Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima, vi ste danas u vašem izlaganju istakli da je Srbija spremna da zaštiti sva svoja prirodna dobra a samim tim i životnu sredinu i moram da pohvalim da je Srbija, bez obzira što nije članica EU, uključena u jedan projekat koji se zove "Evropski zeleni dogovor" i koji predstavlja jedan zajednički plan za zaštitu životne sredine, koji ima za cilj da Evropa bude prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine.
Ono što nas očekuje u ovoj godini, a tiče se tog evropskog projekta za životnu sredinu, je priprema Strategije kvaliteta vazduha. Kroz nepuna tri meseca opet nas očekuje početak grejne sezone, a to podrazumeva i rad malih toplana i pojedinačnih ložišta, gde čak milion domaćinstava u Srbiji koristi drva i ugalj. Uglavnom je reč o neefikasnim šporetima koji ne sagorevaju drva do kraja.
Čuli smo ovde danas neke kritike na kvalitet vazduha, ali treba reći da je država, pre nekoliko dana smo videli da je ispred Ministarstva energetike ministarka Mihajlović potpisala sa, čini mi se, 63 predsednika opština i gradonačelnika, subvenciju vrednosti od 3,9 miliona evra, gde je građanima omogućeno da uz subvenciju države promene i zamene i kućna ložišta koja ne koriste ugalj za grejanje i za promenu termoizolacije, prozora, itd.
Mislim da se mnogo radi i činjenica da čak dva i po miliona stanovnika, odnosno jedna trećina stanovništva Republike Srbije živi u oblastima u kojima nivo zagađenja vazduha prelazi granične vrednosti, govori da je jako bitno da što pre donesemo tu strategiju. Ja znam da je vaše ministarstvo, gospođo Irena, spremno da uđe u nimalo laku borbu, a to je borba za životnu sredinu, koja čini globalni svetski problem.
U poslednjih deset godina svedoci smo izraženih uticaja klimatskih promena i ja bih se dotakla i Zakona o vodama, možda iz malo drugačije perspektive, pošto sam odrasla pored Zapadne Morave i meni je ta reka jako draga i poznata i znam koliko ona zna da bude okrutna. Inače, u slivu Zapadne Morave se nalazi 18 lokalnih samouprava i oko 800 hiljada građana i ove klimatske promene su ovde bile jako izražene u vidu učestalih poplava. Štete su zabeležene na hiljadama stambenih objekata, hiljadama hektara poljoprivrednih površina, desetinama preduzeća, mostovima, putevima i drugim objektima infrastrukture.
Država i gradovi u slivu Zapadne Morave su načinili velike napore u obnovi i unapređenju zaštite infrastrukture, ali su napravili jedan korak više. Naime, pre samo mesec dana potpisan je i Poseban sporazum o saradnji gradova i opština slivova Zapadne Morave. Formirana je prva zajednička služba koja kao osnovni cilj ima preventivne aktivnosti u smanjenju rizika od katastrofa.
Predstoji period u kojem će se intenzivno raditi na strateškim dokumentima, ali i obukama i vežbama civilne zaštite, kao i procenama štete od katastrofa.
Vlada Republike Srbije, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, kao i resornim ministarstvima za državnu upravu i lokalnu samoupravu, vašeg Ministarstva za zaštitu životne sredine i Sektora za vanredne situacije daje veliku podršku svim ovim aktivnostima. Pre nekoliko meseci je nabavljeno 600 metara mobilnih protivpoplavnih sistema, 900 kompleta uniformi za pripadnike civilne zaštite, obezbeđene su obuke, a u toku je i rekonstrukcija objekta na Rudnu, koji će biti prvi regionalni centar za obuku u Republici Srbiji. Ovaj centar će posebno sarađivati sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu, a sve u cilju realizacije programa i obuke službenika na lokalnom nivou.
Slike koje smo imali iz 2014. i 2015. godine odnose se na poplave i upozoravaju nas i traže od nas da se upravo ovako organizujemo.
Grad Kraljevo, iz kojeg ja dolazim, na svojoj teritoriji ima čak 174 vodotoka drugog reda i pet vodotoka prvog reda. Nadležnost za vode drugog reda je na lokalnoj samoupravi. Nažalost, skromni budžeti, velika teritorija, depopulacija dotrajale infrastrukture, nedovoljna svest stanovništva su samo neki od faktora koji nas čine još ranjivijim na klimatske promene.
Ovde bih se prvenstveno dotakla toga da moramo da radimo na tome da podignemo svest naših građana, jer je u 21. veku nedopustivo, a prava je reč da je to ekološki genocid, da se pored reka, potoka, jezera, prave deponije i da za to niko ne odgovara. Imam utisak da to postaje nekako društveno prihvatljivo.
Ako već govorimo o zaštiti vode, mislim da prvo treba da krenemo sa podizanjem, ne samo vode, i u zaštiti životne sredine, ekološke pismenosti naših građana, počev od najmlađih. I u osnovnim školama imamo izborni predmet koji se zove "Čuvari prirode" i to je dobar početak da najmlađi shvate koliko znači disati čist vazduh i piti zdravu vodu.
Mislim da smo mi jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali time da možete da odvrnete slavinu, sipate čašu vode, popijete i znate da je to ispravna voda. To moramo da zaštitimo i to moramo da očuvamo.
Ono što nam je zadatak u budućnosti jeste potreba da iznađemo način da upravljamo vodama, ali i svim drugim prirodnim resursima, da ih učinimo funkcionalnim u odnosu na potrebe stanovništva, a sa druge strane da zaštitimo državne interese.
Možda podela reka na vode prvog i drugog reda u smislu nadležnosti nije najbolje rešenje. Buduće zakonsko rešenje trebalo bi da sadrži kapacitete i potrebe lokalnih zajednica, ali i strateške ciljeve planova razvoja. Jedna od mogućnost je da se lokalnim samoupravama ostavi kao mogućnost gazdovanje prirodnim resursima na svojoj teritoriji naravno uz strogu kontrolu države.
Nažalost, do sada je praksa pokazala, a i svesni smo toga, da manje opštine imaju i manje kapacitete pa je udruživanje lokalnih samouprava neminovnost jedno logično rešenje. Pored rešavanja problema sa nedostacima resursa udruživanje podiže i kvalitet usluga.
Upravljanje prirodnim resursima pored jasnih i kvalitetnih procedura zahteva u jednom delu i posedovanje posebnih znanja i veština i svaka inicijativa, pa i ova za formiranje službe za smanjenje rizika od katastrofa i civilnu zaštitu u slivu Zapadne Morave ima za cilj dalji razvoj i promociju naše države i treba i mora da ima podršku svake institucije i svakog plana i programa u Republici Srbiji.
Sigurna sam da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a imamo i predstavnike Ministarstva za poljoprivredu, uvek podržavati i pomoći aktivnost ove službe. Mislim da država, a mogu slobodno iskoristiti jedan termin, treba agresivnije da pristupi zaštiti izvora pijaće vode, kao i geotermalnim izvorima jer nažalost nije redak slučaj u Srbiji da tople vode iz geotermalnih izvora odlaze direktno u reku bez korišćenja iste i takva praksa mora da se prekine, jer postoji nešto što se zove osnovna geološka istraživanja. To su istraživanja koje radi država za potrebe prostornog planiranja, izgradnje nekih bitnih objekata i slično i oni bi mogli u budućnosti na osnovu konkursa u Ministarstvu rudarstva ta istraživanja da radimo u jednom delu i za potrebe lokalnih samouprava i da se identifikuju prirodni resursi. Ova istraživanja jesu skupa i procedura za same opštine komplikovana, ali kada bi država u njihovo ime to radila, onda bi to bilo mnogo efikasnije i izvodljivije.
Takođe, eksploataciona prava na izvorište pijaćih voda koja se koriste za potrebe vodosnabdevanja lokalne zajednice moraju biti data opštinama i gradovima jer oni sada nemaju resurse da se bave ovim temama pa bi im svakako podrška i ministarstva i države mnogo značila. To bi i za državu možda bio lakši posao jer bi tako decentralizovala ovo pitanje i samim tim i ojačala lokalne samouprave.
Navešću primer grada iz kojeg dolazim, to je Kraljevo, gde oko 60% stanovništva se snabdeva iz sistema vodosnabdevanja Javno komunalnog preduzeća „Vodovod“. Ostatak je na ruralnim, odnosno seoskim područjima gde je vodosnabdevanje individualno, u vidu seoskih vodovoda, bunara kojima se, nažalost, u praksi loše gazduje. Identična, možda i lošija slika je kada je reč o otpadnim vodama ili kanalizacijama.
Kao i kod problema sa poplavama koje sam navela na početku i ovde se nameće potreba za pronalaženjem najracionalnijeg i najfunkcionalnijeg rešenja. Rešenja leže kako u praktičnim propisima, tako i u podršci opštinama i gradovima kroz različite projekte, što je i najavljeno od strane predsednice Vlade.
Umrežavanje lokalnih samouprava, kao primer gde su se umrežile lokalne samouprave u slivu Zapadne Morave, i veća posvećenost ovim temama je jedan od najvažnijih izazova i zadataka pred nama.
Primer takve prakse, dobre prakse treba da posluži za trasiranje budućih politika koje, pre svega, treba da budu održive u funkciji daljeg razvoja našeg društva i države, a sve u cilju upravo onog o čemu danas ovde raspravljamo i diskutujemo, a to je zaštita životne sredine koja je jedan od sigurno ključnih garanata zdrave generacije koje nam dolaze.
Zbog toga i zbog posvećenosti ovog Ministarstva da sačuvamo životnu sredinu, da sačuvamo pijaće vode JS u danu za glasanje podržaće oba predložena zakona.
Zahvaljujem.