Hvala predsedavajući.
Uvek je problem sa mikrofonima kada opozicija govori, ali to je normalno. Zahvaljujem vam se.
Želeo bih na kraju da postavim jedno veoma važno pitanje Narodnoj banci Srbije, Tužilaštvu i Policiji, jer evo već sedam dana postavljamo pitanje a na njega nema odgovora i pozivam one koji su nadležni da odgovore na to pitanje i da se raspitaju o tom slučaju.
Naime, da li je tačno da je jedan od vodećih medijskih tajkuna u Srbiji, Željko Mitrović, uzeo kredit od 27.000.000 evra, a onda 5.000.000 evra uplatio na račun Ukrajini kao mito i korupciju prema onima koji su mu omogućili da uzme kredit od 27.000.000 evra? Dakle, ima li takvih saznanja kod NBS? Ima li takvih saznanja kod Policije i Tužilaštva? Da li je, dakle, Željko Mitrović uplatio 5.000.000 evra na jedan ukrajinski račun da bi time platio mito za dobijanje kredita od 27.000.000 evra? Ko, dakle, štiti Željka Mitrovića od krivične odgovornosti? Zašto Željko Mitrović još uvek nije u zatvoru, jer iza sebe ima najmanje dva ubistva za koje je odgovoran i on i njegova porodica? (Isključen mikrofon.)

Kome?

Meni?

Ja?
Vi.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Vi ste zaista, gospodine predsedavajući, jedan duhovit čovek. Dakle, član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. S obzirom da je predsednik Narodne skupštine veoma ljut napustio sednicu Narodne skupštine Republike Srbije i da vi trenutno kao potpredsednik predsedavate, vi snosite odgovornost za red na sednici.

Pod broj jedan, dozvoljavate ovde pre svega gospodinu Aleksandru Martinoviću, šefu Poslaničke grupe SNS da vam određuje kako vi da vodite sednicu, da vam suflira kome da date reč, kome da ne date reč. Prosto, ne može on kao šef vladajuće stranke, tj. njene poslaničke grupe da vodi sednicu, nego to treba da radite vi, objektivno i nepristrasno i prema narodnim poslanicima iz redova vlasti i redova opozicije.

Sa druge strane, takođe, vi ako hoćete da budete iskreni i pošteni, onda ćete onome koga neko od narodnih poslanika vlasti proziva, dati mogućnost da odgovori, jer kada bih ja rekao, primera radi, Aleksandar Haradinaj, verujem da bi imao pravo na repliku Aleksandar Martinović, jer sam mislio na Aleksandra Vučića, predsednika države Srbije.

Hoćemo li na taj način onda da razgovaramo u Narodnoj skupštini i da niko iz opozicije ne može da dobije priliku da odgovori, čak i kada je pozvan po imenu i prezimenu, kao što sam to ja bio juče ili kao što je sada prozvan kroz direktno obraćanje kolege narodnog poslanika iz Čačka, a ja sam mu jedini kolega narodni poslanik koji je uopšte pominjao situaciju u čačanskim školama. Svi znamo da sam jedini govorio o tome i da jedino meni može da sleduje ta replika, ali se predsedavajući u tom smislu pravio lud i neće da da tu repliku.

To je sada problem koji imamo, gospođo predsedavajuća, drago mi je da ste se vi vratili i da ćete, nadam se, uvažiti ove naše primedbe u vezi sa povredom Poslovnika, jer zaista, evo ko zna koji put po redu, ne možemo u čitavom ovom zasedanju, nismo dobili pravo na repliku, a više puta smo tražili.

Hvala predsedavajuća.

Žao mi je što je ministar prosvete Mladen Šarčević morao da ode, ali siguran sam da će ga dobro zameniti uvaženi ministar zdravlja, koji je pretpostavljam stručnjak i za oblast obrazovanja u Srbiji. Ali, da evo, otvorim još nekoliko tema koje nisu još uvek došle na pravi način na dnevni red.

Pre svega gospodine ministre zdravlja, odgovorite nam na to pitanje - kako je moguće da iza direktora jedne škole u Zemunu stane kompletna javnost, kompletni roditelji i kompletni đaci te škole, a da ministar i dalje smatra da tog direktora škole treba smeniti? Da li je to model kako će funkcionisati i ubuduće novi zakon? Da li je to ideja novog zakona?

Znači, nema veze šta kažu roditelji, nema veze šta kažu đaci, nema veze šta kaže javnost, nema veze šta kažu zaposleni, kolektiv te škole, važno je šta kaže ministar. Da li je to ideja novoga zakona koji Vlada Republike Srbije želi ovde da nam predstavi? Ili, šta je možda ideja vaspitanja koje vi ovde, kako kaže profesor Atlagić vraćate, ja ovde ne vidim nikakav sistem vaspitanja. Vaše vaspitanje je televizija „Pink“, to su rijaliti šoui, to je ono iza čega vi stojite i što vi branite i pretpostavljam da je to, to vaspitanje koje uvodite u Srbiji.

Vi ne možete šest godina da rešite status veroučitelja koji su najdiskriminisaniji prosvetni radnici u Srbiji. Pa, koliko vam treba da budete na vlasti da biste rešili to jedno malo pitanje, da veroučitelj ne bude diskriminisan kao prosvetni radnik, a kamoli da rešite ovako složenu oblast, kao što je sistem osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Imamo, ne samo slučaj smene direktora Nacionalnog prosvetnog saveta, imamo slučaj smene i novog direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, gde je postavljen gospodin Zlatko Gruščanović, inače koautor jedne čitanke za jednu stranu firmu koja ovde štampa udžbenike, koji je samim tim u direktnom sukobu interesa.

(Isključen mikrofon.)

Moje strpljenje je čelično gospođo predsedavajuća, ja ću zaista sačekati sve procedure da dobijem pravo na reč.

Dakle, naveli smo vam primer i Nacionalnog prosvetnog saveta gde ste smenili predsednika sa stručnim kompetencijama, postavili manje stručnog. Ista situacija u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Jedno veoma konkretno pitanje za ministra zdravlja, pošto je on stručnjak za ove prosvetne teme. Ako je besplatno školstvo u Srbiji, zašto roditelji plaćaju udžbenike? I, kako to nastavnici određuju koji će se udžbenici kupovati? Postoji li država u ovoj državi? Postoji li neki program? Postoji li nešto što će biti objedinjeno u čitavoj Srbiji, a ne jedno u Pokrajini Vojvodini, drugo u drugim delovima Srbije?

Dakle, ima li države u državi Srbiji ili prosto postoji monopol stranih izdavača koji štampaju naše udžbenike ovde u našoj državi, i da li je to normalno uopšte da nam stranci štampaju naše udžbenike, pišu naše udžbenike ili valjda treba da to radi naš Zavod za udžbenike? Da li je cilj da uništite Zavod za udžbenike da bi stranci mogli da preuzmu kompletan monopol na tržištu udžbenika u Srbiji, a već su ga preuzeli u vrlo ozbiljnom i velikom procentu.

I, posebno važna stvar za kraj, a dobro je što je tu ministar zdravlja, jer je tema i te kako u vezi i sa njegovom oblašću delovanja, a to su centralizovane baze podataka gospodine ministre. Vi, uvodite jedan elektronski konc logor u Srbiji.

Prvo ste centralizovali sve podatke o zdravstvenoj bezbednosti građana Srbije, naše lične zdravstvene podatke, a sada kroz elektronske dnevnike želite da centralizujete podatke o svoj deci i o svim roditeljima u Srbiji. Ko je vama dao to pravo? Koga ste vi pitali od roditelja da vi pravite centralizovane baze podataka o našoj deci i da li ste uzeli program Hrvatske akademske mreže i gde će na kraju završiti centralizovani podaci o našoj deci? Veoma jednostavno pitanje. Dakle, ko vam je dao pravo da centralizujete podatke o našoj deci?

Poštovani građani Srbije, koji ste svakoga dana sve svesniji koliko Srbija propada pod vlašću SNS i SPS. Ovde danas imamo jedan izuzetno važan zakon koji zapravo može doneti u jednoj ključnoj sferi za budućnost Srbije dodatne probleme, a to je sfera obrazovanja.

Nikada lično, ni kao Srpski pokret Dveri, nismo imali problem da podržimo ono što je dobro, iako dolazi iz redova vlasti. Lično sam u više navrata pohvalio poteze aktuelnog ministra Mladena Šarčevića kada se zalagao za povratak školskih uniformi u naše škole, kada je iz školskog sistema izbacio seks pakete i promociju homoseksualizma. Dakle, nikada mi nije bio problem da pohvalim ono što je dobro, bez obzira što su Dveri žestoka opozicija aktuelnoj vlasti.

Isto tako je upravo još veća obaveza opozicije da kritikuje ono što je loše, a ova dva zakona nose veoma loše stvari za sistem obrazovanja u Srbiji. Pre svega, za hitan postupak u Domu Narodne skupštine Republike Srbije imali ste mnogo više važnijih tema od ovih koje pokreće ovaj zakon, da rešimo ko je to kupio diplome, ko je izvršio plagijate doktorskih radova, da rešimo zašto svake godine imamo sve manje đaka i studenata, da vidimo kakav je materijalni status prosvetnih radnika koji imaju plate ispod republičkog proseka plata ili, primera radi, da rešimo besplatno školovanje za one koji su najsiromašniji đaci i studenti.

Što se tiče visokog obrazovanja, jedna od najaktuelnijih tema za hitan postupak jeste ukidanje Bolonjske reforme obrazovanja, ali sve ove teme ne mogu da dođu na dnevni red, ali nešto drugo za Vladu Republike Srbije jeste hitno. Hitno je dalje eksperimentisanje sa srpskom prosvetom koje traje još od Stipe Šuvara, preko Mire Marković i Gaše Kneževića do aktuelnog režima Aleksandra Vučića i SNS.

Ima jedna zanimljiva stvar koja možda nije dovoljno primećena u javnosti. Naša tri poslednja ministra prosvete, ministri koji nam kao kadrovi dolaze iz privatnog obrazovanja. Veoma je neobično da u sistemu ravnopravnosti između privatnog i državnog obrazovanja u Srbiji nekako su kadrovi iz privatnog obrazovanja ravnopravniji, jednakiji nego kadrovi iz državnog obrazovanja, pa tako Žarko Obradović, Tinde Kovač Cerović, Srđan Verbić, Mladen Šarčević, pa i predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje Muamer Zukorlić, verovali ili ne, jeste malo neobično, svi dolaze iz privatnog sistema obrazovanja u Srbiji, jer pretpostavljam da u državnom sistemu obrazovanja nemamo kvalitetne kadrove za ministre, za predsednike skupštinskih odbora za obrazovanje itd.

Jasna je sprega između vlasti, privatnog sistema obrazovanja i Soroševih kadrova koji od 5. oktobra 2000. godine u svakom ministarstvu prosvete praktično vode glavnu reč.

Ono što je problem sa ova dva sistemska zakona jeste jedan pokušaj koncentracije političke moći u rukama Vlade Republike Srbije i u rukama jednoga čoveka, odnosno ministra prosvete.

Ja zaista imam problem kada neko želi da svu vlast koncentriše u svojim rukama, počevši od Aleksandra Vučića, preko medijskog tajkuna Željka Mitrovića, do Mladena Šarčevića. Dakle, ta ideja da se sva vlast skoncentriše u svoje ruke, a da nemate više ni jednu kontrolno-nadzornu ulogu nad radom ministra. To je zapravo glavni problem ovih predloga zakona.

Pre nego što je predložio ove zakone, aktuelni ministar je krenuo u smenu ljudi koji mu nisu po volji i koji ne ispunjavaju sve njegove naloge i koji, verovali ili ne, imaju svoje slobodno i drugačije mišljenje kakav je aktuelni predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, uvaženi i čuveni prof. dr Aleksandar Lipkovski, koji se u više navrata na Nacionalnom prosvetnom savetu suprotstavio raznim idejama ministarstva i, naravno, šta, morao je biti smenjen uz asistenciju kolege Zukorlića, vašeg koalicionog partnera, na nadležnom Odboru za obrazovanje.

Šta zapravo želi ministar Šarčević? Želi da se on pita o svemu, da jedino on odlučuje o svemu, da ne postoji ni jedno stručno telo koje će moći da ga zaustavi na putu reforme našeg obrazovanja. To jednostavno nije normalno. Nenormalno je da se on pita o svemu. Nenormalno je da se bilo koji ministar u svom domenu jedini pita o svemu. Vidite šta radi konkretno aktuelni ministar prosvete kroz ova dva predloga zakona. Dakle, ukida mogućnost da Nacionalni prosvetni savet uopšte ima bilo kakvu regulatorno-kontrolno-nadzornu ulogu nad obrazovanjem u Srbiji. Isključivo ostaje na nivou savetodavne uloge.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje više ne bira Narodna skupština Republike Srbije, već verovali ili ne Vlada Republike Srbije. Dakle, Vlada će izabrati svoje činovnike u Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Isto je kada je u pitanju nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta. Naravno, ono što je veliko finale ovih zakonskih rešenja, ministar postavlja preko 2.000 direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji, što je zaista jedan neverovatan fenomen i neverovatna ideja da je ministru uopšte moglo da padne na pamet jedan takav član zakona.

Ovde zapravo imamo jedno genijalno obrazloženje zbog čega ne treba više Narodna skupština Republike Srbije da bira Nacionalni savet za visoko obrazovanje, već je bolje da to radi Vlada. Evo šta se kaže u obrazloženju predloga ovoga zakona – Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne treba više da bira Narodna skupština, već je predviđeno da bira Vlada zbog efikasnosti rada, jer se u praksi dešavalo da nadležnom odboru Narodne skupštine treba više od godinu dana da zameni člana Nacionalnog saveta koji je dao ostavku, a to može da ugrozi funkcionisanje rada. Čekajte, ko je kriv? Gospodin Zukorlić? Neko pre njega ko nije radio svoj posao u nadležnom skupštinskom odboru? Narodna skupština Republike Srbije koja se ne sastaje zato što želite da smanjite direktne prenose na RTS, da uopšte može da se čuje glas opozicije, a onda zato što vi ne radite svoj posao, jer vi inicirate zapravo zasedanja Narodne skupštine i skupštinskih odbora, treba da se ukine mogućnost Narodnoj skupštini da bira članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i da se ta mogućnost da, kome drugom, nego Vladi Republike Srbije. Dakle, zaista smešna argumentacija koja samo govori o tome da želite da centralizujete svu političku vlast u vašim rukama.

Naravno, vi imate veliki problem da postoji bilo koji kontrolni mehanizam vašeg rada. Vi ne podnosite izveštaj Narodnoj skupštini, već godinu i po dana ni jedan od ministara, a obavezni ste da to činite na svaka tri meseca. Kada se jednom predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta usprotivio ministru na sednicama, naravno da je odmah morao da bude smenjen, jer vi ne trpite drugačije mišljenje. Vi odmah postajete nervozni kada govori bilo ko ko se sa vama ne slaže, jer je u osnovi vašeg političkog delovanja nasilje i totalitarna želja za vlašću bez prisustva opozicije. Vi ne možete da izdržite prisustvo opozicije u bilo kom domenu države i društva.

Da bih, naravno, dokazao ove svoje tvrdnje imam veoma konkretan i aktuelan primer, gde ste već primenili praktično indirektno ovaj zakon, iako ga još uvek niste ni doneli. Slučaj je upravo iz mog rodnog grada Čačka, gde je ministar Šarčević i pre donošenja ovog zakona izvršio puč u nekoliko osnovnih i srednjih škola, smenio školske odbore, postavio nove vršioce dužnosti direktora, koji, verovali ili ne, partijski pripadaju Srpskoj naprednoj stranci. Zaista, neverovatno iznenađenje i gotovo šokantan slučaj da partijski direktor se postavlja od strane ministra na čelo osnovnih i srednjih škola u gradu Čačku.

Tu dolazimo do onog ključnog pitanja, gde ministar nama obrazlaže, na odboru i danas ovde, kako, je li, imamo veliki problem s izborom direktora zato što direktori nameštaju sebi nove mandate, diluju sa članovima saveta roditelja, sa zaposlenima. Je li to tačno u mnogim slučajevima? Tačno je. A, šta dobijamo kao alternativu u ovim zakonskim rešenjima? Svemogućeg ministra, koji će objektivno i pošteno da postavi dve hiljade direktora u Srbiji. Ko ljudi veruje u tu bajku? Onog trenutka kada Mladenu Šarčeviću bude stavljena na sto lista 2000 partijskih direktora SNS, da li bilo ko veruje da će Mladen Šarčević da odbije da potpiše njihova imenovanja i da kaže – ne, ne, ne, vi koji ste me postavili za ministra, ne mogu vaši partijski direktori, nego ima boljih i evo ja ću postaviti bolje.

Da li bilo ko u Srbiji može da poveruje da SNS neće iskoristiti mogućnost da ministar postavlja sve direktore u Srbiji, da postavi za sve direktore u Srbiji svoje partijske vojnike? Naravno da ćete to uraditi, pa vi to već radite u svim sferama društva. Jedina sfera društva u kojoj to do sada niste mogli da sprovedete u 100% slučajeva je sfera obrazovanja zato što postoje neki školski odbori koji su radili mimo vaše volje i ovim zakonom vi želite da ukinete autonomiju uopšte prosvetnog sistema u Srbiji i da nametnete vaše partijske direktore u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, kao što ste to sada uradili u Čačku, gde ste za direktora jedne osnovne škole postavili osobu koja nikada nije radila u osnovnoj školi, ne samo da nije iz tog kolektiva, nego nikada nije radila u osnovnoj školi, a za direktora jedne srednje škole ste postavili osobu, naravno člana SNS, koja ne samo da nije iz tog kolektiva, nego nikada nije ni radila u srednjoj školi. Dakle, postavili ste za vršioce dužnosti, gospodine ministre, u dve škole u Čačku osobe koje apsolutno nikakve veze nemaju sa sistemom osnovnog i srednjeg obrazovanja. To vam je slika kako ćete vi kadrirati kada se budete pitali i odlučivali po ovom zakonu.

Bilo je veoma zanimljivo pratiti medijsku polemiku kada su vas pitali – ko vam je predložio ove kandidate. Vi kažete – nemam ja nikakve veze sa tim, predložila mi je lokalna samouprava. Lokalna samouprava kaže – mi nemamo nikakve veze sa tim, to je ministar sam postavio. Postavlja se pitanje, izvinite, ko je ministru stavio na sto imena vršioca dužnosti iz redova SNS? Narodni poslanik iz Čačka, gradonačelnik Čačka, član predsedništva SNS, da li je ministar lično kadrirao preko svojih ne znam kakvih, privatnih ili partijskih veza? Niko neće da prihvati odgovornost da je on predložio ta dva kandidata, jer svi znaju da su partijski i da nisu kompetentni i da nikada nisu radili u sistemu osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja i niko neće da prihvati odgovornost za kandidovanje tih vršioca dužnosti. E, tako će izgledati ovaj primenjeni zakon kada ga vi usvojite da jednostavno omogućite jednom svemogućem ministru da on postavlja preko 2000 hiljade direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Što se tiče, naravno, vaše velike ideje o dualnom obrazovanju, da bi ste imali dualno obrazovanje morate da imate domaću privredu koja može da prihvati dualno obrazovanje. Mi nemamo domaću privredu. Vi ste uništili domaću privredu i sve dali u ruke strancima, mi nemamo više zanatske radnje, nemamo zadruge, nemamo mogućnost da uopšte spojimo školstvo sa našom domaćom privredom, koja je uništena pod vašom vlašću.

Naravno, ono što vi imate kao obavezu jeste da ste brinete o migrantima. To je za vas najvažnije. Kako žive naši đaci, kako žive naši prosvetni radnici, kako živi bilo ko u Srbiji, to nije za vas glavna briga, ali da rešite sve migrantske probleme na svetu, to vi radite besprekorno. Konkretno u Šidu ste u ovom trenutku u nastavu u četiri osnovne škole upisali 91 đaka migranta, u četiri osnovne škole u Šidu 91 đaka migranta. Na osnovu čega, po kom osnovu, po kom prosvetnom, pedagoškom ili ne znam kakvom drugom idealu? Ko njima brani da se oni školuju u prihvatnim centrima? Ko njima brani da im mi izađemo i susret na bilo koji drugi način? Ali, da ih namećemo na silu u naš unutrašnji, domaći obrazovni sistem, pa to ljudi nema nikakvog smisla. Protestuju vam svi roditelji u Šidu, ne smete da prenosite istinu o onome što se u Šidu dešava, gde roditelji jednostavno ne žele da im na ovaj način namećete i pokušavate da praktično vršite neku inkluziju migranata koja nema nikakvog prosvetnog, pedagoškog i bilo kog drugog smisla.

Nije to jedino što vi radite. Ono što vi ovde posebno radite, gospodine ministre, a to su vam ubacili kao što su vam ubacili i seks pakete koje niste primetili, pa smo morali mi da vam skrenemo pažnju šta vam se dešava u vašem ministarstvu iza vaših leđa, ovde su vam ubacili u član koji se tiče zabrane diskriminacije, našem Ustavu nepoznate kategorije, rodne ravnopravnosti i seksualne orjentacije. Nigde u našem Ustavu ne postoji rodna ravnopravnost i seksualna orjentacija, ne znam šta će u ovim vaši zakonima. Da li vi imate neku obavezu prema nekome spolja da menjate termine ustavne kategorije i uvodite nešto što nikakve veze nema sa našim pravnim tekovinama? Zbog čega vi to uvodite? Ne možete 15 godina da rešite status veroučitelja u Srbiji, koji svake godine obnavljaju svoj radni odnos i ne mogu da dobiju nikakav radni odnos na neodređeno vreme. Ne možete da rešite status veronauke, koja je svuda šesti i sedmi čas i praktično i veroučitelji veronauka imaju jedan diskriminatorski odnos prema ovom predmetu i ovim profesorima, ali je važno da rešite seksualnu orjentaciju i rodnu ravnopravnost.

Ne možete da rešite pitanje dopunskih škola u dijaspori, udžbenika, ujednačavanja programa. Gde vam je u ovom zakonu član Nacionalnog prosvetno saveta iz redova Srba u regionu, iz redova Srba u rasejanju? Gde su vam dopunske škole i programi i honorarni nastavnici iz redova dijaspore, a ne da morate da ih šaljete odavde, nego i naši ljudi iz dijaspore koji mogu da vrše prosvetnu funkciju u dijaspori i organizuju prosvetne škole? Gde su vam škole u diplomatsko – konzularnim predstavništvima?

Dakle, ono što je vaš posao ne radite, ali brinete o seksualnoj orijentaciji i brinete, naravno, o rodnoj ravnopravnosti koje su vam nametnute kao oni seks paketi koji su se širili našim školama, a da vi niste ni znali šta vam se širi po sistemu obrazovanja u Srbiji.

Konačno, naravno ono na čemu posebno insistiram, problem poveravanja poslova državne uprave u AP Vojvodina, to stvarno ne razumem. Kako gospodine ministre dozvoljavate da Vojvodina ima poseban školski kalendar u odnosu na ostatak Srbije, da ima posebne programe? Da li je to država u državi, šta je to? Zar mi nemamo jedinstven prosvetni sistem na teritoriji cele Srbije? U jednom delu Srbije đaci idu na raspust u ovom trenutku, u drugom delu Srbije idu u onom trenutku. Šta smo mi, da li smo mi jedna razbijena ili rasturena država zato što neko želi od autonomije Vojvodine da napravi separatističku državu u državi? Što niste ukinuli ovo poveravanje poslova državne uprave AP Vojvodini? Prosvetni sistem je srce jedinstva države i jedinstvene uloge države u obrazovanju budućih generacija. Ne može jedan deo Srbije da se obrazuje ovako, a drugi deo da se obrazuje onako, što vi dozvoljavate ovim poveravanjem poslova državne uprave AP Vojvodini.

Dakle, stvar je veoma jasna i jednostavna, vi želite, kao što radi Aleksandar Vučić, Željko Mitrović, Bratislav Gašić, takođe da uzmete sve stvari u svoje ruke, da se jedino vi pitate i odlučujete o sistemu obrazovanja u Srbiji. Zato gospodine ministre 28. septembra imate štrajk svih prosvetnih sindikata u Srbiji, zato iznova ustaju prosvetni radnici protiv vas i vaše Vlade koja ih je ponizila i koja je prekršila sva obećana sklopljena u onom memorandumu kada je prethodni štrajk, najduži u istoriji srpske prosvete, završen.

Prevarili ste prosvetne radnike, ne rešavate pitanje platnih razreda, imate ponovo štrajkove od 28. septembra i to vam je istina o srpskoj prosveti. Ne možete tu istinu zamagliti ni jednim ovakvim vašim praznim pričama, gde je najvažnija stvar u srpskoj prosveti da vi postavite 2000 hiljade partijskih direktora SNS na čelo osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Poštovani građani Srbije, poniženi i uvređeni pod vlašću Srpske napredne stranke u poslednjih šest godina, meni je izuzetno dragoceno i važno što mogu da sada na delu raskrinkam kako to izgleda kada vas Srpska napredna stranka gleda u oči i laže. E, upravo smo čuli od prethodnog govornika, jednog od narodnih poslanika iz redova Srpske napredne stranke, kako je u ovom zakonu zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. To je najveća moguća laž koju je jedan narodni poslanik mogao...

Ja bih vas zamolio da za sledeće zasedanje Narodne skupštine vi meni napišete govor, da ne bih imao dilema šta sme na srpskom jeziku da se govori a šta ne sme.

Hoćete da mi dozvolite da obrazložim u svom vremenu ili ćete uzeti moje vreme?

Ja vas molim da mi nadoknadite vreme koje ste mi ukrali.

Hvala.
Dakle, kada jedan narodni poslanik kaže da je ovim zakonom zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, a to nije ovim zakonom zabranjeno, da li on onda laže? Kako se to zove na srpskom jeziku? Ili, nema pojma o zakonu koji je vladajuća većina predložila.
Naravno da se ovim zakonom omogućava prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, to valjda i malo dete zna u Srbiji, a to što vi pokušavate da sakrijete istinu od građana Srbije da ovim zakonom omogućavate prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, to je drugo pitanje. Sada tu dolazimo do vrlo zanimljivih stvari. Kako je, dakle, glasio ovaj stav zakona do sada – vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice. Dakle, dosadašnjim predlogom zakona koji vi sada menjate bila je zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, i to fizičkim i pravnim licima. Od ovog trenutka od kada vi menjate ovaj zakon, to je dozvoljeno. Znači, vi dozvoljavate prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Tačka.
U prvom članu jasno kažete, stavljajući zarez iza prethodnog stava – osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u skladu sa SSP sa EU. Dakle, vi zbog SSP sa EU uvodite mogućnost da stranci mogu da kupuju zemlju u Srbiji, prosto. Pokušavate da kažete građanima Srbije da to ne radite, a vi upravo to radite. Čak i u obrazloženju kojim odbijate ove naše amandmane, vi to priznajete i kažete lepo da želite da uskladite to da bi državljanima država članica EU omogućili da stiču prava svojine na poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji, pod istim tretmanom kao i državljanima Republike Srbije. Dakle, to je cilj ovog zakona, da izađete u susret državljanima EU da imaju ista prava kao državljani Srbije.
Ono što vi ovde niste smeli da kažete građanima Srbije i što sada otkrivam u ovom delu rasprave, a voleo bih da ministar kaže da li nisam u pravu, jeste šta bi se desilo da mi ne usvojimo ove izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu? Da li bi od 1. septembra 2017. godine počeo da važi SSP i da li bi stranci u Srbiji mogli da kupuju zemlju? Ne bi, ne bi mogli. Dakle, da ne donesemo ovaj zakon, stranci ne bi mogli ništa u Srbiji da kupuju od našeg poljoprivrednog zemljišta. Zašto? Zato što u SSP koji ste potpisali kaže da mi moramo našim zakonima da im to omogućimo. Dakle, dok im mi ovakvim zakonima to onemogućimo, stranci to neće moći. Niste smeli da ostavite postojeći zakon koji zabranjuje prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, niste smeli zato što bi vašim prijateljima iz EU, koji su vas doveli na vlast, morali da objasnite zašto ne izjednačavate njihova prava sa pravima državljana Srbije i morali ste da donesete ovaj zakon, da biste nastavili politiku Borisa Tadića, Božidara Đelića i DS, po kojoj EU nema alternativu.
Ponavljam iznova stav Srpskog pokreta Dveri – Evropska unija ima alternativu. Evropska unija ne mora nama da propisuje kako ćemo mi živeti u Srbiji. Mi nećemo nikada da prodajemo naše poljoprivredno zemljište strancima kao SNS.
Kad pođete putem izdaje, na tom putu vi ne možete da se zaustavite.

Šta nisam rekao istinito?

Hvala gospodine predsedavajući, vrlo ste ljubazni.