Šteta što ovaj amandman nije tehnički ispravan, pa ne može da se prihvati. Sigurno bi poboljšao rebalans budžeta koji je predložen.
Ono što se, takođe, nalazi u članu 1. je sada smanjenje poreza na dodatu vrednost, PDV kojim se ovim rebalansom smanjuje za 32 milijarde dinara. Mi mislimo da je tu trebalo da bude prvi korak ministarstva ka pronalaženju sredstava za smanjenje deficita.
Ako pogledamo, a ovde su se koristili neki podaci Fiskalnog saveta, ali ne svi, postoji u jednom izveštaju Fiskalnog saveta efikasnost naplate PDV-a od 2006. do 2014. godine, pa je 2006. godine ta efikasnost bila 85,4%, 85,9% 2007. godine, 83,4%, 2009. godine pada na 78,3%, pa 79,3% u 2010. godini, 78,3% u 2011. godini, 79,7% u 2012. godini i onda u 2013. godini 73,2%. Taj manji procenat u brojevima je 30 milijardi dinara. Praktično, 30 milijardi dinara je dve trećine onoga što država namerava da uštedi na grbači penzionera i radnika, 40 milijardi dinara godišnje.
Gospodo, napravite poresku upravu da bude onoliko efikasna, koliko je bila 2012. godine, ništa više od toga. Probajte da budete efikasni toliko i imaćete 30 milijardi dinara u budžetu. Budite bolji od nas, budite kao u ono vreme 2006-2007. godine 85%, imaćete 50, 60 milijardi dinara u budžetu više i nećete morati da smanjujete plate i penzije.
Prethodni kolega je rekao – ovo je prvi korak. Premijer je u svom ekspozeu rekao da će udar na penzije biti poslednji korak, kada više ne bude bilo drugog načina, a ministar finansija je više puta rekao – ovo je prvi korak. Tu je ta politička ne doslednost koju mi kritikujemo i zašto ne možemo da podržimo ove zakone.
Niste, gospodo, uradili sve pre nego što ste udarili na plate i na penzije. Mogu da razumem zašto je to tako. Vi ste ovaj rebalans i ove predloge zakona napravili da bi mogli da dobijete sporazum sa MMF-om. Problem je što očigledno MMF nema poverenja u vas, pa onu meru koja je trebalo da bude poslednja – smanjenje plata i penzija, vi ste morali da napravite na početku.
Ne kažem da je to možda krivica samo ove Vlade. Pitanje je da li bi nekoj drugoj Vladi u ovom trenutku MMF verovao, ali to je činjenica. Zbog MMF prvo su na udaru plate i penzije, pa slušamo sledeće godine ćemo subvencije, pa ne znam koje godine ćemo broj zaposlenih u javnim preduzećima. Idemo pogrešnim putem i mi zato ne možemo da podržimo ova zakonska rešenja. Hvala.

Mi smo predložili u ovom zakonu na nekoliko mesta da se termin koji postoji „lokalne vlasti“, zameni suštinskim rečima „lokalna samouprava“ i „autonomna pokrajina“.

Suština odbijanja amandmana Vlade je da je termin koji se koristi u zakonu u skladu sa Zakonom, budžetskim sistemom i da nije bilo potrebe za ovom intervencijom. Slažemo se sa tim. Priznajemo grešku, ona je posledica toga što smo mi za pisanje ovih amandmana imali manje od dva dana, a ova Vlada je pravila rebalans budžeta i spremala ove zakone šest meseci.

Prihvatam da smo za manje od dva dana napravili ovu grešku, ali smo tu grešku, između ostalog, napravili polazeći od Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru koji će se ukinuti kada i ako bude usvojen ovaj zakon. U tom zakonu je definisano ovako kako smo mi predložili. Znači, ne govori se, ne koristi se termin „lokalna vlast“, nego se koristi termin „lokalna samouprava“ i „autonomna pokrajina“.

To je možda neko malo opravdanje za nas koji smo napravili grešku i možda nismo videli da je ovaj predlog u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ali malo je vremena bilo, a u tako malo vremena može i neka greška da se potkrade. Hvala.

Mogu i kao podnosilac, pošto sam podnosilac.

Ako malo prekoračim, računajte vreme ovlašćenog.
Svi naši amandmani koje smo podneli na ovaj zakon krenuli su od ideje da izaberemo po nama manje od dva zla, zla koji se zvao zakon koji je uveo solidarni porez i ovaj zakon o kome se danas raspravlja. Rešenja koja smo mi predložili kroz amandmane su rešenja prepisana iz Zakona o solidarnom porezu. Zato mi je prosto neverovatno obrazloženje na osnovu kog se ovi amandmani odbijaju. Molio bih vas da malo posvetite pažnju tome.
Mi smo ovde govorili da bi trebalo da se oporezuju i ovim zakonom, kako stoji u Zakonu o solidarnom porezu, i naknade za ugovor o delu i privremeno povremenim poslovima i ugovor o dopunskom radu i ugovor o autorskom delu i druge naknade za rad van radnog odnosa. To je sve napisano, prepisano iz člana 2. Zakona o umanjenju neto prihoda lica.
Onda Vlada u obrazloženju kaže da umanjenja ugovora o delu su dvostrani teretni akti i ne mogu da se menjaju zakonom. Kako su mogli da se menjaju do sada Zakonom o solidarnom porezu? Mogli ste da kažete – mi ne prihvatamo vašu koncepciju i smatramo da je naša celishodnija, pošto je to omiljena reč koja stiže iz Vlade, da je nešto celishodnije i onda bi mogli da govorimo da li je celishodnije naše rešenje ili vaše. Ali, vi u jednom prethodnom amandmanu kažete – nigde u ni jednom zakonu ne postoji termin neto zarada. To stoji u obrazloženju. Evo vam ga Zakon o solidarnom porezu ovde koji definiše termin neto zarada. Znači, neko ne zna da čita zakone u Srbiji.
Spreman sam da polemišem sa tim da li je ovo naše rešenje u odnosu na vaše bolje ili nije bolje, ali u svakom slučaju, nemojte da odbijate sa obrazloženjima da neka rešenja ne postoje u zakonskom sistemu Srbije ili da nešto ne može zato što je suprotno nekom drugom zakonu, a to postoji u Zakonu o solidarnom porezu koji danas važi i važiće dok se ne usvoji ovaj zakon, pretpostavljam danas i prestane sa tim.
Molim vas, obratite pažnju na obrazloženja na osnovu kojih odbijate amandmane. Hvala.

Još jednom da ponovim. Naša ideja je da uvedemo jedan drugi koncept, koncept koji je manje zlo. Mi smo svesni da ova država mora da štedi, ali mislimo da je ovaj predloženi zakon o kome danas raspravljamo lošiji od Zakona o solidarnom porezu, zato što obuhvata ljude koji imaju manja primanja nego što je to bilo po prethodnom zakonu, a s druge strane oslobađa one sa najvećim primanjima.  Tako će oni koji su imali primanja preko 113 hiljada dinara, neko je izračunao, neto primanja, sada dobijati više nego što su dobijali po Zakonu o solidarnom porezu. I onda, tom logikom, mi smo predložili da se ovaj član 4. briše, jer je on suvišan.
Vlada ga je odbila, jer je u obrazloženju dosledno rečeno da je u suprotnosti sa konceptom koji predlaže Vlada i mi nemamo šta tu da dodamo. Ali, želimo još jednom da naglasimo da se ne slažemo da se mere primenjuju samo na jedan deo zaposlenih i angažovanih, a ne na sve, kao što je bilo do sada. Ne slažemo se da se smanjuju osnovice, jer smanjivanjem osnovica, smanjuju se i doprinosi koji se uplaćuju u Fond za penziono i invalidsko osiguranje. Znači, time se smanjuje i buduća penzija svih koji rade u javnoj upravi i koji će sada biti po ovom zakonu kažnjeni dvostruko. Znači, dobiće sada manje, a u nekom trenutku kada im se bude računala penzija, za ovaj period će biti uračunato manje pare. Ovaj solidarni porez je makar oporezivao neto iznos, pa je onaj iznos koji se uplaćivao Fondu za zdravstveno i za penziono osiguranje išao tamo u Fond, beležio se, a neto zarada se oporezivala. Ako mora da se štedi na platama zaposlenih, mi smatramo da je taj model pošteniji i da je bolje da je Vlada ili ostavila ovaj zakon o solidarnom porezu ili da je makar ova naša rešenja koja smo kroz amandmane predložili usvojila i da je na taj način omogućila pravedniju raspodelu tereta koju, slažemo se, moramo svi da podnesemo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, stvarno vas molim da probate sednicu da uvedete u tok kako predviđa Poslovnik.

Ako ništa drugo, makar da službe odrade onaj deo posla, poslanici koji su izašli iz sale bez svojih kartica.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Sada da se vratimo na naš amandman. Naš amandman ovde ključnu razlikuk pravi između predloga Vlade i našeg predloga. Voleo bih da čujem kako se došlo do granice od 25.000 dinara, koja neće biti obuhvaćena oporezivanjem ovim zakonom. Koja je to sociološka ili ekonomska mera bila odlučujuća kada se došlo do tog broja od 25.000? Moj utisak je, čitajući Predloga zakona, da se pošlo od toga koliko u masi treba da se uštedi, pa smo onda gledali koliko ćemo da oporezujemo i tražili neku granicu da se uklopimo u te brojeve i došli smo do cifre od 25.000 dinara.
Naš predlog je drugačiji. Naš predlog predviđa donju granicu 35.000 dinara. Zašto 35.000 dinara? Ekonomska logika, to je najniža potrošačka korpa u Srbiji. Smatramo da oni koji zarađuju sumu koja je jednaka najnižoj potrošačkoj korpi u Srbiji ne treba da budu oporezovani. Sledeći opseg je od 35 do 66.000. Dakle, 66.000 je prosečna potrošačka korpa u Srbiji. To je ekonomska logika koja ima utemeljenje u životu građana Srbije, u onome koliko je njima para potrebno da bi preživeli, a ne samo da gledamo koliko para matematički mi treba da namaknemo na rashodnoj strani.
Mi znamo da ova naša matematika, koja je drugačija od onoga što je predložila Vlada, verovatno u zbiru, mada ona predviđa stopu oporezivanja od 20% onog dela preko 100.000 dinara, što sada nije slučaj ovim zakonom, a jeste slučaj po Zakonu o solidarnom porezu, verovatno u zbiru ne daje istu sumu koju je predlagač zakona izračunao da mu je potrebna da se godišnje uštedi.
Mi smatramo da su potrebne uštede na drugim mestima, kao da je potrebno raditi, pre svega na prihodnoj strani budžeta. Govorili smo danas samo malo o potrebi da se PDV efikasnije naplaćuje?

Da. Vlada je odbila ovaj naš amandman. Naravno, zato što se kosi sa principom koji je definisan u članu 1. koji govori da se ovde smanjuje osnovica zarade za 10%, a ne ovako kako smo mi predvideli, ali mi mislimo da je naše rešenje pravičnije, da će manje pogoditi, socijalno ugroziti građane Srbije.           Ne znamo zašto je granica 25 hiljada dinara, kako se došlo do te granice i predložili smo ove druge iznose za minimalno oporezivanje i za utvrđivanje različitog stepenovanja kod različitih suma koje, pre svega, proizilazi iz toga koliko je građanima Srbije potrebno da bi mogli da prežive. Trideset pet hiljada dinara, minimalna potrošačka korpa. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodo ministri, kolege poslanici, Vlada je odbila naš amandman sa obrazloženjem da ne prihvata zato što predloženi amandman na član 6. predstavlja usklađivanje sa amandmanom na član 5. zakona koji su podneli isti narodni poslanici a Vlada je odbila i ja apsolutno razumem ovo obrazloženje i podržavam ga i ono jeste posledica različitih koncepcija koje mi predlažemo u odnosu na Vladu koja je predložila ovaj zakona.
I dalje nisam dobio odgovor zašto cifra od 25 hiljada? Zašto se pošlo od te cifre a ne od neke druge, odnosno zašto smo mi predložili 35 hiljada kao deo do koga se ne oporezuje, a to je minimalna potrošačka korpa, da se primenjuje jedna stopa do 66 hiljada što predstavlja prosečnu potrošačku korpu, druga stopa da se primenjuje do 100 hiljada, a preko 100 hiljada, nažalost u Srbiji, to je manje od 900 evra da se smatra nekom ekstra zaradom i da se onda ta razlika oporezuje sa stopom od 20%?
Nismo dobili odgovor na to, osim različitog koncepta, on je u redu, naše cifre su smatram poštenije, primerenije standardu građana Republike Srbije. One uzimaju u obzir i život a ne samo matematiku i potrebu da KVlada uštedi određenu sumu novca.
Svesni smo da bi usvajanjem našeg amandmana se ne bi obezbedilo dovoljno novca, ministar je sada govorio o tome kolika su očekivanja po ovom zakonu, ali mi, kažem, ponovo smatramo da ima drugih mesta i za uštedu i da ima puno više mesta za povećanje prihoda i da je to nešto sa čime je Vlada trebala da dođe a da ova mera bude na kraju a ne na početku, kao što je ministar više puta ponovio da je ovo prva početna mera. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Ponovo, ovaj naš amandman je sprovođenje principa manjeg zla. Kako mi smatramo da se zadrže rešenja iz Zakona o solidarnom porezu i termin neto zarade. Našim amandmanom smo predvideli da se u članu 9. stav 2, član 1. briše i u stavu 2. da piše da ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način umanjenja neto zarada i drugih neto primanja. Vlada nije prihvatila naš amandman. Obrazloženje je malo nejasno, ali sada ni toliko bitno.
Ono što sam želeo da kažem ovom prilikom je samo da mi je drago što smo čuli od ministra kako se došlo do cifre od 25.000 dinara i da ta cifra može da se menja. Ja se nadam da će se ona promeniti u budućnosti, da će porasti, da će biti više para u budžetu, pa da će se smanjiti broj radnika u ovom slučaju, a i penzionera kojima će država uzimati jedan deo njihovih primanja, kako bi zakrpila rupu u budžetu.
Zamolio bih ministra za još jedan odgovor, kada se sprovedu ovi zakoni, ovako kako su predloženi, a imam osećaj da će se to i desiti usvajanjem ovih zakona na kraju dana, za koliko će se smanjiti prosečna plata i prosečna penzija u Srbiji? Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Gospodo ministri, kolege poslanici, naša ideja je da se posle člana 11. doda novi član 12, koji u suštini obavezuje Vladu da dva puta godišnje dostavlja šestomesečne izveštaje o efektima primene ovog zakona. Nije prvi put da mi predlažemo kod raznih zakona da se uvede obaveza Vlade da redovno izveštava Narodnu skupštinu o efektima primene određenih zakona.
Ono što je simptomatično to je da svaki put je Vlada odbijala te amandmane sa različitim obrazloženjima i ovo obrazloženje kojim se odbija ovaj naš amandman je jedno od najdužih. Znači, to obrazloženje, ako pogledate, je skoro na jednoj celoj stranici.
Tu se govori o tome kako ne može da se da izveštaj šestomesečni 30. juna, odnosno 31. decembra i mi se slažemo sa tim. Potrebno je, naravno, da prođe neko vreme od roka kada se završava period da bi mogao da se podnese izveštaj. Prihvatamo taj naš propust koji je, ponavljam, proizašao pre svega iz činjenice da smo za ove amandmane i za celu pripremu za ovu raspravu imali manje od dva dana, a Vlada je spremala ovo šest meseci.
Ali, važna je da se primeti jedna druga stvar kod odbijanja ovog amandmana. Eto, Vlada se setila da u Poslovniku Narodne skupštine postoji član 228. koji obavezuje Vladu da izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, naročito o vođenju politike, najmanje jednom godišnje. Koliko znam, takav izveštaj nije došao. Dolazi završni račun, dolaze neki drugi izveštaji, ali ovakav izveštaj o radu da je Narodna skupština tražila nije se dešavalo. Još manje se dešavalo ono što se govori dalje u nastavku obrazloženja, da odbor može da zaključi da od Vlade zatraži izveštaj o radu Vlade. To se nije dešavalo.
Ja želim da apelujem ovde na kolege iz vladajuće većine, koji čine većinu u svim skupštinskim odborima i najveći broj odbora i vode predstavnici vladajuće većine, da više koristimo ovo pravo iz Poslovnika, na koje nas, evo, podseća i Vlada, da tražimo izveštaje od Vlade o primeni određenih zakona, pa tako i ovog zakona sutra kada stupi na snagu.
Prihvatam obrazloženje da naši rokovi koje smo predložili ovde nisu realni, nisu ostvarivi. Ispravićemo to u nekim budućim zakonima, kada budemo budemo tražili zakonsku obavezu Vlade da izveštava ovaj parlament. Imam utisak da će Vlada to konzistentno odbijati, kao što je odbijala do sada.
Koristim ovu priliku da pozovem kolege poslanike da iskoristimo mogućnost koju imamo po Poslovniku i da tražimo s vremena na vreme od Vlade izveštaj o primeni određenih zakona. Tako bi Odbor za finansije mogao da tamo u drugoj polovini naredne godine, recimo, zatraži izveštaj Vlade o primeni ovog zakona, ako ga danas usvojimo. Hvala.

Poštovana predsednice, ja ne znam kako da razumem prihvatanje ovog od strane predlagača.
Ukoliko se usvoji ovaj amandman, a pošto ga je predlagač prihvatio, on postaje sastavni deo, brišu se reči: „zaključno sa isplatom penzija za mesec decembar 2017. godine“.
Prvo, prihvatanjem ovakvog amandmana se postavlja pitanje na sam naziv zakona koji govori – Predlog zakona o privremenom uređenju načina isplata penzije. Sada se ta privremenost briše. Kako je bio predložen zakon znali smo da će od novembra 2014. godine zaključno sa decembrom 2017. godine penzije u Srbiji biti smanjivane. Usvajanjem ovog amandmana mi više ne znamo do kada će ta mera da traje. Sada, šta građani da misle. Da li da veruju premijeru koji kaže dve godine. Ja vas zato pozivam da glasate za naš amandman koji govori da ovaj zakon treba da važi od novembra 2014. do novembra 2016. godine.
Ne znam šta usvajanje ovog amandmana znači? Nema više privremenog smanjenja penzija, nego ima smanjenja penzija u nedogled. Ostaje da se nadamo da će se u nekom trenutku nešto desiti, kako Vlada kaže da će se stvoriti uslovi za prestanak važenja ovog zakona. Moram da priznam da usvajanje, ne znam neko od pravnika da mi kaže, ako se usvoji ovakav amandman da li može da ostane naziv zakona ovako kako stoji - privremeno uređenje načina isplata penzije. Gde je tu privremenost, ako mi određujemo početak, a ne određujemo kraj. Zato vas molim da ne prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Ispada da mi iz opozicije imamo veće poverenje u privredu ove države. Mi mislimo da će stanje u državi biti bolje za dve godine i predlažemo da se važenje ovog zakona oroči na dve godine. Ne znam malo je kontradiktorna, paradoksalna ta situacija, ja računam da poslanici vladajuće većine koji imaju tako veliko poverenje u rad ove Vlade i u rezultate će prihvatiti ovaj amandman i pokazati da je dve godine, kao što je uostalom rekao i premijer, dovoljno da Srbija, privreda Srbije krene boljim putem i da se u budžetu stvore uslovi da se ovo privremeno, ponovo ponavljam, smanjenje penzija sada usvajanjem ovog amandmana, pitanje je da li je ono uopšte privremeno, ukine i da onim penzionerima koji dočekaju novembar 2016. godine, koliko-toliko olakšamo život. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, kolege poslanici, naš amandman je u skladu sa onim što smo predlagali kao rešenje u prethodnom zakonu, a to je da se promeni minimalna osnovica za primenu zakona sa 25 na 35 hiljada, što je vrednost prosečne potrošačke korpe, a da se ova druga granica od 40 hiljada, gde se primenjuje druga stopa, promeni na 66 hiljada, što je vrednost prosečne potrošačke korpe.
Vlada je odbila naš amandman sa obrazloženjem da je opredeljenje Vlade da se dostignu ukupni planirani finansijski efektni, odnosno ušteda, a još uvek nismo čuli koji su to efekti.
U prethodnom zakonu piše da su očekivani efekti 60 milijardi dinara na nivou tri godine. Nismo uspeli da čujemo koliki su to ukupno efekti po ovom zakonu koji treba da se uštede u budžetu Republike Srbije i kaže da se ta ušteda ostvaruje na principu solidarnosti. Na ovaj način veći teret će podneti penzioneri sa penzijama koje su veće od prosečne penzije. Predloženom skalom smanjenja penzija prevazilaze se i velike socijalne razlike među penzionerima u uslovima krize.
Ova poslednja rečenica mi je neprihvatljiva. Ne znam kako će se bolje smanjiti socijalne razlike između primaoca penzija rešenjem koje je predložila Vlada u odnosu na naše rešenje, koje ipak, koliko toliko, u obzir uzima i realan život i potrebe građana, a to je da sa jednom penzijom, a penzioneri najčešće žive sami, odnosno često žive sami, a još češće možda sa nekim u zajednici ko ne radi, pa ga nažalost i izdržavaju od svoje penzije, a to je da se ne oporezuje makar iznos minimalne potrošačke korpe od 35 hiljada, a da se nekom ekstra luksuznom penzijom u državi Srbiji smatra penzija od 66 hiljada dinara, kolika je cena potrošačke korpe.
Verujemo da bi se usvajanjem našeg rešenja više doprinelo u ostvarenju solidarnosti i smanjenja socijalnih razlika između penzionera u ovo vreme krize. Pozivamo vas da prihvatite iz tih razloga naš amandman. Hvala.