrojao, mi nećemo ući u Evropsku uniju, ma koliko se trudili da prepišemo njihovo zakonodavstvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Kao poslanik SRS, daću par načelnih primedaba na ovaj zakon iz kojih se vidi da ima određenih nedorečenosti i određenih praznina u ovom zakonu.
Već u članu 1. vidi se prvi nedostatak ovog zakona, u kome se kaže da troškove postupka za ostvarivanje prava iz ovog zakona ne snose građani ako ovim zakonom nije drugačije utvrđeno. Moje mišljenje je da se ne može očekivati da troškove postupka za ostvarivanje prava iz ovog zakona mogu snositi korisnici tog prava, znači ovde se radi zapravo o jednoj nelogičnosti i smatram da ovu grešku treba ispraviti i upravo je poslanički klub SRS podneo amandman što se toga tiče.
Dalje, kolega Nedeljković je u svom izlaganju izneo jednu vrlo bitnu stavku, a radi se o srpskom narodu koji danas zaista teško živi na području Kosova i Metohije. Mišljenje poslaničke grupe SRS je da je ovim zakonom trebalo obuhvatiti taj narod koji zaista živi u izuzetno teškim uslovima, koji je pod neprekidnom opsadom i šikaniranjem šiptarskih terorista. Ovde se zapravo radi o jednom od najvitalnijih nacionalnih interesa, jer su zapravo ti ljudi koji danas žive na Kosovu i Metohiji garant kakve-takve nade da će se Kosovo i Metohija vratiti u sastav Srbije.
Mišljenje Srpske radikalne stranke jeste da je tim ljudima trebalo omogućiti iz budžeta Republike Srbije jedan vid pomoći. Svesni smo situacije, da je teško vreme i da možda nije moguće da se novčana pomoć obezbedi svima, ali je moglo da se nađe za toliko da se porodicama koje žive na Kosovu i Metohiji, ako ne ostvaruju prihode ili žive ispod nivoa socijalne zaštite, omogući jedna vrsta pomoći. Jer, znate, ukoliko više ne bude Srba na Kosovu i Metohiji, onda možemo reći da više Kosova nema u sastavu Srbije.
Sledeća zamerka koju imam da uputim ovom predlogu zakona je na član 5, a koji se odnosi na član 12. Ponovo dolazi do jedne nelogičnosti.
Kaže se da pravo na materijalno obezbeđenje ima pojedinac, odnosno porodica koja nema prihode ili ima manji prihod od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti. Ne razumem šta znači minimalni nivo socijalne sigurnosti. Koji su to kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje nivo socijalne sigurnosti, da li je on minimalan, srednji ili maksimalan, i ko je taj koji utvrđuje nivo socijalne sigurnosti?
Dalje, na član 13. predloženog zakona koji se odnosi na član 25. osnovnog teksta u kome se kaže - dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu. Drugi stav kaže da mesečni iznos dodatka iz stava 1. ovog člana za septembar 2004. godine iznosi 4.000 dinara, a zatim se u petom stavu ovoga člana iznosi da nominalne mesečne iznose dodatka za pomoć i negu drugog lica, zaokružene u dinarima, u skladu sa stavovima 2. i 4. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
Prema mišljenju poslaničke grupe SRS potrebno je da parametri za socijalna davanja budu praćeni prosečnom zaradom, a ne indeksom troškova života ili paušalnom ocenom i procenom nadležnog ministra. Ovde se radi o jednoj koncepcijskoj razlici između predloga ovog zakona i zakona kako ga vidi SRS. Kao što je jedan od prethodnika rekao, poslanički klub SRS je još 2. aprila ove godine podneo Narodnoj skupštini predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, koji nije uzet u pretres. Smatramo da je to bio dosta kvalitetan predlog zakona.
Što se tiče ovog predloga zakona, SRS je pokušala, podnoseći određeni broj amandmana na članove ovog zakona, da ga bitno popravi, izmeni i ja apelujem na skupštinsku većinu da te predložene amandmane prihvati.
Ono što sam još hteo da kažem, a direktno je vezano za socijalnu zaštitu i posebno obezbeđenje socijalne sigurnosti građana, jeste sledeće. U gradu iz koga dolazim, u Jagodini, postoji jedno preduzeće, a to je društveno preduzeće za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalidnih lica i zove se "Oprema". Inače se bavim proizvodnjom kancelarijskog nameštaja. Radi se o društvenom preduzeću koje danas zapošljava 139 radnika, od čega je više od 60% invalidnih i retardiranih lica.
Problem u vezi sa tim preduzećem je sledeći. Naime, došao sam do određenih saznanja da je u prethodnom periodu, pa čak i pre formiranja ove nove vlade, resorno ministarstvo uplatilo ovom preduzeću 7.200 dinara po invalidnom zaposlenom na ime neke vrste pomoći, poboljšanja uslova rada ili nabavke određenih mašina i repromaterijala koji su im potrebni. Problem je u tome što zaposleni u tom preduzeću nisu ni prebijene pare dobili od tog novca, a poslednji lični dohodak primili su za mesec oktobar 2002. godine.
Ja sam, kao narodni poslanik, 7. aprila ove godine uputio jedan dopis skupštinskom Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja sa molbom da se obrati nadležnom ministarstvu i samo proveri da li su ta sredstva uplaćena navedenoj firmi, sa kojom namenom i da li su ta sredstva namenski trošena ili su završila ko zna gde, da ne kažem u džepovima rukovodeće strukture.
Inače, zaposleni u tom preduzeću žive ispod svakog nivoa. Ono što imaju, to je jedan obrok dnevno, koji veliki broj njih odnese kući kako bi svojoj deci obezbedili makar taj jedan obrok. Kao što sam rekao, u tom preduzeću rade invalidna i retardirana lica koja nisu ni svesna svog iskorišćavanja i vrlo često se nalaze pod pretnjom i šikaniranjem direktora Mitra Pavlovića.
Ja ću vam samo pokazati platni spisak jednog od radnika te firme, na kome u dnu piše da je lični dohodak, odnosno plata poslovna tajna ustanove i da za odavanje poslovne tajne ustanove sledi momentalni otkaz. Pitam ko je taj ko može ovako da preti radnicima koji više od dve godine nisu primili plate. Ko je taj ko može da kaže radnicima da ne smeju da pričaju kolika im je plata, da moraju da kažu da su zadovoljni, da moraju da kažu da nisu gladni i da imaju od čega da održavaju i izdržavaju svoju porodicu i svoju decu. Zaista, jedna neverovatna stvar i prosto nisam mogao da verujem kada je ovo došlo do mene. Ovo nije jedini slučaj, sticajem okolnosti da sam ja iz Jagodine, pa sam upoznat sa time.
U "Kuriru" od 29. marta 2004. godine imali smo jedan tekst u kome kaže da je asocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata uzimala pare od invalida. Znači, radi se o potpuno istoj problematici, vezano za preduzeće "Šumadija" iz Kragujevca. Vi znate da je tadašnji ministar bio Dragan Milovanović. Mene čudi što ovaj odgovor koji sam tražio da dođe do mene od strane skupštinskog odbora nije došao. Mnogo slično radite, a kako radite, tako prolazite i na izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan od izuzetno bitnih zakona, jedan od onih zakona za koji se obično kaže da su tzv. sistemski zakoni, i ovo je sigurno zakon od koga mnogo toga zavisi. Zavisi budućnost najmlađih, znači dece, omladine, a time i budućnost cele države, jer je potrebno da ova zemlja ima mlade, sposobne, školovane i stručne ljude, priznate u svojoj struci.
I sigurno je da jedan ovakav zakon mora da se napiše izuzetno dobro, temeljno, argumentovano i da ispunjava zahteve vremena u kome je stvoren.
Predlog zakona koji je pred nama, u svakom slučaju, bolji je od ovog trenutnog, važećeg, koji je Skupštini predložila prethodna vlast, DOS-ova i koji je u Skupštini usvojen. Ako ništa drugo bolji je utoliko što se deci neće sa bukvara pleziti onim dvometarskim jezikom Vuk Karadžić, što im neće namigivati sveti Sava itd.
Što se tiče SRS, mi nismo zadovoljni ponuđenim rešenjem, bez obzira što je on, kao što rekoh, bolji nego ovaj važeći, mogu već da kažem i prethodni zakon, i neki generalni stav po pitanju zakona je taj da u principu on i nema jasno definisan cilj, da je u suštini nepotpun, nedorečen i u tom smislu je poslanička grupa SRS podnela veliki broj amandmana, kako bi pokušala da ga na taj način popravi. A, ubeđeni smo da predlagač ima razumevanja za naše napore i da će, nadam se, veliki broj amandmana SRS usvojiti.
Ono što je dobro u ovom zakonu to je da se umesto postojeća tri saveta formira sada jedan, dakle nacionalni prosvetni savet. To je obrazloženo racionalizacijom i ekonomičnošću i to je sasvim u redu. Takođe, dobro je to što se taj savet bira od strane Narodne skupštine, međutim, ako krenemo dalje vidimo da i tu ima nekih stvari koje se nama u SRS ne dopadaju.
Pre svega član 3. koji govori o sastavu nacionalno-prosvetnog saveta i tu mi je jedna stvar zapala za oko. U tački 2) se kaže da se četiri člana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu biraju, u tački 3) da se po jedan član iz reda nastavnika bira u Novom Sadu i Nišu i u tački 4) da se bira član iz reda nastavnika sa liste kandidata koju zajednički podnose drugi univerziteti. Niste našli za shodno ni da napišete to - koji su to drugi univerziteti. Koliko znam to su univerziteti u Kragujevcu i Prištini.
Ono što mi posebno smeta je to što na ovaj način indirektno, a možda i direktno ponižavate neke od univerziteta. Dakle, stekao sam utisak da mi imamo jedan prvorazredni univerzitet, to je ovaj u Beogradu, da imamo dva drugorazredna univerziteta, u Novom Sadu i Nišu, i da imamo trećerazredne univerzitete, koji eto mogu da daju tog jednog člana saveta. Ne vidim razloge zbog kojih univerziteti nisu stavljeni u ravnopravan položaj.
Navešću i jedan čisto formalan razlog, što se tiče broja članova, dakle 38; tj. ovo je formalna primedba što se savet sastoji od parnog broja članova. Ipak je praksa da je u bilo kojim odborima, savetima, komisijama i slično broj članova neparan radi eventualnih preglasavanja, mada sam ubeđen da do toga ovde neće doći.
Još jedna stvar koju smo mi u SRS amandmanom pokušali da rešimo, to je da se u Savet biraju ljudi koji nisu politički eksponirani, da to ne budu lica koja su izabrana, imenovana ili postavljena na funkcije u državnim organima, na funkcije u organima teritorijalnih pokrajina ili lokalne samouprave. Ovo bi ipak trebalo da bude telo koje je prevashodno orijentisano na struku i na problematiku koju treba da obrađuje, i da nema neke dodirne veze sa politikom.
Ono što je loše u ovom zakonu, pokušaću samo par sitnih detalja da iznesem, opširnije ćemo u amandmanima, prvo što mi je zasmetalo to je ispit za direktora škole. Mislimo da je ovo krajnje nepotrebno, jer na taj način se ponižava taj čovek. To su ipak ljudi koji godinama rade u svojoj struci, koji su i sami nastavnici i profesori i po mišljenju SRS sasvim je dovoljna dozvola za rad, koja je stečena polaganjem stručnog ispita.
Što se tiče školskog programa, nastavnog programa, predviđeno je da njega donose organi upravljanja škole, dakle, školski odbor. U principu, to nije toliko sporno, ali je sporno to što ne postoji kontrolna funkcija osnivača, Ministarstva za provetu i sport, konkretno minsitra, što bi ipak trebalo u zakonu da se napiše, čisto kao jedna preventiva.
Kada se radi o zavodima koji su predviđeni da se formiraju ovim predlogom zakona, zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, mišljenja smo da ti zavodi ne treba da postoje u toj formi, da su to vladine institucije, institucije izvršnog organa vlasti i to ne ide u prilog obrazloženja s početka, što sam rekao, da se ide u racionalizaciju i ekonomičnost ovog zakona. Ukoliko je potrebno da se formiraju neka posebna tela, moglo je to u okviru nacionalnog prosvetnog saveta, da on formira neke svoje komisije koje bi bile zadužene za određene sektore, tako da se i sa tim predlogom poslanička grpa SRS ne slaže.
Još jedna stvar koja je problematična, to je opisno ocenjivanje prva dva razreda osnovne škole. Ipak je neka praksa pokazala da bolji način ocenjivanja od brojčanog trenutno ne postoji. Može doći do opuštanja dece, do nedovoljnog shvatanja obaveza koje ih očekuju i da, recimo, u trećem razredu, kada na snagu stupi to brojčano ocenjivanje, dođe do nekih problema.
U krajnjem slučaju, možda je moglo da se zadrži opisno ocenjivanje u nekim predmetima, muzičko, likovno obrazovanje, fizičko, u onim predmetima koji imaju veze sa kulturom, gde bi se mogle na neki način videti sklonosti dece prema određenim umetnostima, utvrditi njihov talenat, ali de fakto, opisno ocenjivanje za sve predete smatramo da nije u ovom trenutku dobro rešenje. U svakom slučaju SRS se zalaže da ocenjivanje bude brojčano.
Toliko što se tiče rasprave u načelu. Podneli smo veliki broj amandmana i o svemu ovome ćemo opširnije kad bude rasprava u pojedinostima.

Dame i gospodo narodni poslanici, smeta mi što kažete i što se bunite zato što u nekim od svojih amandmana kažemo da je to koncept za koji se zalaže SRS i da je to tako predviđeno u našem programu. A u 80% obrazloženja kojim ste odbijali amandmane opozicije kaže se da nije u skladu sa konceptom predloga Vlade. Dakle, dvojni aršin i jedna neprincipijelnost kada se radi o stavovima.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 37. predloženog zakona, koji se odnosi na član 103. osnovnog teksta. Tim amandmanom tražim da se ovaj član briše. Radi se o članu osnovnog zakona koji reguliše polaganje završnog ispita svršenih osnovaca. SRS se zalaže za ukidanje ovog člana i oslobađanje osnovaca od polaganje završnog ispita. Zašto?
Prvo, na taj način se devalvira osmogodišnje učenje đaka, njihovo stečeno znanje, i ne možete u jednom testu koji traje sat ili dva oceniti njihovu sposobnost i prekontrolisati šta su oni sve za tih osam godina naučili. Možemo doći u situaciju da neko dete prilikom polaganja testa ima tremu, da je možda bolesno, da ima lošu koncentraciju, i da je za osam godina imalo odličan uspeh, ali tog dana nije baš bilo na nivou koji se od njega očekuje. Dotadašnjim radom je to zaslužilo, i na testu ne prođe kako zaslužuje, i na taj način mu se onemogući da upiše srednju školu koju želi ili koju zaslužuje.
Zbog toga smatramo da ovo rešenje nije dobro. Predlažemo da se prvo utvrdi strategija ocenjivanja, da se definišu kriterijumi i pooštri kontrola ocenjivanja. Na taj način bi se izbeglo da petica u Pirotu nije isto što i petica u Beogradu, i da ne vrednuje isti kvantum znanja. Dakle, potrebno je utvrditi i definisati kriterijume ocenjivanja, kako bi te ocene vrednovale približno isto znanje.
Bilo bi mi veliko azdovoljstvo da vlada usvoji moj amandman i još jednom apelujem na predlagača da razmisli i usvoji ga.

Dame i gospodo narodni poslanici, jadno je kada je glavni razlog za donošenje bilo kog zakona, bilo kog zakonskog projekta, uredbe ili bilo čega drugog motivisano donacijom neke strane države, njene Vlade, nevladine organizacije ili ne znam koga. Ovaj predlog zakona je upravo motivisan jednom takvom donacijom i brzina kojom je sačinjen uticala je da njegovi članovi budu u velikom broju suprotni velikom broju članova pojedinih zakona koji su važeći i koji obrađuju sličnu tematiku, pa pojedini članovi čak i sa Ustavom Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka ima veliki broj primedbi na predloženi Predlog zakona i pokušala je eventualno da to ispravi svojim amandmanima, mada se ovde jako teško mogu greške ispraviti. Delimičnim pogledom na ovaj zakon vidi se da je njegova suština zapravo oduzimanje dela nadležnosti trgovinskim sudovima i možda ne bi bilo loše da ovde u prvim redovima sedi ministar pravde, s obzirom da ovaj zakon delimično tretira i njegov resor, da nam on objasni zašto je neophodno da se iz nadležnosti trgovinskih sudova izuzme upisivanje privrednih subjekata u registar.
U razlozima za donošenje ovog zakona predlagač je naveo nekoliko. Kaže se, prvo, da je to zbog ekonomičnosti, da veliki broj sudija i registratora obavlja taj posao.
Samo bih podsetio da posao upisa u sudski registar, kada je reč o privrednim subjektima, obično radi jedan sudija trgovinskog suda, eventualo dva ili tri kada se radi o većim sudovima.
Dalje, kaže se da postoji određena neažurnost što se tiče registra, da po nekoj evidenciji od 250.000 evidentiranih i registrovanih preduzeća samo oko 90.000 aktivno radi i možda ti podaci i jesu tačni, možda ta ažurnost treba da se popravi, ali je to moglo da se uradi određenim zakonskim aktima, s tim da se ostavi u nadležnosti trgovinskog suda, da se ne izmišlja topla voda, da se ne izmišlja nešto potpuno novo, kao što je ovde bio slučaj sa ovom agencijom za privredne registre. Ovo me malo podseta na onu komunističku filozofiju koja kaže da ono pre nas ništa ne valja, da to treba porušiti, da to treba zaboraviti i da istorija počinje sa nama. Uostalom, sve ove agencije koje postoje u našoj državi, a koje je patentirao prethodni režim, ne služe ničemu drugom no kako bi se određeni stranački kadrovi doživotno zaposlili.
Dalje, ono što me je posebno iznenadilo to je deo objašnjenja gde se kaže da je trenutno u malom broju zemalja nadležnost za registraciju privrednih subjekata poverena sudovima, da su to obično afričke države francuskog govornog područja, zemlje u tranziciji, znači zemlje slične nama, a od zemalja Evropske unije samo Austrija, Nemačka i Francuska.
Sada posebno jedan deo kaže da Nemačka i Francuska nisu dobar primer evropske prakse gde je registracija u nadležnosti sudova. Sada smo ovde pokazali Nemcima i Francuzima i Austrijancima da uopšte ne rade kako treba, da ne znaju šta rade, pa bih vam predložio da patentirate ove agencije, eventualno možete Nemcima i Francuzima, kada im se budu otvorile oči, kada vide da to nije kako treba, možete za neki dinar i to da im prodate.
Još jedna važna stvar je potencirana od strane predlagača, a to je da se kao novina uvodi i uređuje postupak elektronske registracije. Kaže se da će agencija ovu novinu primenjivati u meri u kojoj to bude dozvoljavalo okruženje. Lično smatram da umrežavanje u jedinstveni sistem trenutno nije izvodljivo u onoj meri u kojoj bi to trebalo da bude, a ukoliko jeste sigurno je da vi niste sposobni da to odradite onako kako treba, jer da jeste vi biste do sada uveli jedinstveni birački spisak koji je isto jedna vrsta umrežavanja u jedinstveni sistem.
Na kraju bih hteo da se osvrnem na procenu iznosa finansijskih sredstava koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona, gde kažete da nisu potrebna sredstva iz budžeta i da je za uspostavljanje prva tri meseca operativnih troškova registra privrednih subjekata obezbeđena sredstva iz donacije Kraljevine Švedske u iznosu od 13 miliona švedskih kruna. To je negde oko milijardu i po evra.
Šta ćemo posle ta tri meseca, kad ta donacija bude iscurela - to ne kažete. To će se opet prevaliti na budžet, odnosno na grbaču građana.
Kao razlog zašto ovaj zakon mora da ide po hitnom postupku, što je postalo hronično i, da tako kažem, već praksa ovog parlamenta, kažete da je jedan od najbitnijih razloga taj kako bi se sprečile štetne posledice koje bi odlaganje donošenja ovog zakona imalo, s obzirom da je rok korišćenja sredstava do 31. avgusta 2004. godine.
Kada je već reč o štetnim posledicama, mogu samo da kažem da štetne posledice vaše vlasti osećaju svi građani Srbije i zato će 13. juna glasati realno, za Tomislava Nikolića.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno razumem vladu što joj se žuri, kao što je rekao jedan od prethodnih govornika. Ali, to što se vama žuri, ne znači da morate da prekršite određene norme.
Evo, otkako je konstituisan ovaj parlament, on zaseda non-stop po hitnom postupku. Nekada je to opravdano, a u većini slučajeva to nije tako. I sam ministar je pre nekoliko dana rekao da određeni zakoni koji su ovde u proceduri stupaju na snagu tek u septembru ove godine. Stvarno ne vidim razloga zašto o njima moramo da raspravljamo po hitnom postupku.
Dalje, kada se radi o objedinjavanju rasprave u načelu, postala je praksa vladajuće većine da meša babe i žabe, da trpa sve u jedan koš. To je potpuno shvatljivo. Na taj način pokušavate da destimulišete opozicione poslanike da se valjano pripreme za sve zakone, ali što se tiče poslanika SRS, tu ste se očigledno prevarili, jer mi se temeljno spremamo za svaki predloženi zakon i uvek argumentovano nastupamo za ovom govornicom. Prosto me ne bi iznenadilo da na sledećoj sednici, jednostavno, ukinete raspravu. Za šta će vam to kad ionako sve prođe kako vlada zamisli.
Ono što me je naročito zaprepastilo, to je tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Gospodo, ovaj visoki dom je o tome raspravljao i doneo odluku pre 20 dana. Zašto ponižavate ovaj parlament? Ovo je najviša državna institucija koja postoji. Vi ste ovim prekršili osnovno demokratsko načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Ne smete to da radite, ne možete to da radite. To je upravo suština podele vlasti, da ne prođe sve vladi kao što hoće. Ovo i jeste ta kontrola i ta ravnoteža, da parlament kontroliše vladu. Ne može sve da bude kako hoće vlada. Zato i postoji parlament. Ukinite onda parlament, za šta će vam.
Što se samog Predloga zakona tiče, u članu 2. predviđate povećanje akcize za dizel gorivo, propisuje se viši iznos akcize, sa sadašnjeg iznosa od 13,76 dinara na 16,66, odnosno 2,90 dinara po litru. Ovim povećanjem sigurno je da će najviše pretpeti ionako posrnula srpska privreda, veliki industrijski giganti koji su isključivi potrošači dizel goriva, zatim poljoprivredni proizvođači, iako mnogi to sa ove govornice osporavaju i, naravno, doći će do poskupljenja transportnih troškova, jer svi transporteri, kako roba, usluga i ljudi, isključivo se koriste dizel gorivom.
Kaže ministar da će od ovih akciza u budžet da se slije 3,5 milijarde dinara. Dalje, članom 3. pokušavate da devalvirate ono što je pre 20 dana ova skupština izglasala, usvojivši jedan zaista izuzetan amandman, predložen od strane poslaničke grupe SRS, kada se radi o uvođenju akcize na strana vina.
Kolega koji je podneo amandman, zaista je to vrlo stručno, temeljno i argumentovano predočio poslanicima. Većina je za to glasala, ali ministar se očigledno sa tim nije složio.
On u obrazloženju kaže da se ukidanjem akcize na uvozna vina, medicinska vina i medovinu, postiže usklađivanje sa propisima Evropske unije.
Za sledeći član, gde se uvodi akciza za strane sokove, kaže da se smanjuju troškovi proizvodnje i stimuliše domaća proizvodnja. Kako možemo ukidanjem akcize za strana vina da se usklađujemo sa Evropskom unijom, a ovamo da pomažemo proizvodnju u voćarstvu? Nešto nije u redu. Zar se uvođenjem akciza na strana vina ne pomaže vinogradarstvo i poljoprivredna proizvodnja u tom sektoru u našoj državi? To je jedna najobičnija demagogija, dvojni aršini kada je to u pitanju.
Što se samog razloga za donošenje zakona tiče, u ovom predlogu su navedena tri razloga: postupna harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije. Odlično, gospodo, uskladili ste cene, uskladili ste poreze, uskladili ste akcize sa propisima Evropske unije. Ostala vam je još samo jedna mala sitnica – da uskladite lične dohotke građana sa onima koje imaju u zemljama Evropske unije i onda ste završili posao.
Treća tačka i jedan od razloga za donošenje zakona je obezbeđivanje priliva sredstava u budžet Republike Srbije. Upravo to je glavni razlog za ponovno stavljanje ovog zakona na dnevni red, jer ova vlada, kao što sve radi naopako, tako je i sa budžetom uradila naopako. Vi ste doneli prvo budžet, koji je zasnovan na nepostojećim izvorima prihoda, odnosno priliva u taj budžet, na nekim imaginarnim, nepostojećim zakonima, a tek nakon usvajanja budžeta vi dolazite u skupštinu sa predlogom zakona na osnovu kojih taj budžet treba da se puni.
Kada vam se desi to što vam se desilo, da vam većina poslanika te zakone ili odbije ili kroz amandmane modifikuje, dolazite do situacije da vam se pojavljuje ogroman budžetski deficit i vi ne znate šta da radite.
Mene baš interesuje kako će sada oni poslanici ili oni podupirači vlade, kako volim da ih zovem, da se postave kada je u pitanju ovaj predlog zakona, koji su podržali neke od amandmana prošli put. Da li će ponovo da ih kritikuju i da usvajaju ili će u danu za glasanje da pognu glavu i da glasaju onako kako to "tata kaže".
Na kraju bih vas podsetio, da ne oduzimam mnogo vremena poslaničkoj grupi, da je u prošlom sazivu u ovom domu sedelo 23 poslanika SRS. Njih 23 je slomilo vrat onom političkom mutantu zvanom DOS, a danas u Skupštini Srbije ima 82 poslanika SRS, a vas vladajućih je mnogo manje. U poslednje vreme vrat vam se mnogo otanjio, samo što nije kvrcnuo.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da izrazim svoje neslaganje sa odlukom Narodne skupštine da objedini raspravu o ovim tačkama dnevnog reda, bez obzira što se ovde radi o tematski sličnim zakonima. Mislim da je njihova važnost za državu i za građane tako velika i od velikog uticaja, da smo mogli svaki od ovih zakona da razmatramo pojedinačno.
Meni je sasvim razumljivo što se vladajućoj koaliciji žuri. Dva su razloga za to. Prvi je taj što su ovi zakoni toliko od negativnog uticaja na građane i toliko će posledice njihove primene građani osetiti po svome džepu, da se vama žuri da se sa ove govornice što manje čuje o tome, da građani ne bi bili u toku šta se ovde dešava i da, praktično, budu iznenađeni onim što će im se desiti. Drugi razlog što vam se žuri je taj što ste svesni da bi predsednički kandidat Tomislav Nikolić, kao predsednik Republike, vratio Skupštini ove zakone na ponovno razmatranje, pa žurite da do 13. juna ovo donesete, kako ne biste došli u tako nezgodnu situaciju.
Što se tiče predloženih zakona, kratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Pokušaću da budem kratak, kako ne bih utrošio mnogo vremena i kako bih omogućio kolegama da i oni kažu par reči.
Ministar u uvodnom izlaganju kaže da se Vlada rukovodila, predlažući ove zakone, motivima snižavanja poreza na oblike koji stimulišu proizvodnju, snižavanja poreza siromašnima i povećanja onima koji imaju, odnosno koji su bogati. To bi bilo u redu, ali čim otvorimo prve strane ovih zakona vidimo da ovim porezima podležu apsolutno svi građani, kako bogati, tako i siromašni.
U članu 2. imamo oporezivanje putničkih automobila i kombi vozila fizičkih i pravnih lica metodom određivanja kubikaže vozila. Imamo situaciju da je taj porez za vozila veće kubikaže povećan od 30 do 50%. Tu možda ništa ne bi bilo nelogično da se radi o novim vozilima, pa onaj ko ima novca, par desetina hiljada evra za novo vozilo, šta je za njega 300, 400 ili 500 evra da plati porez. Vlada je izgubila iz vida činjenicu da je veliki broj naših građana pre izvesnog vremena iskoristio povoljnosti uvoza, pa je preko rođaka, prijatelja, drugova ili ko zna koga iz inostranstva uvezao veliki broj vozila, ne gledajući na njihovu snagu, na njihovu kubikažu, po veoma povoljnim uslovima.
Sada ćemo doći u apsurdnu situaciju da, recimo, vlasnik vozila čija kubikaža prelazi 3.000 centimetara kubnih plati godišnji porez od 300 ili 400 evra za vozilo koje na tržištu vredi 1.500 evra.
Na taj način on će za tri ili četiri godine ponovo kupiti svoje vozilo od države. Znači, jedna apsurdna situacija, bez obzira na pogodnosti koje ministar kaže da je usvojio kroz amandman o povećavanju procenata popusta za određena godišta vozila.
Što se tiče člana 3, predviđeno je povećanje poreza na upotrebu mobilnog telefona sa 200 na 300 dinara. Gospodo, ako je mobilni telefon pre pet, šest ili sedam godina bio luksuz, danas, kada ga koristi preko 60% populacije, to sigurno nije. Danas maltene svako ima telefon, pa je jeftinije da se kupi mobilni telefon sa karticom nego da se uvede fiksna telefonija. Doći ćemo u situaciju da veliki broj građana plati mesečni porez od 300 dinara za upotrebu telefona, a da će im račun za utrošene impulse biti manji. Toga nigde u svetu nema.
Još bih se osvrnuo samo na član 9. ovog zakona kojim je predviđeno oporezivanje oružja. Porez na oružje za koje je izdat oružni list za držanje oružja za ličnu bezbednost povećava se sa 900 na 2.000 dinara i za oružje za koje je izdata dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost sa 4.500 na 10.000 dinara. U obrazloženju, koje je krajnje nestručno, površno pa i licemerno, kaže se: "Imajući u vidu društvenu opasnost od oružja, za oružje koje se zadržava u sistemu oporezivanja, predlaže se povećanje visine poreza, čime se i na ovaj način destimuliše njegovo držanje, odnosno nošenje". Ako se na ovaj način destimuliše njegovo držanje, odnosno nošenje, logično je da se stimuliše njegovo nabavljanje na ilegalnom tržištu i neprijavljivanje nadležnim organima.
Drugo, rukovodeći se logikom ovakvog obrazloženja, prosto me čudi da povećanje akcize na naftne derivate niste obrazložili na taj način da, imajući u vidu opasnost od zagađenja životne sredine, povećavamo akcizu na upotrebu naftnih derivata, kako građani ne bi vozili kola i na taj način doprineli očuvanju životne sredine. Znači, obrazloženje je, po mom mišljenju, krajnje problematično, nestručno i površno.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, njime je predviđeno akcizno opterećenje proizvoda široke potrošnje koje koriste svi građani Srbije, a pre svega se to odnosi na naftne derivate koji će u proseku poskupeti za 4 do 5 dinara, možda i više, i na cigarete A, B i C klase. Tako će cigarete A klase biti dodatno opterećene akcizom za 10,47 dinara, cigarete B klase za 3,02 dinara i cigarete C klase za 5,95 dinara.
Juče kaže ministar - prihvatili smo amandman da se akciza za ove najjeftinije cigarete iz klase C poveća samo za jedan dinar. Znate, ovde je u pitanju vaša loša namera. Vi ste imali nameru da povećate cenu i potpuno je nebitno da li je ona veća za dinar, dva ili pet.
Principijelne razlike nema. Vi ste povećali cenu. Kao što nema principijelne razlike između lopova - da li je mali lopov onaj koji obija trafike, tzv. trafikant ili veliki lopov koji, recimo, zloupotrebi funkciju ministra i zgrne milion evra? Tu principijelne razlike nema. Lopov je lopov, jer on ne krade koliko bi želeo da ukrade, nego koliko mu mogućnosti dozvoljavaju, tako da se u ovom zakonu radi o lošoj nameri da poskupite robu široke potrošnje i na taj način dodatno opteretite građane Srbije.
Prosto smešno zvuči obrazloženje gde se kaže da je jedan od osnovnih razloga za donošenje zakona dalje smanjivanje obima sive ekonomije. Ovde nešto sa logikom nije u redu, jer čim poreski ili akcizno opteretite neki proizvod, vi time podstičete sivu ekonomiju, odnosno ilegalne kanale da na taj način ostvare veći profit.
Što se tiče priliva sredstava koji će državni budžet dobiti ovim sredstvima, radi se o enormnoj sumi. Znači, planirana sredstva za budžet, oporezivanjem ovih proizvoda, govorim za jedan i za drugi zakon, jesu oko 72,5 milijardi dinara. Gospodo, to je nešto malo više od jedne milijarde evra. Znači, vi planirate da ove godine od građana Srbije uberete jednu milijardu evra, što znači negde oko četvrtinu planiranog budžeta za ovu godinu, ako se ne varam da on iznosi negde blizu 4 milijarde evra.
Smatram da ovakvom politikom teško možete da opstanete dugo na vlasti, jer za razliku od onih prethodnih, pokazujete se kao drčniji, gramziviji, pohlepniji.
A oni koji više uzimaju manje će se zadržati na vlasti, nadam se do 13. juna, kada će Tomislav Nikolić postati predsednik Republike.