Hvala, predsednice.
Poštovani narodni poslanici, i u prošlom sazivu sam takođe ovaj zakon obrazlagao. Mi smo kao poslanička grupa zahtevali da se u Zakonu o porezu pravnih lica, gde je propisano da stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%, da se smanji na 10%. Smatramo da bi to predstavljalo rasterećenje realnog sektora od visoke stope poreza na dobit i to bi ujedno bio impuls za privlačenje stranih investicija, ali i za veću privrednu aktivnost domaćeg realnog sektora.
Zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica stvoriće uslove da se kroz smanjenje poreske stope poreza na dobit pravnih lica na 10% fiskalno ratereti realni sektor, privredna društva, preduzeća, zadruge i drugi učesnici na tržištu. Ovo će implicirati smanjenje stope nezaposlenosti, jer se pokazalo da niže stope poreza na dobit pravnih lica stimulišu otvaranje novih radnih mesta, a i novo zapošljavanje.
Sve zemlje koje su bile u tranziciji u našem okruženju su imale relativno nisku stopu poreza na dobit kompanija, i to se pokazalo kao važan fiskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije i povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja visoke stope rasta u budućnosti, pre svega, kroz povećanje izvoza.
Ja ne živim u iluzijama da će samo sniženje stope poreza na dobit sa 15 na 10% rešiti sve naše strukturalne probleme naše ekonomije, ali može biti svakako važan fiskalni instrument za ozdravljenje i rast naše ekonomije.
Ja mislim da ovde nema ni jednog poslanika koji ne želi da imamo što veći BDP, da naša ekonomija krene u pravom smeru i smatramo da je ovo jedan od načina da možemo da povećamo stopu zaposlenosti, a i na neki način da oporavimo našu posrnulu ekonomiju.
Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, tražim i molim da stavimo ovu tačku i na dnevni red.

Hvala, predsednice.
Poštovani narodni poslanici, kao što znate Zakon o javnom informisanju, kada je donošen 2014. godine, najavljivan je kao veliki reformski pomak gde smo i mi, kao poslanici SDS, na takav način i pristupili tom zakonu. Međutim, tada smo ukazali na jedan nedostatak. Naše je mišljenje da akcionari koji imaju manje od 5% udela u medijima su trebali takođe da budu upisani u registar vlasnika.
To naše mišljenje i taj naš stav je upravo dalo nam za pravo, jer je i Savet za borbu protiv korupcije u februaru mesecu 2015. godine takođe objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji i takođe Savet zahtevao da svi vlasnici medija bez obzira da li imaju 5% ili više udela u tim medijima ili manje od tih 5% budu upisani u registar vlasnika. Iz tog razloga mi tražimo da se u članu 39. stav 1. tačka 8. gde se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici direktni, indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu izdavanja, za razliku od dosadašnjeg rešenja kao što sam rekao koje je predviđalo da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5%.
Iz tog razloga poštovani narodni poslanici, da bi na neki način uredili transparentnost i javnost medija, svedoci smo svi da u poslednjih godinu dana kada je došlo do privatizacija pre svega lokalnih medija, da ni dan danas ne znamo ko su vlasnici, ko su pravi vlasnici. Mi u stvari znamo ko diriguje i ko upravlja medijima ali ne znamo ko su pravi vlasnici i zato želimo da na transparentan način i znači vlasnici koji imaju i manji udeo od 5% u medijima budu upisani u registar upravljača. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, kao što znate, Zakon o javnom redu i miru je stupio na snagu 5. februara 2016. godine i tada, a i sada ukazujemo na manjkavosti tog zakona i iz tog razloga predlažemo promenu, pre svega, člana 22. Zakona o javnom redu i miru. Kao što je poznato, Zakon o javnom redu i miru je predmet zakona koji je utvrđen, između ostalog, uređivanjem javnog reda i mira na javnom mestu i protivpravna dela protiv javnog reda i mira.
Zakon dalje utvrđuje da su nadležni organi MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u okviru svoje nadležnosti. Imajući u vidu šta se u poslednjih nekoliko meseci dešavalo, pre svega sa komunalnom policijom, gde je bukvalno zloupotrebila svoj položaj i svoja ovlašćenja, došli smo na ideju da predložimo da se član 22. briše, tj. vređanje službenog lica u vršenju službene delatnosti.
Ja ću vas samo podsetiti, poštovani narodni poslanici, da je intervencijom, pre svega, komunalne policije, čak smo imali i kršenje ljudskih prava, čak smo imali jedan slučaj sa težim posledicama, nažalost, koje su se odrazile pre svega na ljude koji rade ili prodaju, bolje reći, na ulicama.
Ukratko ću vam reći šta su razlozi za ovako nešto, jer pre svega brisanje postojećeg člana koji je definisan na neprihvatljiv način po nama, i čije je tumačenje prepušteno od slučaja do slučaja, kako pokazuje postojeća praksa prethodnih meseci, ne čini ništa čime bi rad službenog lica bio ograničen i čime bi oni na bilo koji način bili u inferiornom položaju u odnosu na potencijalne učinioce prekršaja.
Možda će se neko ovde od vas zapitati zbog čega tražimo da se briše ovaj član. Podsetiću vas, poštovani narodni poslanici, da u odredbama drugih zakona se u dovoljnoj meri uređuje ovlašćenje službenog lica u ovakvim slučajevima. Iz tog razloga vas molim da podržite ovaj zakon, jer prosto, ovo je jedini način da se nemili koji su se dešavali unazad nekoliko meseci spreče, ne samo ovde na ulicama Beograda, nego u čitavoj Srbiji. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, takođe, analizirajući efekte Zakona o javnom okupljanju došli smo, tj. uočili smo, bolje reći, nekoliko slabosti i upravo želimo na ovaj način kroz Narodnu skupštinu da ponovo poboljšamo ovaj zakon, iako smo i kada se donosio taj zakon, ponavljam, takođe podnoseći amandmane, želeli da ispravimo nedostatke u tom zakonu.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju garantuje se veći stepen ostvarivanja slobode okupljanja naročito u pogledu sindikalnog delovanja, jer sloboda okupljanja je temelj svakog demokratskog društva, a sindikalno delovanje je garancija zaštite interesa ekonomski slabije strane u socijalnoekonomskom, privrednom i radno-pravnim odnosima, te je potrebno stvoriti uslove u kojima ove slobode mogu da se ostvaruju u punom obimu.
Iz tog razloga, mi tražimo da dođe do izmene pre svega člana 3, 6, 13, gde bi takođe dodali i član 13a i član 14.
Ja ću ovde ukratko, koliko mi vreme bude dozvoljavalo, da obrazložim šta mi želimo sa tim. Ovde kod člana 13, recimo, brisanjem reči „socijalni“ se izlazi u susret predstavnicima sindikata i svim zaposlenim licima koji u nekom trenutku žele da iskažu nezadovoljstvo. Neophodno je zarad demokratskih načela, elementarne pravde dozvoliti ljudima okupljanje, kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo zbog trenutnog stanja u kojem se nalaze i bilo kakva prepreka na ovaj način se eliminiše.
Što se tiče člana 6, i tada smo podnosili amandmane i za nas je apsolutno neprihvatljivo recimo da postoje objektivni razlozi ili bolje reći ne postoje objektivni razlozi zašto bi se striktno zabranilo okupljanje ili iskazivanje nezadovoljstva ispred predškolskih i školskih ustanova, jer se na ovaj način onemogućavaju zaposleni da iskažu svoje nezadovoljstvo i da ukažu na svoj status.
Vi imate situaciju da, recimo, mnogi nastavnici, mnogi vaspitači nisu zadovoljni pre svega svojim platama ili odnosom prema svom poslovodstvu ili bolje reći direktorima. Ne vidim razlog da oni moraju na posebnom mestu da se okupljaju, a ne recimo ispred škole ili neke dečije ustanove.
Mi, takođe, ovde dodajemo članove 13. i 13a. Znači, jasno definisanje mesta okupljanje, bez prijave, u ovom slučaju Trga Nikole Pašića, ako se sećate, poslanici koji su bili ovde, mi smo i tada kao poslanička grupa SDS insistirali da se upravo na tom trgu mogu održavati skupovi bez najave, samo obaveštavanjem nadležnog organa.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, ovaj zakon takođe sam i u prošlom sazivu predlagao, jer smatramo da Zakon o porezu na dobit pravnih lica, gde je do pre dve godine stopa bila 10%, dolaskom nove Vlade 2014. godine Vlada je povećala stopu dobiti na pravna lica koja iznosi 15%. Analizirajući te efekte, uočili smo da uopšte nije bilo nekog boljitka ili nekog napretka ili neke dobiti ili koristi za budžet. Iz tog razloga tražimo da se ponovo stopa poreza na dobit vrati na 10%, jer to bi na neki način predstavljalo rasterećenje realnog sektora od visoke stope poreza na dobit, a to bi ujedno bio dodatni impuls za privlačenje stranih investicija, ali i za veću privrednu aktivnost domaćeg realnog sektora.
Znači, zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica stvoriće uslove da se kroz smanjenje poreske stope poreza na dobit pravnih lica za 10% fiskalno rastereti realni sektor, privredna društva, preduzeća, zadruge i drugi učesnici na tržištu. Ovo će implicirati i smanjenje stope nezaposlenosti, jer se pokazalo da niže stope poreza na dobit pravnih lica stimulišu otvaranje i rad novih privrednih subjekata, samim tim i zapošljavanje.
Mislim da ko je pratio ekonomski razvoj u svim zemljama u tranziciji video je da, recimo, u svim tim zemljama je poresko rasterećivanje smanjeno i samim tim se i povećao na neki način i BDP, a samim tim i povećala stopa zaposlenosti.
Ne gajim iluziju da je ovo samo jedina ekonomska mera koja može da poveća BDP ili da utiče na fiskalnu konsolidaciju, ali samo sniženje stope poreza na dobit sa 15 na 10% neće rešiti sve strukturne probleme naše ekonomije, ali može biti važan fiskalni instrument za ozdravljenje i rast naše ekonomije. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, još jedan zakon koji smo u prošlom sazivu parlamenta takođe kritikovali. Kada kažem kritikovali, tu smo insistirali na poboljšanju ovog zakona. Svi znate da je Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi od 13. avgusta 2014. godine. Njegovim donošenjem u okviru seta medijskih zakona najavljeno je kao veliki reformski pomak. Tu smo se i mi delimično složili, ali mi smo i tada, a i sada, kada kažem mi, mislim na poslaničku grupu SDS, imali primedbe. Ja ću vas samo podsetiti da je Savet za borbu protiv korupcije još u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Iako ovaj izveštaj obrađuje stanje u medijima u pogledu vlasničke strukture i kontrole u periodu koji je prethodio usvajanjem medijskih zakona, Savet se ipak osvrnuo u samom izveštaju na rešenje u novom zakonu čije izmene upravo predlažemo.
Po mišljenju Saveta i po našem mišljenju, u praksi postoje opcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom kao izvorima finansiranja više medija istovremeno. To je u stvari glavni razlog zbog čega mi danas predlažemo izmenu Zakona o javnom informisanju, jer smatramo da postojeće rešenje koje se predviđa nije adekvatno i iz tog razloga tražimo da se i vlasnici tj. oni koji imaju udela u medijima i manje od 5% upisuju u registar vlasnika. Ako se to ne bi uradilo, onda se otvara prostor i za manipulaciju i zloupotrebu, te po meni ne garantuje u dovoljnoj meri transparentnost, pre svega, vlasničke strukture i stvara uslove za uticaj i na tokove u društvu putem medija.
Zato se članom 1. ovog Predloga zakona predlaže izmena u članu 39. stav 1. tačka 8. gde se predviđa da se u Registar medija upišu svi vlasnici, direktni, indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu izdavanja, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje predviđa da se samo vlasnici koji imaju više od 5% udela upisuju.
Ja očekujem, poštovani narodni poslanici, a mislim da to treba da bude interes svih nas, pre svega, imajući u vidu koji problemi postoje u medijima i sa kakvim problemima…

  Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, ne znam da li posle diskusije gospodina Arsića smem uopšte da pominjem javna preduzeća i da li uopšte smemo da diskutujemo o celoj toj priči.
Kada donosite u dve godine dva zakona, mislio sam da će u ovaj zakon biti bar uvedena profesionalizacija i uticaj političkih partija u izboru direktora. Pošto imam vrlo malo vremena i moje kolege su dosta toga rekle, samo konkretno da kažem, navešću samo neke delove ovog zakonskog predloga koji su po nama problematični.
Posebno član 17. ovog zakonskog predloga koji isključuje profesionalizaciju nadzornog odbora, jer će u njemu sedeti samo jedan nezavisan član, gospodine ministre od njih pet. Logično bi bilo da se sa ovom praksom prekine i da se ujedno uvede kriterijum ko sve može da bude član nadzornog odbora ili da se ili da se utvrde kriterijumi ko ne može da bude član nadzornog odbora, posebno kada je u članstvu neke političke organizacije tj. politička podobnost onih koji se biraju na takve funkcije. To bi podrazumevalo profesionalizaciju. Svi ćemo svesni kako će Vlada postupati i o tome ne treba trošiti reči.
Što se tiče člana 18. stavovi 3. i 4. mi mislimo, tu smo podneli i amandmane, da je premalo pet godina radnog iskustva u struci tj. tri godine radnog iskustva iz delokruga javnog preduzeća.
Takođe, za nas je problematičan i član 32. Poseban problem predstavljaju članovi komisije za sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora. Vlada po ovom predlogu bira tri člana od njih pet i to na period od tri godine. tako da ćemo imati jedan koji će imati izvršnu ulogu u izboru direktora javnih preduzeća. Ko garantuje nezavisnost i nepristrasnost ovog organa? U predlogu zakona se nigde ne pominje da oni ne mogu da budu članovi stranke, što automatski dovodi do mogućnosti da se to dešava i da opet imamo partijski izbor direktora kao što sam rekao na početku.
Što se tiče, ovog što gospodin, pošto mi vreme ističe, što je gospodin Babić govorio, mislim da nije korektno u najmanju ruku, spominjati 2004. godinu, posebno kada ni DS nije bila na čelu, pogotovo imena pojedinih članova upravnog odbora, ja ću ga samo ispraviti, Dušan Petrović nije bio 2004. godine član upravnog odbora „Srbijavode“, nego Petar Petrović, a vi vidite ko je taj. Takođe, nije korektno pominjati nečije supruge, nečiju porodicu, itd, itd. Mislim da ova Skupština ne treba da služi za takvu vrstu razgovora.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, mislim da ovde postoji, po nama, problematičnost posebno člana 2, 4. i 5, jer nije potpuno jasno zašto se uvodi predaja stvari kao osnov za namirivanje poreskog dugovanja.
To znači da ako ne mogu da platim recimo nekakav porez, da ću moći da dam svoj automobil, svoj televizor itd. Prosto ne znam šta će raditi oni sa tim? Ko će se time baviti i prodavati? Meni je to malo, ajde da upotrebim možda jednu grubu reč, nebulozno i ja se plašim da se iza ovoga svega krije neka, moram da kažem, loša namera, jer nisu propisani nikakvi kriterijumi, već je to ostavljeno političkoj volji Vlade da to reguliše svojim aktom.
Koliko imam još vremena?

Ja se zahvaljujem gospodine Bečiću. Hvala puno.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa SDS Boris Tadić je podnela amandman na naziv Predloga zakona i mi smatramo da naziv Predloga zakona treba da se menja i da glasi – zakon o uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.
Smatramo da nije potrebno da se u nazivu Predloga zakona nalazi odrednica – privremeno. Zakon se donosi na period važenja i do isteka roka ili dok se ne donese novi zakon o istom materiji i on važi.
Obrazloženje koje je Vlada dala zbog čega ne prihvata ovaj naš amandman mislim da je neadekvatno jer ovde se postavlja pitanje, tj. u obrazloženju Vlade se kaže da se radi o otklanjanju okolnosti koja bi mogla da dovede u pitanje rad i funkcionisanje javnih medijskih servisa i obavljanja osnovne delatnosti tih servisa koja je u funkciji ostvarenja javnog interesa.
Onda se postavlja pitanje – zbog čega je Vlada RS pre dve godine ili tri ukinula pretplatu RTS a sada ovim zakonom pokušava ponovo da uvede pretplatu i to privremeno. Samim tim se postavlja pitanje – da li je to na neki način i protivusluga koja se ovih dana dešava gde RTS isključuje prenos kad god govore opozicioni poslanici ili je u pitanju nešto drugo? Hvala.

Hvala gospođo predsednice, poslanička grupa SDS – Boris Tadić je podnela amandman na član 2. i smatramo da se stav 1. menja i glasi: „Od 1. januara 2016. godine, do 31. decembra 2016. godine javni medijski servis i to, javna medijska ustanova Radio televizija Srbije, u daljem tekstu RTS, javna medijska ustanova Radio televizija Vojvodine, u daljem tekstu RTV, finansiraju iz takse za javni medijski servis iz budžeta Republike Srbije“.
Zbog čega smo ovakav amandman podneli, pre svega zbog odrednice, delimično kod izvora finansiranja, jer suština je da ta odrednica treba da se briše. Ne vidimo razlog da stoji delimično, i ako smo ovde videli da u razgovorima sa MMF i gde je bila preporuka MMF da smatraju da platežna moć stanovništva Srbije je takva da, nažalost neće moći u punoj meri i punom kapacitetu da se naplaćuje taksa.
Tako da, smatramo da je ovaj amandman dobar i obrazloženje zbog čega se prihvata ovaj amandman, za nas je apsolutno neprihvatljiv, jer smatramo da Vlada na pravi način, a pre svega Ministarstvo kulture nije proučilo ove amandmane koje je naša poslanička grupa predložila. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, iako gospodin Arsić tvrdi suprotno, mi smo upravo imajući u vidu činjenicu da je za nas apsolutno neprihvatljivo da Vlada predlaže, a Narodna skupština usvaja da se određuje iznos takse za TV pretplatu.
Iz tog razloga smo podneli amandman na član 9, tj. izmenu člana 9, i taj amandman glasi – odluku o visini takse donosi Upravni odbor RTS-a i RTV zajednički, a visina takse je jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije. S tim što bih ja postavio pitanje – gde ću ja plaćati taksu, pošto dolazim sa KiM, ali verujem da ćemo se i o tome dogovoriti.
Takođe, u članu 9. smo postavili i član 2, tj. stav 2. gde obveznici plaćanja takse koji su, po osnovu Zakona o radiodifuziji, redovno izmirivali obavezu plaćanja radio-televizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima, oslobađaju se obaveze plaćanja takse za javni medijski servis do visine iznosa plaćanja radio-televizijske pretplate u periodu od 1. juna 2013. godine do dana stupanja na snagu Zakona o javnim medijskim servisima.
Zbog čega smo podneli ovo? Jer, smatramo, budući da je od maja 2013. godine javnost bila obaveštena da će TV pretplata biti ukinuta, te da neće postojati obaveza plaćanja, deo građana je prestao da izmiruje obaveze dok je drugi deo nastavio da plaća pretplatu.
Znači, amandmanom predlažemo da se ove dve kategorije građana izjednače u pravima i obavezama tako što će uredni se urednim platišama …

Hvala gospođo predsednice, pošto je gospodin Pavićević pitao gde je ministar, ja pitam – zbog čega nema direktnog prenosa ove sednice upravo kada razgovaramo o RTS?

Gospođo predsednice, čudno je da bukvalno svaki dan u zadnjih, da se prikazuju neke emisije koje ..

Onda nećemo da plaćamo onih 150 dinara. Čim stigne račun neću platiti.

Hvala gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, po ko zna koji put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Ovaj zakon sadrži samo promenu jednog člana, ali sa dugoročno pozitivnim efektima po ekonomiju Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je od 2012. godine do danas povećala, praktično sve poreze tj. poreske stope na sve poreze koji se plaćaju u Srbiji. Porez na dodatnu vrednost je povećan sa 18 na 20%, porez na dobit sa 8 na 10%, paušalne poreze privrednicima sa 10 na 15%, akcize na duvan, naftu, kafu, uvela je novu akcizu na struju, porez na imovinu itd.
Na ovaj način, bojim se, poštovani narodni poslanici, da Vlada odbija investitore, jer pored ovoga investitore odbija i loša regulativa, visoke cene trgovanja, loša praksa rada i institucionalno okruženje.
Mnoge tranzicione zemlje su imale relativno niske stope poreza na dobit, kompanije i to se pokazalo, kao važan fiskalni instrument, funkciji razvoja ekonomije, povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanje izvoza. Sa ovim poreskim rasterećenjem, počećemo da stvaramo za investitore i sve one koji sada posluju jedan atraktivniji poreski sistem u službi privrede i postupnog povećanja BDP.
Samo sniženje stope poreza na dobit sa 15 na 10% neće rešiti strukturne probleme naše ekonomije, ali može biti svakako jedan važan fiskalni instrument za ozdravljenje rasta naše ekonomije. Iz tog razloga i sve ovo što sam rekao, poštovani narodni poslanici pozivam vas da glasate za ovaj predlog zakona, jer prosto niko u poslaničkoj grupi Boris Tadić – SDS, ne vidi razlog zbog čega ovakav predlog zakona ne bi bio danas na dnevnom redu. Hvala.