Dobro, jeste li dali reč meni ili niste?

Jeste tendencija, ali koliko ste vi doprineli, gospođo predsednice, svemu tome? I vi ste doprineli tome…(Isključen mikrofon.)

Jel mogu sada, gospođo predsednice?
Mislim da ovo što se dešava sa kolegom Đurišićem, mislim da niste apsolutno u pravu. Gospodin Đurišić je pre svega bio u sali i ne vidim razlog zbog čega mu se nije dala reč.

Ja sam tražio po amandmanu i govoriću, ali pre svega kao kolega i kao prijatelj, ne samo Marka Đurišića, nego i ovde čuvajući dostojanstvo Skupštine, ne mogu da ne kažem to da je gospodin Đurišić dobio opomenu bez ikakvog razloga.

Što se tiče amandmana, ja sam podneo na član 1. amandman na Zakon o budžetu da bi na neki način uticao na smanjenje deficita. Amandman se prethodno odnosi na povećanje ukupnih prihoda budžeta kroz povećanje naplate ostalih akcija.
Rukovodeći se na koji način možemo da povećamo deficit, a da istovremeno uštedimo na drugim stavkama u budžetu, došao sam do analize da se u Srbiji godišnje troši oko 400.000 tona gaziranih sokova i oko 120.000 tona voćnih sokova. Neću ovde govoriti, pošto nemam dovoljno vremena, koliko je šećer štetan, o zdravlju itd, međutim, trend i u svetu i u Evropi je da države sve više uvode ili razmišljaju da uvode ovakvu vrstu oporezivanja kako bi na vreme sprečili potencijalne uzročnike različitih bolesti.
Uvođenje akcize na napitke sa dodatkom šećera doprinosi smanjenju potrošnje svih proizvoda, a samim tim povećala bi se potrošnja voćnih sokova koji su na svu sreću zdravi. Međutim, očigledno da ova Vlada ne vodi računa ni o zdravlju, ni o drugim stvarima koje priređuje pre svega građanima Srbije, ali važno je da je povećala prihode u budžet samoj Vladi, a da je istovremeno smanjila budžet Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mi jesmo čuli, ali stvarno, gospođo predsednice, ako mogu ovde ostali poslanici da ne uznemiravaju kada pričamo?

Hvala gospodine predsedavajući.
Naravno, slažem se sve sa ovim što su moje kolege pre mene rekli, gospodin Marko Đurišić i Aleksandra Jerkov, međutim, ovde sam posle člana 7. predložio da se uvede i član 7a. koji glasi da budžeti jedinice lokalne samouprave pripadaju namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave.
Smatram da je potrebno na isti način kao što je učinjeno i u pogledu AP Vojvodine urediti i pitanje transfera lokalnih samouprava u ostatku Srbije. Zbog čega sam ovakav amandman podneo, imajući u vidu da smo pre nekoliko meseci usvojili jedan zakon gde smo lokalnim samoupravama oduzeli određena sredstva i smatram da bi u tom slučaju taj novac koji je uzet lokalnim samouprava bio ako ne vraćen u celini, ono bar postojala mogućnost da se to malo što se vrati unapred isplanira za određene projekte i za određene obaveze koje lokalne samouprave imaju prema građanima u tim lokalnim jedinicama.
Iz tog razloga mislim da bi lokalne samouprave taj novac koji dobijaju od transfera tih sredstava mogle da planiraju u budžetu, a ne da dobijaju naknadno i imajući u vidu kako se sve ovde radi bukvalno po partijskoj liniji i onda bi te lokalne samouprave, pre svega gde je vladajuća stranka na vlasti, dobijale veća sredstva. Ostale opštine, naravno, ne bi dobijale ništa ili vrlo malo. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, unazad nekoliko sednica, predlagali smo, poslanička grupa SDS i Pokret Narodna Srbija, predložio je nekoliko zakona, između ostalih i Zakon o javnom redu i miru, koji je stupio 5. februara 2016. godine. Kao predmet ovog zakona utvrđeno je između ostalog, uređivanje javnog reda i mira na javnom mestu i protivpravna dela protiv javnog reda i mira.
Nije prošlo možda ni mesec, dva, uočili smo da taj zakon ima svoje manjkavosti, da taj zakon posebno u članu 22, gde mi predlažemo da se briše ovaj član, jer je očigledno da je već posle možda mesec dana, zloupotrebljen, i ja ću vas samo podsetiti na slučaj koji smo imali, ovde upravo, u Beogradu, kada je komunalna policija zloupotrebila svoja ovlašćenja i prava, gde smo čak imali i ishod sa smrtnim slučajem. Iz tog razloga sam podneo izmenu ovog zakona, tražeći da se briše član 22, jer smatram da ovaj član nije definisan na prihvatljiv način i čije tumačenje je prepušteno od slučaja do slučaja.
Jasnim i preciznim definisanjem ovog člana i samog prekršaja moglo bi se službenim licima na neki način i uskratiti svoja ovlašćenja, ali ovo kada kažem uskratiti, poštovani narodni poslanici, pre svega mislim na ovlašćenja koja nisu precizno definisana ovim zakonom, a posebno članom 22.
Da ne bi bilo zabune i da neko pomisli da ja želim na bilo koji način da umanjim nadležnosti i ovlašćenja službenog lica, smatram da u ostalim odredbama zakona, tj. drugim zakonima u dovoljnoj meri je uređeno ovlašćenje službenog lica u ovakvim slučajevima. Iz tog razloga poštovani narodni poslanici, molim vas da glasamo da ovaj zakon tj. izmene ovog zakona stavimo na dnevni red. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani narodni poslanici, analizirajući efekte Zakona o javnom okupljanju, uočili smo neke slabosti i nedostatke i upravo želimo predlogom i izmenom ovog zakona da poboljšamo ovaj zakon, jer predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju garantuje se veći stepen ostvarivanja slobode okupljanja, naročito u pogledu sindikalnog delovanja.
Iz tog razloga mi smo tražili da se izmene članovi 3,6. i 13. i da se doda član 13a. i član 14.
Ja ću ovde ukratko poštovani narodni poslanici da vam objasnim zbog čega i na koji način mi to gledamo i na koji način mislimo da treba da se izmene ovi članovi. Pre svega, znači što se tiče člana 3. ovde se izlazi u susret predstavnicima sindikata kao i svim zaposlenima koji u onom trenutku žele da iskažu svoje nezadovoljstvo. Mislim da tu ne postoji razlog zbog čega se ne bi izašlo u susret, pre svega, sindikalcima koji organizuju ovakvu vrstu protesta.
Što se tiče izmene člana 6, ovde stvarno ne postoji i to sam prošli put govorio, razlog zašto bi se striktno zabranilo okupljanje i iskazivanja nezadovoljstva ispred predškolskih i školskih ustanova. Mislim uopšte ne vidim razlog, mi smo kada se usvajao ovaj zakon, takođe podnosili amandmane i tražili da se ovo dozvoli.
Što se tiče izmene člana 13. tu mora da bude po nama jasno definisano, da Vlada Republike Srbije i drugi organi vlasti treba da deluju u okviru postojeće regulative. Znači, ne bi trebalo da se organizuje okupljanje van nadležnosti bilo kog organa, jer je neophodno da se u samom startu utvrdi odgovornost za eventualno neželjena dešavanja i posledice. Imali smo slučajeve unazad nekoliko godina i mislim da ovaj član treba precizirati da ne bi dolazilo do zloupotrebe.
Mi smo takođe ovde tražili da se doda i član 13a, gde bi jasnim definisanjem mesta okupljanja bez prijave, a u ovom slučaju to mesto okupljanja je Trg Nikole Pašića i ne vidim razlog, jer svuda u svim demokratskim zemljama, postoji određeno mesto za okupljanje za određenu vrstu protesta, s tim što bi naravno to bilo prijavljeno državnim organima, pre svega MUP. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima je na snazi od 13. avgusta 2014. godine. NJegovo donošenje je u okviru seta medijskih zakona najavljeno kao veliki reformski pomak. Mi smo i tada podržali ovaj zakon i tada smo imali određene primedbe. Upravo te primedbe koje smo imali 2014. godine kao poslanička grupa, mi želimo da na ovaj način pokušamo ponovo da predložimo Narodnoj skupštini i nadam se da će Narodna skupština da usvoji sve to.
Znači, naše primedbe su se pre svega poklapale za primedbama Saveza za borbu protiv korupcije koji je još u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji.
Po našem mišljenju, ali na svu sreću i po mišljenju Saveta, u praksi postoje akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno.
Da se to ne bi dešavalo, mi predlažemo u članu 1. ovog Predloga zakona, predlaže se izmena člana 39. stav 1. tačka 8. tako što se predviđa da se u Registar medija upišu svi vlasnici, direktni, indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu, izdavanja za razliku od dosadašnjeg rešenja koje predviđa da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5%.
Mislim da je i praksa unazad ove dve godine pokazala da upravo oni koji se ne vide na transparentan način kao vlasnici medija, najviše su zloupotrebljavali i uticali na način na koji se izveštavaju i obaveštavaju građani Republike Srbije, jer mi smatramo da predloženim izmenama ovog zakona bi se na neki način obezbedila transparentnost vlasničke strukture izdavača odnosno medija, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije. Istovremeno će se smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba i nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija.
Videli ste i sami da je i Evropska komisija u svom izveštaju najnovijem, upravo kritikovala netransparentnost vlasničke strukture u medijima. To je još jedan razlog da poštovani narodni poslanici, prihvatite i da izmene ovog zakona uvrstimo u dnevni red. Hvala.

Hvala predsednice.
Poštovani narodni poslanici, postojećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica propisano je da stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%. Naša poslanička grupa je predložila da treba smanjiti ovu stopu na 10% i to bi predstavljalo rasterećenje pre svega realnog sektora od visine stope poreza na dobit. To bi ujedno bio i dodatni impuls za privlačenje stranih investicija, ali i za veću privrednu aktivnost domaćeg realnog sektora.
Zakon o izmeni i Zakon o porezu na dobit pravnih lica stvoriće uslove da se kroz smanjenje poreske stope poreza na dobit pravnih lica na 10% fiskalno rastereti realni sektor, privredna društva, preduzeća, zadruge i drugi učesnici na tržištu. Mnoge zemlje koje su bile u tranziciji imale su relativno niske stope poreza na dobit i to se pokazalo kao važan fiskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije i povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanje izvoza.
Poštovani narodni poslanici, sa ovakvim poreskim rasterećenjem počeće da se stvara za investitore i sve oni koji sada posluju jedan atraktivni poreski sistem u službi privrede i postepenog povećanja BDP, jer niko ovde, naravno, nije naivan da samo sniženjem stope poreza na dobit sa 15% na 10% neće rešiti sve probleme, pre svega, strukturne probleme naše ekonomije, ali može biti svakako važan fiskalni instrument za ozdravljenje i rast naše ekonomije. Mislim da je to dobar razlog da glasate da se izmena ovog zakona stavi na dnevni red. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, danas razgovaramo o dve vrlo važne odluke. To je pre svega Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Dobro je što je počela ovako diskusija o ove dve odluke i dobro je što je došlo do nastavka procesa učešća u mirovnim humanitarnim misijama, važan kako za Vojsku, tako i za državu, shodno izazovima sa kojima se susreće današnji savremeni svet. Dobro je što Vojska Srbije učestvuje u ovim operacijama.
Mi kao Socijaldemokratska stranka i Narodni pokret Srbije podržaćemo ovaj predlog odluke. Ponavljam, dobro je što je došlo do nastavka ovih mirovnih operacija, iz prostog razloga ako se samo vratimo unazad nekoliko godina gde je ovde u ovoj Narodnoj skupštini kada su donošene ovakve odluke dobar deo današnje vlasti, a tadašnje opozicije, bio upravo protiv ovakvih operacija. Dobro je što je došlo do promene razmišljanja sa te strane.
Učešće naših vojnika u ovakvim operacijama doprinosi jačanju naše bezbednosti, a poseban značaj kroz ovakav vid učešća u mirovnim procesima doprinosi svetskoj bezbednosti. Upotrebom Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama Republika Srbija se svrstava u red država koje aktivno učestvuju u uspostavljanju i očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Time se doprinosi izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN i naravno sa EU. Učešće u mirovnim operacijama ima poseban značaj, uzimajući u obzir sve veći broj kriznih žarišta i oružanih sukoba u svetu. Ovakav vid učešća doprinosi ne samo održavanju mira i bezbednosti, nego i poštovanju vladavine prava koja je, nažalost, u tim zemljama gde postoje sukobi i gde se vode ratovi jako, jako ugrožena.
Poštovani narodni poslanici, važno je da se ovom odlukom stvara mogućnost da Vojska Srbije učestvuje u skladu sa raspoloživim resursima i po potrebi bude angažovana u humanitarnim operacijama, kao što su prirodne katastrofe, tehničko-tehnološke i druge nesreće. Imajući u vidu da smo i sami, nažalost, bili da ne kažem učesnici, ali bili pogođeni prirodnim katastrofama i gde je naša vojska i gde su druge zemlje u okruženju pomogle nam u celoj toj humanitarnoj akciji.
Takođe, mislim da je vrlo bitno kada se odabiraju vojnici koji se šalju u ove misije da se odabiraju pre svega kvalitetni pripadnici oružanih snaga, a nikako po protekcijskom principu. Ja ću tu postaviti, gospodine ministre, jedno pitanje, vi ćete mi reći da li je to istina, znači, način na koji se biraju profesionalni vojnici za misije – da li oni koji ne budu odabrani vrlo brzo napuštaju Vojsku Srbije? Jer, imao sam prilike da razgovaram sa nekim profesionalnim vojnicima koji su, nažalost, tražili vezu da bi išli u određene misije i svi znamo da je relativno dobro plaćena, nažalost, ta vrsta posla i da dobar deo tih profesionalnih vojnika se angažuje da ne kažem najvećim delom zbog toga.
Takođe je bitan i odlazak profesionalnih ovih naših vojnika u misije zbog prenošenja znanja i iskustva na druge pripadnike vojske nakon obavljenih misija. To je nešto što možda i najviše znači jer ja verujem da vojnici koji se vrate i iskustva koja su stekli u tim misijama dobrim delom prenose na svoje kolege.
Gospodine ministre, takođe treba voditi računa na adekvatnu opremljenost vojnika koji se upućuju u mirovne misije. Iz ovog izveštaja ovde godišnjeg može se videti da se dosta novca daje za tu svrhu, ali po meni treba to poboljšati, ne samo materijalno nego i sa strane obuke. Ipak, neophodni su kvalitetni uslovi i namenska obuka za ovakve misije kako bi pripadnici oružanih snaga bili što bolje pripremljeni i kako bi rizici se sveli na minimum, posebno imajući u vidu kako to rade zemlje naše u okruženju.
Takođe, ovde moram da kažem da vrlo malo je javnost u Srbiji upoznata sa detaljima naše misije i tokom same misije.
Mislim da, ako bi javnost i više u medijima bile zastupljene šta naši vojnici rade u tim misijama, kako su poslati itd. mislim da bi na neki način poboljšali i sam imidž Vojske Srbije i na taj način bi stimulisali veću konkurenciju i odlazak naših vojnika.
Takođe, sasvim na kraju ću reći da, učešćem kroz mirovne misije u svetu, kao zemlja, pokazujemo svoju, pre svega, privrženost miru i poštovanju vladavine prava. Hvala.

Prosto, ne mogu da verujem da niste razumeli pitanje, kažem vam – samo da li je to istina da profesionalni vojnici koji traže u ove misije idu, traže i vezu da bi na neki način išli. Ja samo tražim potvrdu ili demant takve informacije. Imao sam priliku da razgovaram sa nekim profesionalnim vojnicima, gde su stvarnu iskazali tu bojazan i čak postoji tendencija ljudi koji ne odu u te misije, da kasnije napuštaju Vojsku Srbije. To je bilo pitanje. Da li je to istina ili ne? Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, pa očigledno je da gospodine Dačiću da je sudbina čudo. Godine 1999. ste bili portparol SPS, 2013. premijer Srbije. Oba dokumenta su potpisana u vaše vreme. Oba dokumenta, nažalost, su potpisana na štetu srpske zajednice, pre svega na KiM.
Ali, mene čudi jedna druga stvar. Ne znam šta vas tera da stalno polemišete s nama, pogotovo sa nama koji smo bili zajedno u Vladi, 2008. i 2012. godine? Vi dobro znate, što se tiče briselskih pregovora, gospodin Šarović, koji u to vreme isto nije razumeo, kao možda vi danas što ne razumete, stvari oko Brisela i stalno ste nam prebacivali da nismo izveštavali Skupštinu Srbije ili skupštinski Odbor za KiM.
Ja vam tvrdim sasvim odgovorno, a tu je gospodin Šarović da potvrdi, da smo svake nedelje, posle svakog sastanka u Briselu, skupštinski Odbor za KiM je zasedao i izveštavali smo i gospodin Borko Stefanović i ja. Prema tome, to ne stoji da Skupština Srbije nije bila obaveštena o čemu se pregovaralo.
S druge strane, mislim da bi vi trebali da vodite računa šta se dešava u vašoj partiji, a ne da brinete i o SDS i o DS. I mislim da, pre svega, treba da vodite računa da vaš poslanički klub se ne osipa. Naš je tu stabilan. Jeste nas malo, ali tu smo, vredni smo, odgovorni smo, za razliku možda od nekih drugih koji nisu.
Tako da vas još jedanput molim i da imate u vidu, znači, što se tiče zajedničkog delovanja od 2008. i 2012. godine, sve smo zajedno radili i nemojte da bežite od odgovornosti, ni vi, ni ja, ni bilo ko ko je tada delovao. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, analizirajući efekte Zakona o javnom okupljanju, uočili smo neke nedostatke i neke nepravilnosti na koje smo ukazivali kada se i sam zakon pre godinu dana usvajao u ovoj Skupštini. Iz tog razloga smo došli do zaključka da treba promeniti, pre svega, član 3, 6, 13. i 14. Uz to, tu smo dodali i član 13a. Šta nas je navelo na sve ovo kako poslaničku grupu SDS? Pre svega, događaj od pre nekoliko meseci i događaji koji su se desili sa komunalnom policijom.
Svi ste čuli, svi ste bili na neki način svedoci, na koji način je komunalna policija zloupotrebljavala svoj položaj. Iz tog razloga, kada smo se vodili i analizirali ovaj zakon, došli smo do zaključka da se u članu 3. izlazi u susret predstavnicima sindikata, kao i svim zaposlenima koji u nekom trenutku žele da iskažu svoje nezadovoljstvo. U prethodnom članu 3. smo imali na neki način ograničavanje tog događaja.
Što se tiče člana 6, ne postoje objektivni razlozi, i tada smo ukazivali na to, da ne treba da se okupljaju radnici ispred predškolskih i školskih ustanova, jer se na taj način onemogućavalo da iskažu svoje nezadovostvo uslovima rada ili nezadovoljstvo svojim menadžmentom ili bolje reći direktorom.
Što se tiče član 13a, gde smo dodali, i tu smo jasno definisali mesto okupljanja, jer svuda u svetu postoji neko mesto gde mogu nezadovoljni radnici, nezadovoljni politikom ili Vladom, da se okupljaju i mi smo ovde definisali da to bude trg Nikole Pašića, da bi se na neki način približili svetskim demokratijama koje imaju neko mesto okupljanja.
Mi smo i tada, ako se sećate, pre godinu dana, uložili amandman, ali na žalost nismo imali razumevanje od većine u ovoj Skupštini.
Iz tog razloga, poštovani poslanici, pozivam vas da glasate za predlog ovog zakona, da se uvrsti u dnevni red i još neke manjkavosti, nedostatke u ovom zakonu zajednički pokušamo da rešimo. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, takođe smo i ovaj zakon vrlo pomno pratili i analizirali. Kao što znate, ovaj zakon je stupio na snagu 5. februara 2016. godine i kao predmet zakona utvrđeno je, između ostalog, uređivanje javnog reda i mira na javnom mestu i protivpravna dela protiv javnog reda i mira.
Ja sam malo pre, pošto imam nekoliko zakona, pomenuo komunalnu policiju, i to je upravo jedan od razloga zbog čega smo predložili izmenu člana 22. i događaji koji su se unazad nekoliko meseci dešavali sa komunalnom policijom, gde je komunalna policija zloupotrebila svoj položaj i prevazišla okvire svoje nadležnosti i na taj način je prekršila ljudska prava građana.
Iz tog razloga smo tražili promenu člana 22, jer smatramo da je član 22. definisan na neprihvatljiv način, čije je tumačenje prepušteno od slučaja do slučaja, kako je pokazalo postojeća praksa u prethodnih nekoliko meseci. Ne čini se ništa čime bi rad službenog lica bio ograničen ili čime bi oni na bilo koji način bili u inferiornom položaju u odnosno na potencijalne učinioce prekršaja.
Ja ću vas samo podsetiti, neko će pomisliti da želimo da umanjimo odgovornost i nadležnosti službenih lica, da su u odredbama drugih zakona vrlo jasno utvrđena ovlašćenja službenog lica u ovakvim slučajevima. Zato, poštovani narodni poslanici, da ne bi dolazili u situaciju da imamo slučaj, kao pre nekoliko meseci, koji je bio sa smrtnim ishodom, molim vas da glasate za ovo, da stavimo na dnevni red, jer ni na koji način ne želimo da umanjimo ovlašćenja, niti odgovornosti službenog lica. Ja znam šta znači to, jer sam dugo godina bio ovlašćeno lice, radio sam kao republički inspektor i znam šta znači kršenje ljudskih prava, kao što je radila komunalna policija. Hvala.