Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, uprkos tom ambijentu u kojem se nalazimo, pokušaću da budem ozbiljan. Sami ste rekli da je ovo naš šesti susret na temi budžeta, rebalansa budžeta itd. Mislim da je ta praksa, koja se pretvorila u pravilo, skandalozna i želim da kažem da je nemoguće voditi ozbiljan razgovor o ovako važnom pitanju u situaciji u kojoj se čitava vlada sakrila iza vas, a pritom čak i pobegla sa ove rasprave.
Da zamolimo irskog premijera da dođe, mislim da bi on došao u Parlament i porazgovarao sa poslanicima, prvo o ekonomskoj politici koja treba da se vodi u ovoj zemlji, o problemima koji su očigledni i koji postoje, a onda pokušao da pronađe način, a mislim da je to funkcija Vlade, da se angažuju svi potencijali, i politički i privredni i kulturni i socijalni i uopšte društveni, kako bi se nešto pozitivno desilo u ovoj zemlji.
Kada ste prvi put došli, gospođo Dragutinović, sa rebalansom budžeta za 2008. godinu, tada smo se i fundamentalno razišli na temi ekonomske politike koju će voditi ova zemlja. Mi nismo stranka koja poštuje onu filozofiju, koja zapravo tako antagonizuje politički život u zemlji, zbog toga što verujemo da što je gore u društvu, to će biti bolje nama, jer mi nismo na vlasti, ali vi odbijate da uvažite naše sugestije.
Prvo ću vas ispraviti. Niste podigli osiguranje na depozite u oktobru 2008. godine, nego je predstavnik vašeg ministarstva nas kritikovao kada smo tražili da se sa 3.000 podigne na 5.000. Druga poslanička grupa je tražila 10.000. Vlada je rekla da je to populizam, demagogija, i da nema potrebe za takvom intervencijom, a onda je, sedam ili deset dana nakon toga, najavila podizanje na 50.000, pa onda to učinila tek sa nekoliko meseci zakašnjenja, pri usvajanju budžeta za 2009. godinu, a ne rebalansa budžeta.
Zašto sve to govorim? Zbog toga što ste i tada i danas usamljeni predstavnik politike koja je unapred osuđena na neuspeh, politike koja nailazi na prostor u ovom vakuumu u kojem mi živimo zbog toga što još uvek uspeva da balansira sa onim što vi nazivate socijalnom obavezom prema društvu i pritiscima kojima ste izloženi, a mi nazivamo populizmom i demagogijom, najjeftinijom.
Ako je Vlada iskrena u tom svom opredeljenju, zašto nije danas ovde sa nama? Šesti put razgovaramo o parama, načinu na koji ćemo ih, po našem mišljenju, ne trošiti nego stvarati, i to je druga razlika u filozofiji pristupa problemu sa kojim se suočavamo.
Vi niste naš sagovornik na ovom polju. Reći ću vam zašto. Zato što ovih pet i po, ili koliko već 16 ili 15 milijardi o kojima govorimo, to nije tema za bilo kakvu raspravu. Ko je ovde u Parlamentu protiv toga da se vanredno pomogne Kraljevu? Mi nismo bili protiv toga ni da se pomogne penzionerima koji su ugroženi. Ali, ovih 10, gotovo 11 posto pada naše nacionalne valute, u tom procentu se krije cena za pogrešnu politiku koja se vodi. Kao što je u tih 30% od 2008. godine do danas i cena onih 10%, na kojima je napravljena vaša koalicija, linearnog povećanja penzija svim penzionerima u zemlji. Pa je sa 85 od pre dve godine, dinar danas stigao na 107 za evro.
Hajde da prvo dobijemo jednostavne odgovore na vrlo ozbiljne probleme, koji proizlaze ne iz ovog rebalansa, nego iz činjenice da vi nameravate i dalje po starom. To neće biti poraz jedne vlade, nego će nas to urnisanje potencijala koji postoje u ovom društvu dovesti u poziciju da ni sami sebi ne možemo da pomognemo, niti to mogu da urade drugi.
Mi imamo puno uvažavanje za ulogu koju vi igrate u toj vladi. Previše tu ima nedorečenosti da bismo mogli da kažemo da ste vi za njih neodgovorni, ali u ključnim situacijama najveća saglasnost, ako gledamo ekonomsku politiku u Vladi i ekonomsku politiku u LDP-a, postoji u situacijama u kojima se vi pojavljujte kao neko ko donosi odluke. Međutim, vi ne možete da budete adekvatan sagovornik na temi rebalansa budžeta jer, po nama, ovaj rebalans budžeta ima smisla samo ukoliko najavljuje potpuno drugačiju političku orijentaciju u 2011. godini.
A šta ćemo sa ''pet i''? Kada će predsednik Vlade doći ovde u Parlament pa nas upoznati sa svojom Strategijom ekonomskog razvoja Srbije do 2020. godine? Šta ćemo sa investicijama? Šta ćemo sa reindustrijalizacijom? Šta ćemo sa decentralizacijom? To su elementi politike koje mi treba da definišemo da bismo onda mogli da dođemo, recimo, do situacije u kojoj ćemo trošiti ono što stvaramo.
Hajde da analiziramo ekonomsku politiku koju vi treba da sprovodite. Mi mislimo da je ona konfuzna. Mislimo da je ta politika već izgubila svoju ključnu bitku, a to je ne zadovoljenje naših dnevnih potreba, nego stvaranje preduslova za fundamentalne promene u našem društvu, od kojih u ekonomskom smislu ona prva treba da bude promena za koju niste imali snage ni prethodnih deset godina, a to je potpuno drugačiji odnos države prema društvu i prema građanima.
Ovaj rebalans budžeta se ne može nazvati cenom koju će društvo platiti za nespremnost države da se reformiše, cenom koju će platiti društvo zbog toga što bi država da balansira umesto da vodi. Ovaj rebalans budžeta samo govori, zbog atmosfere u kojoj o njemu razgovaramo, da je i dalje ekonomska politika deo jednog propagandnog koncepta u kojem je sve dopušteno i u kome su svi oslobođeni bilo kakve vrste odgovornosti.
Gospođo Dragutinović, po zakonu ove zemlje ste bili dužni da u Parlament pošaljete budžet do 1. novembra. Postalo je pravilo da se zakon ne poštuje. A kažite mi da li tu galantnost mogu sebi da dozvole i privrednici u Srbiji, koji svakog desetog moraju da plate svojoj državi PDV. Da li oni mogu da proknjiže mesec dana pa da ne plate? Da li oni mogu da ostanu dužni državi, s obzirom da je potpuno razumljivo i prihvatljivo da država duguje njima? Ne mogu. Vi ste vezali ovom društvu i ruke i noge sa ambicijom da zadržite postojeće odnose, uvereni da je to jedini način da se ostane na vlasti.
Pažljivo sam pratio ono što ste govorili i moram vam reći da jako teško možemo u problemima Srbije da prepoznamo odgovornost nekog spoljnog faktora. Jako teško možemo danas da se složimo s vašom konstatacijom kako je Srbija danas u ekonomskim problemima zbog svetske krize. To vama možda izgleda čudno, ali priroda problema sa kojima se mi danas suočavamo u Srbiji je samo postala uočljivija i ogoljena onog trenutka kada je ta kriza nama oduzela izgovore kojima smo se do tada služili. O tome treba da razgovaramo.
Nije ova kriza učinila Srbiju manje konkurentnom, nego naša nespremnost da radimo ono što treba da radimo. Nije međunarodna finansijska kriza upropastila našu berzu. Ona nikada to nije ni bila. Je li tako? Samo ste na našoj berzi mogli da imate fiktivno vredne akcije, da prodate deset akcija pa podignete za 20% vrednost čitave kompanije. Da, samo kod nas. Zbog toga živimo u provaliji.
Hoćete da kažete da je ono što se dešavalo na Beogradskoj berzi pravilo Njujorka ili Londona? Pa, isto tako kao što je ova atmosfera atmosfera Njujorka, Londona, Vašingtona, Brisela – vi sami i mi poslanici ovde sa vama, bez premijera, bez ministra ekonomije, bez ministara koji treba da sprovedu ekonomsku politiku, da predlože mere…
Za poljoprivredu 650 miliona dinara. Lepo. Mogu da se složim da biste vi dali i više da imate, je l' tako? Ali šta ćemo sa načinom na koji vi sprovodite stimulisanje proizvodnje mleka? Nije tačno da mleka nema zato što juče prihvatljivi tajkuni a danas dežurni krivci ne daju kravama da to mleko daju ili muče srpske seljake. Mleka nema zato što nam je uništen stočni fond.
A subvencije i politika subvencionisanja, da li se menja? Ne, ne menja se, nego će se sprovoditi na isti način kao i poslednjih nekoliko godina. A kakav je to način, da li on poštuje tržište i tržišnu logiku ili je žrtva partijske države? Žrtva je partijske države.
Sve dok, gospođo Dragutinović, ne popravite model subvencionisanja poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača nećete rešiti ni problem koji ste dužni da rešite. Zato što još uvek u Srbiji farmer sa 100 krava vredi jedan glas, kao i farmer sa jednom kravom. Pa ste vi odlučili da pomažete sto individualnih proizvođača sa po jednom kravom, a da ove druge prepustite na milost i ne milost konkurenciji, što oni nisu mogli da izdrže. Jer je još uvek u Srbiji nemoguće izaći na izbore sa stadom, ali će i to verovatno biti posledica politike koja društvo tretira kao da je stado.
Hajde da vidimo, vi ste nam ovde poslali materijale u kojima se govori o indirektnim obavezama, to je unutrašnji dug, i garancijama koje smo mi, kao parlament, za tako nešto dali. Jedna banka – Putevi Srbije – 68 miliona evra, druga banka – Putevi Srbije – 55 miliona evra, Srbijagas – 50 miliona evra, Srbijagas – 120 miliona evra itd. Možemo da nabrajamo stotine miliona evra koje smo uzeli na kredit da bismo finansirali – šta? Razvoj ovog društva ili očuvanje postojećih odnosa?
Predložili smo vam četiri paketa ekonomskih mera u prethodne dve godine i po pravilu ste na njih reagovali sa zakašnjenjem. Mi smo tražili 2008. godine dogovor sa MMF-om i pre početka krize jer smo shvatili da se jedino na takav način može reformisati naše društvo. Na MMF smo pristali na kraju, a sada gledamo kako ćemo ga se ratosiljati što pre, jer se stvorio utisak da je MMF kriv za zamrznute plate u Srbiji, za zamrznute penzije i za tešku ekonomsku situaciju.
Vi ste kao ministar finansija dužni da se sa tim predrasudama suočite i da ih otklanjate, a ne da nam podnesete jedan referat u kome ćete reći kako ste dužni da balansirate sa jednom i sa drugom stranom. Tako nigde nećemo stići. Međugeneracijski dogovor nam je potreban, i solidarnost, a ne ideja da se dođe u Parlament, pa zbog toga što nema parlamentarne većine bez partije penzionera, uradi nešto što je nedopustivo u trenucima krize.
Napustili ste koncept reforme Penzionog fonda, prolongirali ga za 2013. godinu. Zbog čega? Za neku drugu vladu? Kakva će tada biti situacija? Da li je to odgovorno? Znači, mi smo odlučili da 2013. godine uradimo ono što je Nemačka već uradila ove godine, što je uradila Francuska, što je uradila Grčka. E, to je politikantstvo, u oblasti koja tako nešto ne može da toleriše. U nekim drugim sektorima možda, ali ovde nema mesta za politikantstvo.
Ako govorite o uspesima u našem izvozu, tačno je, izvoz je nešto veći. Ali i taj izvoz nije rezultat politike, napora i angažovanja naše vlade, nego je direktna posledica, ako recimo govorimo o agraru, zatvorenog ruskog tržišta, rodne godine u Srbiji, prihvatljive cene. I posao koji je urađen, urađen je uprkos državi, a ne uz podršku države.
Subvencionisani krediti – kada ćemo dobiti koncept iz koga onda možemo da izvlačimo zaključke, a ne interpretacije? Tačno je da je naš deficit, ako se o njemu govori, manji nego deficiti u nekim drugim državama, ali mi još nismo stigli, gospođo Dragutinović, do onih rizičnih oblasti u kojima su se nalazile druge države kada su morale da reaguju i zbog čega su dizale svoje deficite.
Šta ćemo sa tolikim taksama u bankama? Da li će ove godine banke rezervisati novac, kao što su činile prethodne dve godine? Ili će početi da se ponašaju u skladu sa pravilima finansijskog tržišta koja su ovde zanemarena, a poštovana su u ostatku sveta.
Kako je moguće da Srbija bude jedina zemlja u kojoj nikada nijedna kompanija nije bankrotirala, nijedna hipoteka nije aktivirana? U vremenu krize, recimo na tržištu stanova, ta kriza nije vidljiva. Hajde o tome da razmišljamo, da ne pravimo razliku pred društvom koje nije upućeno u te detalje i da se ne skrivamo iza javnog duga, nego da kažemo da smo ozbiljno ugroženi ekonomskom politikom koja se vodi u ovom društvu i koja je dug ovog društva digla na 80% vrednosti svega onog što stvorimo u jednoj godini.
U bari u kojoj smo živeli prethodne dve godine ništa se nije fundamentalno promenilo i zato ne možemo da podržimo ovaj vaš rebalans. Ne zato što imamo nešto protiv Kraljeva, nego bismo hteli da dobijemo odgovore na ta jednostavna pitanja. Na kom mestu se formuliše ekonomska politika ove zemlje i sa kime? Da li se formuliše u privrednim komorama sa privrednicima? Da li se formuliše u Parlamentu? Na sednicama Vlade? Gde se donose te strategije?
Kako možemo da razgovaramo o rebalansu budžeta, a da na konferenciji za novinare od premijera čujemo da je on formulisao "strategiju 5 i" do 2020. godine? To su besmislice, koještarije, a kriza je ozbiljna, i vi ne dopuštate nikome da vam pomogne u rešavanju te krize, makar tako što će kandidovati ideje o kojima treba da se izjasnite.
Ne možemo da vodimo novu ekonomsku politiku bez sveobuhvatnih promena u našoj politici. A ta politika nije onakva kako se predstavlja. Dve godine imamo na vlasti evropsku koaliciju, ali je ta koalicija takva da je uništila gotovo sve partnere DS-a, a afirmisala ideju da je u Srbiji moguće učiniti sve, napustiti 20 godina politike koja je stvorila haos u zemlji i pritom biti oslobođen bilo kakve odgovornosti.
Zato danas ne možete da mrdnete, u strahu za političke pozicije na kojima se nalazite. Ministar finansija to ne sme da toleriše. Kada postavimo pitanje što ste napustili reformu Penzionog fonda, onda se dobija odgovor – ne možemo da dozvolimo da i sindikati imaju identičan zahtev kao i opozicija, koja traži našu smenu i ostavke.
Znači, zbog godinu dana taljiganja doći ćemo u poziciju da 2013. godine kažemo ovom društvu da više nema – ne Penzionog fonda, nego ni privrede u kojoj taj penzioni fond parazitira zbog toga što je prethodno uništen.
Pitanje perspektive za mlade ljude može da se postavi kao pitanje samo jednom u mandatu Vlade, onda kada Vlada izlazi pred građane sa svojim planovima. Ovde nema perspektive za mlade. Nema novca za obrazovanje. Nema novca za univerzitet. Studenti nam štrajkuju na ulicama, traže da budu na budžetskom finansiranju.
Što studenti ne mogu da dobiju ono što dobijaju svi drugi u Srbiji? Ako može Jat da dobije desetine miliona, kao propala kompanija, onda moramo da ponudimo logično obrazloženje tim mladim ljudima zašto oni ne mogu da se pozovu na to pravo koje svima drugima pripada. Da li treba studentska partija da uđe u Parlament pa da počne da ucenjuje? To vam je onda feudalna zajednica.
Nema podrške rebalansu budžeta. Žao mi je što u ovoj atmosferi razgovaramo. Uvek smo raspoloženi za debatu, ali oko suštine koja nalaže mnogo ozbiljniji pristup od ovog koji je karakterističan za današnju vlast.