Molim vas, kolega, da se pridržavate Poslovnika i da ne zloupotrebljavate ni tolerantnost moje prethodne koleginice, a ni moju. Zahvaljujem.
Po amandmanu, Boban Birmančević.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Milićeviću.
Hvala vam na savetima sa početka vašeg izlaganja, jer vi kao bivši potpredsednik svakako imate više iskustava u vođenju sednice. Nadam se da ću ja u budućem radu praviti manje greške, ali ne smatram da je to bila greška, jer vi niste bili u sistemu kada ste… Ne, niste bili uopšte u sistemu, niti sam ja videla kada ste podigli Poslovnik, ja se izvinjavam.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem kolega.
Od kolega sam dobila informaciju da vam je ovo prvo izlaganje. Čestitam.
Po amandmanu Đorđe Dabić.

Zahvaljujem.
Po amandmanu Adam Šukalo.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Marinković.

Zahvaljujem, kolega Marinkoviću.
Pošto više nema prijavljenih na ovaj amandman, prelazimo na sledeći.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami.
Da li neko želi reč?
Po amandmanu, Đorđe Milićević ima reč.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima Aleksandar Mirković.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mnogo puta sam govorila u ovom visokom domu, ali danas mi je izuzetna čast što mogu da ispred poslaničke grupe JS govorim o predlogu za izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a kada znamo da je taj kandidat Ivica Dačić, onda ćete razumeti tu veliku čast.

O Ivici Dačiću smo danas mogli da čujemo mnogo, da je jedan od najboljih državnika koje je Srbija imala, da je kroz rad ministarstava koje je vodio, jedino i isključivo za sve građane Republike Srbije i za zemlju Srbiju, ostavio značajne rezultate u svim resorima i podjednako učestvovao u donošenju i uređenju propisa iz tih oblasti.

Ivica Dačić je čovek koji je uspeo da održi kontinuitet stranke na čijem čelu se nalazi i da budu standard na političkoj sceni Srbije, ali, pre svega, Ivica Dačić je čovek, čovek iz naroda koji se kroz svoju bogatu političku karijeru nije promenio. Ostao je dosledan i partiji i građanima koji su mu davali bezuslovnu podršku kroz sve periode kroz koje je naša zemlja prolazila.

Svedoci smo da je uz veliko zalaganje Ivice Dačića i, naravno, predsednika Srbije Aleksandra Vučića mnogo zemalja povuklo i odpriznalo tzv. republike Kosovo.

Siguran sam da će i sa mesta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nastaviti da radi za interes svih građana Republike Srbije, za Republiku Srbiju, naravno, uključujući i našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju.

Mislim da će mesto predsednika Narodne skupštine za njega biti izazov, ali ne i nepoznanica, s obzirom da je Ivica Dačić dugogodišnji narodni poslanik i čovek sa bogatom političkom karijerom. Mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je čast za svakog državotvornog političara.

Pošto imam malo vremena, s obzirom da će ovoj temi govoriti moj kolega Života Starčević, na samom kraju želim da kažem da će poslanička grupa JS bezuslovno podržati izbor predsednika Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i da će svi poslanici JS, kroz svakodnevni rad u Narodnoj skupštini, biti otvoreni za saradnju i podršku budućem predsedniku, jer samo ujedinjeni možemo odgovoriti na sve izazove koji nas očekuju u narednom periodu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na današnjem dnevnom redu imamo Predlog zakona kojim treba da se utvrde činjenice o novorođenoj deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta.

Mislim da je ovaj zakon pored „Tijaninog“ i „Zojinog“ zakona najosetljiviji zakon koji se našao u ovom visokom domu i nezahvalno je govoriti o težini ovog zakona jer on proizilazi iz boli i roditeljske patnje. Složiću se sa vama gospođo ministarka da je prethodna govornica, odnosno koleginica Slavica na jedan iskren i emotivan način svima nama ovde, u stvari ispričala suštinu i osnovu ovog zakona.

Živeti život pokušavajući da pronađete svoje dete i boriti se čak i onda kada su svi izgledi uzaludni, hrabrost je koja je dovela do toga da mi danas u ovom visokom domu raspravljamo o Predlogu zakona koji je inače Srbija u obavezi da donese. Na osnovu presude Evropskog suda za ljudska i manjinska prava iz 2013. godine koja je doneta i na osnovu tužbe jedne hrabre i uporne majke mi danas pokušavamo da povratimo veru u pravdu. Mi smo dužni da tu majku, kao i sve roditelje koji su ovaj teret i bol sami nosili podržimo i da rešimo ovaj problem i zakonski i institucionalno.

Ja kao roditelj ne mogu da zamislim i ne mogu da prihvatim činjenicu da vam neko u porodilištu uzme zdravu bebu iz naručja, proglasi je mrtvom i koliko god to grubo zvučalo proda. Dešavalo se, ne ponovilo se.

Postavljam pitanje, da li je moguće da su u tom celom procesu učestvovali ljudi koji su upravo položili Hipokratovu zakletvu i obavezali se da će svoj život staviti u službu humanosti? Pitam se, kako su mogli svoju decu pogledati u oči i zagrliti ih, znajući da su nekom roditelju upravo to roditeljsko pravo uskratili?

Jedina pravda za roditelje nestalih beba bila bi da možemo da vratimo vreme. Na žalost to je nemoguće. Ne možemo gumicom izbrisati more njihovih suza, ne možemo izbrisati njihovu bol. Ono što moramo i ono što možemo jeste da damo nadu, nadu da te suze nisu bile uzalud, da će država stati uz njih i da će počinioci ovih zlodela biti izvedeni pred lice pravde.

Ohrabruje izjava ministra Stefanovića da su MUP i Ministarstvo pravde usaglasili stav po kojem će tužilaštvo moći da nastavi sa gonjenjem osumnjičenih za potencijalnu krađu dece, jer je reč o krivičnom delu koje još uvek traje i da će se istražiti rad svih institucija koje su bile dužne da čuvaju podatke koji se odnose na svako dete.

Inače, 13. februara je Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu usvojilo prigovor jednog roditelja iz Rume na rešenje koje je Više tužilaštvo u Novom Sadu prethodno odbacilo, njenu krivičnu prijavu za krađu deteta kao zastarelo, i dalo obavezno uputstvo tužilaštvima u Vojvodini da se slučajevi nestalih beba ispitaju.

Jedinstvena Srbija veruje u pravosudni sistem Srbije i želimo da svi koji su imali bilo kakvu umešanost u ovu aferu, u aferu ukradenih beba odgovaraju i budu najstrožije kažnjeni.

Meni je žao što pojedini političari koriste ovu osetljivu temu u dnevno-političke svrhe, skupljajući poene i nažalost zloupotrebljavajući roditelje nestalih beba zarad svoje političke promocije.

Na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece. On predstavlja još jedan način da se unapredi saradnja između država u pogledu ostvarivanja izdržavanja dece i drugih članova porodice.

Inače, međunarodno ostvarivanje izdržavanja kod nas je regulisano Njujorškom konvencijom koja je usvojena još davne 1956. godine, a dopunjena je Haškom koja je usvojena 2007. godine i sa njom su se modernizovali sistemi saradnje među državama.

Mislim da je glavni problem u Srbiji, kada govorimo o ostvarivanju izdržavanja dece, predstavlja naplata alimentacije kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Naime, u Srbiji između 57 hiljada i 75 hiljada samohranih roditelja, među kojima je više od 75% majki, alimentaciju ne ostvaruje, odnosno ne dobija više od 85% dece. Kako bi naš narod rekao – muškarac kada se razvede od žene, razvede se i od dece i zbog toga imamo ovakve poražavajuće podatke.

Jedini spas je osnivanje alimentacionog fonda. Inače, komisija koja je osnovana još 2006. godine za vreme Vlade Vojislava Koštunice je trebala da radi na izradi građanskog zakona, skupo je koštala građane Srbije. Em što je skupo koštala, em što ništa nisu uradili i sa pravom je ukinuta. Upravo je ova komisija i trebala da kroz građanski zakon uvede sistem alimentacionog fonda kojim bi se u slučaju nesavesnih roditelja deci iz fonda isplaćivala alimentacija.

Verujem da ćemo prateći mnoge zemlje, koje su osnovale alimentacioni fond uskoro i kod nas ostvariti i osnovati ovaj fond i tako pomoći samohranim roditeljima, ali i samoj deci da ostvare svoje pravo na izdržavanje i tako ih poštedimo dugih sudskih procesa.

Tužno je kada sud treba da naredi roditelju da izdržava svoje dete i da podseti koje su obaveze roditeljstva, a još tužnije kada imamo slučaj gde nije problem alimentacija, niti staranje jednog roditelja, već izostanak odgovornosti oba roditelja, ali i odgovornih lica u institucijama koji bi time trebali da se bave.

Najsvežiji primer je primer dece iz Alibunara gde se postavlja pitanje – ko je sve zakazao u lancu odgovornosti i kako će se rešiti ovaj slučaj? Šta će se preduzeti da se Alibunar nikad ne ponovi?

Država Srbija u poslednjih nekoliko godina puno radi u oblasti populacione politike i podsticanju rađanja, jer bez dece i njihovog bezbrižnog detinjstva ne možemo da govorimo o Srbiji u budućnosti.

Zato ne smemo da dozvolimo da pojedinci na odgovornim mestima ne rade svoj posao. Izdržavanje dece i njihova zaštita i pravo na normalan život mora da bude prioritet svih nas.

Jedinstvena Srbija će uvek podržavati zakone kojima se deca štite i koji garantuju sva prava dece. Kroz naš rad se može videti direktna pomoć i samohranim roditeljima i porodicama sa više dece i socijalno ugroženim porodicama. Treba da radimo na tome da svaki grad u Srbiji stvori maksimalne uslove za lakši i sadržajni život mladih bračnih parova sa decom, da nam deca ostaju u Srbiji, da njihova budućnost bude budućnost Srbije.

S toga, u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati oba predložena zakona koja su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Jedinstvena Srbija smatra da je amandman koji je predložila koleginica Obradović dobar i da se njime upotpunjuje zakonsko rešenje, odnosno Predlog zakona koji je predložila koleginica Gordana Čomić.

Smatram da smo kao društvo sazreli da danas bez ikakvih predrasuda u ovom visokom domu raspravljamo otvoreno o predloženom zakonu i da zajedno sagledamo i stvorimo sliku o ženi koja želi da se uključi u politiku i da svoj doprinos boljoj i modernijoj Srbiji. E, danas mi dajemo podršku toj ženi i svim ženama, onim ženama koje tek dolaze i one danas čekaju da mi njima pošaljemo poruku da su one ravnopravni deo ovog društva, karika bez koje ovo društvo ne bi moglo da opstane.

Dvadeset pet godina sam u sportu i svoje najbolje rezultate na koje sam ponosna sam postigla u sportu koji svi karakterišu kao muški. Borila sam se kao žena na muškom terenu i ako sam za tih 25 godina uspela da ohrabrim makar jednu devojčicu, devojku da se bavi ovim sportom ja sam presrećna, a reći ću vam da u klubu u kojem ja danas treniram ima 25 devojčica, a tek pre nekoliko godina sam bila to samo ja.

Zato verujem da danas postajemo društvo jednakih mogućnosti za sve. Ali ta jednakost ne može biti istinska ako nemamo žene koje su ravnopravni partneri. Ne želim da potenciram na tome da žene treba da budu na datim funkcijama samo zato što su žene, već zato što su to zaslužile svojim radom i angažovanjem, e, to ne smemo da im osporimo. Tu naše kolege i svi koji učestvuju u društvenom životu Srbije treba da budu iskreni i da priznaju, prihvate i podrže ženu koja je dala svoj maksimum i koja se zalagala da bude danas i upravo i u ovoj Skupštini ili na nekoj drugoj funkciji.

Jedinstvena Srbija istinski podržava učešće žena ne samo u politici, nego u svim sferama života. Danas mi od šest poslanika imamo dve poslanice, tako je i po našim lokalnim odborima gde imamo mnoge predsednice naših gradskih i opštinskih odbora, kao i mnogo odbornica u lokalnim parlamentima širom Srbije.

Želim da kažem i da se Jedinstvena Srbija zalaže za tradiciju i za porodicu, a bez žene kao osnovnog stuba porodice ta porodica ne postoji. Zato verujem da ćemo danas svi zajedno pružiti podršku predloženom zakonu i da ćemo upravo, kao što sam i rekla na početku svog izlaganja, poslati podršku ne samo ženama koje su danas u ovom parlamentu, već svim ženama koje čekaju i planiraju i žele da se uključe, ali možda nisu bile dovoljno hrabre jer su mislile i misle da neće naići na podršku ne samo kolega, moram reći u ovom slučaju i koleginica, zato molim sve žene koje van ovog parlamenta na raznim, evo, mi smo moderno društvo i te društvene mreže su jako popularne danas, molim makar žene da se uzdrže od komentara. U redu, nismo za predloženi zakon, nismo za ono što je predložila koleginica Gordana Čomić, ali nemojmo da vređamo žene. Eto, makar tu da budemo jedinstvene.

Hvala. Kao što sam rekla, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko zakona koje je predložilo vaše Ministarstvo, gospođo Mihajlović.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene zakona.

Predloženi Zakon o planiranju i izgradnji, je još jedan korak, kao što ste rekli, što boljem usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, kao i definisanju normi koje će omogućiti da Srbija zauzme što bolje mesto na „Duing biznis listi“ Svetske banke i zbog naših građana želim da podsetim da je Srbija jedina zemlja sa zapadnog Balkana koja je napredovala na „Duing biznis listi“ i trenutno smo na 44. mestu, a kada pogledamo 2012. godinu, bili smo čak na 92. mestu.

Mislim da se najznačajnije izmene ovog zakona odnose na profesionalnu kvalifikaciju, odnosno na izdavanje licenci inženjerima, arhitektama i prostornim planerima i maksimalno uključenje struke, koje nažalost u prethodnom periodu je bilo nedovoljno zastupljeno i zbog toga su se javljali razni problemi, kao što je probijanje rokova i planova.

Struktura mora da bude ravnopravni partner i nadam se da će posle usvajanja ovog predloženog zakona o planiranju i izgradnji, stvoriti se uslovi da se izdavanje licenci prenese Inženjerskoj komori Srbije, da će Komora dobiti svoje poslove nazad i time se poboljšati položaj strukture.

Kada već govorimo o Inženjerskoj komori Srbije, želim da kažem da je prvi put od postojanja IKS, na tom čelu izabrana jedna žena, čime smo pokazali da smo kao društvo sazreli za rodnu ravnopravnost, u svim segmentima društva. Očekuje nas veliki broj infrastrukturnih projekata i tu mora struka da se maksimalno uključi, jer je isti cilj i struke i države, a to je realizacija svih planiranih projekata u roku, a sve u cilju poboljšanja životnog standarda građana Srbije.

Inače, krajem decembra, predsednik Vučić je predstavio program Srbija 2025. godine, kojim je planirano 14 milijardi evra da bude uloženo u infrastrukturu i razvojne projekte. Prošle godine je pokrenuta izgradnja četiri autoputa i planirana su još dva nova autoputa. Ali, za mene kao poslanicu JS koja dolazi iz Raške oblasti, odnosno iz Kraljeva, najvažniji je početak izgradnje Moravskog koridora i želim da iskoristim priliku da vam se gospođo ministarka, u ime građana sela Sirče, Oplanić i Popović, zahvalim što je prvobitni projekat izmenjen i planiran je most preko reke Morave, a ja sam u načelnoj raspravi, kada smo u Skupštini razmatrali poseban Zakon o Moravskom koridoru, ukazala na njihovu bojaznost da taj most bude ukinut i da se time onemogući da obrađuju svoje njive koje su sa druge strane reke.

Ministarstvo je to prepoznalo, vi ste u načelnoj raspravi to i obećali, most je planiran, ali sam vam ja pre nekih mesec dana postavila pitanje, uputila pitanje vašem ministarstvu koje se odnosi na izgradnju nadvožnjaka koji bi bio u produžetku mosta i time bi se očuvala povezanost pomenutih sela sa samim gradom, ali i sa industrijskom zonom „Magnohrom“ u kojoj radi veliki broj meštana.

Naravno, ako je izgradnja nadvožnjaka moguća, ne narušavajući projekat, a sa druge strane da se pomogne i olakša život naših građana koji su odlučili da ostanu na selu i svojim radom ožive i očuvaju srpska sela.

Nadam se da ću uskoro dobiti odgovor. Još jednom želim da ukažem na veliku važnost Moravskog koridora, ne samo kao važne saobraćajnice, već što će se njegovom izgradnjom urediti korito Zapadne Morave, koje je poslednjih godina, da ne kažem decenijama unazad, nanelo ogromne štete ovom kraju prilikom izlivanja. Imali smo velike poplave i prošle godine i pre tri godine, tako da znamo svi kolike su štete bile nanete tom delu Srbije.

Na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju, kojim se uređuje ova oblast sa evropskim propisima i vi ste istakli u vašem izlaganju, da smo tu negde blizu evropskih propisa i da se puno radilo na njihovom usklađivanju sa evropskim propisima. Kada govorimo o vazdušnom saobraćaju, želim da pomenem otvaranje aerodroma „Morava“ i da vam se zahvalim na tome i vama i predsedniku Aleksandru Vučiću, što ste prepoznali važnost tog aerodroma, ne samo za raški kraj, nego i za zlatiborski i za moravski i to će upotpuniti sliku, zajedno sa Moravskim koridorom, za brži i veći ekonomski privredni razvoj tog dela Srbije.

Uz pomoć države, verujem da će se u kratkom roku i postići dobro poslovanje pomenutog aerodroma, kao što je u prošloj godini, na primer, već u prvom kvartalu Aerodrom „Nikola Tesla“ opslužio više od milion putnika i broj poletanja i sletanja je porastao sa za 3,57%, a uzastopno 33 meseca aerodrom je beležio rast prometa.

Zalaganje države da vojni aerodrom „Ponikve“ pretvori u civilni, govori o spremnosti da se Srbija regionalno razvija i da se stvore što bolji poslovni ambijent za dolazak novih investitora.

Sam Predlog zakona preciznije uređuje i pitanje iz oblasti vazdušne bezbednosti. Srbija je prvi put 2018. godine predsedavala stalnom komisijom Eurokontrola, a to je evropska organizacija koja je zadužena za bezbednost vazdušne plovidbe. To je ujedno i potvrda da kao država stalno radimo na unapređenju vazdušnog saobraćaja.

Na današnjoj raspravi imamo i Predlog izmene Zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti i to je, kao što ste rekli, izmena samo jednog člana. To je član 14. kojim se povećava spratnost objekata koji se grade sa šest na osam spratova.

Za JS ova izmena je opravdana, s obzirom da imamo podatak da čak 18.000 pripadnika snaga bezbednosti nema adekvatno rešeno stambeno pitanje i kao socijalno odgovorno društvo treba da prepoznamo i vrednujemo sve one koji su svoj život posvetili služenju zemlje i čuvanju njene bezbednosti.

Upravo je Projektom izgradnja stanova za pripadnike svih struktura bezbednosti jedan od pokazatelja da Srbija vodi računa o njima. Imali smo na primer projekat u Nišu koji je od 2011. godine čekao na realizaciju, a odnosio se na izgradnju kompleksa stambenih jedinica za pripadnike Vojske Srbije i konačno je u septembru ta realizacija otpočela.

Tu će biti izgrađeno više od 20.000 kvadrata stambenog prostora. Takođe, stanovi se grade i u Kraljevu, Vranju, Kragujevcu, Novom Sadu. Ono što je jako bitno je da će najmanje 80%, prilikom izgradnje tih stambenih objekata biti uključeni domaći proizvodi, što je svakako dobra poruka za naše domaće proizvođače proizvoda za gradnju zgrada.

Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih objekata od posebnog značaja ima za cilj bržu realizaciju velikih infrastrukturnih projekata. Vaše ministarstvo gospođo Mihajlović za 2020. godinu je planiralo realizaciju projekata iz novog investicionog ciklusa vrednog oko pet milijardi dolara.

Počinje gradnja četiri auto-puta. Radovi na Fruškogorskom koridoru i svedoci smo da zbog određenih procedura može da se izgubi na vremenu i upravu je predloženi zakon proistekao iz dosadašnjeg iskustva, gde zbog nedefinisanih odredbi dolazilo do kašnjenja u realizaciji najvažnijih projekata u zemlji.

Zakonom su precizirane procedure koje su u praksi pravile nedoumice. Inače Nacrt zakona je bio u javnoj proceduri i nije bilo primedbi institucije ili pojedinih stručnjaka. Verujem da neće biti zloupotrebe pri procedurama javnih nabavki i eksproprijacije. Za tako nešto postoji kaznena politika, inspekcija, kao i nezavisno telo koje mora da kontroliše realizaciju projekata.

Imamo i predlog dve odluke koje se odnose na oduzimanje svojstva, dobara u opštoj upotrebi, železničke infrastrukture i tim predlogom se ukida oko 400 km pruga na kojima se duže vreme ne odvija saobraćaj. Srbija radi na modernizaciji železničkog saobraćaja. Kupljeno je 48 novih vozova koji saobraćaju po Srbiji. Otvorena je nova železnička stanica na Prokupu, završen je Žeželjev most, rekonstrukcija pruge na Koridoru 10 iznosi oko dve milijarde evra, a od posebnog značaja svakako biće početak izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta.

Ulaganjem u modernizaciju železnice premašile su čak četiri milijarde evra. Razvoj železnice prati razvoj Srbije ili razvoj Srbije prati razvoj železnice. Razvijena železnica, pogotovo teretna znači i razvijena privreda. Ja imam jednu malu sugestiju koja se odnosi na podmlađivanje osoblja, posebno izvršnog. Treba primati mlade kadrove i zadržavati ih ovde, posebno mašinovođe. Verujem da država ima način da to i uradi, pogotovo kada vidimo koliko se u poslednje vreme ulaže u samu železnicu i železničku infrastrukturu.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Turske o saradnji u oblasti infrastrukture proizilazi iz dobrih bilateralnih odnosa ove dve zemlje. Kada pogledamo 2011. godinu kada su turske investicije u Srbiji iznosile milion dolara, a 2018. godine dostigle čak 200 miliona dolara, vidi se da saradnja ide uzlaznom linijom i da treba raditi na projektima koji će iskoristiti kapacitete obe države.

` Osnovni projekat je infrastrukturno povezivanje na Balkanu, a Srbija akcenat stavlja na podizanje infrastrukture u Raškoj oblasti i u saradnji sa Turskom radi se deonica Novi Pazar-Sjenica koja košta oko 24 miliona evra.

Treba istaći posetu predsednika Turske Redžepa Erdogana u oktobru 2019. godine, kada je i održan visok savet za saradnju Srbije i Turske i potpisano je čak devet sporazuma.

Učešće predsednika Vučića na svečanom otvaranju Turskog toga u Istambulu je pokazatelj ogromnog poštovanja prema Srbiji, a izgradnja samog Turskog toga je od veliko značaja ne samo što se tiče obezbeđenja snabdevanja gasom, već je to i velika investicija i mnogo znači za razvoj Srbije i povećavanje radnih mesta.

Uvažavanje naše zemlje zbog vođenja odgovorne spoljne politike na čelu sa predsednikom Vučićem i ministrom Dačićem je vidljiva i Srbija je postala jak faktor ne samo u regionu, već i u Evropi.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Jedinstvena Srbija će uvek podržavati zakone kojima se Srbija gradi, modernizuje, ojačava infrastruktura, sve u cilju podizanja kvaliteta naših građana, kao i ugledu Srbije u svetu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na dnevnom redu današnje Skupštine imamo nekoliko zakona čijim bi se usvajanjem još više učvrstila makroekonomska stabilnost naše zemlje.

Jedinstvena Srbija smatra da se u poslednjih nekoliko godina puno uradilo na poboljšanju ekonomskog sistema i upravo pre nekoliko dana rejting agencija "Standard end pur" je poboljšala ocenu kreditnog rejtinga Srbije sa tendencijom za dalji rast.

Zahvaljujući prethodnim ocenama i ovoj poslednjoj, Srbija će se još bolje pozicionirati na svetskom finansijskom tržištu, što će svakako uticati na brže dobijanje investicionog rejtinga, kojim će se omogućiti mnogo lakše i jeftinije zaduživanje, odnosno da ćemo sredstva koristiti po nižim kamatnim stopama.

Na dobre rezultate su uticale reforme koje su sprovedene pre nekoliko godina, odnosno koje se sprovode poslednjih par godina u okviru finansijske konsolidacije i zahvaljujući tome imamo održivu makroekonomsku stabilnost.

Jedinstvena Srbija to gleda kao dobru poruku za međunarodne investitore, da je rizik ulaganja u našu zemlju smanjen, tj. da je manji nego prethodnih godina i Jedinstvena Srbija kao socijalno odgovorna stranka uvek će podržavati zakon i mere kojim će se poboljšati ne samo kvalitetniji i bolji život naših građana, nego i celokupna slika Srbije u svetu.

Upravo danas imamo priliku da u ovom visokom domu razmatramo nekoliko takvih zakona.

Zakon o javnim nabavkama je dva puta menjan od 2013. godine i njime je uređena oblast javnih nabavki. Republika Srbija je u periodu od 2014. do 2018. godine Strategijom razvoja javnih nabavki usaglasila domaće propise sa direktivama i drugim aktima EU i njihovo puno sprovođenje u praksi. To mnogo znači, ne samo zbog usklađivanja sa tekovinama EU, već i zbog transparentnosti, veće konkurencije, ali i jednakog položaja privrednih subjekata, pogotovo malih i srednjih preduzeća.

Predloženim izmenama trebalo bi se pojednostaviti postupak javne nabavke, kao i da se smanji administrativno opterećenje, poveća konkurentnost i spreči koruptivno ponašanje.

Jedna od značajnih novina je elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava, kao i da svi postupci nabavke se sprovode elektronskim putem, čime se povećava transparentnost i smanjuje trajanje postupka javnih nabavki.

Elektronske javne nabavke će se podnositi preko portala Javnih nabavki i mislim da se time dosta unapređuje sam proces javnih nabavki, smanjuje se eventualna korupcija i birokratija i tako ćemo imati širu i jasniju sliku o javnim nabavkama.

Glavni cilj programa razvoja javnih nabavki za period od 2019. do 2023. godine jeste dalji razvoj modernog i efikasnog sistema javnih nabavki i to će se raditi kroz ostvarenje četiri posebna cilja.

Ciljevi se odnose na smanjenje rizika od neregularnosti, zatim, promovisanje ekološkog i socijalnog aspekta, i to uvođenjem nove vrste postupka javne nabavke, odnosno partnerstva za inovacije, jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki, a to će se raditi kroz pojednostavljenje procedure, smanjenjem troškova pripreme javnih nabavki, čime će se povećati interes privrednih subjekata, a samim tim se povećava i broj ponuda u postupcima javne nabavke, odnosno povećava se konkurencija među ponuđačima i povećanje efikasnosti i ekonomičnosti javnih nabavki, što se postiže uvođenjem obavezne elektronske komunikacije.

Javne nabavke predstavljaju jako bitnu i značajnu komponentu u svakoj savremenoj državi i kada je sistem javnih nabavki dobro urađen, to omogućava da država pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobra, usluge i radove potrebnog kvaliteta.

Usvajanjem predloženog zakona domaćim privrednim subjektima omogućeni su fer i jednaki uslovi poslovanja za učešće u javnim nabavkama, a ujedno ćemo upotpuniti sliku Srbije kao stabilne zemlje, čime ćemo privući još više stranih investitora.

Zakonom o privrednim društvima uređuje se položaj privrednih društava, čime se stvara povoljnije poslovno okruženje za njihovo poslovanje.

Predloženim izmenama uvodi se novi model nagrađivanja zaposlenih.

Zakon o privrednim društvima koji od 2011. godine menja nekoliko puta, a poslednji put prošle godine, kao što sam i rekla, uređuje pravni položaj privrednih društava, što za rezultat ima razvoj privrede u Srbiji.

Svakako, na privredni rast Srbije veliki uticaj imaju i mnoge reforme koje su sprovedene poslednjih godina, kao i poboljšanje uslova poslova i smanjenje administrativnog opterećenja privrede, koje se ogleda u digitalnoj transformaciji. Pre nekoliko meseci uspostavljen je projekat "e-papir", koji ima za cilj da smanji administrativne troškove od 15 do 20 odsto do 2021. godine.

Ovaj projekat je posebno važan za mala i srednja preduzeća koja ostvaruju čak 35% BDP u Srbiji. Srbija ide u dobrom pravcu, jer se sve bolje rangira na "Duing biznis listi" Svetske banke za mala i srednja preduzeća.

Merama fiskalne konsolidacije, kao što sam i rekla, koje nisu bile tako popularne i lake, danas imamo mogućnost da, ne rušeći ekonomsku stabilnost naše zemlje, povećavamo plate i penzije.

Da se vratim na Zakon o privrednim društvima.

Imajući u vidu veliki rast informacione tehnologije u Srbiji, njen sve veći udeo koji zauzima u bruto društvenom proizvodu, neophodno je da se donesu mere koje podstiču razvoj te industrije, ali i drugih privrednih delatnosti i upravo informaciona industrija vrlo često angažuje mentore i konsultante koji rade za simboličnu naknadu, ili čak za obećanje da će dobiti deo udela kada privredno društvo ostvari profit, i upravo predloženom izmenom omogućava se stimulacija za njih, odnosno za učešće u kapitalu društva. To podsticajno utiče na zaposlene i na njihovo veće zalaganje i produktivnost, što svakako utiče na povećanje vrednosti kapitala samog privrednog društva.

Predložene izmene Zakona o javnom dugu treba da omoguće veću dostupnost hartija od vrednosti stranim investitorima i bolju kontrolu zaduživanja lokalnih jedinica samouprave. Učešće javnog duga u BDP Srbije za poslednje četiri godine je smanjen skoro 20% i Srbija se danas zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, a ne da bi isplaćivala plate i penzije što je bila situacija pre nekoliko godina.

Kada već govorimo o finansiranju infrastrukturnih projekata i kao poslanica ispred Jedinstvene Srbije koja dolazi iz Raške oblasti, želim da pohvalim jučerašnji početak radova na Moravskom koridoru. Moravski koridor će mnogo značiti ne samo za Raški okrug, već i za Rasinski i Moravički okrug, čime će se direktno uticati na ravnomerni regionalni razvoj, omogućena je lakša povezanost sa Beogradom i jugom Srbije, naši poljoprivredni proizvođači će lakše plasirati svoje proizvode i svakako će se pospešiti turistički razvoj tog dela Srbije. Upotpuniće se infrastrukturna slika tog dela Srbija koja će biti primamljivija, ne samo za strane, nego i za domaće investitore. U ovom delu Srbije živi oko 500 hiljada stanovnika, a izjave pojedinaca da je Moravski koridor nepotreban i preskup treba objasniti tim građanima koji sa velikim očekivanjem gledaju na ovaj projekat.

Inače, u ovoj godini otplaćeno je više od 1,6 milijardi dolara obveznica emitovanih 2011. i 2013. godine. Ono što treba napomenuti jeste da je javni dug, na osnovu izdatih garancija, u novembru mesecu 2019. godine iznosio oko 1,5 milijardi evra, što je za oko 46% manje nego 2013. godine kada je iznosio 2,8 milijardi evra.

Želim da pohvalim Ministarstvo finansija, pošto vidim tu i predstavnike iz pomenutog ministarstva, jer je u novembru na međunarodnom tržištu kapitala Srbija prodala 550 miliona evra obveznica sa prinosom 1,2%. Bolja cena koja je ostvarena govori da je poverenje investitora u rezultat ekonomskih reformi povećan i da je smanjen rizik ulaganja u Srbiji. Uspeli smo da se u ovoj godini dva puta pojavimo na međunarodnom ekonomskom tržištu i potvrdimo najniže kamatne stope na državne hartije od vrednosti.

Predložene izmene Zakona o sprečavanju pranje novca i finansiranju terorizma, koji je danas na dnevno redu, odnosi se na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i u ovoj oblasti Srbija je postigla značajne napretke. O tome da je Srbija u poslednjih par godina puno radila u ovoj oblasti govori Izveštaj Saveta Evrope u kojem se navodi da je za razliku od Izveštaja iz 2016. godine, kada je 10 preporuka, koje je Manival uputio Srbiji, devet ocenjeno kao delimično ispunjeno, u poslednjem Izveštaju iz februara 2019. godine se navodi da nema preporuke koja nije ispunjena.

Mislim da su Srbija i upravo Ministarstvo finansija uložilo velike napore da unapredi borbu protiv sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i vrlo je važno istaknuti da je Srbija skinuta sa tzv. liste međunarodnog tela za sprečavanje pranja novca. To je jako važno, kako za poslovanje i buduće investitore, tako i za dalji put Srbije u Evropu, ali i za saradnju sa drugim međunarodnim organizacijama.

Kada govorimo o najvećem riziku od pranja novca, on dolazi iz krivičnog dela utaje poreza i u periodu od 2013. do 2018. godine budžet Srbije je oštećen čak za 420 miliona evra. Treba naglasiti ulogu NBS u sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. To se ugleda u saradnji sa domaćim i stranim institucijama u oblasti supervizije i obuhvata razne vidove, posebno tehničkih aktivnosti. Jedna od značajnih saradnji je između NBS i Uprave za sprečavanje pranja novca koja se ogleda u mogućnosti razmene informacija, što znatno olakšava sam proces kontrole.

Da je Srbija iskreno posvećena borbi protiv pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma govori formiranje koordinacionog tela na čijem čelu je ministar finansija. Očekuje nas krajem godine ili početkom sledeće godine usvajanja nacionalne strategije iz ove oblasti. Mislim da smo svi svesni kolika je opasnost od terorizma u svetu i da je to globalni problem i da on direktno utiče na život ljudi. Srbija konstantno radi na tome da ojača napore u borbi protiv terorizma i zakonski je zabranjeno učešće naših građana u oružanim sukobima u drugim zemljama.

Za Jedinstvenu Srbiju bezbednost naših građana je na prvom mestu i uvek ćemo podržavati napore koji se ulažu da Srbija bude zemlja stabilnosti i ekonomskog napretka. U danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija će podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.