Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8673">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka

Govori

Hvala predsedavajuća.

Dve i po godine je prošlo od kada su ne identifikovana lica u noći kada su bili završeni poslednji parlamentarni izbori u Srbiji, sa teškom mehanizacijom porušili deo Beograda pod nazivom Savamala, pri tome, koristeći tešku mehanizaciju i lišavajući slobode na nekoliko sati građane koji su se tu zadesili.

Za svo ovo vreme država Srbija je uspela da nađe jednog krivca. Okrivljen je šef smene koji je bio te večeri dežuran pored telefona u MUP i koji na panične pozive građana da policija dođe i vidi o čemu se radi, nije odgovorio. On je kažnjen, uslovno i to je sve što je država Srbija za ove dve i po godine uspela da uradi.

Jasno je da su se te večeri desila brojna krivična dela, od krivičnog dela lišavanja slobode od strane nepoznatih lica, narušavanja i uništavanja privatne imovine, ugrožavanja bezbednosti prisutnih građana, uznemiravanja javnosti i slično i to su sve teme koje bi po nama ovaj anketni odbor koji tražimo skoro dve i po godine da se formira, trebao da da konačno odgovore.

Trebali bi da damo odgovore i da čujemo da li je Tužilaštvo saslušalo predsednika republike, tada predsednika Vlade, koji je rekao da zna ko su odgovorni za rušenje u Savamaloj te noći, ko je odgovorne nazvao kompletnim idiotima zato što su to radili po mraku, kako bi on da su ga pitali, da to treba raditi u sred bela dana. Jedino nije objasnio da li je to trebalo isto raditi sa maskama i kapuljačama ili je to trebalo raditi kao što dolikuje pravnoj državi sa rešenjem nadležnog državnog organa kako je jedino moguće srušiti nešto u pravnoj državi.

Bez svih ovih odgovora, Srbija neće biti pravna država. Koliko god ova vlast izbegavala da da odgovor na ovu temu, kad-tad će morati da se daju odgovori ukoliko želimo da Srbija postane država vladavine prava, država u kojoj građani mogu da se osećaju zaštićeno od državnih organa a ne da žive u stresu i strahu da im se ono što im se desilo 24. aprila 2015. godine, može ponoviti bilo kad. Hvala.
Hvala.

Zakon koji je donet u Skupštini, ugrozio je prava zaposlenih u javnom sektoru i nije doveo do reda i onoga što je obećavano pre šest i po godina, kada je ova vladajuća većina preuzela upravljanje Srbijom. Tada je rečeno da će se ispraviti neravnomernost plata u javnom sektoru, da će se za isti posao, bez obzira u kom delu javnog sektora ili državnog organa radite, da ćete dobijati istu platu. Najavljivano je to više puta. Najavljivano je ovim zakon, ali se to nažalost nije desilo.

Platni razredi još nisu profunkcionisali. Ono što je ostalo van definicije ovog zakona, van tog javnog sektora su javna preduzeća, pre svih Narodna banka Srbije, Javni medijski servis.

Ono što je ovaj zakon omogućio je da se dalje politizuje zapošljavanje u javnom sektoru. Danas je posao u javnom sektoru praktično nemoguće dobiti ukoliko niste član neke od vladajućih stranaka. Na tom poslu ne možete da napredujete ukoliko niste član vladajuće stranke. Poslednja faza u kojoj se sada nalazimo je da se o zapošljavanju u javnom sektoru i razgovara na partijskim organima vladajućih stranaka, ali to nisu diskusije o unapređenju funkcionisanja javnih institucija, javnog sektora, to su rasprave oko toga ko je više svojih rođaka, prijatelja zaposlio, a zatim i svađe ko je svoju ljubavnicu zaposlio.

Ti slučajevi se javljaju od Vranja, Niša, Jagodine, po Vojvodini, u brojnim opštinama i zato smatramo da je potrebno promeniti Zakon o sistemu plata u javnom sektoru, depolitizovati javni sektor, nagraditi one koji rade u javnom sektoru za posao koji rade. Bez njihovog punog angažovanja i znanja nije moguće da Srbija izvrši potrebne reforme, nije moguće da se Srbija modernizuje, nije moguće da Srbija do te 2025. godine postane deo EU, što smo čuli da je zadatak ove Vlade kada je bila izabrana pre nešto više od godinu dana.

Jedan od prvih koraka da bi to moglo da se ostvari je promena Zakona o sistemu plata u javnom sektoru i ja vas pozivam da ovaj predlog zakona dođe na dnevni red, kako bi mogli da omogućimo dalji napredak Srbije na evropskom putu. Hvala.
Hvala predsedavajuća.

Promena PDV-a koju predlažemo je minimalna promena kojom bi hrana za bebe trebalo, umesto opštom poreskom stopom od 20%, da se oporezuje posebnom stopom od 10%. Ova promena bi u maloj meri olakšala poziciju porodica sa decom, malom decom, koje kupuju hranu za decu i bebe, ali bi sasvim sigurno bila jedan znak da država Srbija želi nešto da uradi na promenu zaštite porodica sa decom.

Ova država je to propustila usvajajući Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali o tome ću govoriti kasnije. Ali, ova jedna mala promena smatramo da bi bio pozitivan primer da država želi da se uključi u borbu za nove bebe i novi život u Srbiji i potpuno mi je neprihvatljivo obrazloženje Vlade za neprihvatanje ove naše inicijative koja smatra da ovom promenom ne bi obavezno došlo do pojeftinjenja hrane za bebe, da bi ova promena samo otvorila prostor za dalje manipulacije.

Imamo situaciju da svake godine prilikom usvajanja budžeta, određeni broj proizvoda se oporezuje ovom manjom stopom i ta lista proizvoda koji se oporezuju manjom stopom biva sve duža i duža iz godine u godinu, sa namerom da Vlada pokaže da vodi politiku u određenim oblastima i da želi na određeni način da pomogne razvoj privrednih grana.

Prosto je neverovatno da država Srbija ne želi da se uključi aktivnije i da iskoristi sve ono što ima kao mogućnost za podizanje nataliteta u Srbiji i ja vas pozivam kolege poslanici da Vladi kažemo da nije u pravu, da stavimo ovaj predlog zakona na dnevni red, da ga izglasamo i tom malom merom pokažemo da smo odgovorniji od Vlade Srbije. Hvala.
Hvala predsedavajuća.

Predlagali smo Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom gotovo tri godine, čekajući Vladin predlog koji je došao krajem 2017. godine i tada sam rekao - onako kako ga je Vlada predložila, bolje da ga nije ni predložila.

Naime, zakon koji treba da bude osnovni mehanizam za finansijsku podršku porodicama sa decom, to na žalost, u obliku u kakvom je usvojen, u decembru prošle godine, nije. Odmah posle toga napravili smo novi zakon koji bi trebao da promeni suštinske nedostatke zakona koji je usvojila Vlada, a koji se vide, evo, već nekoliko meseci, kada se konačno počelo od 1. jula ove godine sa primenom Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Pre svega, odnosi se na naknade za porodiljsko odsustvo za koje je Vlada uzela da se obračunavaju tako što se obračunavaju sve isplaćene naknade i zarade, na koje je obračunat porez u neto iznosu u poslednjih 18 meseci, bez obzira koliko ih je bilo, a onda se taj iznos podeli sa 18 i uzima se kao bruto osnovica, što sve onda dodatno umanjuje i dodatno isplaćuje kao neto iznos u roku od 12 meseci koliko se žena nalazi na porodiljskom odsustvu.

I, ne samo to, imamo na žalost danas u promeni ovog zakona još gore stvari. Imamo činjenicu da po dva, tri meseca žene koje su se porodile ne mogu da ostvare ovo svoje pravo. One nekoliko meseci žive bez bilo kakvih primanja, iako su radile, zaradile nešto što im je ovim zakonom sasvim sigurno umanjeno u odnosu na prethodni zakon. To je ovde ministarka bez portfelja prošle nedelje i priznala, i rekla je kako će u najskorijem roku te naknade biti isplaćene.

Nedopustivo je da država Srbija na ovaj način obezbeđuje prava i brine o natalitetu građana Srbije. Nedopustivo je da u situaciji kada je pola miliona dece danas ugroženo od siromaštva zbog neodgovorne politike Vlade Republike Srbije u poslednjih šest godina, ovaj mehanizam koji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, pruža državi kao podršku porodicama kroz dečiji dodatak, kroz roditeljski dodatak, bude rešeno na potpuno neodgovarajući način. Zato vas pozivam da usvojimo novi zakon. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon, čini mi se, više od godinu i po dana pokušavamo da stavim na dnevni red.

Suština zakona je da se pića koja su veštački zaslađena, da se na njih uvede akciza, kao što su to uradile mnoge zemlje u svetu na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koja je pre nekoliko godina proglasila epidemiju gojaznosti. Epidemiju gojaznosti gde je danas u Srbiji gojaznost kod dece duplirana sa 2,6% na 4,9% dece danas u Srbiji je gojazno, dok je kod odraslih broj gojaznih 21%, a predgojaznih 35%.

Procene su da je gozajnost jedan od glavnih uzroka dijabetesa i da danas u Srbiji preko 700.000 ljudi boluje od dijabetesa i da bi uvođenje jedne ove akcize imalo nekoliko pozitivnih efekata. Prvo je da bi se smanjila veštački zaslađenih pića. To se desilo, recimo, u Mađarskoj gde je za 20% manje od 2011. godine, kada je ova akciza uvedena, smanjena potrošnja veštački zaslađenih pića, do toga da bi se obezbedila sredstva za projekte koji bi omogućili edukaciju o štetnosti ovakve vrste pića, od štetnosti nezdrave ishrane koja, na žalost, danas dominira na dnevnom meniju mnogih porodica i koja za posledicu ima za to da u Srbiji veliki broj ljudi živi nezdravim životom, kao posledica nezdrave ishrane. Odatle se javljaju brojne bolesti koje kasnije, naravno, ako gledamo čisto ekonomski državu, mnogo više koštaju nego što bi bili efekti ove mere.

Procena je da bi sa ovom akcizom od pet dinara po jednom litru bilo godišnje u budžetu prihodovano oko pet milijardi dinara. To bi bilo dovoljno da se u svim osnovnim školama svakom osnovcu omogući jedan zdravi dnevni obrok, ručak, a sigurno bi ostalo para za dobre i kvalitetne programe koji bi pomogli edukaciji i smanjili gojaznost u Srbiji.

Bez ovoga činjenica je da je Vlada usvojila program za prevenciju gojaznosti početkom ove godine bez sredstava za sprovođenje aktivnosti u tom programu i mnogih drugih aktivnosti koje su izostavljene jer para nema, mi nećemo uspeti da se izborimo sa ovom epidemijom. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.

Ovo je jedna vrlo mala izmena koja predviđa da se naloži poreskoj upravi da u poreskom rešenju koje izdaje građaninu, fizičkom, odnosno pravnom licu, bude jasno iskazan iznos više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i pouka o pravima ovog stava. Pre svega, ideja je bila da se kod dostavljanja poreskog rešenja za porez na imovinu koji se svake godine dostavlja građanima početkom godine sa novim iznosom poreza, da se u tom poreskom rešenju navede koje je stanje i da li je građanin u prethodnom periodu pretplatio svoj porez, odnosno da li je uplatio manje, s obzirom na dinamiku plaćanja poreza i mogućnost da ljudi nekada zaborave da uplate porez na imovinu na vreme.

Vlada je rekla da to nije neophodno u obrazloženju zbog čega smatra da prihvatanje ovog zakona nije potrebno, ali čitam koliko juče da premijerka najavljuje da će u procesu digitalizacije Srbije, navodno, od početka januara sledeće godine, biti omogućeno građanima da ostvare uvid u svoje rešenje o porezu na imovinu, da vide upravo ono što mi tražimo da se stavi u zakon, a to je koliko je poreza uplaćeno, da li je neki iznos preplaćen, da li je uplaćeno manje, da se ne gomilaju kamate, da se ne uključuju onda izvršenja preko izvršitelja, jer vidimo na koji način danas brojni građani Srbije imaju problem sa jednom institucijom koja je neophodna u svakoj modernoj državi kako bi se omogućilo efikasno sprovođenje pravde, ali na žalost, to je postao mehanizam za uništavanje, moram da kažem, nekih porodica koje su ne znajući zbog čega se našle u ogromnim dugovima, a onda preko poreskih izvršitelja su ostajale gotovo bez celokupne imovine.

O ovakvim stvarima mi, kao predstavnici građana u parlamentu Srbije, treba da vodimo računa. Treba da vodimo računa o tome kakva zakonska rešenja donosimo. Zato vas pozivam još jednom da ovu malu izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji usvojimo, kako bi u krajnjoj liniji omogućili Vladi ono što ona namerava da uradi od 1. januara elektronskim putem. Hvala.
Skoro tri godine je prošlo od izrugavanja ispunjenja obećanja od strane SNS, koja je dolazeći na vlast u kampanji 2012. godine obećavala ukidanje TV takse na brojilu. Ta taksa, čekali smo njeno ukidanje dve i po godine od dolaska na vlast SNS, da bi se nekoliko meseci nakon toga ta taksa javila sada pod drugim imenom, ali na sasvim istovetan način naplate. Naplaćuje se uz račun za isporučenu električnu energiju, ali ovaj put nemate mogućnost kao do 2014. godine, kada je ta taksa ukinuta, da je ne platite, da platite iznos za utrošenu električnu energiju, a ne da platite iznos i takse za radio-televiziju. Sada se od ovog računa koji platite prvo odbije i preusmeri javnom medijskom servisu iznos takse, a onda ostatak ide na plaćanje vašeg duga prema Elektrodistribuciji Srbije.

Izmene zakona koje su usvojene pre tri godine praktično su onemogućile oslobađanje od ove takse ljude koji imaju na svoje ime više električnih brojila, ljudi koji imaju u svom domaćinstvu više električnih brojila, pre svega seoska domaćinstva, koja zbog dinamike građenja i rada imaju po nekoliko električnih brojila, u pomoćnim prostorijama, garažama, štalama i na svako od tih električnih brojila građani moraju da plate iznos takse za radio-televiziju, bez obzira da li im u garaži stajao auto, stare stvari ili u štali životinje, i tim životinjama građani moraju da plate taksu, iako, naravno, one ne gledaju televiziju. Na žalost, poenta je što nemaju mnogo šta ni da gledaju na programima javnih medijskih servisa. Javni medijski servis je odavno prestao da ispunjava svoju funkciju koju po zakonu ima.

Otvaranje teme izmene Zakona o javnim medijskim servisima je ono što je ovoj Skupštini neophodno, ukoliko želimo da vratimo objektivno informisanje u Srbiju, ukoliko želimo da omogućimo da građani Srbije budu ispravno i pravovremeno upoznati sa svim onim što se u Srbiji dešava.

Pozivamo vas da stavimo na dnevni red ovaj zakon, da otvorimo raspravu o našem predlogu, samo taksi i načinu oslobađanja od takse, ali moramo sasvim sigurno da raspravljamo i o načinu funkcionisanja javnih medijskih servisa.
Hvala predsedavajuća.

Danas će na dnevni red ponovo biti stavljen Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, a ovaj naš predlog je posledica izmene predlog je posledica izmene iz marta ove godine kada je u raspravi o brojnim drugim zakonima i o brojnim drugim izmenama u ovom zakonu nekako prošlo bez diskusije i pažnje, predlog predlagača koji nažalost usvojen, da se izbriše zaštitna zona od pet metara od pešačkog prelaza u gradovima i naseljenim mestima. Ta zona od pet metara postoji i na njoj nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje kako bi se povećala bezbednost pešaka i potpuno je neprihvatljivo obrazloženje i radovanje pre svega gradske uprave u Beogradu koja je posle usvajanja ovih izmena najavila da će se na ovaj način i kroz ostvarenje ove promene otvoriti i stvoriti nekih novih 300 parking mesta u Beogradu.

Mi postavljamo pitanje, koliko, za koliko je povećana ne bezbednost ljudi na pešačkim prelazima sada kada su vozila praktično parkirana na pešačkim prelazima? I, da li ćemo mi kao odgovorni ljudi i sugrađani biti nemi na ovu činjenicu? Da li ćemo gledati i ćutati kada policijska vozila ovako parkiraju, maltene na pešačkom prelazu? Nepropisno parkiranje. Za ovakvo parkiranje pauk bi trebalo da odnese vozilo i da naplati najveću kaznu. Ovakva vozila su svaki dan parkirana na pešačkom prelazu koji se nalazi na 100 metara od osnovne škole u Beogradu, svaki dan. I, da li ćemo, ja ću iskoristiti priliku u ovoj raspravi da pitam ministra Stefanovića, šta će uraditi da se ovakve stvari više ne dešavaju? Svaki dan su vozila parkirana na ovaj način policijska, njih pauk ne odnosi, njima se kazne ne naplaćuju, ali nije poenta ni u kaznama, ni u odnošenju, poenta je u bezbednosti ljudi u ovom konkretnom slučaju dece koja svaki dan koriste ovaj pešački prelaz.

Pozivam vas da glasate ostavljanju ove tačke na dnevni red, pozivam vas da glasate o ovom amandmanu koji ćemo dati na Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Postavio bih pitanje predsednici Vlade, s obzirom da je juče bio Svetski dan borbe protiv siromaštva i tada su ponovo u medijima malo našli prostor. Poražavajuće brojke o stanju siromaštva u Srbiji, kao i činjenica da Srbija nema strategiju za borbu protiv siromaštva od 2015. godine, kada je prethodna strategija istekla i moje pitanje je, predsednici Vlade, kada će biti usvojena nova strategija?

Zašto su ti brojevi poražavajući i zašto oni govore o tome da je politika koja se vodi u Srbiji poslednjih nekoliko godina loša i da sa ovom politikom Srbija nikako ne može da krene napred? Danas u Srbiji pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu. To znači da nema dovoljno za osnovne dnevne potrebe, da mesečno imaju na raspolaganju manje od 12 hiljada dinara. Najugroženiji od siromaštva, a to je četvrtina građana Srbije, se nalazi, ne ugrožena siromaštvom, najugoroženija populacija su deca. Deca, zato što žive u porodicama koja mesečno zarađuju manje od 30 hiljada dinara, i zato što roditelji i ako rade ili ako ne rade, dobijaju nedovoljnu socijalnu pomoć, ne mogu da obezbede osnovne potrebe. Deca koja idu danas u starije razrede osnovne ili srednje škole, godišnje plaćaju za udžbenike 15 do 20 hiljada dinara komplete udžbenika, 15 do 20 hiljada dinara treba da plati porodica koja mesečno ima 30 hiljada dinara.

Ti brojevi, pored mladih, najugroženiji su i stariji, koji ne mogu, preko trećine od njih, ne može da obezbedi osnovne svoje životne potrebe. Nejednakost u Srbiji je najveća u Evropi. Odnos najbogatije četvrtine i najsiromašnije je jedan prema deset. Jedan prema deset. U Evropi je taj odnos jedan prema četiri, i ti brojevi i ti procenti se nažalost iz godine u godinu povećavaju. Na to Vlada Srbija apsolutno nema nikakav odgovor, nema čak ni tu strategiju da makar kaže – evo, imamo strategiju, jer kada bi imala strategiju, po toj strategiji bi nešto morala i da radi. Nekada bi se možda neki od zakona, koji se bave ovom temom, raspravljaju u parlamentu. Ali, to nažalost nije slučaj, ili je slučaj kada raspravljamo u parlamentu o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, taj zakon je loš za one kojima treba da pomognu. Loš je za buduće majke, loš je za porodice sa decom, zato što ne proširuje krug korisnika dečijeg dodatka i ne omogućava onim korisnicima koji primaju dečiji dodatak da svojoj deci omoguće elementarne, neophodne stvari.

Juče je bio taj dan, niko iz Vlade se tim povodom nije oglasio, ni nadležni ministar, ni premijerka, nije se oglasio ni predsednik republike. To je poražavajuća činjenica i govori o tome da Vlada nema nameru, znanje, ni ideju kako da se izbori sa ovim problemom. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Ja ću i ovih nekoliko minuta iskoristiti da probam od potpredsednice Vlade da dobijem odgovore na pitanja na koje nisam dobio juče, a vezani su, pre svega, za dosadašnje rezultate u sprovođenju Zakona o ozakonjenju na određene promene koje se sada predlažu.

Ponoviću, ministarka, vaše reči kada je ovaj zakon usvajan pre tri godinu parlamentu, kako je vaša odgovornost da se zakon sada sprovede i kako ćemo meriti uspeh ovog zakona na osnovu rezultata njegove primene. Koji su rezultati njegove primene danas? Činjenica da je od 2.050.000 popisanih objekata, legalizovano 183.000. Za tri godine 183.000? Tom dinamikom vi ovaj posao nećete završiti za 30 godina i to onda dovodi u sumnju mogući rok zakona za sprovođenje ovog zakona od pet godina.

Ministarka, vi ovde promenama zakona kao zmija noge pokušavate da sakrijete satelitski snimak koji je, navodno, urađen 2015. godine. Taj snimak do sada, po zakonu, kako je govorio zakon, ponoviću, mora biti dostupan na uvid građanima u elektronskom obliku na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva. Tako je pisalo u zakonu i to nije bilo moguće. Kada odete na sajt ministarstva, on vas pošalje na sajt katastra. Na sajtu katastra se kaže – uvid na internetu može da ostvari samo zaposlen u opštini ili u katastru, a građanin može tako što će negde da ode, kod nadležnog organa za sprovođenje ozakonjenja i vi sada to stavljate u zakon.

Znači, smanjujete mogućnost koju nikad niste omogućili suštinski građanima, a vaš partijski kolega, zamenik gradonačelnika Beograda juče priča kako sada uvodite mogućnost da građani vide snimak preko interneta, što je neistina, što je potpuno suprotno onome što danas predlažete ovde u parlamentu.

Niste mi dali odgovor na to zašto ta promena? Ako sve radite transparentno zašto krijete taj snimak? Krijete ga zato da bi mogli da legalizujete sve ono što je izgrađeno za tri godine od donošenja ovog zakona.

Možete da vrtite glavom koliko hoćete, vi ste rekli ovde da će se, donošenjem ovog zakona pre tri godine, na divlju gradnju u Srbiji stav tačka, da će ovaj zakon to da reši. Ovo su vaše reči zato što je ovaj zakon primenljiv. Pa, kako je primenljiv? Koliko se objekata u Beogradu i Srbiji gradi nelegalno u poslednje tri godine? Dvadeset posto objekata se gradi bez dozvole. Jedan od tih objekata je objekat u Nacionalnom parku Kopaonik.

Šta ste rekli za građenje po nacionalnim parkovima? Rekli ste – jedno su nacionalni parkovi, parkovi prirode prvog i drugog stepena. Ni u jednoj varijanti nema gradnje i nema ozakonjenja ni po vašim zakonima, ni po postojećim koji trenutno postoji, a ni po ovom po kome se nadam da će parlament usvojiti. To ste rekli pre tri godine. I, šta radi onda ona kafana na vrhu famozne investitorke iz Smedereva već godinu dana? Koga vi zamajavate pričom kako ste vi uradili svoj deo posla? Svoj deo posla možete da kažete da ste uradili onog trenutka kada taj objekat bude srušen, a ne da se igrate žmurke sa ministrom Stefanovićem da li jeste ili nije bilo asistencije policije.

Ja da vam kažem, onog dana kada je trebalo da bude izvršenje rušenja tog objekta, u tom objektu se nalazilo preko 50 batinaša. Rekli su ljudi koji su bili tamo i videli.

Ja nisam bio, ja nisam batinaš. Vi imate stranačke odrede batinaša, mi to nemamo.

Znači, ti ljudi su bili tamo spremni da se obračunaju sa ljudima koje ste vi trebali da pošaljete da sruše nelegalno sagrađeni objekat i dobro je što nisu pristupili tome, jer verujem da bi dobili batine, jer policije nije bilo nigde, ali ne možete vi, vi ste i potpredsednica Vlade, da kažete – ja sam svoj posao kao ministarstvo uradila. Vi ste potpredsednica Vlade.

Zašto nije došlo MUP da vam asistira tom prilikom? I koliko ćete da čekate do sledeće prilike?

Niste mi odgovorili zašto se iz zakona briše da sredstva od taksi pripadaju opštinama i gradovima mogu da se troše samo na uređenje građevinskog zemljišta i infrastrukture? Zašto je to obrisano sada, da bi mogli da trošite na novogodišnju rasvetu, fontane, jarbole i slične stvari? Sami ste govorili - Stavili smo ovo u zakon da bi se namenski trošila sredstva. Sada to brišete. Ovaj zakon ne može da prođe Skupštinu bez da se postavi pitanje odgovornosti vašeg rada, odnosno nerada u prethodne tri godine.

Zašto nije zaustavljena divlja gradnja? Kako može taj objekat na Kopaoniku da ima predmet za legalizaciju ako je sagrađen 2017. godine? Da li je uhapšen neko zbog toga što je stavio u fasciklu taj predmet? Koliko ima tih praznih fascikli danas po opštinama i gradovima u Srbiji? Kolika je tarifa da se unutra stavi određeni predmet? Vi to znate. Znate kolika je tarifa. Naravno, tarifa je od 20 do 50 evra, ali te pare očigledno ne uzima neko ko bi trebao. I ovim zakonom hoćete da uterate te pare u vaše džepove.
Hvala, ministarka.

Znači, po važećem zakonu piše – građanin ima pravo na uvid u satelitski snimak putem interneta, internet stranice Ministarstva nadležnog za poslove građevine. Da li to građanin danas može da uradi? Da ili ne? Ne može. Ne može da uradi danas građanin. Vi ga terate da ide negde da gleda taj snimak.

Sada to stavljate u zakon, i to je činjenica. Svako može da ode sada da proveri koja je procedura. Nemojte vi da obmanjujete javnost. Govorite o periodu od 17 godina koliko je cvetala divlja gradnja. Koliko ste vi bili na vlasti u tih 17 godina? Niste ni malo bili na vlasti? Jel imate neku amneziju oko nekih godina tamo 2003, 2004, 2005, 2006. godina? Ne sećate se toga.
Dakle, 17 godina. Moja stranka je bila osam godina na vlasti i snosimo odgovornost, naravno, snosimo odgovornost, ali snosite i vi, ministarka. Rekli ste, kada je donošen ovaj zakon, prekinuće se divlja gradnja, građevinske dozvole se izdaju za nekoliko dana, ne znam gde smo, na kom mestu „Duing biznis liste“.
I, otkud kafana na vrhu Kopaonika, ministarka? Otkud objekat od preko hiljadu kvadrata na vrhu nacionalnog parka Srbije, bez i jednog jedinog papira? Da li imate odgovor na to? Da li možete to da objasnite? Ako vi sprovodite zakon, ako su zakoni dobri, ako ova Vlada poštuje sve zakone, ako se svi funkcioneri SNS drže zakona, odakle onaj objekat već godinu dana i kad će da nestane?
Ja se nisam kupao, niti viđao ni sa jednim kriminalcem i verujem da vi možete danas, preko vaših visokih stranačkih funkcionera koji sede na odgovornim mestima u službama bezbednosti, to sve da proverite i gde je i ko je, kad, šta radio i gde je bio i sa kojim kriminalcem se viđao i ko je pare od koga uzeo.

Mi ovde već dve godine kao Socijaldemokratska stranka predlažemo zakon. Suština zakona je da se proveri imovina svakoga ko je obavljao bilo koju političku funkciju od 2000. godine. Vi dve godine odbijate da taj zakon stavite na dnevni red. Ja neću nikada da se javljam da odgovaram i da se pravdam o tome ko je šta radio, dok se taj zakon ne usvoji i dok se ne ispita od strane države ovakve kakva je vaša, kako je vi kontrolišete, sve ono što je rađeno u prethodnih 18 godina. Pa da vidimo ko šta ima, ko je kako stekao, na koji način i onda možemo da odgovaramo ko je lopov, ko nije lopov. Do tada, ja na ovakve reči neću odgovarati.

(Srbislav Filipović: Ajde da vidimo.)

Samo vas molim, predsedavajući ili bilo koga drugog, da poštujete Poslovnik kada se ovde govori da je neko krao, da je neko nešto uzeo, jer to bez dokaza ni o kome ne može da se kaže u ovom parlamentu. Ja trpim ovde uvrede već četiri i po godine…

(Srbislav Filipović: Trpećeš još.)

…slušajući to da sam ja žuti lopov.

(Srbislav Filipović: Jesi.)

Žutih lopova u Srbiji danas više nema. Žuti lopovi su postali plavi, crni ili koje god vi da ste boje.

(Srbislav Filipović: Ti si pravi kriminalac.)
Lepo je da ste sada pokazali i kazali građanima Srbije da vladate na isti način kao Slobodan Milošević 2000. godine, da kradete od građana penzije, da kradete socijalna davanja, da ubijate političke ne istomišljenike, kao što je … (Isključen mikrofon.)
Hvala, predsedavajući.

Ja sam tražio repliku kada sam bio prozvan ovde od predsednika poslaničke grupe SNS da govorim o tome ko je odgovoran za ubistva koja su se izdešavala 2001, 2002. godine, ne znam koje ne sve godine, i onda smo ušli u seriju ovih replika na način da su se i kolege poslanici javili po povredi Poslovnika, ja nisam hteo u toj zloupotrebi procedure da učestvujem, čekao sam vreme da dam odgovor na to.

Moram da kažem sada, nažalost, da ja ne znam ko je odgovoran, kao što nažalost, ne znaju ni građani Srbije ko je ubio gospodina Gavrilovića i razna druga ubistva. Sumnjam da su to ljudi koji su nažalost ubili i Zorana Đinđića 2003. godine. Ali, ono što želim da kažem, odgovor prvi, i dobro je možda što je prošlo malo vremena da pitam ko je bio kada su neki drugi ubijani na vlasti i da nastavim sa tom vrstom besmislenih diskusija. Ali, ono što hoću da kažem je da 5. oktobra nikakva rulja, nikakvi kriminalci nisu bili ovde u Beogradu.

Građani Srbije, koji su branili pravo na glas, građani Srbije koji su u uslovima, nemogućim uslovima maltene, glasali protiv Slobodana Miloševića, većinom ga oterali u političku penziju od 24. septembra, a onda su 5. oktobra morali ovde da dođu da se izbore za to svoje pravo i to je istorija, i vi to ne možete da promenite. Hiljadu puta, sto hiljada puta to ponavljaju, organizovali razne besmislene izložbe, kao što je bilo pre nekoliko dana ovde u Skupštini. Na to ću uvek da reagujem.

Nikakvi huligani, nikakva banda nije bila 5. oktobra, bile su stotine hiljada građana, stotine hiljada građana koji su došli da brane svoje pravo na slobodan glas i ja verujem da će građani uvek braniti to pravo, a pozivam današnju vlast da ih ne iskušava u tome, da ne pokušava da proveri da li su građani spremni da brane svoj glas.