Hvala gospodine, predsedavajući. Dakle, dozvolite da zbog javnosti i uvaženih kolega ponovim predlog za koji se nadam, u dobroj volji da će narodni poslanici vladajuće većine pokazati razumevanje. Naime, o čemu se radi.

Vladajuća većina je predložila 35 tačaka dnevnog reda da budu spojene u jednu raspravu, a sve te tačke dnevnog reda nisu iz iste oblasti, deo je iz socijalno ekonomske tematike vezane za budžet, deo je iz pravosuđa vezano za izbor novih sudija, deo se tiče izbora viceguvernera NBS. Dakle, nije prirodno, nije logično, nije normalno da svih 35 tačaka dnevnog reda budu u jednoj raspravi. Navešću vam i konkretan primer i sa tim završavam.

Naša poslanička grupa ima sedam minuta i 24 sekundi za raspravu po jednoj tački dnevnog reda. Ako ste stavili 35 tačaka u jednu raspravu, mi imao po 20 sekundi za svaki predloženi zakon i za svaku predloženu tačku dnevnog reda, što priznaćete nije normalno, a rekao bih i nije pošteno.

Dakle, apelujem na vladajuću većinu, da ako ste to već uradili sada omogućite duplo vreme za raspravu po ovim objedinjenim predlozima u jednu raspravu. Nadam se da je to korektno kao predlog, a nadam se ćete i vi biti korektni i ovo prihvatiti.

Poštovani građani Srbije, dozvolite da u ovoj najvažnijoj skupštinskoj sednici u jednoj kalendarskoj skupštinskoj godini ovu temu otvorim na jedan drugačiji način, želeći da ukažem da pored ovog Predloga budžeta za 2023. godinu, koji je izložila aktuelna vlast, može da se na prioritete u budžetu gleda i na jedan potpuno drugačiji način i da u ovoj složenoj socijalno-ekonomskoj krizi u kojoj danas živimo možda je trebalo da Vlada Republike Srbije potpuno drugačije postavi prioritete.

Naime, ako mi živimo u vremenu jednog cunamija poskupljena svih osnovnih životnih namirnica, ogreva, zakupnina stanova, lekova, komunalija i svih drugih stvari koje utiču na kućni budžet, ako ćemo od nove godine imati novi poskupljenje struje i gasa, što znači novi talas poskupljenja svih osnovnih životnih namirnica, ako uzmemo u obzir da je to poskupljenje veće od 50% za sve osnovne životne namirnice iako je zvanična inflacija 13%, ako uzmemo u obzir da su sva dosadašnja i buduća povećanja plata i penzija praktično već pojedena od strane ove i ovakve inflacije, ako uzmemo u obzir probleme koje imaju studenti sa nedovoljnim mestima u studentskim domovima i rastom cena zakupnina stanova u univerzitetskim centrima, ako uzmemo u obzir štrajk prosvetnih radnika, ako uzmemo u obzir proteste pomoćnog i tehničkog osoblja u javnim službama koji su zakinuti za određena primanja, ako uzmemo u obzir povećanje hroničnih nezaraznih bolesti i ako uzmemo u obzir za sada nezvanične podatke iz nedavno održanog popisa da smo za 10 godina izgubili više od 850.000 stanovnika Srbije. Onda se postavlja jedno ozbiljno pitanje – da li u takvom vremenu, vremenu istovremeno i ogromnog zagađenja vazduha u svim najvećim gradovima u Srbiji, treba neke stvari da budu prioritet, koje su stavljene u ovaj budžet za 2023. godinu ili neke potpuno druge stvari. Evo da pogledamo.

Da li je u ovom trenutku prioritet put Niš – Merdare, u trenutku dok se u Tirani formira velika Albanija? Da li mi pravimo put za tu veliku Albaniju, za NATO? Zašto to radimo u ovom trenutku? Jel to prioritet? Da li je u ovom trenutku prioritet izgradnja ne samo nacionalnog stadiona, već i svih tih lokalnih fudbalskih stadiona koji se mere u stotinama i stotinama miliona evra, koliko će država izdvojiti za pravljenje ovih fudbalskih stadiona? To nisu stadioni za zdrave stilove života i za besplatan sport naše dece. Neće naša deca masovno koristiti te profesionalne stadione, njima treba pomoći na druge načine da zaista uzmu učešće u zdravim stilovima života.

Da li je moguće da po Izveštaju o završnom računu budžeta za 2021. godinu imamo 150 miliona evra koliko država plaća sudske troškove i penale koje je skrivio neko na čelu države, ko je uradio neke pogrešne stvari, pa sada država to plaća? Da li je tačno da mi svake godine plaćamo 150 ili 200 miliona evra sudskih troškova i penala? Ko je za to kriv? Najčešće se radi o odnosima između države i investitora, države i onih koji su učestvovali na tenderima i javnim nabavkama. Dakle, onaj ko je kriv za to neka plati iz svog džepa, neka se njemu oduzme privatna imovina, a ne država da plaća svake godine 200 miliona evra za sudske troškove.

Ne znamo u završnom računu budžeta kome se i koliko para daje od stranih investitora? Koji su efekti svega toga? Zašto se krije, da vidimo tačno kome ste dali pare građana Srbije od tih čuvenih stranih multi nacionalnih kompanija. Ponašate se kao onaj čuveni lik Super Hik, iz stripa Alan Ford, koji je otimao siromašnima da bi davao bogatima. Vi otimate građanima Srbije naše pare i dajete bogatim stranim multi nacionalnim kompanijama za subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta. Što te iste pare ne date domaćem privredniku i poljoprivredniku? Zašto 93,5% svih subvencija u poslednjih 15 godina ste dali strancima? Zašto nije 93,5% domaćim privrednicima, a 6,5% stranim kompanijama? Zašto nije obrnuto? Nikada niko nije odgovorio na ovo pitanje.

Naravno, nije potrebno bilo, gospođo Branbić, da angažujete Norvešku konsultantsku kompaniju da vam kaže da je Grčić katastrofalno rešenje za direktora Eleketroprivrede Srbije i da ste zbog vaših partijskih kadrova, sa kupljenim diplomama, nestručnim, bahatim i korumpiranim, doveli u pitanje veliki broj javnih preduzeća koji su sada u dubiozi zbog kojih imamo probleme u budžetu. To znaju svi građani Srbije, nije trebalo još dodatne pare plaćate da bi vam to rekli Norvežani.

Uostalom, ono što je ovde dodatni problem, i ne može biti prioritet države da vi neprestano jačate sve što je strani ekonomski interes, strane banke, strane kompanije, uvoznički lobi, koji uvozi sve ono što mi ovde možemo da proizvodimo, ili recimo, rasprodajete naša prirodna i privredna bogatstva poput PKB ili Komercijalne banke. Ovde sedi, guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, inače zamenik predsednika SNS, da to ne zaboravimo, koja je bila protiv prodaje Komercijalne banke, a vi ste je prodali.

Idemo dalje, mi jednostavno postavljamo pitanje, da li u ovom vremenu, ovakvog povećanja hroničnih nezaraznih bolesti, a evo tu je i novi ministar zdravlja koji to može da vam potvrdi, koliko imamo problema sa kardio-vaskularnim bolestima, koliko sa onkološkim bolestima, koliko sa dijabetesom. Pazite, vi u tom trenutku u razdelu za zdravstvo smanjujete budžet za razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite i smanjujete budžet za prevenciju i kontrolu vodećih hroničnih, nezaraznih bolesti. Koje je obrazloženje za to? Nemoguće je obrazložiti. Vi gradite izvesni centar za veštačku inteligenciju, vi ste stigli do četvrti industrijske revolucije, a nemate u pola države kanalizaciju. Ne možete da rešite zagađenje vazduha u najvećim gradovima u Srbiji, ljudi umiru od zagađenja vazduha, a vi se bavite veštačkom inteligencijom.

Pričate da ste predvideli u 70 opština da ćete se baviti rešavanjem pitanja kanalizacije, a ostalih sto opština? Pet hiljada kilometara kažete kanalizacione mreže, pa to ne da je malo, nego je smešno malo da se reši ovaj ozbiljan problem.

Konačno, mi sada moramo da vam predstavimo kako bismo mi, kao Srpski pokret Dveri, naša poslanička grupa kreirali budžet da smo u ovom trenutku na vlasti, da vidimo svi da je moguće da postoji i drugi prioriteti u tom budžetu, u odnosu na ono kako ste vi ovaj budžet postavili. Primera radi, mi bismo kao prvu stvar rešili, ispravili socijalne nepravde koje su se desile u nekom prethodnom periodu. Još uvek postoje radnici kojima nisu isplaćene zarade iz vremena pljačkaške privatizacije. Još uvek im nisu isplaćene jubilarne nagrade, nije im povezan radni staž, a dobili su mnogi od njih i pravosnažne sudske presude da imaju pravo na to. Šta ćemo sa bankarskim klijentima koje su banke opljačkale onim nepravednim troškovima obrade kredita, gospođo Tabaković? I, kako je to Vrhovni kasacioni sud stao na stranu banaka, a protiv naših građana? Za koga radi Vrhovni kasacioni sud? Zašto štiti banke, a dalje uništava bankarske klijente?

Isto se nedavno desilo i po pitanju pomoćnog i tehničkog osoblja u javnim službama koje je nedavno protestvovalo na beogradskim ulicama, zato što 2014. godine su zakinuti za regres i topli obrok koji ste im protivzakonito računali u okviru koeficijenta zarade. Sada je Vrhovni kasacioni sud, isto kao u slučaju banaka, stao na stranu poslodavca i oni su sada izgubili sudske presude i moraju da plate sudske troškove do sto hiljada dinara. Pazite, pomoćno i tehničko osoblje, bez koga mi ovde ne možemo da radimo i koje je inače na minimalcu.

Pa, hajde da se dogovorimo onda poštovane kolege narodni poslanici jednu stvar, da sami sebi kuvate kafe kada dođete u Narodnu skupštinu, da sami čistite toalete pre i posle upotrebe kada dođete u Narodnu skupštinu, da sami održavate tehnički funkcionisanje ovog parlamenta i sve drugo što radi pomoćno i tehničko osoblje, bez koga mi ovde ne možemo ništa, a te ljude držite na minimalcu i tim ljudima još zakinete regres i topli obrok od 2014. godine do danas.

Da li je to normalno? Da li je to ljudski? Da li je to kolegijalno? To su naše kolege. Više stotina njih, svi oni rade zajedno sa nama ovde u Domu Narodne skupštine i u svim javnim službama, pa, i u vašim ministarstvima.

Zašto vi kao ministri ne čistite toalete u vašem ministarstvu? Da uštedimo. Uopšte ne moramo da imamo pomoćno osoblje koje je na minimalcu. Možete vi da čistite toalete iza upotrebe.

Dakle, hajde da rešavamo te nagomilane socijalne nepravde iz nekog prethodnog perioda, ne ulazim da li ste to napravili vi ili neki vaši prethodnici. Hajde da pomognemo socijalno ugrožene u ovom vremenu teške zime koja je pred nama, nezaposlene, osobe sa hendikepom, siromašne i prezadužene porodice.

Da li možemo primera radi, da izdamo besplatne vaučere za kupovinu osnovnih životnih namirnica, ali od domaćih proizvođača? Da li možemo da izdvojimo socijalni dodatak za energente i povećane troškove života? Da li možemo da zabranimo isključenje struje privatnim licima do 1. maja 2023. godine, jer niko ove zime u Srbiji ne sme da bude bez hrane, bez struje, bez grejanja? Da li možemo da pomognemo otplatu stambenih kredita onima koji će doći u problem zbog skoka kreditnih rata?

Jednu stvar podržavam, i uvek sam vam rekao i to iznova potvrđujem, uvek ću podržati ono što je dobro. Dobro je u Predlogu budžeta za 2023. godinu što su značajno povećana primanja pripadnicima Vojske Srbije, ali je isto tako značajno povećanje primanja moralno da se oseti kod prosvetnih i zdravstvenih radnika, kod policajaca, kod radnika u kulturi i sistemu socijalne zaštite.

Posebno to na vas apelujem, u sistemu studentskog standarda. Samo 8% studenata je obuhvaćeno studentskim domovima, cene zakupa stanova su značajno skočile. U Beogradu i Novom Sadu, jedna garsonjera sada vam je 400 ili 500 evra mesečno, a jednoj porodici treba za jednog studenta od 50.000,00 do 100.000,00 dinara mesečno.

Dakle, moramo da otvorimo nove studentske domove, nove studentske kampuse čitave, i u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu. Moramo postojeću državnu imovinu da stavimo u funkciju studentskog smeštaja ili novčanim subvencijama da pomognemo studente iz socijalno ugroženih porodica da ne bi odustali od studiranja.

Ono što je na kraju važno jeste ono na čemu počiva ekonomska politika Srpskog pokreta Dveri, a vidimo posle pandemije i ukrajinske krize da smo sve vreme bili u pravu, kada smo govorili o ekonomskom patriotizmu.

Mi tek sada shvatamo koliko je važna nacionalna država, koliko je važna nacionalna privreda, koliko je važna zamena uvoza domaćom proizvodnjom, koliko su važne domaće robne rezerve, koliko je važna vojna moć.

Mi tek sada shvatamo koliko je važna energetska i prehrambena bezbednost, koju opet treba da obezbedi država koja brine o ekonomskom i socijalnom patriotizmu na prvom mestu. To znači da je naš domaći proizvođač, da je naš domaći prerađivač, da je naš domaći trgovac i da je naš domaći potrošač naš prioritet, a ne strane kompanije.

Znači, mi moramo sve snage države, poreske olakšice, subvencije, izvozne garancije, bankarske kredite, iz kojih banaka, kada više nemamo nijednu banku u državnom vlasništvu. Strane banke neće finansirati razvoj domaće privrede.

Moramo da podržimo sve što je domaće. Domaće banke, domaću privredu, domaće privrednike i preduzetnike, domaće poljoprivrednike, izvoz domaćih proizvođača, ulaganja iz dijaspore.

Vidim da je novi ministar privrede zainteresovan za te stvari i podržavam i pozdravljam njegova razmišljanja u tom pravcu da se malo više pozabavimo domaćim ekonomskim razvojem, a ne stranim multinacionalnim kompanijama koje dolaze u Srbiju.

Po ko zna koji put vas podsećam na kampanju „Kupujmo domaće“, i nemojte mi opet reći da je to diskriminacija. Svaka država u ovom trenutku gleda sopstvene ekonomske interese.

Znači, hoćemo da zadržimo sav profit u zemlji, da bude naš proizvođač, naš prerađivač, naš trgovac i naš potrošač i da ništa ne izlazi iz Srbije. Nećemo da strane kompanije odnose ekstra profit u inostranstvo, a one čine 99% našeg izvoza, verovatno. Dakle, hoćemo da konačno mi, ili zadržimo novac ovde u našoj unutrašnjoj trgovini. Zato besplatni vaučeri za osnovne životne namirnice, ali samo kupujući od domaćeg proizvođača.

Na kraju želim da kažem nešto u ime privatnih preduzetnika u Srbiji koji su zaista diskriminisani u ovom vremenu.

Pre svega, treba ukinuti, gospodine ministre privrede, obavezno plaćanje članstva u Privrednoj komori Srbije. Zašto bi to privrednici bili obavezni? To je pljačka naših domaćih privrednika.

Pod dva, treba izvršiti reformu raznih elemenata poreske politike, a jedan od glavnih predloga, sa moje strane, je reforma poreske politike u korist porodice. Kada stupite u brak, manji porez na zarade i manji porez na imovinu. Kada dobijete dete, još manji porez na zarade, još manji porez na imovinu. Što više dece, manji porezi, ostaje vam više u kućnom budžetu i to je sistemska mera borbe za rađanje, za natalitet, za mlade bračne parove, za porodice sa više dece.

Konačno, povećajmo porez na luksuz. Povećajmo porez bogatima, pomozimo siromašnima u vremenu velike ekonomske i socijalne krize, a domaće privrednike oslobodimo poreza na dobit kada ga ulažu u proizvodnju, u novo zapošljavanje. Smanjimo poreze ne zarade onim domaćim privrednicima koji drže visoka primanja svojih radnika, da konačno uradimo nešto i za domaćeg privrednika i preduzetnika.

I da ne zaboravim najosetljiviju kategoriju stanovništva, a to su naši penzioneri. Pet mera socijalne politike Srpskog pokreta Dveri za naše penzionere.

Pod jedan – vratiti penzije koje ste nepravedno oduzeli kao stečeno pravo u one četiri godine važenja Zakona o privremenom načinu isplate penzija, 850 miliona evra ste uzeli penzionerima, vratite im. Vratite i onim naslednicima, oni koji su, nažalost, u međuvremenu preminuli i nisu mogli da koriste ta sredstva. Ukinite onu nepravednu klauzulu da onaj ko napuni 40 godina radnog staža, a nema uslov za odlazak u starosnu penziju dobija trajno umanjenje penzije. Pa, ko ste vi da nekome ko je radio 40 godina trajno umanjujete penziju? Pa, čak i kada napuni 65 godina vi mu ne vraćate penziju koju zaslužuje nego ona ostaje trajno umanjena. To je pljačka. To je nepravda. To je diskriminacija prve vrste.

Povećajte minimalnu penziju na minimum 200 evra, jer ne može da se živi sa 10.000 dinara penzijom koju ima 100.000 građana Srbije. Uvedite socijalnu penziju za najstarije sugrađane koji nemaju nikakva primanja, a posebno stara i nemoćna lica i posebno na selima.

Konačno, kada povećavate penziju povećajte više onima koji imaju manje. Šta to znači? Svi mi punimo iz svojih plata, odnosno i doprinosa našu buduću penziju, ali onoga trenutka kada smo otišli u penziju i kada vi povećavate penzije mi više ne doprinosimo.

Zašto vi nekome dajete 9.000,00 dinara ako ima 100.000,00 dinara penziju sa 9% povećanja, a nekome dajete 900,00 dinara ko ima 10.000,00 dinara penziju sa 9% povećanja? Zašto i jednima i drugima ne dajete po 5.000 dinara? Zašto diskriminišete one koji imaju manje penzije?

Hajde da nešto učinimo za socijalno ugrožene kategorije stanovništva u vremenu krize koja dolazi. Manimo se nepotrebnih infrastrukturnih projekata poput puta Niš – Merdare, poput nacionalnih i lokalnih fudbalskih stadiona i smanjite troškove koje vi pravite, a pre svega sudske penale koje očito plaća neko ko je oštetio time ovu državu, kao što je Grčić oštetio EPS.

Vlado Republike Srbije, kada ćete da privedete poznaniju prava Milorada Grčića da on svojom privatnom imovinom nadoknadi troškove koje je imao EPS u međuvremenu od kada ga je on svojim lošim menadžmentom upropastio?

Ne može više u Srbiji da se uništava ova država, a da niko za to, ni krivično, ni materijalno odgovara. Vi ste ministri, vi vodite državu. Vi kada pogrešite to košta građane. Morate da platite iz vašeg džepa sve ono što ste uništili državu.

Hvala.

Teško je govoriti posle predsednika Vlade koji apsolutno ničim i nikada nije zaslužio da se nađe na tom mestu.

Država Srbija, građani Srbije, tradicionalna Srbija je uvređena da mi u trećem mandatu na mestu predsednika Vlade imamo Anu Brnabić. To je sramota za Srbiju, to je poniženje za naš narod, za našu istoriju, za našu kulturu, za našu tradiciju, za naše vrednosti. To je konstantna uvreda svega što je srpsko, što je hrišćansko, što je porodično, što je tradicionalno. To je pljuvanje i ponižavanje svega onoga što je nama svetinja.

Mi se suočavamo da nam se nameće predsednik Vlade za koga niko nikada nije glasao, koji nema nikakvo uporište u biračkom delu Srbije…

… i koji simboliše sve suprotno od onoga što je sistem vrednosti srpskoga naroda… (Isključen mikrofon.)

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Želeo bih da postavim seriju pitanja nekolicini ministara u Vladi Republike Srbije, a pre svega vama, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Moje pitanje je da li ćete i kada, odnosno u kom hitnom roku zakazati posebnu sednicu Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji na kojoj bismo od predsednika Republike čuli šta je sadržaj famoznog francusko-nemačkog predloga o rešavanju statusa Kosova i Metohije? Šta je naša država odgovorila na taj predlog i šta predsednik Republike planira da radi na opet nekom famoznom sastanku sa Aljbinom Kurtijem, koji treba ovih dana da se održi u Francuskoj uz posredovanje francuskog predsednika?

Dakle, ja zaista moram da skrenem pažnju i vama, gospodine predsedniče, ali i samom predsedniku Republike da on ne može sam da pregovara o Kosovu i Metohiji, mimo Narodne skupštine, da ne može Savet za nacionalnu bezbednost za bude mesto koje donosi odluke o Kosovu i Metohiji ili sankcijama Rusiji, već da je jedino pravo mesto Narodna skupština na kojoj treba da se raspravlja o Kosovu i Metohiji i o sankcijama Rusiji, koje očito nikako da dođu na temu dnevnog reda ovde, jer mislim da mi kao Narodna skupština treba da imamo stav o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije i da imamo stav protiv uvođenja sankcija Rusiji.

Takođe, pitam vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine, kada ćete raspisati lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, što nije učinjeno punih 10 godina od potpisivanja antiustavnog Briselskog sporazuma i da li će biti obnovljen rad Skupštine AP Kosova i Metohije?

Pitanje za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju - da li će se sada, kada su predstavnici Srba izašli iz lažnih separatističkih institucija lažne države Kosovo, vratiti, odnosno iznova formirati srpska civilna zaštita, srpska policija i srpsko pravosuđe na severu Kosova i Metohije?

Pitam direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju zašto se povodom ove krize na Kosovu i Metohiji uopšte ne pominju Srbi koji žive južno od Ibra, već samo sever Kosova i Metohije, jer podsećam da južno od Ibra živi veći broja Srba nego na severu, da su tamo naša najveća prirodna i privredna bogatstva, da su tamo naše najveće svetinje crkve i manastiri?

Pitanje za ministara odbrane - da li je planirano i kada da dođe do povratka redovnog služenja vojnog roka, kao i obuke svih zdravstveno-sposobnih punoletnih građana Srbije za ne samo vojnu obuku, već i obuku za civilnu zaštitu, što je predlog koji je Srpski pokret Dveri dao Ministarstvu odbrane još pre nekoliko godina?

Moje sledeće pitanje ide ministru pravde i ministru spoljnih poslova - šta je učinjeno da se pomogne Radovanu Karadžiću, o kome već 28 dana ne postoji nikakav kontakt i informacija šta se dešava u britanskom zatvoru u kome je utamničen, bez kontakta sa porodicom, svojim pravnim zastupnicima, bez mogućnosti da u ćeliji dobije laptop, računar, štampu, knjige ili bilo kakve normalne uslove čak i u takvom jednom od najlošijih zatvora u Evropi? Dakle, šta država Srbija radi da pomogne svim haškim osuđenicima koji u ovome trenutku izdržavaju zatvorske kazne širom Evrope u veoma nehumanim i nenormalnim uslovima?

Moje sledeće pitanje ide ministru unutrašnjih poslova, a tiče se migrantske krize koja je još uvek u toku, koju možda mi ne primećujemo, koji živimo u nekim drugim gradovima, ali ovo o čemu govorim odlično znaju građani Subotice, građani Sombora, građani Obrenovca i drugi koji imaju problem sa migrantima, koji se slobodno šetaju našom teritorijom, a protivzakonito su ušli u državu Srbiju bez ikakvih dokumenata, bez pasoša i bez dozvole države Srbije?

Kada će početi hapšenje trgovaca ljudima, odnosno trgovaca migrantima? Kada će biti ukinuti svi ilegalni kampovi duž pograničnih mesta? Govorim o mestima od Rabe preko Horgoša, Martonoša, Kanjiže, Hajdukova, Bačkih vinograda,do pomenute Subotice i Sombora?

Da li se vrši ekstradicija, odnosno deportovanje počinilaca prekršajnih i krivičnih dela među migrantima? Da li se ograničava njihovo kretanja van prihvatnih centara i da li policija dežura u prihvatnim centrima? I, konačno, kada ćemo bolje zaštiti naše granice na jugu države da niko više u državu Srbiju ne može da uđe protivzakonito i mimo regularne procedure.

Na kraju, dozvolite da spomenem problem koji imaju zaposleni u predškolskim ustanovama i zbog koga su zakazali protest u subotu, 12. novembra u 12.00 časova na kružnom toku na Slaviji zbog određenih problema sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda i opterećenjem dodatnim troškovima sudskog procesa, a samo su tražili da im bude isplaćen topli obrok i regres koji im sleduje, a ne da on bude tretiran kao deo koeficijenta na zarade.

Dakle, pružam punu podršku i Samostalnom sindikatu predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije da se ova stvar istera na čistac i pročitaću za kraj samo deo njihovog saopštenja koje kaže da usled promene pravnog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda, zaposleno pomoćno-tehničko osoblje u javnim službama, bolnice, škole, vrtići, domovi zdravlja, je došlo u situaciju da mora da plaća parničke troškove u visini od čak dve, tri njihove mesečne plate.

Oni deset godina primaju minimalac i ne mogu da plate ove visoke parničke troškove, jer će doći na ivicu egzistencije. Zato organizuju protest i ovo je apel da se reši ovaj problem, da država pomogne ljudima koji primaju deset godina minimalac, a rade veoma važne pomoćne poslove u našim bolnicama, školama, vrtićima i domovima zdravlja.

Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče i poštovane kolege, predstavnici Vlade Srbije, dozvolite da u ovom preostalom vremenu predsednika poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok podržim zapravo tu osnovnu ideju većine nas iz opozicije da su sredstva koja se izdvajaju za nacionalni stadion, ali i sve druge nove fudbalske stadione širom Srbije, zapravo bačena sredstva u kriznim vremenima kada treba podržati domaću privredu i poljoprivredu.

Juče je ministar rekao da on ne želi da vodi domaće preduzetnike za ruku ili da ne želi plansku ekonomiju, ali zašto onda gospodine ministre vodite strane investitore za ruku? Zašto oni dobijaju recimo 120.000 evra za svako novootvoreno radno mesto, kao što je slučaj fabrike čokolade u Novom Sadu. Za jedno novootvoreno radno mesto 120.000. Šta dobija domaći privrednik i poljoprivrednik? Dakle, nismo mi protiv stranih investitora i nemojte nam to nikada inputirati. Mi smo samo za kriterijume koji strani investitor nam je potreban, ko donosi novu tehnologiju, ko upošljava naše dobavljače, ko razvija naše domaće ekonomske interese i domaću privredu, a ne da dolaze ovde da koriste jeftinu radnu snagu, subvencije i profit iznosi u inostranstvo? Šta za to vreme dobija domaći privrednik i poljoprivrednik? Nemam problem to da kažem i to jeste poenta i mog sinoćnjeg i današnjeg govora.

Da, mi jesmo za državni intervencionizam, da mi jesmo za privilegovanje domaćeg privrednika i poljoprivrednika, da mi mislimo da sve ono što je do sada davano stranim kompanijama treba da bude preusmereno ka domaćem privredniku i poljoprivredniku. Govorim kao zaštitnik domaćeg preduzetnika i privrednika i želim, sa tim i završavam gospodine predsedavajući, da poručim veoma jednostavno, dosta je bilo pomaganja stranih multinacionalnih kompanija. Neka država sva sredstva, poreske olakšice, subvencije, izvozne garancije, preusmeri ka domaćem privredniku i poljoprivredniku, on je to zaslužio.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poznato je da naša politička organizacija i poslanički klub zapravo Srpski pokret Dveri - Patriotski blok nije za ovu vrstu pomoći građanima Srbije, gde se svima daje podjednako, bez obzira da li su mladi, penzioneri, privredni subjekti.

Prosto ne mislimo da u jednom društvu u kome postoje tolike socijalne nejednakosti, toliko raslojavanje između velikog broja siromašnih i malog broja bogatih svima treba davati isto. To sam navodio na više primera. Nije normalno u krajnjem podržavati bogatašku decu sa 5.000 dinara podjednako kao i siromašnu decu.

Ali, evo, da budemo prema mladima, da tako kažem, sa nekim većim stepenom razumevanja, pa neka sva deca, pa nek su i deca najbogatijih u Srbiji, dobiju tih 5.000 dinara, iako to nama nije logično, ali, evo, da se složimo sa tim.

Međutim, mi smo vam kroz ovaj amandman predložili nešto drugo, a to je da ona deca koja su zaista najugroženija dobiju više, da ona dobiju 10.000 dinara. Mi smo tačno naveli koje su to kategorije: nezaposleni, zaposleni čija je mesečna zarada niža od minimalne cene rada, koji se nalaze na redovnom školovanju i lica sa invaliditetom bez obzira na radno-pravni status ili status u školovanju. Ne vidim šta je, da tako kažem, problem sa ovim amandmanom.

Dakle, samo smo odabrali određene kategorije mladih od 16 do 29 godina za koje smatramo da su ugroženiji nego prosečna populacija omladine i da njih treba podržati sa duplo većim iznosom, sa 10.000 dinara. Dobronameran amandman, konstruktivan, želja da pomognemo još ugroženiju kategoriju mladih od prosečno mladih.

Mislim da postoji razlog, gospodine ministre, da se možda razmotri da jedan ovakav amandman ipak bude prihvaćen. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici… Da li mogu da govorim ili možete da mi vratite vreme?

Dakle, u predloženom amandmanu želeli smo da nešto uštedimo na pozicijama dotacija nevladinim organizacijama, a da uložimo u nešto što smatramo da je postalo i bilo i pre pandemije nove zarazne bolesti, a tek nakon pandemije nove zarazne bolesti postao jedan od najvećih zdravstvenih problema građana Srbije danas, a to su razne hronične nezarazne bolesti.

Smatrali smo da treba povećati budžet upravo na tim stavkama koje se tiču prevencije i lečenja, naravno, onkoloških, kardiovaskularnih i drugih hroničnih nezaraznih oboljenja od kojih pati naše stanovništvo i tu bih želeo da skrenem vašu pažnju, poštovane kolege, jer mislim da zaista svi zajedno možemo da damo doprinos i podršku novom ministru zdravlja i uopšte srpskom zdravstvu da se nakon pandemije vratimo bavljenjem onim segmentom srpskog zdravstva koje je takođe postao neka vrsta zarazne bolesti, u smislu epidemije bolesti tumora, epidemije bolesti kardiovaskularnih, epidemije bolesti dijabetesa i brojnih drugih koje zapravo su nekako ostale u drugom planu u vremenu ove pandemije nove zarazne bolesti.

Dakle, mi moramo stvarno da se uozbiljimo po tom pitanju. Ogroman broj ljudi nam umire, posledice su naravno i NATO bombardovanja Srbije onim čuvenim bombama sa osiromašenim uranijom, posledice su i nezdravog vazduha i nezdrave ishrane i nezdravih stilova života i naravno, verovatno da ima mnogo uzroka zbog čega je tolika nova epidemija svih ovih hroničnih oboljenja i mislim da bismo morali da uložimo više sredstava i u prevenciju i u lečenje i da je došlo vreme za to nakon pandemije nove zarazne bolesti.

U tom smislu, apelujem na Vladu da još jednom razmisli, s obzirom da nisam razumeo zašto bi jedan ovakav konstruktivan i dobronameran amandman bio odbijen. Hvala.

Poštovani građani Srbije, dozvolite da pre svega podržim ovaj amandman uvažene koleginice prof. dr Tamare Milenković Kerković, iz jednog veoma jednostavnog razloga, jer naša poslanička grupa u ovom parlamentu želi da bude zaštitnik domaćih privrednika i preduzetnika.

Smatram da je aktuelna vlast zaštitnik stranih investitora, stranih kompanija i stranih banaka i da bi bio red da, eto, neko na srpskoj političkoj sceni štiti interese domaćih privrednika, domaćeg preduzetnika, domaćeg poljoprivrednika.

Kada kažem da je, ne samo ova, nego i bivša vlast uvek nekako najpre gledala ka interesima stranih kompanija, onda to želim da potvrdim jednim veoma konkretnim podatkom. Od svih državnih subvencija za privredu, od 2005. godine do danas, 93,5% dato je stranim kompanijama, a samo 6,5% domaćim kompanijama. Da li je to normalno?

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da li je normalno da naše pare, pare poreskih obveznika koji pune budžet države Srbije dajemo stranim kompanijama, i to najčešće stranim multinacionalnim kompanijama izuzetno velikih budžeta koje dolaze u Srbiju i koje bi mogle valjda da ulože nešto od svojih sredstava ako žele ovde da investiraju i ovde otvore neke svoje pogone, a mi valjda ta naša sredstva da uložimo u domaće firme, u mala i srednja preduzeća koja su zapravo motor ekonomskog razvoja svake države i društva na svetu?

Nijednu državu na svetu nisu razvile strane investicije, već isključivo domaće investicije. Zato je, po našem mišljenju, ključna stvar da domaći privrednik dođe u epicentar pažnje države Srbije. Zato ovde govorim iz ugla zaštitnika svega domaćeg, domaćeg radnika koga ima sve manje, pa čak i uvozimo radnike iz inostranstva, što je sada jedno posebno pitanje, domaćeg poslodavca, a ne stranog gazde, već domaćeg poslodavca i domaćeg radnika koji neće biti jeftina radna snaga, nego će biti zapravo zaštićen od ove države Srbije.

Osnovni problem koji ja vidim jeste što je strani investitor kod nas zaštićen kao beli medved. Njemu se klanjaju kada dođe u Srbiju svi, od predsednika države do predsednika opštine. Njemu su otvorena sva vrata. On dobija sve subvencije. On dobija besplatno gradsko-građevinsko zemljište. On dobija besplatno opremljenu komunalnu infrastrukturu. On često dobija i poreske olakšice. On, jednom rečju, dobija sve od ove države. A šta od ove države dobija domaći privrednik, domaći preduzetnik, domaći poljoprivrednik? E, to je pravo pitanje. Dobija takse, akcize, inspekcije, zatvaranja ugostiteljskih objekata i to je odgovor države na poslovanje domaćeg preduzetnika.

Gde je danas domaća građevinska operativa? Da li smo se mi pretvorili u podizvođače kod stranih kompanija koje zapravo rade naše velike infrastrukturne projekte? Već sam govorio, i ponoviću, nije problem da se zadužimo i dobra je stvar – novi putevi, nove bolnice, nove železnice, novi mostovi, to apsolutno podržavamo, ali dva su problema. Ako su kvadrati ili kilometri preplaćeni mnogo više nego što zaista vrede, to znači da se tu krije korupcija, da su ti tenderi namešteni, da su te javne nabavke nameštene.

Drugi je problem, ako te radove velike infrastrukturne projekte izvode strane kompanije, a naše domaće kompanije su samo njihovi podizvođači. Dakle, nije sporno dodatno da se zadužimo, ali da poslove rade isključivo domaće kompanije. To je ono o čemu želim zapravo da vam govorim. Domaći poljoprivrednik u prvi plan, a ne uvoznički lobi koji uvozi sve strane poljoprivredne proizvode koji ubijaju konkurenciju domaćeg proizvođača jer ih uvozi po damping cenama, po subvencionisanim cenama i naš domaći proizvođač ne može da izdrži konkurenciju tog stranca. Zašto? Zato što iza tog stranca stoji njegova država, a iza našeg domaćeg proizvođača ne stoji naša država. To je ključan problem srpske ekonomije.

Kada će Vlada Republike Srbije da stane iza domaćeg proizvođača, da ga zaštiti, ako treba i vancarinskim merama zaštite, ako treba i zabranom uvoza kada su to damping i subvencionisane cene koje su nelojalne na tržištu, ako treba povećanim subvencijama, ako treba i domaći proizvođač da dobije besplatno gradsko-građevinsko zemljište, besplatno opremljenu komunalnu infrastrukturu? Tu je, dakle ono što bih rekao da je ključno pitanje o kome mi ovde govorimo. Mala i srednja preduzeća u Srbiji su 99% preduzeća, a o njima se uopšte ne govori. Govori se samo o stranim multinacionalnim kompanijama i stranim investitorima, 60% svih zaposlenih u Srbiji zapošljavaju domaći poslodavci. Kada ste čuli nekoga iz Vlade da o njima govori? Kada ste videli nekoga iz Vlade da se sa njima sastaje? Kada ste videli politiku ove Vlade da podržava ono što je domaće i ekonomski interes? Imamo li državnu razvojnu banku? Imamo li Agro banku? Imamo li povoljne kredite za naše domaće proizvođače? Imamo li posebne poreske olakšice i stimulacije za naše izvoznike? Ili jednostavno u ovoj državi može da uspe samo ono što je strano, strana banka, strana kompanija. Dakle, ako je strano ova Vlada podržava i to prolazi, ako je domaće ima problem. To nije normalno, to mora da se menja, nama je potreban ekonomski patriotizam, da sve što je domaće konačno dođe u prvi plan, u ovom društvu i državi.

Ministar me je više puta, ne samo mene, nego mnoge od nas, pitao, pa dobro odakle ćete uzeti da biste davali ono što ste predvideli u vašoj socijalnoj politici? Pa, pod broj jedan, gospodine ministre Mali, od bogatih, od bogatih se uzima, što si bogatiji to plaćaš veći porez, što imaš više imovine to plaćaš veći porez. Znači, poenta je veoma jednostavna, uzmite od bogatih, naplatite veće poreze na luksuznu robu, odustanite od nacionalnog stadiona i fudbalskih stadiona, koji nisu prioritet u vremenu krize, odustanite od prekobrojne administracije od 28 ministarstava, smanjite budžet Vladine administracije, smanjite specijalizovane usluge, smanjite nameštene tendere, smanjite javne nabavke u kojima je samo jedan ponuđač, gde je jasno da je to nameštena javna nabavka za neku firmu koja je u veoma bliskim odnosima sa vlašću.

To je ono odakle ćemo da uzmemo, a sada samo još da čujemo gde ćemo da damo. Daćemo, pre svega, za one kategorije stanovništva koje su nevidljive, žene na selu, žene preduzetnici koje ne mogu da odu normalno na porodiljsko ili trudničko bolovanje, pod ovim sistemom danas. Preko 100 hiljada građana Srbije, najstarijih sugrađana koji nemaju nikakva primanja, 100 hiljada penzionera sa penzijama ispod 10 hiljada dinara. Tu su naravno osobe sa hendikepom o kojima moramo da vodimo računa. Tu su roditelji teško bolesne dece i uopšte staratelji onih članova domaćinstava o kojima neko mora 24 sata da brine i ti ljudi zbog toga ne mogu da rade. Da li ti ljudi treba da dobiju neku socijalnu platu od ove države? Ako ova država hoće da bude socijalna država. Da li je prioritet gospodine Mali, roditelj koji ne može da radi, jer 24 sata dnevno brine o svom bolesnom detetu ili roditelju ili je prioritet nacionalni stadion?

Veoma jednostavno, hoćemo li da podržavamo one koji socijalno ugroženi ili ćemo da dajemo 600 miliona evra za prenos engleske fudbalske lige? Šesto miliona evra, pa to je otprilike slično koliko je za četiri godina Zakona o privremenom načinu isplate penzija oduzeto penzionerima, kojima je tada oduzeto 850 miliona evra i oštećeno 850 hiljada penzionera. Evo, umesto prenosa engleske lige, ja predlažem da vratimo penzionerima ono što im je oteto u te četiri godine. Da li je to pošteno? Da li je to normalno? Hajde da ne gledamo jedne sezone englesku fudbalsku ligu i da pomognemo penzionere koji su ugroženi u vremenu krize.

Možemo li da pomognemo majke sa više dece? Možemo li možda da ispunimo još jednu nepravdu i sa tim ću završiti, da pomognemo one radnike koji su ostali bez posla u pljačkaškim privatizacijama, a nisu im isplaćene zaostale zarade, nisu im isplaćene jubilarne nagrade, nije im povezan radni staž. Kada ćemo ispuniti tu pravdu da ti radnici dobiju što su zaradili i što po pravosnažnim sudskim presudama im sleduje. Ko će da ispravi tu nepravdu, ako ne država?

Dozvolite gospodine ministre, i da vas upoznam i sa preporukama Vladi Republike Srbije o merama za razvoj preduzetništva koje smo predali u skupštinsku proceduru i čini mi se da se odlično uklapaju u ovaj koncept ekonomskog patriotizma o kome govorimo. Mi predlažemo da se uvedu subvencije za najmanje 10.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu u domaćim kompanijama. Mi predlažemo da se zaštite domaći preduzetnici uvođenjem taksi i poreza na robe koje se uvoze po damping i subvencionisanim cenama. Mi predlažemo da se uvedu podsticaji za poslodavce oslobađanjem dela poreza na dobit, predlažemo progresivno smanjenje poreza na zarade za preduzetnike koji isplaćuju veće plate zaposlenom, što daješ zaposlenima veću platu, to ti se više smanjuje porez. Predlažemo da se smanje porezi na plate i imovinu za sve domaće preduzetnike koji stupe u brak i dobiju decu i time da podržimo i natalitetnu politiku.

Predlažemo da se oslobode preduzetnici sa invaliditetom od plaćanja poreza i doprinosa na plate. Predlažemo da se ukinu parafiskalni nameti koji su suvišni, kao onaj najbesmisleniji, a to je da svi privrednici u Srbiji plaćaju nekakve namete Privrednoj komori Srbije. Predlažemo da se formiraju strukovni klasteri malih i srednjih preduzeća sa ciljem boljeg razvoja i izvoza roba i usluga. predlažemo da se podrže preduzetnici koji zanavljaju inovativnu i čistu tehnologiju. Predlažemo da se preporuči svim lokalnim samoupravama u Srbiji da u svakom gradskom i opštinskom veću bude makar jedan privrednik ili predstavnik privrednika koji bi vodio računa o interesima domaćih privrednika.

Predlažemo da se stimuliše izvoz gotovih proizvoda, a ne osnovnih proizvoda i predlažemo da se stimuliše kupovina domaćih proizvoda. Maksimalni smo, dakle, za onu kampanju „Kupujmo domaće“. Hoćemo da od proizvođača preko prerađivača do trgovca i potrošača sve pare ostanu ovde u našoj državi, da nijedan dinar ne ode u inostranstvo. Hoćemo da sve ostane ovde, da bude domaći proizvođač, pa domaći prerađivač, pa domaći trgovac, pa domaći potrošač i svi oni da to što zarade potroše ovde. E, to je ideal ekonomskog patriotizma i zato kada Srpski pokret Dveri bude na čelu ove države, mi ćemo biti zaštitnici domaćeg ekonomskog interesa, domaćeg radnika, domaćih privrednika, domaćih poljoprivrednika, domaćih preduzetnika. Živeli domaći privrednici i preduzetnici!

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite da u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok postavim nekoliko pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije jer računam da ona može, naravno, da se raspita u nadležnim ministarstvima šta su odgovori na ova pitanja. Mislim da su pitanja od ogromnog interesa za sve građane Srbije i samim tim da Vlada na njih mora da ima odgovor.

Prvo pitanje glasi – šta će Vlada Srbije uraditi po pitanju štrajka radnika Javnog preduzeća „Pošte Srbije“, koji po ko zna koji put ukazuju na veoma loše stanje u „Pošti“ i da li će njihovi zahtevi u tom smislu biti ispunjeni, odnosno šta Vlada planira kada je u pitanju reorganizacija i reforma stanja u „Pošti“.

Drugo pitanje se tiče današnjeg štrajka prosvetnih radnika Srbije, inače na Dan prosvetnih radnika Srbije, koji traže naravno veće zarade, jer je prosto neverovatno da prosvetni radnici, najobrazovaniji sloj ove države, koji brine, obrazuje i vaspitava, pa često i leči našu decu umesto nas, jer provode više vremena sa prosvetnim radnicima nego sa nama, ima 9.000 dinara manju prosečnu platu u prosveti nego prosečnu platu u Srbiji u celini.

Dakle, da li će i šta odgovoriti Vlada Republike Srbije na zahteve Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije koja danas iznova štrajkuje?

Treće pitanje – šta je sudbina inicijative koju smo čuli od predsednika Republike da će doći do nacionalizacije Naftne industrije Srbije? Šta to konkretno znači? Da li Srbija preuzima vlasništvo nad Naftnom industrijom Srbije u većinskom paketu? Da li planira da to vlasništvo preprodaje nekome drugome, eventualno nekim naftnim kompanijama ili državama na zapadu ili Naftna kompanija Srbije ostaje u vlasništvu države Srbije, pod uslovom naravno da bude nacionalizovana?

Četvrto pitanje – da li su istinite glasine ili šta se tačno planira po pitanju povećanja cene struje, odnosno električne energije za privredu? Pominju se čak glasine da se postepeno planira povećanje struje za privredu do 70%, što bi bila ozbiljna katastrofa, odnosno opterećenje za domaće privrednike. Mislim da je tako nešto, naravno, ozbiljan problem za budućnost srpske privrede, ako je istina. Zanima nas šta je tačno plan u tom pravcu?

Veoma važno pitanje glasi – po čijoj instrukciji je predstavnik države Srbije u UN glasao uzdržano kada je na dnevnom redu bila Rezolucija koju je predložila Ruska Federacija koja glasi, da građani Srbije čuju oko čega smo bili uzdržani u UN, a to je rezolucija u borbi protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih tipova prakse koji doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti povezane sa njima.

Da li je moguće da narod koji je toliko stradao od nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu nije glasao za Rezoluciju protiv nacizma i neonacizma u UN zato što naši zapadni prijatelji ili mentori iz SAD nama to nisu dozvolili, pa smo morali biti uzdržani? Zašto nismo bili uzdržani kada su predlagane od istih tih zapadnih prijatelja rezolucije protiv Rusije, nego smo tada glasali protiv Ruske Federacije?

Konačno, veoma važno pitanje – šta je Ana Brnabić u ime države Srbije potpisala u Berlinu? Da li je moguće da je potpisala određeni sporazum sa četiri predsednika vlade država na zapadnom Balkanu i jednim predsednikom vlade lažne države Kosovo, što je nesumnjivo onda priznanje lažne države Kosovo od strane Ane Brnabić i aktuelne vlasti?

Kada smo mi na izborima, na referendumu, u ovoj Narodnoj skupštini odlučili da ćemo se ujedinjavati sa Albanijom? Kada? Kada su građani Srbije za to glasali? Ko je ovlastio Anu Brnabić da potpisuje takve sporazume sa lažnom državom Kosovo?

Na kraju nekoliko pitanja koja se tiču situacije Srba na KiM. Pre svega, zašto država Srbija nikada nije tražila da se u pregovore pored američke uključi i ruska strana? Zašto nije zatraženo da se pregovori vrate u UN? Zašto ovih dana nismo tražili vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN na temu krize na severu KiM?

Zašto nismo tražili ispunjenje odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN koji predviđaju povratak do 1.000 pripadnika srpskog državnog osoblja na teritoriju KiM? Zašto već nismo formirali jedinicu od 1.000 pripadnika koja će se prva vratiti u južnu srpsku pokrajinu?

Hvala predsedavajući.

Dozvolite da ukažem na povredu člana 92. stav 2. i stav 4. Poslovnika Narodne skupštine i dozvolite mi da u predviđenom vremenu obrazložim, nadam se bez prekida sa vaše strane.

Naime, stav 2. člana 92. predviđa mogućnost da svaki narodni poslanik može da predloži dopunsku tačku dnevnog reda za vreme redovnog zasedanja Narodne skupštine u kome se mi upravo nalazimo, a stav 4. istog člana 92. jasno govori o tome na koji način to može da se učini i kaže – predlozi iz stava 2. i 3. ovog člana se dostavljaju predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku, najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice Narodne skupštine.

S obzirom da ste vi, iako ste rebalans budžeta imali još u četvrtak, dakle sednice Vlade Republike Srbije, i mogli već tada da zakažete sednicu za danas u 10.00 časova, tu istu sednicu ste zakazali juče, u nedelju, na neradni dan, tačno u 10.00 časova, za danas u 10.00 časova, čime ste nas sprečili da predložimo dopunske tačke dnevnog reda. Time ste onemogućili poslanicima i poslaničkim grupama mogućnost da rade svoj posao, odnosno da predlažu dopunske tačke dnevnog reda.

Mi smo konkretno odmah nakon sazivanja sednice, dakle par minuta nakon što ste zakazali današnju sednicu, juče, tačno pre 24 sata, predali 32 dopunske tačke dnevnog reda sa idejom da na današnjoj sednici obrazložimo pred građanima Srbije, zašto smatramo da te 32 tačke dnevnog reda treba da se nađu u današnjem dnevnom redu.

Naravno, od vas kao vladajuće većine zavisilo bi da li bi se te tačke dnevnog reda našle. Vi ste imali mogućnosti da ih odbijete da uđu na dnevni red, ali vi ste ovde prekršili Poslovnika i nama onemogućili da mi uopšte predložimo te tačke dnevnog reda na razmatranje. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, ministar koji je izvestilac u ime Vlade Republike Srbije gospodin Mali je, rekao bih, možda jedan od najboljih učenika iz čuvene škole političkog marketinga predsednika SNS Aleksandra Vučića. Iz njegovog izlaganja čuli smo zaista impresivne podatke – sve u Srbiji raste, povećanje plata, povećanje penzija, povećanje prihodne strane budžeta, povećanje BDP-a, povećanje zaposlenosti. Zaista kada bi on tu stavio tačku, možda bi neko mogao da poveruje u te njegove mađioničarske trikove i statističke igrokaze.

Ali mogao je ministar i da nastavi sa povećanjima. Pa recimo povećanje inflacije od projektovanih 3% na 12%, povećanje novih zaduživanja za skoro četiri milijarde evra, najveće zaduženje države u poslednjih deset godina u jednoj godini ili možda da nastavi sa povećanjima siromaštva u Srbiji, povećanje odlazaka mladih i čitavih porodica iz države ili povećanje centralizacije Srbije, da se svi sele u nekoliko velikih gradova, da se prazne sela, da se prazne granični pojasevi, da se prazne manji gradovi. Dakle, ima mnogo različitih povećanja u Srbiji o kojima ministar, naravno, neće reći ni reč. Posebno neće reći ni reč o povećanjima cena, o cenovnoj krizi, o talasu poskupljenja, o cunamiju poskupljenja u kojem mi danas živimo.

Recimo, ministre niste mogli da čujete za povećanje, primera radi, evo, samo da nabrojim nekoliko tih povećanja, 38% poskupljenje za mleko, 54% poskupljenje ulja, 63% poskupljenje mesa, 64% poskupljenje šećera. Da li je to inflacija od 12% ili je to nešto veća inflacija za osnovne životne namirnice koje čine prosečnu potrošačku korpu i od kojih zavisi život i egzistencija građana Srbije? O tim povećanjima ministar ovde nije rekao ni reč.

Naravno u njegovom obrazloženju, obrazloženju Vlade za rebalans ovog budžeta čućete mnogo podataka iz evropskih i svetskih primera, pa evo da citiram – ozbiljne teškoće za domaćinstva sa niskim prihodima širom sveta, pa naglo povećanje troškova života, snaženo povećanje kamatnih stopa, banaka na kredite i značajno manji rast privrede u 2023. evro zoni, ali ni reči kada su problemi i teškoće u Srbiji u pitanju. Koliko je ovde poskupeo ogrev gospodine ministre, koliko drva, koliko ugalj, koliko pelet? Koliko je ovde poskupelo gorivo i najskuplje je i dalje u čitavom regionu? Koliko su poskupele cene kvadrata u izgradnji novih stanova? Koliko cena zakupnine stana? Koliko su poskupeli lekovi? Koliko komunalije? Koliko zdravstveni pregledi? O tome niste mnogo govorili u vašem ekspozeu, da ga tako nazovem.

Takođe, ste našli gomilu izgovora zašto mi imamo određene ekonomske probleme. Pa, pazite redom, novi globalni šok, negativni uticaj konflikta u Ukrajini, rast geopolitičkih tenzija, uvezena inflacija. Izvinite, da vas pitam gospodine Mali – a, da li je, recimo globalni šok kriv za imenovanje Milorada Grčića za direktora Elektroprivrede Srbije sa mesta pečenjara na mesto direktora najvažnijeg javnog preduzeća u državi. Da li je to kriv rat u Ukrajini? Ili je to kriva SNS čiji je to kadar? Sada kada mi imamo dubioze u budžetu i moramo da idemo na nova zaduženja da bismo mogli da pokrijemo dugove Elektroprivrede Srbije, ko je kriv? Gde je danas Zorana Mihajlović nadležni ministar prethodnih 10 godina? Gde je danas Milorad Grčić koji je uništio Elektroprivredu Srbije? Ko će da odgovara za toliko dugova, za toliko katastrofalnog upravljanja EPS? Što ne uhapsite Milorada Grčića? Što ne plati od svoje privatne imovine ono što je upropastio vodeći jedno državno javno preduzeće? Moramo da imamo odgovornost za štetu koja je naneta narodu i državi.

Ono što ovde želim posebno da naglasim jeste nekoliko podataka koje vi sami pominjete u vašem obrazloženju rebalansa. Vlada priznaje da je došlo do pada izvoza poljoprivrednih proizvoda od 4,1%. Iznova se izgovara na nepovoljne agrometeorološke uslove iako nije mnogo uradila za navodnjavanje, za subvencije, za cene goriva i đubriva i da naravno spreči nelojalnu konkurenciju uvoznički lobi koji ovde uvozi sve ono što mi možemo da proizvedemo i ubija domaćeg proizvođača damping cenama i subvencionisanim cenama iz inostranstva. Dakle, nije sve do uvezene inflacije, nešto je i do Vlade Srbije. Svi su krivi i sve na ovome svetu je krivo za naše ekonomske probleme samo Vlada Srbije nije ništa kriva.

Kaže Vlada da je ostvaren rast doznaka iz inostranstva od 60,7% i da je to rekordni priliv, ali vam ne pada na pamet da formirate ministarstvo za Srbe van Srbije, za ministarstvo dijaspore i da Srbima iz dijaspore dajete iste one poreske olakšice, subvencije i druge uslove da se ovde vrate i investiraju kao što dajete stranim kompanijama.

Vlada ni na koji način ne odustaje od svoje politike zaduživanja i naravno ona to zaduživanje ne ulaže u ono što bi bio domaći ekonomski interes već da tako kažem u dve stvari koje su nama problem, a to je korupcija i to je ekstra profiterstvo stranih banaka, stranih kompanija i uvozničkog lobija.

Niko među nama u opoziciji, mi nismo neprijatelji države, mi želimo dobro ovome narodu i državi, nije protiv novih puteva, protiv novih železnica, protiv novih bolnica, svi smo za to, novih mostova, svi smo za to, ali koliko koštaju ti putevi, te bolnice, te železnice i ti novi mostovi.

Zašto je svaki kvadrat, svaki kilometar nekoliko puta skuplji ovde u Srbiji nego u zemljama u regionu ili u Evropi. Gde idu te pare? Gde ti pretplaćeni radovi odlaze u čije džepove? To je problem sa velikim infrastrukturnim ulaganjima u Srbiji, a još veći je problem ono što vam kaže Fiskalni savet u rezimeu kad kaže – Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima sada Ministarstvo od svog osnivanja nikada nije našla za shodno da u budžetu predstavi projekte na koje troši novac poreskih obveznika. Pazite, ovaj podatak nikada nisu našli za shodno da predstave zašta odlaze narodne pare? Ili, kaže na drugom mestu Fiskalni savet, u inače izuzetnom rezimeu, kaže nešto što je zaista šokantno – glavni problem EPS-a je manjak proizvodnje do kog je došlo zbog lošeg upravljanja i nedovoljnih ulaganja u prethodnim godinama. Kaže – kad je EPS u pitanju njegovi trenutni problemi gotovo u potpunosti su posledica katastrofalnog upravljanja preduzećem u prethodnim godinama, jednako upravljanje od strane SNS.

Kaže, dalje, kako je moguće da u Kolubari nije otvoren novi rudnik uglja iako je još pre pet godina bilo potpuno jasno da je to neophodno? Takođe, mora se videti to zašto su gubici na mreži i krađe struje ogromni? Zašto je EPS najveći zagađivač u Srbiji? Zašto je distributivna mreža u katastrofalnom stanju? Zašto su troškovi radne snage veliki? Zašto je prosečan broj ponuđača na tenderima EPS-a pao u prethodnim godinama na svega 1,7? Citiram Fiskalni savet.

Dakle, zašta služi Fiskalni savet ovde ako nećemo da slušamo ono što nas savetuju ovi stručnjaci iz Fiskalnog saveta. Između ostalog savetuju nas još jednu stvar, o kojoj je srpski pokret Dveri, vama govorio godinama unazad u vreme pandemije niste to poslušali, a sada to možete pročitati u izveštaju Fiskalnog saveta. Kaže – država je pomoć neopravdano dodeljivala i preduzećima koja nisu imala probleme u poslovanju što je verovatno omogućilo jednom delu privrede da vanredno poveća profit.

Dakle, ne vidim logiku da podjednako podržavate privredne subjekte koji uspešno posluju i one koje imaju problem u poslovanju. Kao što ne vidim logiku da podjednako podržavate stanovništvo koje je bogato, kao što je stanovništvo koje je socijalno ugroženo. Ne vidim logiku, da podjednako povećavate penzije penzionerima sa 10.000 dinara penzijom i penzionerima sa 100.000 dinara penzijom. Evo, da vam navedem jednu jednostavnu računicu o kojoj izgleda niste razmišljali, gospodine ministre.

Vaše povećanje penzije od 9% na 10.000 dinara penzije, koju verovali ili ne, uvažene kolege narodni poslanici, sto hiljada penzionera u Srbiji ima penziju 10.000 dinara. Sto hiljada penzionera, deset hiljada dinara i šta mogu sa deset hiljada dinara na mesečnom nivou i vi im povećavate na 9%. Znate, koliko je to? Devetsto dinara, ali onome od 100.000 dinara penzije, to je 9.000 dinara povećanje. Pa, da li je to normalno. Pa, valjda bi bilo normalno da onaj sa 10.000 dinara dobije 9.000 dinara povećanje, a onaj sa 100.000 dinara penzije da dobije 900 dinara povećanja. To bi bilo normalno i mi bismo to podržali i za to glasali i tu nema nikakve dileme.

Dakle, generalno što se tiče penzionera, kada sam se dotakao te teme, 850 hiljada penzionera ste opljačkali za ukupno 850 miliona evra za one četiri godine Zakona o smanjenju penzija i nikada im to niste vratili. Mnogi od njih, nažalost više nisu sa nama i nikada neće imati priliku da se ispuni pravda i da im bude vraćeno ono što im je ova država uzela, protivzakonito i protivustavno.

Navešću vam još nekoliko primera koji deluju zaista neverovatno. Milion penzionera ima penziju koja je ispod proseka od 33.000 dinara. Milion penzionera živi sa penzijom ispod 33.000 dinara. Pazite, ovaj podatak od toga 652.913 penzionera prima penziju između 10.000 dinara i 25.000 dinara. Preko šesto hiljada penzionera živi sa penzijom od deset do 25.000 dinara.

Molim vas, vaš zadatak je, gospodine ministre, poenta ove Skupštine i vaše Vlade je, da u nastupajućem zimskom periodu koji će biti veoma težak obezbedimo topa dom i punu trpezu za građane Srbije, da obezbedimo podršku svemu što je domaće, ne više stranim kompanijama i stranim bankama, one nas više ne interesuju, samo domaći privrednik, samo domaći poljoprivrednik. Da obezbedimo da niko u Srbiji za vreme ove zime ne ostane bez struje, bez grejanja, bez hrane, da podržimo siromašne i prezadužene porodice da prežive ovu zimu.

Mi vam u tom smislu nudimo čitav paket hitne državne akcije i konkretnih mera podrške domaćoj privredi i poljoprivredi, sa jedne strane, a sa druge strane socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. I o tome želim da vam kažem nekoliko veoma konstruktivnih predloga.

Pre toga dozvolite da konstatujem još samo sledeću stvar. Možda vi iz „Beograda na vodi“, gospodine ministre, sa one kule, ne vidite cenovnu krizu u kojoj živi prosečna porodica, jer zamislite da istovremeno vam raste cena mleka, mesa, voća, povrća, ogreva, užine za đaka, školskog pribora, udžbenici, da ne nabrajam dalje, zakup stana koji rentirate, cena leka, cena zdravstvenog pregleda itd.

Mi moramo u tom smislu hitno da reagujemo. Mi ne možemo više, gospodine ministre, da 93,5% državnih subvencija dajemo stranim kompanijama. Mi ne možemo više da imamo državu u kojoj 88% bankarskog tržišta drže strane banke. Mi ne možemo da imamo minimalnu zaradu koja je za 11.000 dinara manja od minimalne potrošačke korpe. Mi moramo da promenimo tu politiku, ekonomsku politiku, za koju ste vi sada priznali da je krahirala na svetskom nivou, ne liberalno-ekonomsku doktrinu, po kojoj vi uzimate od siromašnih i dajete bogatima. Vi ste jedan obrnuti anti Robin Hud. Prirodno je uzimati bogatima, povećati porez na bogatstvo i luksuz, da biste dali siromašnima. Vi radite suprotno sve vreme u ovoj državi koja je raj za bogataše sa najmanjim porezima na bogatstvo i na luksuz. Vi, zapravo, podržavate sve ono što je suprotno od socijalne države.

Sada ću vam reći šta je socijalna država da biste vi razumeli šta ja zapravo hoću da vam kažem. Kada bismo se mi pitali i odlučivali uradili bismo nekoliko ključnih mera socijalne politike koju se u ovom trenutku neophodne. Evo pet mera za penzionere.

Proglasili bismo one nepravedno oduzete penzije za one četiri godine javnim dugom koji mora da se reprogramira i vrati penzionerima ili njihovim naslednicima u slučaju da su nažalost ti ljudi pokojni.

Pod dva, povećali bismo visinu minimalne penzije, jer ne može da se živi sa 10.000 dinara penzije. Ne može da se živi sa 10.000 do 25.000 dinara penzije.

Pod tri, što je veoma važno, uveli bismo socijalnu penziju jer, verovali ili ne, preko 100.000 najstarijih sugrađana naših u Srbiji nema nikakva primanja i morali bismo da im damo minimalnu socijalnu penziju po, naravno, socijalnoj karti, ako su socijalno ugroženi. Ukinuli bismo, gospodine ministre onu skandaloznu klauzulu da neko ko je napunio 40 godina radnog staža dobija trajno umanjenje penzije zato što nije ispunio starosnu granicu za odlazak u penziju, pa može li bar da dobije punu penziju kada napuni 65 godina. Čemu ta diskriminacija, čemu ta nova pljačka penzionera?

I na kraju ono što mislim da je izuzetno važno, a već sam vam rekao, kada povećavate penzije napravite selektivno povećanje, pa oni koji imaju male penzije njima veće povećanje, a oni koji imaju velike penzije njima manje povećanje. Jel to može? Pa može. Pa što ne uradite? Što ne uradite?

Da nastavim sa onim što mislim da je zaista ključno u vremenu koje je pred nama. Gospodine ministre, apelujem na vas, znam da vi to možete ako hoćete. Socijalni dodatak za energente i povišene troškove života za socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Predvideli smo 30.000 dinara za porodice sa decom koja su socijalno ugrožene i 15.000 dinara za penzionere bez ikakvih primanja i penzionere sa minimalnim penzijama, ali i druge osetljive kategorije stanovništva, kao što su nezaposleni, osobe sa hendikepom itd.

Vaučeri, besplatni za nabavku osnovnih životnih namirnica, za podršku domaćoj robi, domaćim proizvođačima od kojih bi mogli da se kupe, odnosno preko vaučera dobiju ti osnovni proizvodi.

Veoma važna socijalna mera – zabrana za isključenja struje privatnim licima do 1. maja 2023. godine. Ne možete nikoga u ovom nastupajućem periodu ostaviti bez struje, bez grejanja, u ovim teškim i osetljivim vremenima. Smanjenje PDV na osnovne životne namirnice na 1%, potpuno ukidanje PDV-a na bebi opremu, hranu, higijenu i ukidanje duplog oporezivanja akcize na gorivo, čime bismo omogućili jeftinije gorivo za sve građane Srbije, veću potrošnju goriva što bi, naravno, više punilo budžet države Srbije.

Imamo još nekoliko nepravdi na koje, za kraj, želim da podsetim i vas, i Vladu i koje treba da budu ispravljene. Jedna od najvećih nepravdi – isplatiti zarade radnicima iz pljačkaških privatizacije koje ljudima nisu isplaćene iako imaju pravosnažne sudske presude da im sleduju neisplaćene zarade, da im sleduje nepovezan radni staž, da im sleduju jubilarne nagrade, da im sleduje sve što su zaradili. Država Srbija treba da preuzme na sebe taj dug i da ga isplati u narednim godinama kroz neko reprogramiranje svega toga.

Takođe, država Srbija treba da povede računa da pomogne svima onima koji će imati ozbiljan problem sa rastom kreditnih zaduženja, posebno stambenih kredita i kreditnim ratama i da vidimo na koji način i tu u kriznom vremenu koje dolazi možemo da pomognemo svim građanima Srbije koji su bankarski klijenti, koji su prezaduženi, a ne zaboravimo da su iste te banke zelenaši i pljačkaši koji deru kožu sa leđa građana Srbije onim nepravednim i nepoštenim obradama kredita gde ste vi preko Vrhovnog kasacionog suda zaštitili banke, a ne bankarske klijente, odnosno građane Srbije. Neprestano to radite, stalno štitite banke, a ne štitite građane koje bi trebali da štitite.

Na kraju, još dve intervencije koje su, mislim, izuzetno važne, a to su smanjenje poreza na zarade i na imovinu za svakog ko stupi u brak i ko dobije dete. To je prava pronatalitetna mera, dugoročna i strateška. Pogledajte poreske reforme brojnih velikih zapadnih zemalja koje na taj način podržavaju natalitet. Subvencije od 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto u domaćoj privredi, kod domaćih preduzetnika, ne više strancima ni dinara iz našeg budžeta, i povećanje zarade za dva najvažnija sloja na kojima počiva ovo društvo i država, a to su naša prosveta i zdravstvo.

Sutra je dan prosvetnih radnika, novi štrajk Unije sindikata prosvetnih radnika. Oni traže veće zarade, imaju pravo na to, imaju zarade koje su ispod republičkog proseka, što je nedopustivo za najškolovanije i najobrazovanije među nama, koji brinu o našoj deci više nego mi sami na dnevnom nivou.

Druga kategorija su naši zdravstveni radnici da nam ne bi odlazili u inostranstvo, da bi ostali u državnom zdravstvu, da ne bi svi otišli u privatno zdravstvo, pa da onda zdravstvo u Srbiji se pretvori u ono koliko para toliko lečenja.

Dakle, ovo je moj apel da vodimo računa o jednom novom konceptu socijalne politike kako da država u kriznim vremenima, završavam, zaštiti domaćeg privrednika i poljoprivrednika, a onda siromašnog i prezaduženog prosečnog porodičnog čoveka. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Juče su bili sporni bibliotekari, a danas su sporne čak i kosovke devojke za predstavnike vladajuće većine. Ono što je više nego jasno i što moramo da ponovimo po ko zna koji put da srpski pokret Dveri nikada nije bio na vlasti, da nas ne možete ni na koji način povezati ni sa kakvim bivšim režimom. Da razumem da vam smeta formiranje jednog državotvornog i patriotskog bloka i ova saradnja naše tri poslaničke grupe. Mislim na Srpsku koaliciju Nada, na Srpsku stranku Zavetnici i na Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, jer je to vaše ogledalo.

Vi kada se oglednete u ovom našem državotvornom patriotskom bloku vidite vaše mane. Vidite gde ste vi sve izdali srpski nacionalne interese, vidite gde sve ne radite onako kako bi trebalo da se radi u srpskim, nacionalnim i državnim interesima i zato vam to ogledalo toliko smeta.

Ali recimo, ne smeta vam to što ste vi deset godina na vlasti i branite je po svaku cenu, a pričate opoziciji, zamisli, opozicija želi da dođe na vlast. Ne znam kako vas nije sramota. Pa vi čuvate tu vlast 30 godina. Vi 30 godina ne date nikom novom da se pojavi na srpskoj političkoj sceni. Vi jednostavno monopol držite na srpsku političku scenu, bivši režim, sadašnji režim, zajedno. Sa vama zajedno je i Vuk Drašković, sa vama zajedno je i Mlađan Dinkić, sa vama zajedno je i Rasim Ljajić, sa vama su zajedno svi veterani 5. oktobra, sa vama je Goran Vesić, Jelena Trivan, Nebojša Krstić, Željko Mitrović. Svi su oni sa vama, ne sa mnom. Svi iz bivšeg režima, računajući i SPS. Kada pljunete bivši režim, pljunite i SPS, budite jednom pošteni i korektni.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Znam da se od mene ne očekuje da ovaj svoj kontra ekspoze počnem sa pohvalom, ali osetio sam takvu potrebu da pre svega čestitam onima koji su o tome odlučivali što su iz Vlade Republike Srbije izbačeni Zorana Mihajlovića, Nebojša Stefanović, Zlatibor Lončar i drugi. Odavno smo tražili njihove ostavke, smatrali ih odgovornim za brojne propuste i veoma je važno da oni više neće odlučivati o važnim državnim poslovima. Zamislite samo da nije došlo do onakvih havarija u elektroprivredi Srbije i da nismo potrošili milijardu evra za uvoz struje u proteklim mesecima, za šta je direktno odgovorna Zorana Mihajlović i Milorad Grčić, u šta bismo sva ta sredstva mogli uložiti – u domaću privredu ili poljoprivredu u ovome trenutku, koliko novih elektrana smo mogli napraviti da nije došlo do ovog javašluka i kriminala u elektroprivredi Srbije?

Druga pohvala se tiče tri nova imena u Vladi Republike Srbije, koji nesumnjivo iza sebe imaju ozbiljne, da ne kažem besprekorne biografije, a to su svakako dr Danica Grujičić, dr Jelena Begović i gospodin Zoran Gajić. Istina, ja ne znam zašto su oni pristali da budu deo ove Vlade za koju moraju znati da je marionetska, da je korumpirana i da je kratkotrajna, preskupa Vlada, ali bi bili ponos svake prave Vlade, u to nema sumnje. Možda su čak i iskorišćeni, da upotrebim tu reč, da ne kažem – zloupotrebljeni, da sa svojim ozbiljnim biografijama, sa svojom ozbiljnom stručnošću, sakriju one sa kupljenim diplomama, one sa plagiranima doktoratima, one koji su korumpirani i kojima bi trebale da se bave neke druge nadležne institucije koje ne rade svoj posao.

Ovu Vladu bih nazvao neozbiljna i preskupa Vlada za jednu zimu, da upotrebim formulaciju koju je upotrebio njen pravi mandatar, Aleksandar Vučić, i jasno je da je ovde Ana Brnabić samo predsednik izvršnog veća predsednika Republike, koji je zapravo ministar u svim ministarstvima, a vi svi ovde ste pristali da budete samo državni sekretari u njegovoj Vladi.

Ono što želim posebno da istaknem jeste da ako dobro pogledate ovaj raspored skupštinskih klupa, koje su namenjene članovima Vlade kada dolaze ovde da odgovaraju za ono što rade pred ovim domom, videćete da tu nema više od 20 mesta i da onaj ko je projektovao ovaj Dom nije predvideo da Vlada ikada ima više od 20 mesta, pa ste morali da dodate ovih osam stolica koje ovde neprirodno i neprimereno stoje, da biste obezbedili da svih 28 ministara uopšte dođe ovde u Dom Narodne skupštine, što nam govori da nije 25, kako smo usvojili pre nekoliko dana kroz zakone o ministarstvima, nego ste u međuvremenu dodali još tri ministra bez portfelja. Nismo čak čuli ni čime će se oni baviti, ali kandidujete ih da budu izabrani iako se ne zna čime će se oni uopšte baviti, što je vrhunac stranačkih šema i kombinacija, i postavljanja koje očito namiruju neke obaveze koje imate prema vašim koalicionim partnerima.

U Srbiji se definitivno neprestano smanjuje broj stanovnika, smanjuje broj mladih koji odlaze u inostranstvo, ali zato se povećava broj ministarstava i to je ono što je očito jedino što napreduje u Srbiji.

Ima još jedna karakteristika, da sam, recimo, jedan od osnivača SNS ili član iz nekih početaka, zabrinuo bih se kako sa protokom godina, koliko je SNS na vlasti, sve manje izvornih naprednjaka u Vladi, a sve više članova bivšeg režima. Ne bih se vraćao na Sinišu Malog, veterana još iz Agencije za privatizaciju i onih pljačkaških privatizacija iz vremena bivše vlasti, ali evo, imamo sada i Gorana Vesića, takođe iz DS, imamo Tanju Miščević iz G17+, nezaboravnog Mlađana Dinkića, imamo tu i Marka Blagojevića, možda su zaboravili da je nekada bio u podmlatku Građanskog saveza Srbija, a kasnije u Upravnom odboru Soroševog Fonda za otvoreno društvo, ali ja sam tu da građane podsetim na te detalje iz ovih zanimljivih biografija. Fale vam samo Boris Tadić i Mlađan Dinkić da kompletirate tu simbiozu između bivšeg i sadašnjeg režima, ali pretpostavljam da ste to ostavili za sledeću Vladu između Vučića i Đilasa, koja se priprema i kojoj zapravo služi ovo otopljavanje odnosa između nekada zaraćenih strana.

Imam takođe još nekoliko dilema. Evo, primera radi, nisam razumeo u prethodnom mandatu ove iste Vlade zašto i kakve veze ima Maja Gojković sa resorom kulture, kakve veze ima Milan Krkobabić sa brigom o selu, kakve veze ima Irena Vujović sa zaštitom životne sredine? Nisam uspeo da utvrdim ni njihove stručne kvalifikacije za to, ni njihovo bavljenje tim temama pre nego što su postali ministri, kao što sada ne mogu da utvrdim iako sam se mnogo trudio, kakve veze Rade Basta ima sa privredom, kakve Jelena Tanasković sa poljoprivredom, a kakve Dubravka Đedović sa energetikom?

To je nešto što iz njihovih biografija se ne vidi, moguće da postoji nešto što ćemo saznati, ali ne vidim zašto to ne biste stavili u njihove biografije, da shvatimo kakve veze oni uopšte imaju sa resorima koji ste ih zadužili. U Srbiji ima mnogo vrhunski stručnjaka u ovim oblastima i mogli ste im dati šansu, ali evo vi ste tu šansu dali nekom drugom.

Posebno mi se dopala izjava Ane Brnabić da je ovo srpska Vlada pa sam se zapitao kakva druga Vlada da bude u Srbiji? Hrvatska? Američka, LGBT Vlada? Naravno da će ovde Vlada biti srpska i posebno tu pozdravljam izjavu izjavu gospodina Miloša Vučevića koji je naglasio, citiram – Vlada Srbije treba da vodi računa iznad i pre svega o interesima Srbije, što je neka vrsta priznanja iz vrha vladajuće stranke da to do sada nije bio slučaj, zato pozivam i budućeg ministra odbrane i budućeg ministra policije da nikada više ne dozvole da američki ambasador komanduje u Srbiji i da Vlada donese jednu odluku, a da američki ambasador kaže da će biti drugačije i da onda bude onako kako kaže američki ambasador, kao što je bilo u slučaju gej parade.

Ono što je ovde poseban problem, ako je ovo srpska Vlada, naravno neće me ova dobacivanja ni na koji način sprečiti gospodine predsedavajući da skrenem pažnju srpskoj Vladi da ne može ministar u Vladi biti neko kao gospodin Tomislav Žigmanov koji se zalaže za Vojvodinu u NATO-u i koji negira postojanje bunjevačke nacionalne manjine, a vi ga kandidujete za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, čoveka koji se sve Bunjevce želi da pretvori u Hrvate u državi Srbiji.

Ili gospina Edina Đerleka koji je potrčao i pre nego što je imenovan da promaši smisao bavljenja svojom ministarskom funkcijom i da izjavi da će on, kako je rekao, raditi najpre za sandžak, a onda za Srbiju. O čemu se ovde radi? Prvo, Sandžak ne postoji još od kada smo se oslobodili gospodine Đerlek od turskog ropstva i nemojte nikada više kršiti teritorijalnu organizaciju Srbije koja poznaje samo Raški upravni okrug ili Zlatiborski upravni okrug, ali nikako ne poznaje nikakve sandžake. Niti ćete nam ikada vratiti tursko ropstvo ovde u Srbiji, niti bilo kakve sandžake. Prema tome, ako ćete biti ministar, vi radite za državu Srbiju, vi ste državni službenik, ne radite ni za kakav sandžak i zaboravite na to.

Ono što želim da postavim kao konkretna pitanja da biste mi dokazali da je ovo srpska Vlada, evo vam osam pitanja, ako odgovori mandatar sa „da“ ja ću zaista biti veoma obradovan.

Pod jedan – da li ćete se javno obavezati da nema nikakvog sporazuma sa separatističkim vlastima u Prištini koji omogućava ulazak lažnoj državi Kosovo u UN i druge međunarodne organizacije?

Pod dva – da li ćete prihvatiti rezoluciju koju su zajedno predložila tri poslanička kluba Nada, Zavetnici i Srpski pokret Dveri, Patriotski blok da nema uvođenja jednostranih sankcija niti jednoj međunarodnoj priznatoj državi, pa ni Ruskoj Federaciji?

Pod tri – da li ćete predložiti Narodnoj skupštini da posle 77 godina u ovom domu konačno bude doneta rezolucija o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i šta vas sprečava u tome?

Pod četiri – da li će veronauka konačno postati obavezan predmet, a veroučitelji dobiti stalan posao?

Pod pet – da li će ćirilica konačno dobiti položaj koji zaslužuje u našem društvu, a ne biti pismo drugog reda u odnosu na latinicu?

Pod šest – da li će srpski zatvorenici koji su nakon haške tamnice zapali u još gore kazamate širom Evrope, dobiti pomoć ove države, jer da skrenem pažnju kompletnoj javnosti, u ovom trenutku dok mi ovde razgovaramo Radovan Karadžić se nalazi u jednom britanskom alkatrazu u kome štrajkuje glađu, jer mu je prekinut svaki kontakt sa porodicom i javnošću i tamo se nalazi u izuzetno teškim i složenim uslovima? Šta ova država radi da pomogne Radovanu Karadžiću u Velikoj Britaniji ili Ratku Mladiću koji nema odgovarajuće lečenje u Hagu? I da li ćete prekinuti pogubne evropske integracije koje traju 22 godine, a da se nismo pomerili sa mesta, već neprestano dobijamo nove i nove uslove iz Brisela.

I, da li ćete umesto Soroševog otvorenog Balkana pokrenuti srpske integracije i srpski mini šengen i mnogo veću saradnju pre svega sa Republikom Srpkom i Crnom Gorom u cilju veće saradnje unutar i između srpskog naroda, a potom i sa drugim narodima na Balkanu?

Ako ništa od ovoga ne odgovorite to znači da vi niste srpska Vlada, već istureno odeljenje iz Brisela, neka vrsta kolonijalne uprave, a mi zaista više te briselske i NATO komesare ne želimo, jer nas konstantno ucenjuju i ponižavaju.

Ono što u ovom drugom delu svog kontra ekspozea želim da naglasim jesu socijalno-ekonomska pitanja koja su definitivno u ovom trenutku najvažnija za građane Srbije. Da li će i dalje 93,5% subvencija biti poklonjeno stranim firmama kao u prethodnih 15 godina? građani Srbije možda ne znaju taj podatak. Samo 6% naših para ide našim domaćim firmama, a sve ostalo poklanjate strancima.

Da li ste pri tome svesni da domaća, mala i srednja preduzeća čine 99% ukupne privrede u Srbiji? Zapošljavaju 65% svih zaposlenih u Srbiji, ostvaruju 57% BDP-a, ali samo 3% izvoza u kontinuitetu. Zato pet najvećih stranih firmi izvozi 85% srpskog izvoza, samim tim iznosi ekstra profit iz ove države.

Šta domaći privrednici dobijaju od ove države, šta u državi u kojoj 87,3% bankarskoj tržišta drže strane banke? Kako uopšte da funkcioniše domaći izvoznik sa ovakvim kursem dinara koji jedino radi za uvoznički lobi, koji ovde uvozi sve ono što možemo da proizvedemo i ubija konkurenciju domaćih proizvođača?

Poseban problem zbog kojih stradaju građani Srbije jeste korupcija. Navešću samo jedan podatak iz 2019. i 2020. godine. Od 100 najvećih poslova u državi Srbiji koji su sklopljeni na javnim nabavkama sa državom, u 71 2019. godine bio je samo jedan ponuđač, a u 75 od 100 2020. godine takođe samo jedan ponuđač. Čim je jedan ponuđač nema konkurencije, to je monopol. To su namešteni tenderi, to su vaše partijske, burazerske, kumovske i ne znam koje druge firme kojima dajete te poslove. Svaka čast, niko normalan nije protiv novog puta, nove bolnice ili bilo kog drugog velikog infrastrukturnog projekta, ali recite građanima Srbije, koliko košta vaš novi put. Koliko košta vaša bolnica? Zašto je to nekoliko puta skuplje od bilo koje druge cene bilo gde na svetu? Na čemu se i ko se tako pljačka i zašto te pare nisu uložene u zdravstvo, u obrazovanje, u socijalnu politiku, u zaštitu životne sredine?

Samo dve brige treba da ima nova Vlada Republike Srbije. Prva je kako će pomoći domaćem proizvođaču i druga je kako će pomoći domaćeg potrošača. Šta to znači? Zaštiti domaći ekonomski interes i zaštiti porodičnog čoveka u vremenu krize.

Nisu kod nas problem samo poskupljenja i visoke cene, kod nas su problem i male plate. Dakle, mi nemamo mogućnost da obezbedimo osnovne životne namirnice, jer inflacija nije 14%, kako vi tvrdite, već preko 50% za osnovne životne namirnice. Najveća je laž da je prosečna plata 640 evra, jer je ona prava medijalna prosečna plata, koju ima više od polovine građana Srbije, 470 evra i ne pokriva troškove prosečne potrošačke korpe.

Dakle, budžet ste u međuvremenu dodatno napunili preko ovih ogromnih poskupljenja, ali da li ste šta vratili domaćem preduzetniku i da li ste šta vratili našim porodicama? One ne mogu da prežive ovu skupoću, ne mogu da kupe istovremeno i lekove i meso i ogrev sa ovakvim cenama. Pogledajte samo cenu onih koji treba da se greju ove zime pomoću drva, peleta ili uglja. Pogledajte rast cena zakupa nekretnina. Pogledajte rast kreditnih rata. Pogledajte to da nema grejanja u jutarnjim i večernjim časovima u stanovima, iako tada temperature nikako nisu tople.

Štedite, poštovane kolege, na broju ministara i na državnoj administraciji, na vašim stranačkim direktorima i zaposlenjima, a ne na građanima, jer nije prosečna plata u Srbiji ona koju ima Jorgovanka Tabaković, Danica Drašković ili neko od vaših kandidata na raznim funkcijama, već nešto mnogo manje od toga.

Ja nam da vi ovde niste rekli jednu jedinu reč o poskupljenjima i inflaciji, koja nije vezana samo za ukrajinsku krizu, već i za posledice vaše loše ekonomske politike. Danas običan građanin vidi i nestašicu mleka ili uvoz mleka iz Poljske, ili kako je u okruženju to naše mleko jeftinije nego u Srbiji, ili se dvoumi da li može da kupi mleko ili jogurt jer ne može oboje.

Evo vam nekoliko primeraka. Krompir je duplo skuplji nego pre godinu dana. Prosečna porodica sada može da priušti trećinu manje mesa na stolu nego pre godinu dana. Za iste pare prošle godine smo mogli da kupimo 10, a ove godine samo sedam jaja. Pun rezervoar bio je 8.000, a sada je preko 10.000 dinara.

Gospodine predsedavajući, uprkos svim ovim dobacivanjima i ovoj galami, čuće se istina o tome da običan čovek sada može da kupi jednu kesu u supermarketu za one pare za koje je pre godinu dana mogao da iznese tri pune kese. Ovo je, dakle, ogromna cenovna kriza, to je suština ove krize, jedna cenovna kriza koju vi ne priznajete i ne rešavate i koja ne može da se reši dosadašnjom vašom ekonomskom politikom.

Zato pozivam na novi ekonomski dogovor i novi hitan paket mera za domaću privredu i poljoprivredu, ali i siromašne porodice koje ne mogu da iznesu teret ove krize. Ključne ekonomske resore videćemo kome ste dali i da li će oni moći da se nose sa ovom krizom, ali ono što je važno jeste da se posvetite, ne više stranim ekonomskim, već domaćim ekonomskim interesom.

Ovo su ključna pitanja u tom pravcu za vas. Kada će na red doći domaći preduzetnici i poljoprivrednici da budu pomognuti, ili ova Vada radi samo za strane banke, strane kompanije i uvoznički lobi?

Ne zaboravite da strane investicije nikada i nigde nisu razvile ekonomije i to je činjenica. One dolaze zbog jeftine radne snage, jeftinih energenata, iznošenje ekstra profita u inostranstvo, a ja tražim da ono što ste do sada davali stranim kompanijama sada date domaćem privredniku, i besplatno građevinsko zemljište, i besplatno opremanje komunalne infrastrukture, i subvencije u više desetina hiljada evra, poreske olakšice i sve drugo što su do sada dobijali stranci. Isto to da važi za poljoprivrednike, za one koji žele da ostanu na selu, za one koji žele da se vrate na selo i da se bave poljoprivredom.

Evo i konkretnih predloga, da ne bude da vas samo kritikujemo. Ovo će biti, recimo, stvari koje bi Srpski pokret Dveri uradio da danas vodi Vladu Republike Srbije, i to građani treba da znaju.

Pre svega, vratili bismo penzionerima ono što ste im opljačkali u one četiri godine smanjenja penzija. Pod dva, ukinuli bismo onu sramnu odredbu da onaj ko je napunio 40 godina radnog staža dobija trajno smanjenje penzije. Makar bi trebalo da sa punih 65 godina ima onu punu penziju, a ne da ga pljačkate posle 40 godina punog radnog staža, što je skandal.

Nikada više ne smemo da dozvolimo ono vaše bacanje para iz helikoptera gde svima dajete isto, i građanima i privredi. Nisu svi podjednako ugroženi. Zašto dajete bogatima? Zašto dajete firmama koje su uspešne? Zašto ne dajete onima koji su najviše ugroženi, kao građani, kao porodice, kao privrednici, preduzetnici, poljoprivrednici? Tu nešto u pristupu mora da se menja. Minimalna penzija mora da bude mnogo veća, kao što i onih više od 100 hiljada građana Srbije, najstarijih koji nemaju nikakva primanja, moraju da dobiju neku vrstu socijalne penzije.

Srbija ne sme više da bude raj za bogate, već treba oporezovati bogate, oporezovati luksuz, a smanjiti poreze na zarade i na imovinu za svakoga ko stupi u brak i ko dobije decu.

Naravno, nedelja kao neradni dan je nešto što smo obećali i što treba ispuniti i u privatnom sektoru, kako bi sve žene u Srbiji, posebno one koje rade u trgovinama, mogle da provedu jedan nedeljni dan zajedno sa svojom porodicom normalno.

Siromašnim građanima treba podeliti vaučere besplatno za kupovinu osnovnih poljoprivrednih proizvoda, osnovne industrijske tehnike i time ćemo podržati domaći ekonomski interes, domaću proizvodnju. Mi smo apsolutno za onu staru kampanju „Kupujmo domaće“, jer tako podržavamo našeg proizvođača, prerađivača i trgovca i taj profit ostaje u Srbiji, troši se i ulaže dalje.

Na kraju, u nastupajućoj ekonomskoj i energetskoj krizi odvojili bismo deo budžeta za socijalni dodatak za troškove energenata i sve ove ukupno povećane troškove života.

Da zaključim, tri prioriteta buduće Vlade Srbije kada bi Srpski pokret Dveri bio na čelu su sledeći. Pod jedan, vojna i politička neutralnost, da nas ne uvučete ni u kakav rat, a posebno ne onaj na strani NATO-a protiv Rusije. Pod dva, ekonomski, socijalni i ekološki patriotizam i podrška svemu što je domaće.

Gospodine predsedavajući, dozvolite da završim.

Pod tri, energetska i prehrambena sigurnost i hitan paket mera podrške svemu što je domaće, domaćem privredniku, domaćem poljoprivredniku, domaćem ekonomskom interesu u svakom smislu, domaćem čoveku, domaćoj porodici, onima kojima danas najviše treba pomoći.

Hvala vam na pažnji.